Аутор Тема: Црквене матичне књиге  (Прочитано 76926 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Црквене матичне књиге
« послато: Мај 23, 2017, 06:02:37 поподне »
Покрећем ову тему, јер смо више пута уочили потребу да се на једном месту сакупе искуства из генеалошких истраживања на терену, као и да упутимо у иста све који су почетници на пољу класичних генеалошких истраживања.

Дакле, у црквене матичне књиге спадају:

- књиге крштених (углавном подаци о датуму и месту рођења, имену и презимену крштеног, именима родитеља и девојачким презимену мајке)
- књиге веначних (углавном подаци о узрасту венчаних, месту порекла, именима и презименима њихових родитеља, именима кумова)
- књиге умрлих (углавном подаци о имену и презимену умрлог, времену и узроку смрти, те ономе ко је пријавио смрт)

Поред ових књига, у црквама се могу наћи још и домовни протоколи, који су заправо пописи парохијана из неког времена (у њима су пописи домаћинстава, са именима и презименима пописаних, те што је најзначајније, њиховим сродничким односима, а ту су још и подаци о адреси становања, те датумима рођења, венчања, смрти пописаних).

На српском етничком простору, црквене матице не датирају све из истог времена, па тако они крајеви који су били под влашћу Млетачке и Аустрије, црквене матице поседују још од краја XVI века, док се на већем простору та пракса установљује у Хабзбуршкој монархији од 1776/1777. године.

Дакле, то би требало да вреди за већину простора који данас углавном знамо као бившу Аустро-Угарску.

Крајеви, јужно од Саве и Дунава имали су другачију судбину, и православне црквене матице се на њима почињу водити неуједначено, али углавном је то 19. век.

Па иако ово није нарочито корисно за нека дубља генеалошка испитивања, бар за наше време гледано, ипак је и то боље од судбине оних парохија које су страдале у протеклим ратовима, а где је архивска грађа уништена или опљачкана.

Такође, треба имати на уму да су након Другог светског рата, нове власти ради израде државних матица, одузеле немали број црквених матица, које до данас у већини случајева на простору бивше Југославије нису враћене њеним парохијама, иако су Република Хрватска и Република Србија донеле законе о повратку архивске грађе матичним парохијама.

Они који су пореклом са простора некадашње Аустро-Угарске, имају најчешће ту срећу да добар део књига могу погледати и путем интернета, и то преко чувеног сајта FamilySearch.org (чије се базе и даље допуњују, а највише грађе објављено је за места у Мађарској и Републици Хрватској, док Републике Србије, БиХ, Црне Горе и БЈРМ у том регистру још увек нема).

Црквене матице 18. и већине 19. века тискане су на црквено-словенском језику, а негде од краја 19. века у употребу улази модерни српски језик, те се од тада црквене матице и штампају и воде на савременом српском језику.

У наставку ћемо поставити шаблоне свих црквених матица које се код нас јављају, и за оне на црквено-словенском написати преводе, ради лакшег разумевања и сналажења приликом истраживања црквених матичних књига.



Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #1 послато: Мај 23, 2017, 06:31:14 поподне »
Матичне књиге за село БУБАЊЕ

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWFIxM01UMDVOOEk/view

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #2 послато: Мај 23, 2017, 08:06:45 поподне »
Уколико се неко буде сусрео са домовником с краја 19. века, вероватно ће то изгледати овако:





А у преводу би требало бити овако:





Домовник који сам ја изучавао, штампан је највероватније 1893. године, а водио се и кроз целу прву и део друге деценије 20. века.



Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #3 послато: Мај 23, 2017, 08:16:55 поподне »
Они који су пореклом са простора некадашње Аустро-Угарске, имају најчешће ту срећу да добар део књига могу погледати и путем интернета, и то преко чувеног сајта FamilySearch.org (чије се базе и даље допуњују, а највише грађе објављено је за места у Мађарској и Републици Хрватској, док Републике Србије, БиХ, Црне Горе и БЈРМ у том регистру још увек нема).
Црквене матице 18. и већине 19. века тискане су на црквено-словенском језику, а негде од краја 19. века у употребу улази модерни српски језик, те се од тада црквене матице и штампају и воде на савременом српском језику.
У наставку ћемо поставити шаблоне свих црквених матица које се код нас јављају, и за оне на црквено-словенском написати преводе, ради лакшег разумевања и сналажења приликом истраживања црквених матичних књига.

Обилато сам користио у свом истраживању поријекла своје породице овај извор (и још га нисам исцрпио  :) ) уназад неколико година, гдје сам имао прилику излистати шест матичних књига за Биочић и једну за Дрниш од којих сам "прерадио" тек три, и нашао поменутих преко 100 Црнчевића, мојих предака. Овдје ћу прибиљежити које су то матичне књиге са бројем листова датих у загради поред наслова.
-Births (Rođeni) 1826-1838 (48)
-Births (Rođeni) 1839-1844 Marriages (Vjenčani) 1838-1839, 1838-1845 Deaths (Umrli) 1817-1823, 1819-1844 (74)
-Births (Rođeni) 1843-1857 (103)
-Deaths (Umrli) 1826-1835 (29)
-Marriages (Vjenčani) 1826-1830, 1832-1834, 1838 (22)
-Marriages (Vjenčani) 1843-1858 (35)
-Deaths (Umrli) 1826-1849 Births (Rođeni) 1836-1849 (273)
Напомињем да је последња, овдје дата, матична књига дрнишке парохије, а види се колики је то обим истраживачког материјала када саберете укупан број овдје датих листова 584, односно 1168 страница података исписаних на два писма и "више језика". Овдје приказаним Матичним књигама је тако обухваћен период од 1817. до 1858. године, а индиректно и прве деценије 18. вијека тамо гдје је забиљежена старост покојних ђедова и баба. Прилажем овдје слику са најстаријим листом из 1817. године, али са старијим записом из 14. новембра 1815. гдје стоји :

"На 14 ноемра 1815 вјенчасе Јаков син п Мишка Чоловића Станом ћери п Николе Кашића свидјатеља (свједоци / кумови) Шпиро Ћирић Максим Ожеговић свешченик Јоан Чоловић"



На лијевој страни се може запазити печат цркве св. апла Петра и Павла у Биочићу (Кланцу, Тепљуху) која се помиње у литератури с краја 17. вијека (око 1680. године).

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #4 послато: Мај 23, 2017, 08:47:34 поподне »
Браво Црнчевићу, а видим да си поставио и пример матичне књиге какав заборавих да поменем. То су оне настале у самосталној изради, и уколико рукопис није бајан... прилично је тешко тражити податаке у њима... и сам сам имао прилике да се сусретнем са истима, мада је то углавном било за неки кратки период, кад је по свему судећи стара књига била исписана, а нова није требована из епархије.

Наша држава и црква мислим да немају регистар сачуваних матичних књига Српске православне цркве, и то од њих и не можемо да очекујемо, али било би и те како пожљено да наше друштво формира одбор за та питања, и да се почне са пописивањем грађе и прављењем регистра. Формирањем регистра, почело би се и са прикупљањем до сада индексираног материјала, а и са радом на даљем са циљем потпуног индексирања ове врсте грађе. ;)



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #5 послато: Мај 23, 2017, 09:10:04 поподне »
Архив Војводине - http://www.arhivvojvodine.org.rs/index.php/fondovi-i-zbirke/svi-fondovi-ci/892-rs-002-f-402

Архив Београда - https://www.arhiv-beograda.org/rs/%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-1721-1913.html

На сајту Архива Републике Српске нисам наишао на информацију да ли чувају црквене матичне књиге. - http://www.arhivrs.org/

Хрватски државни Архив - http://arhinet.arhiv.hr/details.aspx?ItemId=1_5335




Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #6 послато: Мај 23, 2017, 09:26:12 поподне »
Архив Војводине - http://www.arhivvojvodine.org.rs/index.php/fondovi-i-zbirke/svi-fondovi-ci/892-rs-002-f-402

Архив Београда - https://www.arhiv-beograda.org/rs/%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-1721-1913.html

На сајту Архива Републике Српске нисам наишао на информацију да ли чувају црквене матичне књиге. - http://www.arhivrs.org/

Хрватски државни Архив - http://arhinet.arhiv.hr/details.aspx?ItemId=1_5335

Ne do' Bog da može na internetu da se pročita šta je tačno u ovim fondovima.

Slažem se sa Amikusem da bi Društvo moglo da makar pokuša da napravi sveobuhvatan registar sačuvanih matičnih knjiga. Tema vredna još jednog "poduhvata"? :) Ili makar druge teme na forumu.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #7 послато: Мај 23, 2017, 09:37:29 поподне »
Ne do' Bog da može na internetu da se pročita šta je tačno u ovim fondovima.

Slažem se sa Amikusem da bi Društvo moglo da makar pokuša da napravi sveobuhvatan registar sačuvanih matičnih knjiga. Tema vredna još jednog "poduhvata"? :) Ili makar druge teme na forumu.

То би било расипање енергије са малим учинком. Нама је потребан национали и друштвени пројекат који би био јасно дефинисан, и који би имао ко да води константно... постојала би дакле база, која би била референтна, а у којој би се убрзо нашла главнина података о тематској грађи, на основу којих бисмо се сви лакше сналазили, и на крају крајева лакше долазили до података, које смо на почетку и пошли да тражимо.



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #8 послато: Мај 23, 2017, 09:40:09 поподне »
Архив Шумадије у Крагујевцу - http://www.istorijskiarhivsumadije.com/clanci/fondovi-i-zbirke/fondovi-verskih-organizacija-vo.html

Информације о црквеним књигама у Архиву Суботице - https://suistorija.wordpress.com/2013/01/23/popis-crkvenih-maticnih-knjiga-u-fondu-f451-istorijskog-arhiva-subotica/

Архив Панчево - http://www.arhivpancevo.org.rs/fondmf.htm

Архив Кикинда - http://www.arhivkikinda.org.rs/Fondcrkve.aspx

Сајт Архива Зрењанина тренутно није у функцији, знам да сам видео тамо попис дигитализованих књига

На сајту Архива Ниша и Архива Црне Горе нисам нашао информације о црквеним матичним књигама.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #9 послато: Мај 23, 2017, 11:25:40 поподне »
Све похвале нашем вриједном Амикусу  :D.
Свака ти част на толикој храбрости коју имаш.

Ја сам се у те воде пустио прије пет година радећи родослов својих Јелићана, и добро знам која је тежина у томе, али када је љубав велика и јака, онда умора нема.

Надам се да ће и остали наши чланови својим радом узети учешћа у овоме послу, гдје ће поред Српског ДНК пројекта, ово бити још један првенац од великог значаја по коме ће Порекло остати запамћено. Али ако тај терет остане само на леђима Амикуса и још једну-двојице, нема од тога ништа. 


Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #10 послато: Мај 24, 2017, 12:03:02 пре подне »
Архив у Ваљеву - http://www.istorijskiarhiv.rs/%D0%90.8.%20%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5

Архив у Врању - http://www.vranjearhiv.com/delatnosti/91.html

Архив у Белој Цркви - http://www.arhivbc.rs/index.php/fondovi-i-zbirke-ci

Архив у Јагодини -  327. Збирка матичних књига 1837    http://www.arhivja.org.rs/fondovi.html

Архив у Неготину - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/35

Архив у Неготину, одељење у Бору - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/34

Архив у Краљеву - http://arhivkraljevo.org.rs/spisak-crkvenih-maticnih-knjiga/

Архив у Ужицу - http://www.arhivue.org.rs/fondovi-i-zbirke#8

Архива Срема у Сремској Митровици - http://www.arhivsrem.org.rs/site/registar2.php

Нисам нашао сајтове од доста наших архива, неки нису у функцији.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #11 послато: Мај 24, 2017, 12:15:37 пре подне »
Све похвале нашем вриједном Амикусу  :D.
Свака ти част на толикој храбрости коју имаш.

Ја сам се у те воде пустио прије пет година радећи родослов својих Јелићана, и добро знам која је тежина у томе, али када је љубав велика и јака, онда умора нема.

Надам се да ће и остали наши чланови својим радом узети учешћа у овоме послу, гдје ће поред Српског ДНК пројекта, ово бити још један првенац од великог значаја по коме ће Порекло остати запамћено. Али ако тај терет остане само на леђима Амикуса и још једну-двојице, нема од тога ништа.

Хвала, Тимаре, али ја сам овде само глас немале већине, која стално говори како треба покренути ову тему, па кад нико не покреће, морао сам некако започети тај први уводни коментар. ;D

Иначе, слажем се, од овога нити ће бити нити треба очекивати нешто ако се не уради у старту озбиљно, а пошто све ово воде озбиљни људи, нисам ни ја без разлга још једном поновио шта је потребно да би ово било неки фундамент.

Док се за то не створе услови, ова тема је првенствено покренута због новајлија, којима можемо изаћи у сусрет, за почетк, обезбеђујући преводе шаблона, са којим ће се сусрести када оду у архив или у своју парохију. ;)



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #12 послато: Мај 24, 2017, 12:45:54 пре подне »
Ако већ говоримо о неком пројекту од националног значаја, мислим да би се требале дигитализовати књиге које се налазе по парохијама.
Књиге које су у архивима се чувају по пропису, а разговарајући са људима сам чуо различита искуства везана за књиге које у парохијама, како за могућност истраживања, тако и за начин чувања.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #13 послато: Мај 24, 2017, 09:15:49 поподне »
Чини ми се ,ако не грешим да су што се Србије тиче само црквене матичне књиге Суботице доступне за претрагу преко интернета.
Да ли су у питању законска ограничења или нешто друго што кочи друге српске архиве да поставе књиге како би људима биле доступне?Мало је чудно да Хрвати на интернет каче матичне књиге за српско православно становништво које може да види било ко док код нас у архивима постоји ограничено радно време углавном од 9 до 1,тако да треба имати прво времена а после тога бити и фанатик па долазити данима и истраживати.Да ли по том питању постоје неке индикације да ће се у догледно време те црквене књиге поставити на интернет како би људи који трагају за својим пореклом ишли мало лакшим путем? :)
« Последња измена: Мај 24, 2017, 09:20:04 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #14 послато: Мај 24, 2017, 10:03:14 поподне »
Чини ми се ,ако не грешим да су што се Србије тиче само црквене матичне књиге Суботице доступне за претрагу преко интернета.
Да ли су у питању законска ограничења или нешто друго што кочи друге српске архиве да поставе књиге како би људима биле доступне?Мало је чудно да Хрвати на интернет каче матичне књиге за српско православно становништво које може да види било ко док код нас у архивима постоји ограничено радно време углавном од 9 до 1,тако да треба имати прво времена а после тога бити и фанатик па долазити данима и истраживати.Да ли по том питању постоје неке индикације да ће се у догледно време те црквене књиге поставити на интернет како би људи који трагају за својим пореклом ишли мало лакшим путем? :)

Ово што има на интернету, то су дитигализовани микрофилмови које су за Мађарску и Хрватску преснимили мормони (званично Црква Исуса Христа светаца последњих дана), на чијем сајту се те базе и налазе. Што се тиче других бивших југословенских република, питање је да ли је ишта од тога уопште и микрофилмовано? Мормони што се тиче трансакција тих микрофилмова, до моје посете, нису ни радили са Србијом, већ кад сам се заинтересовао за те микрофилмове, сређено је преко Загреба да их добијем, прво у Новом Саду, а затим и у Београду, али званично за тај посао они немају директну сарадњу са Србијом, иако овде имају своје цркве (Нови Сад и Београд, не знам да ли негде још имају?).

Мој неки лични утисак је да то и не постоји за остале, поготово не ове источне земље, и да ту неће бити друге могућности док се евентуално неко попут нас баш не намерачи, и седне некоме за врат, па да се покрене дигитализација тих књига на националном нивоу.

Наши архиви често и не знају шта имају, а где онда да говоримо о постојању нечега на националном нивоу, па такве ствари се вероватно више и нису радиле послеЦвијића и његових сарадника...


Ако већ говоримо о неком пројекту од националног значаја, мислим да би се требале дигитализовати књиге које се налазе по парохијама.
Књиге које су у архивима се чувају по пропису, а разговарајући са људима сам чуо различита искуства везана за књиге које у парохијама, како за могућност истраживања, тако и за начин чувања.

Ништа мање значајно питање, али све су прилике да ће пола пропасти, док се неко сети да спасе шта се спасти буде још могло. Баш сам имао лични пример да је током реконструкције цркве на тавану пронађена књига умрлих из XVIII века... и сад не знам где јој је боље било, у звонику или у парохијском дому, где је са осталим књигама у не баш идеалним климатским условима. ::)



Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #15 послато: Мај 24, 2017, 11:25:58 поподне »
Цитат
Ништа мање значајно питање, али све су прилике да ће пола пропасти, док се неко сети да спасе шта се спасти буде још могло. Баш сам имао лични пример да је током реконструкције цркве на тавану пронађена књига умрлих из XVIII века... и сад не знам где јој је боље било, у звонику или у парохијском дому, где је са осталим књигама у не баш идеалним климатским условима. ::)
Амикус, и самном је било тако. Када сам добио дозволу да прегледам црквене књиге, био сам запрепаштен. Свештено лице каже да нема појма колико тих књига има, а у овој парохији је 32 године. Књиге су махом све су у грозноме стању, страшно, да не кажем нешто друго. Тек када је дошао други, млађи парох, могао сам узети књигу коју год желим и послужити се колико ми је потребно. До сада смо ја и моја два пријатеља, осам књига однијели у приватну штанпарију, гдје су поново укоричене и изгледају као нове. Има још неколико које треба спасити, али мало ко је за то заинтересован.
Зато, позивам све наше добронамјерне чланове да посјете своје парохије, поразговарају са парохом, и спасе ово непроцјенљиво благо које имамо. То је част и дужност наша.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #16 послато: Мај 24, 2017, 11:44:21 поподне »
Амикус, и самном је било тако. Када сам добио дозволу да прегледам црквене књиге, био сам запрепаштен. Свештено лице каже да нема појма колико тих књига има, а у овој парохији је 32 године. Књиге су махом све су у грозноме стању, страшно, да не кажем нешто друго. Тек када је дошао други, млађи парох, могао сам узети књигу коју год желим и послужити се колико ми је потребно. До сада смо ја и моја два пријатеља, осам књига однијели у приватну штанпарију, гдје су поново укоричене и изгледају као нове. Има још неколико које треба спасити, али мало ко је за то заинтересован.
Зато, позивам све наше добронамјерне чланове да посјете своје парохије, поразговарају са парохом, и спасе ово непроцјенљиво благо које имамо. То је част и дужност наша.

То је посебна прича да се књиге могу и изнети, ма уз какву дозволу... мени је такође познат један такав случај, иако знам да је лице било крајње одговорно, ја то ни по коју цену не бих дао изнети из просторија парохије где се књиге налазе. Али у исто време, да сам на месту пароха, слободно време бих искористио да индексирам све књиге, пре свега оне које су у "раскупусеном" стању, каквих сам нажалост такође имао прилике видети.

Наравно, кад не постоји неко ко званично води бригу о архивској грађи, њена судбина је у рукама људи добре воље, и ваш пример је свакако за похвалу... али све иначе указује на непостојање реда.

С једне стране, жалимо се на ратове, а овамо нам књиге пропадају у миру... немарношћу оних који су задужени да их чувају, био то архив или парохијски дом.

Подсећања ради, прошле године кад је изгорела црква Светог Саве у Њујорку, изгореле су и тамошње матице... само захваљујући некој паметној глави, која их је дигитализовала, данас има неког трага о духовном животу Срба у тој парохији... иначе, кретали би од нуле.

Али у сваком случају, да не буде да смо се овде скупили куђења ради, подсећам да нам циљ треба бити пре свега помоћ другима, и очување онога што је у нашој моћи да се сачува. Немарност ми не можемо спречити, можемо једино предупредити тужну судбину која многе од тих књига чека, тако што ћемо забележити да су неке матице постојале, и колико то буде у моћи целокупног друштва, оно што је некад у њима писало. Све друго је на леђима ово остатака од државе што имамо и истог тога што нам је остало од цркве, а од два таква тешка болесника, ми помоћи не можемо погледати.



Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #17 послато: Мај 25, 2017, 12:20:44 пре подне »
Све матичне књиге са Севера Косова сада се налазе у Краљеву, и оне које сам тада прегледао (пре 6 - 7 година), биле су у јако добром стању. Најстарије су из времена "прве Србије", тачније из 1912. године.  Главни утисак је рукопис :) могу вам рећи да је  рукопис тадашњих свештеника за сваку похвалу, те ми исчитавање није представљало никакав проблем.

Поред оригиналних МАТИЧНИХ књига које се чувају (књиге крштених, венчаних и умрлих лица), прегледао сам и тзв. реконструисане књиге, одрађене након Другог рата.  Нажалост, и после Првог рата је било потребе за таквим пописом, међутим, остала је ненадокнадива штета за истраживаче.

Захваљујући љубазним чиновницима из Геодетског Републичког Завода у Београду, погледао сам и прве катастарске пописне листе домаћинстава, тачније, задруга. Већ у другом попису (кад је одрађен и авионски снимак, око 1972. године) скоро да није било заједница, углавном су то биле самосталне породице, тако да ми и није било тешко да установим "ко је од којиа" :)
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #18 послато: Мај 25, 2017, 12:35:01 пре подне »
Што се тиче црквених књига, највише искуства имам са православним црквеним књигама са подручја Баније.

Према црквеним подацима са почетка XX вијека у већини банијских парохија црквене књиге су се водиле по реду од 1777. године. Нажалост, данас за већину парохија постоји свега неколико црквених књига из 1830-их или 1850-их година.
Добар примјер је парохија Брезово Поље (највећи дио времена обухватала села Брезово Поље, Брубно и Горњи Класнић), гдје су црквене књиге вођене по реду од 1777. године, најстарије сачуване су из 1857. године (чувају се у државном архиву у Загребу), док након њих имамо доступне црквене књиге тек од 1886. до 1940. године (црквене књиге настале од 1886. до 1899/1900. године чувају се у регионалном архиву у Сиску, док се црквене књиге настале од 1900. до 1940. године чувају у матичном уреду у Глини). Црквене књиге настале након 1950. године чувају се код глинског пароха.

Ево и примјера из црквених књига парохије Брезово Поље из 1857. године:
1. црквена књига рођених

2. црквена књига вјенчаних

3. црквена књига умрлих

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #19 послато: Мај 25, 2017, 12:38:12 пре подне »
Амикус, и самном је било тако. Када сам добио дозволу да прегледам црквене књиге, био сам запрепаштен. Свештено лице каже да нема појма колико тих књига има, а у овој парохији је 32 године. Књиге су махом све су у грозноме стању, страшно, да не кажем нешто друго. Тек када је дошао други, млађи парох, могао сам узети књигу коју год желим и послужити се колико ми је потребно. До сада смо ја и моја два пријатеља, осам књига однијели у приватну штанпарију, гдје су поново укоричене и изгледају као нове. Има још неколико које треба спасити, али мало ко је за то заинтересован.
Зато, позивам све наше добронамјерне чланове да посјете своје парохије, поразговарају са парохом, и спасе ово непроцјенљиво благо које имамо. То је част и дужност наша.
То је посебна прича да се књиге могу и изнети, ма уз какву дозволу... мени је такође познат један такав случај, иако знам да је лице било крајње одговорно, ја то ни по коју цену не бих дао изнети из просторија парохије где се књиге налазе. Али у исто време, да сам на месту пароха, слободно време бих искористио да индексирам све књиге, пре свега оне које су у "раскупусеном" стању, каквих сам нажалост такође имао прилике видети.

Наравно, кад не постоји неко ко званично води бригу о архивској грађи, њена судбина је у рукама људи добре воље, и ваш пример је свакако за похвалу... али све иначе указује на непостојање реда.

С једне стране, жалимо се на ратове, а овамо нам књиге пропадају у миру... немарношћу оних који су задужени да их чувају, био то архив или парохијски дом.

Подсећања ради, прошле године кад је изгорела црква Светог Саве у Њујорку, изгореле су и тамошње матице... само захваљујући некој паметној глави, која их је дигитализовала, данас има неког трага о духовном животу Срба у тој парохији... иначе, кретали би од нуле.

Али у сваком случају, да не буде да смо се овде скупили куђења ради, подсећам да нам циљ треба бити пре свега помоћ другима, и очување онога што је у нашој моћи да се сачува. Немарност ми не можемо спречити, можемо једино предупредити тужну судбину која многе од тих књига чека, тако што ћемо забележити да су неке матице постојале, и колико то буде у моћи целокупног друштва, оно што је некад у њима писало. Све друго је на леђима ово остатака од државе што имамо и истог тога што нам је остало од цркве, а од два таква тешка болесника, ми помоћи не можемо погледати.

Да се надовежем на ове приче јер изгледа да смо сви стекли сличан утисак када смо први пут видели где стоје књиге и како се са њима поступа.Ја сам ишао до Црепаје трипут да бих могао да видим и забележим све што ме занима,два пута сам био на тавану цркве и једанпут у канцеларији.Оно што је позитивно је што свештеници нису правили никакав проблем тако да сам на миру могао да погледам све што ме занима.Ипак да не знају шта поседују то је скроз тачно.Чак сам други пут када сам дошао видео црквене књиге и домовне протоколе који први пут када сам био нису биле изложени,ајде да кажем тако.За Црепају постоји чак прича да је свештеник који је иначе написао књигу о историји насеља и пореклу становништва ,у жељи да након дугогодишњег служења у месту мало подробније проучи најстарије књиге тј. Домовни протокол са краја 18. и почетка 19.века ,ту књигу однео кући и након његове смрти се губи траг том домовном протоколу.У књизи која се иначе зове Монографија Црепаја 1660-1918 он сам наводи да је за добијање података користио протоколе од 1800-1925.године чини ми се. Цела та прича око изгубљеног Протокола се могу рећи уклапа са оним што сам нашао на терену,јер је најстарији Протокол који је тренутно у цркви из 1833.године.

Конкретно отежавајуће је већ то што књиге,ако занемаримо архив нису на једном месту,или на тавану или канцеларији цркве.
Чуди ме чак да архиви нису узели домовне протоколе и дигитализовали,ипак су податки много концизнији него код осталих црквених матичних књига.Иначе књиге су заиста у лошем стању,корице потпуно прекривене буђи и влагом,странице делом поцепане и изгужване,хвала Богу па сам имао  среће да је оно што се тиче моје породице  било видљиво,али је стварно греота.
У тој просторији има доста и летописа ,ко зна шта би све могло да се нађе само да се доведе мало у ред.Лично сам се понудио ако буде било каквог премештања књига,уређивања простора или слично,мада тешко.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #20 послато: Мај 25, 2017, 12:51:18 пре подне »
Ове црквене књиге из 1857. су ми најпрегледније које сам имао прилике да гледам.
То је био шаблон за православне црквене књиге које су била за насеља у оквиру Војне Крајине.
Много су ми прегледније од оних из 1830- их година.
Не знам како су изгледале књиге које су уведене након развојачења Војне Крајине?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #21 послато: Мај 25, 2017, 01:04:25 пре подне »
Ево и примјера из црквених књига парохије Брезово Поље из 1857. године.

Драго ми је да си нам се придружио, Василеја.

Примећујем да овде приложени формулари нису исти онима које сам гледао за парохије у Барањи.



Мада ни тамо наравно нису сви једнаки, не сећам се да сам видео такве као у твом прилогу, али ме рецимо ти подсећају на неке друге књиге с краја XIX и почетка XX века (с том разликом што је језик вуковски).



Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #22 послато: Мај 25, 2017, 01:23:00 пре подне »
Ове црквене књиге из 1857. су ми најпрегледније које сам имао прилике да гледам.
То је био шаблон за православне црквене књиге које су била за насеља у оквиру Војне Крајине.
Много су ми прегледније од оних из 1830- их година.
Не знам како су изгледале књиге које су уведене након развојачења Војне Крајине?

Мислим да је било црквених књига разних шаблона и да треба посматрати од случаја до случаја.

На Банији је лијеп примјер парохије Петриња гдје имамо на интернету доступне црквене књиге рођених од 1835. до 1902. године. Све оне су вођене по поменутом шаблону (као црквене књиге рођених из 1857. године).
Црквене књиге вјенчаних и умрлих вођене су по нешто друкчијем шаблону, али опет врло прегледном:
1. црквена књига вјенчаних парохије Петриња (1894)

2. црквена књига умрлих парохије Петриња (1889)

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #23 послато: Мај 25, 2017, 01:33:05 пре подне »
Да, заиста је прегледан.
Приметио сам да су уместо регименте и компаније стављени срез и општина.
Допада ми се и то што постоји и адреса, тј. кућни број. Њих нема у оним из 1830.-их.

Код венчаних сам приметио да уколико се неко жени удовицом, се не наводи њено девојачко презиме, него презиме претходног мужа.

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #24 послато: Мај 25, 2017, 01:43:24 пре подне »
Ево и друкчијих примјера из црквених књига парохије Перна из 1933. године:
1. црквена књига рођених

2. црквена књига вјенчаних

3. црквена књига умрлих

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #25 послато: Мај 25, 2017, 01:57:29 пре подне »
Допада ми се и то што постоји и адреса, тј. кућни број. Њих нема у оним из 1830.-их.

Да, највећа мана црквених књига из 1830-их година је управо то што нису уношени кућни бројеви.

Ево примјера црквених књига парохије Класнић из 1831. године:
1. црквена књига рођених

2. црквена књига вјенчаних

3. црквена књига умрлих

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #26 послато: Мај 25, 2017, 09:06:27 пре подне »
То је посебна прича да се књиге могу и изнети, ма уз какву дозволу... мени је такође познат један такав случај, иако знам да је лице било крајње одговорно, ја то ни по коју цену не бих дао изнети из просторија парохије где се књиге налазе. Али у исто време, да сам на месту пароха, слободно време бих искористио да индексирам све књиге, пре свега оне које су у "раскупусеном" стању, каквих сам нажалост такође имао прилике видети.

Наравно, кад не постоји неко ко званично води бригу о архивској грађи, њена судбина је у рукама људи добре воље, и ваш пример је свакако за похвалу... али све иначе указује на непостојање реда.

С једне стране, жалимо се на ратове, а овамо нам књиге пропадају у миру... немарношћу оних који су задужени да их чувају, био то архив или парохијски дом.

Подсећања ради, прошле године кад је изгорела црква Светог Саве у Њујорку, изгореле су и тамошње матице... само захваљујући некој паметној глави, која их је дигитализовала, данас има неког трага о духовном животу Срба у тој парохији... иначе, кретали би од нуле.

Али у сваком случају, да не буде да смо се овде скупили куђења ради, подсећам да нам циљ треба бити пре свега помоћ другима, и очување онога што је у нашој моћи да се сачува. Немарност ми не можемо спречити, можемо једино предупредити тужну судбину која многе од тих књига чека, тако што ћемо забележити да су неке матице постојале, и колико то буде у моћи целокупног друштва, оно што је некад у њима писало. Све друго је на леђима ово остатака од државе што имамо и истог тога што нам је остало од цркве, а од два таква тешка болесника, ми помоћи не можемо погледати.
Да ме неко не би погрешно схватио, апсолутно сам против да се овакве црквене књиге износе из просторија гдје се налазе. Нису то стрипови Мирко и Славко.

И још нешто, све ово што смо наумили, у рукама је других, тако да би се прво требали обратити некоме од наших чланова који се активно баве политиком. Они треба да предложе и донесу законе гдје би се овај горући проблем рјешио. Имамо овдје једног нашег члана који је у последње вријеме овдке доста активан, чија је странка у активној  власти од 1997 године, и која може да доведе у ред овако стање какво видимо. Ево прилике да се докаже српство и патриотизам, с ким се наши политичари ките.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #27 послато: Мај 25, 2017, 09:29:11 пре подне »

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #28 послато: Мај 25, 2017, 12:23:34 поподне »
Пало ми је на памет да Порекло упути званичан допис Familysearch везано за процедуру око дигитализације.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #29 послато: Мај 25, 2017, 01:06:00 поподне »
Има ли смисла обратити се и СПЦ са оваквом иницијативом?
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #30 послато: Мај 25, 2017, 01:29:04 поподне »
Има ли смисла обратити се и СПЦ са оваквом иницијативом?
Пало ми је на памет да Порекло упути званичан допис Familysearch везано за процедуру око дигитализације.

То би било добро али многе цркве немају велики број матичних књига јер су оне и даље у архивима,нису још увек враћене.
Можда је решење да прво Архиви дигитализују све ,и црквене матичне књиге и Домовне протоколе како би се спасили од пропадања,а након дигитализације мислим да би било коректно да  све црквене књиге буду враћене својим парохијама и да наравно буду чуване на адекватном месту.
Тек тада када сва грађа буде на једном месту треба покушати или са црквом или архивом и ступити у контакт са људима из Familysearch-а. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #31 послато: Мај 25, 2017, 02:11:06 поподне »
Поставио сам слике за различите периоде из матичних књига крштених,венчаних и умрлих за места Жегар у Далмацији и Црепају у Банату.У питању су матичне књиге православних цркава  Св.Георгија у Жегару и храма Успења пресвете богородице у Црепаји.Разлике су уочљиве,како између књига вођених у Банату и Далмацији тако и за различито време када су вођене.Приметио сам да су матичне књиге у Жегару у једном периоду писане латиницом.

https://postimg.org/image/pf5auvimz - у питању је црквена матична књига умрлих у Панчеву за 1789.годину
https://postimg.org/image/o1dnzkjdn - ово је матична књига крштених за место Жегар у Далмацији за 1832.годину
https://postimg.org/image/q77yu2mu3 - Матична књига крштених за место Жегар за 1854.годину
https://postimg.org/image/49g3e0x7f - Матична књига крштених за место Жегар  за 1857.годину
https://postimg.org/image/6s1sepixn - Матична књига венчаних за место Жегар за 1892.годину
https://postimg.org/image/z677yl6hn/ - Матична књига крштених за Жегар  1880.године
https://postimg.org/image/cirysfqxn/ - Матична књига венчаних за Жегар  1831.године
https://postimg.org/image/wimd1z2u3/ - Матична књига венчаних за Жегар 1856.године
https://postimg.org/image/akpw86ntn/ - Матична књига умрлих за Жегар 1848.година
https://postimg.org/image/l8tn70xsr/ - Матична књига крштених за Жегар 1863.године
https://postimg.org/image/4ejunp4ij/ - Матична књига крштених за Црепају у Банату 1831.године
https://postimg.org/image/f2nlmjehn/ - Матична књига крштених за Црепају 1840.године (виде се и имена Макрена и Павлијана)
https://postimg.org/image/7ny9u5sm3/ - Матична књига венчаних за Црепају 1815.година
https://postimg.org/image/dq5wknh23/ - Матична књига умрлих за Црепају 1863.године
https://postimg.org/image/samzfhc0r/ - Матичне књиге венчаних за Црепају 1857.године
https://postimg.org/image/n0i0o6rrv/ - Матичне књиге венчаних за Црепају 1879.година
https://postimg.org/image/8ipetxpuj/ - Матичне књиге крштених за Црепају 1861.године
https://postimg.org/image/b1b3umbkr/ - Матичне књиге умрлих за Црепају 1823.године
« Последња измена: Мај 25, 2017, 02:47:20 поподне Amicus »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #32 послато: Мај 25, 2017, 02:42:08 поподне »
Пало ми је на памет да Порекло упути званичан допис Familysearch везано за процедуру око дигитализације.

Порекло свакако треба написати неки пројекат, али и претходно пресабрати своје снаге и везе, па да се види да ли можемо нешто слично томе уопште изнети? А не сумњам да би ови и FamilySearch.org пристали (мада, поставља се питање етичности, али и законитости, дељења информација ове врсте с њима, јер то је ипак једна црква, која ово не ради из неке доконости, већ је то део њиховог програма прекрштавања, у њихову цркву), сасвим сигурно и помогли макар у опреми, а вероватно и у средствима друге врсте, ако би имали гаранције с друге стране, да ће посао бити обављен темељно и до краја, у зацртаном обиму, разуме се.

То би било добро али многе цркве немају велики број матичних књига јер су оне и даље у архивима,нису још увек враћене.
Можда је решење да прво Архиви дигитализују све ,и црквене матичне књиге и Домовне протоколе како би се спасили од пропадања,а након дигитализације мислим да би било коректно да  све црквене књиге буду враћене својим парохијама и да наравно буду чуване на адекватном месту.
Тек тада када сва грађа буде на једном месту треба покушати или са црквом или архивом и ступити у контакт са људима из Familysearch-а. :)

Ово јесте својеврстан проблем за нас, уколико бисмо ми били носиоци тог пројекта, али исти проблем је и за архиве, и за цркву... јер нико нема комплетне архивске материјале... у сваком случају, морало би их се укључити и једне и друге, како би посао био спроведен ваљано и у целости (имајмо на уму да то нису само архиви у Србији, већ и БиХ, ЦГ, Македонији, земљама окружења... па вероватно и Хрватској, јер ни тамо није све обрађено, већ само оно у архивима).

Познато ми је да су наши последњих година радили на дигитализацији архивске грађе у Сентандреји, али не знам да ли је то сада доступно, тј. да ли се пројект окончао? Тамо се рецимо чувају ваљда сви домовници парохија са простора данашње Мађарске, а првенствено оних које више не постоје, или у њима више нема Срба.

Делијо, преспојићу ти поруке. ;)



На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #33 послато: Мај 26, 2017, 12:29:27 поподне »
Ево и пар слика домовних протокола или Списенија народног  :)

https://postimg.org/image/pz1yelicb/ 

https://postimg.org/image/gfs9l4uu3/

Овај протокол је из 1833.године,види се лепо стари и нови број куће,уз датуме рођења,смрти и венчања код неких.

https://postimg.org/image/e10e0pel7/

https://postimg.org/image/8objmkqor/

На овом лепо пише да је вођен за период од 1860-1882.године,за разлику од ранијих протокола наведена је и слава и постоји шаблон који је пристуран код протокола све до почетка 20.века. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #34 послато: Мај 26, 2017, 05:54:30 поподне »
Матица умрлих, парохија Јелићка, 1881-1902, стрница 500
free upload image
free photo hosting
adult image host

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #35 послато: Мај 26, 2017, 06:08:01 поподне »
Матица вјенчаних 1881-1887

free image uploading
picture upload
free picture hosting

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #36 послато: Мај 26, 2017, 06:17:34 поподне »
Књига крштениг 1881-1906, парохија Јелићка, корице су замјењене
free image host
online photo storage
upload image free

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #37 послато: Мај 26, 2017, 06:25:52 поподне »
Матица умрлих, парохија Јелићка, 1881-1902, стрница 500

Интересантно, период исти распоред података, али различито писмо. Умрлица мог прадједе Милоша из 1904. године. Храм Светог великомученика Георгија у Бијељини.




Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #38 послато: Мај 26, 2017, 10:12:59 поподне »
Александре, јел Вам познато да ли неки Архив у Републици Српској чува црквене матичне књиге?

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #39 послато: Мај 26, 2017, 10:19:59 поподне »
Александре, јел Вам познато да ли неки Архив у Републици Српској чува црквене матичне књиге?

Аха ово је питање за мене.
 Тачан одговор не знам али 99% сам сигуран да НЕ. Што се тиче Бијељине прије неких 6-7 године су све црквене књиге, након што је извршена електронска обрада/унос, враћене Црквеној општини. Све податке о мојима сам управо и нашао у Храму св. Георгија у Бијељини.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #40 послато: Мај 26, 2017, 10:44:19 поподне »
У електронском облику се чувају у општини?

Нисам приметио да Архив Републике Српске у Бања Луци има црквене књиге.
http://www.arhivrs.org/Doc.aspx?subcat=22&cat=3&id=35&lang=cir
« Последња измена: Мај 26, 2017, 10:47:48 поподне Rimidalv »

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #41 послато: Мај 26, 2017, 10:50:09 поподне »
Захваљујући Српском родословном друштву "Родословље" 2012. године добили смо списак доступних црквених књига са подручја Баније: http://www.poreklo.rs/2012/11/04/spisak-dostupnih-pravoslavnih-mati%C4%8Dnih-knjiga-sa-podru%C4%8Dja-banije/

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #42 послато: Мај 26, 2017, 10:53:15 поподне »
Александре, има и таквих књига. Ова је писана од 1907 до 1910

Ево како сада изгледа, а погледај каква је била:
hosting image
click image upload

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #43 послато: Мај 26, 2017, 10:58:28 поподне »
Извод из књиге крштених буђановачке цркве, година 1760.



Моји преци, 1784. година:


Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #44 послато: Мај 26, 2017, 11:09:05 поподне »
На овом линку је црквена матична књига за село Смиљан, 1856. година, 28. јун по старом календару  8)
https://familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QSQ-G99C-LGGJ?mode=g&i=8&wc=9RKB-BZL%3A391644701%2C391664101%2C391659602&cc=2040054

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #45 послато: Мај 26, 2017, 11:23:17 поподне »
Извод из књиге крштених буђановачке цркве, година 1760.



Моји преци, 1784. година:



Свака част за матичне књиге,доста је ран период у питању :)
Видим прво презиме је Будимић а друго Сремчевић.Знам за презимена Сремац,Сремчев која се јављају у Банату.Моји стари породични кумови се тако презивају -Сремац/Сремчев,наводно су из Срема дошли у Мокрин ,а из Мокрина у Црепају крајем 18.века,можда постоји некa везa. :)
Јел ово из архива у Сремској Митровици? :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #46 послато: Мај 26, 2017, 11:47:43 поподне »
Свака част за матичне књиге,доста је ран период у питању :)
Видим прво презиме је Будимић а друго Сремчевић.Знам за презимена Сремац,Сремчев која се јављају у Банату.Моји стари породични кумови се тако презивају -Сремац/Сремчев,наводно су из Срема дошли у Мокрин ,а из Мокрина у Црепају крајем 18.века,можда постоји некa везa. :)
Јел ово из архива у Сремској Митровици? :)

Хвала Делијо,
Мислим да је прво презиме Будимлић и налази се на првој страни вероватно најстарије матичне књиге буђановачке цркве.
Ово сам узео непосредно из буђановачке цркве, пошто у сремско-митровачком архиву наводно немају ништа. Захваљајући сада већ пензионисаном свештенику, матичне књиге су скениране и сачуване на компакт дисковима. Можда не баш најзгодније решење што се тиче формата, али свакако, човек се лично ангажовао и свака му част на томе. Књиге су, колико ми је познато већ биле начете и угрожене влагом, што се назире и на сликама.
Што се тиче мог презимена, моји преци су записивани и као Сремчевићи и као Сремци. Занимљиво у најстаријем спису у коме се помиње мој предак, записан је као Сремчевић. Знам само да смо у Срему од прве половине 18.века, трагам за путем и периодом насељавања у Срем...Можда заиста постоји нека веза, шта славе твоји кумови?

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #47 послато: Мај 27, 2017, 12:02:00 пре подне »

Ово сам узео непосредно из буђановачке цркве, пошто у сремско-митровачком архиву наводно немају ништа. Захваљајући сада већ пензионисаном свештенику, матичне књиге су скениране и сачуване на компакт дисковима. Можда не баш најзгодније решење што се тиче формата, али свакако, човек се лично ангажовао и свака му част на томе. Књиге су, колико ми је познато већ биле начете и угрожене влагом, што се назире и на сликама.


Гледам сада сајт Архива Срема и немају ништа  за Буђановце од црквених књига. http://www.arhivsrem.org.rs/site/registar2.php
Свака част свештенику, јел постоји нека врста пописа тих књига, тј које године тачно постоје сачуване?
Свуда сам приметио да се у тим пописима наводе само граничне године.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #48 послато: Мај 27, 2017, 12:08:40 пре подне »
Хвала Делијо,
Мислим да је прво презиме Будимлић и налази се на првој страни вероватно најстарије матичне књиге буђановачке цркве.
Ово сам узео непосредно из буђановачке цркве, пошто у сремско-митровачком архиву наводно немају ништа. Захваљајући сада већ пензионисаном свештенику, матичне књиге су скениране и сачуване на компакт дисковима. Можда не баш најзгодније решење што се тиче формата, али свакако, човек се лично ангажовао и свака му част на томе. Књиге су, колико ми је познато већ биле начете и угрожене влагом, што се назире и на сликама.
Што се тиче мог презимена, моји преци су записивани и као Сремчевићи и као Сремци. Занимљиво у најстаријем спису у коме се помиње мој предак, записан је као Сремчевић. Знам само да смо у Срему од прве половине 18.века, трагам за путем и периодом насељавања у Срем...Можда заиста постоји нека веза, шта славе твоји кумови?
Значи тако стоје ствари.Пошто ја хоћу да одем до архива да видим књиге за село Сурдук,претпостављам да је најбоље и ја да одем до цркве у селу. :) Свака част том човеку,нажалост нису сви такви,тј. малтене нико није такав,још ајде што не чувају књиге него и односе па се после не зна где су. :)

Што се Сремаца тиче знам да су забележени и у Бачкој и у Поморишју ,у периоду око 1720.године,не знам тачно у којим местима.

https://postimg.org/image/p27gcglzr/ Ово ти је прича што се тиче те породице у Црепаји.Иначе славе Никољдан-барем тако пише у књизи Ердељановића. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #49 послато: Мај 27, 2017, 12:13:35 пре подне »
Гледам сада сајт Архива Срема и немају ништа  за Буђановце од црквених књига. http://www.arhivsrem.org.rs/site/registar2.php
Свака част свештенику, јел постоји нека врста пописа тих књига, тј које године тачно постоје сачуване?
Свуда сам приметио да се у тим пописима наводе само граничне године.

Мислим да је пописивање ишло непрекидно од 1760. године, тако да постоје подаци за сваку годину од 1760. до дана данашњег. Наравно, књиге су обележене по опсегу година које обухватају нпр. "МКР 1760-1777."
Што се тиче архива, ја сам их и контактирао и одговорили су ми да немају ништа.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #50 послато: Мај 27, 2017, 12:15:36 пре подне »
Мислим да је прво презиме Будимлић и налази се на првој страни вероватно најстарије матичне књиге буђановачке цркве.

Будимлић, од Будимлија? ???
Тј. Будимац, пореклом из Будима? :)



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #51 послато: Мај 27, 2017, 12:17:28 пре подне »
Значи тако стоје ствари.Пошто ја хоћу да одем до архива да видим књиге за село Сурдук,претпостављам да је најбоље и ја да одем до цркве у селу. :) Свака част том човеку,нажалост нису сви такви,тј. малтене нико није такав,још ајде што не чувају књиге него и односе па се после не зна где су. :)


Погледај линк који сам оставио.
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА "СВ. ОЦА НИКОЛАЈА" СУРДУК   СУРДУК   1886-1931

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #52 послато: Мај 27, 2017, 12:26:14 пре подне »
Погледај линк који сам оставио.
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА "СВ. ОЦА НИКОЛАЈА" СУРДУК   СУРДУК   1886-1931

Знам за тај временски оквир,али можда у цркви постоје и старије књиге од ових. :) Када сам контактирао архив у Митровици добио сам чак информацију која се разликује од ове,све у свему имају књиге за још мањи оквир од овог поменутог.А и Домовних протокола нема у архиву сигурно,изгледа да ни у једном архиву нису дигитализовани. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #53 послато: Мај 27, 2017, 12:31:14 пре подне »
То је оно што сам и помињао малопре, наводе се само граничне године, немамо информацију колико књига уствари фали између.
Сада сам видео да је најстарија књига из 1717. године, за Нерадин.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #54 послато: Мај 27, 2017, 12:38:42 пре подне »
Значи тако стоје ствари.Пошто ја хоћу да одем до архива да видим књиге за село Сурдук,претпостављам да је најбоље и ја да одем до цркве у селу. :) Свака част том човеку,нажалост нису сви такви,тј. малтене нико није такав,још ајде што не чувају књиге него и односе па се после не зна где су. :)

Што се Сремаца тиче знам да су забележени и у Бачкој и у Поморишју ,у периоду око 1720.године,не знам тачно у којим местима.

https://postimg.org/image/p27gcglzr/ Ово ти је прича што се тиче те породице у Црепаји.Иначе славе Никољдан-барем тако пише у књизи Ердељановића. :)

Па најбоље да одеш до цркве и будеш упоран...То што кажеш стоји, јер се дешавало да су нестајала драгоцена документа из цркве...

Да, Сремци, Сремчеви, Сремачкови се помињу у Бачкој 1715. и 1720. године, има их у многим местима-Нови Сад, Футог, Младеново, Пивнице, Бачка Паланка...

Хвала на прилогу о породици из Црепаје, сваки податак овакве врсте ми је значајан.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #55 послато: Мај 27, 2017, 12:43:34 пре подне »
Будимлић, од Будимлија? ???
Тј. Будимац, пореклом из Будима? :)

Вероватно да је тако, иначе нисам приметио да се касније помињу у матичним књигама, нити у пописима.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #56 послато: Мај 27, 2017, 02:35:14 пре подне »
То је оно што сам и помињао малопре, наводе се само граничне године, немамо информацију колико књига уствари фали између.
Сада сам видео да је најстарија књига из 1717. године, за Нерадин.

Значи на то си мислио,нисам схватио извињавам се . :) Једино циљано да се пита у архиву за матичне књиге одређеног места иначе су на сајту подаци помало конфузни.
Па најбоље да одеш до цркве и будеш упоран...То што кажеш стоји, јер се дешавало да су нестајала драгоцена документа из цркве...

Да, Сремци, Сремчеви, Сремачкови се помињу у Бачкој 1715. и 1720. године, има их у многим местима-Нови Сад, Футог, Младеново, Пивнице, Бачка Паланка...

Хвала на прилогу о породици из Црепаје, сваки податак овакве врсте ми је значајан.

Било би идеално да одем до цркве ако су те дигитализоване књиге враћене,ако не биће опет игранка,ипак ми Митровица није баш на пола сата. :) Има и породица Сремачки,мада колико видим њихово право презиме је Радулов и по предању призетили су се у кућу породице Сремац и узели славу,па им Сремачки дође шпицнаме илити надимак. :)
Нема проблема,ту смо да се помажемо. :)
« Последња измена: Мај 27, 2017, 02:38:53 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #57 послато: Мај 27, 2017, 02:55:50 поподне »
Претпостављам да су сви који отпочетка прате ову тему дирнути колико, као друштво у целини, заостајемо за процесима дигитализације архивске грађе у свету?

А један озбиљан подухват, уз средства која би макар покрила технику и транспорт, и нека минимална као накнаде онима који би вршили скенирање, и мислим да би се за три-четири године комплетна доступна црквена грађа ове врсте могла уредно дигитализовати, и трајно сачувати од уништења, а уз договор са озбиљним људима и учинити доступном целој нацији.

Наравно, увек ће се средства лакше издвојити за ЛГБТ и НВО подухвате, али мислим да се мора размишљати у правцу да се иде ка иницијативи, да се то треба у што скорије време радити, па ко зна... средства можда и не морају стићи од државе... ми смо мало навикли тако да размишљамо, а новаца нема само Република Србија, имају и друге републике (што би рекао изабрани председник), организације, фондови... ;)



На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #58 послато: Мај 27, 2017, 05:40:54 поподне »
Претпостављам да су сви који отпочетка прате ову тему дирнути колико, као друштво у целини, заостајемо за процесима дигитализације архивске грађе у свету?

А један озбиљан подухват, уз средства која би макар покрила технику и транспорт, и нека минимална као накнаде онима који би вршили скенирање, и мислим да би се за три-четири године комплетна доступна црквена грађа ове врсте могла уредно дигитализовати, и трајно сачувати од уништења, а уз договор са озбиљним људима и учинити доступном целој нацији.

Наравно, увек ће се средства лакше издвојити за ЛГБТ и НВО подухвате, али мислим да се мора размишљати у правцу да се иде ка иницијативи, да се то треба у што скорије време радити, па ко зна... средства можда и не морају стићи од државе... ми смо мало навикли тако да размишљамо, а новаца нема само Република Србија, имају и друге републике (што би рекао изабрани председник), организације, фондови... ;)

Амикусе,свака ти је ко у Његоша. :)
Знам за себе када сам кренуо да радим,приде не знајући ништа,да ми ситуација и није деловала толико лоше.Шта знам ,навикао сам да у овој земљи ништа ама баш никако не функционише и када сам почео да трагам за својим пореклом и налазим неке ствари та почетна еуфорија је довела до тога да мислим како је ситуација изненађујуће добра ,јер да будем искрен нисам очекивао да је ишта дигитализовано и да постоје било какви подаци тог типа.Међутим када човек уђе дубље у материју ,ето када се сусретне са туђим причама и искуствима и види каква је ситуација у окружењу онда схвати колико је сати.Људи који су за ову причу заинтересовани има и ван овог форума али оно што је потребно је нека законска регулатива која би дефинисала све.Препустити цео пројекат архиву или цркви једнако је изреци обећање-лудом радовање.Из прича са људима у архиву знам да је њихов основни проблем недостатак људства ,имају више измишљених радних места како би се запослили нечији рођаци и жене,док од људи са знањем немачког и мађарског језика-јер је велики део грађе на тим језицима имају само једну особу.Оно што је добро је што у архивима раде репринте неких монографија насеља,који могу бити значајни за откривање порекла ,али и то је недовољно добро.Уз јасну регулативу,као и сарадњу цркве да остатак матичних књига и домовних протокла да на дигитализацију архиву,а да после тога цела та грађа буде враћена цркви где и припада може да се уради нешто,наравно уз волонтере који су део овог форума или шире.
А какав статус ужива Порекло,јел се води под НВО или?Да ли постоји икакво интересовање и помоћ државе,материјално или  на какав други начин?Ситуација је нажалост таква као што сви знамо да  децу лечимо смс порукама и а на исти начин неретко помажемо наше сународнике избегле са вишевековних огњишта..тужно је све то,али држава (прикладније псеудодржава) нема слуха за све то па не знам ни колико вреди од ње очекивати било какву подршку.. :-X :-[ Време иде и те књиге неће још дуго одолевати условима у коју се налазе,влази,буђи итд.,тако да треба што пре покренути неку иницијативу,направити пројекат,а добрих и родољубивих људи има па ће помоћи ваљда. :) Наравно потребан је добар маркетинг,да се направи страница на фб или сличним мрежама како би људи чули и могли да се укључе у истраживање,па и финансијску подршку можда. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #59 послато: Мај 27, 2017, 11:21:18 поподне »
Пошто је политика данас врх-врхова, и све од политике и политичара овиси, предлажем да наши активни чланови који се тим послом баве, да овај терет преузму на себе, тј. да се донесу закони како би се ово вриједно благо сачувало и неко одговарао за њихово уништење.  Овако, појединачно, јест од користи, ал то није рјешење.


Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #60 послато: Мај 27, 2017, 11:48:46 поподне »
Да се похвалим!
Прије пар дана пронашао сам црквене књиге парохије Класнић из 1857. године, које уопште нису заведене у регистру регионалног архива у Сиску (дакле, има наде да још црквених књига постоји).

То ми је помогло да упоредном анализом црквених књига парохије Класнић (Брестик, Класнић Доњи) и парохије Брезово Поље (Брезово Поље, Брубно, Класнић Горњи) из 1857. године саставим регистар презимена Класнића.
Према том регистру те 1857. године у Класнићу су пописана 44 различита презимена. Од та 44 презимена чак 42 одржала су се у селу до 1948. године, док је остатак презимена махом поријеклом из других села глинске општине (ово истичем јер има Хрвата који често помињу глинску општину као примјер општине у коју су плански насељавани Срби из Србије након Другог свјетског рата, а све у циљу промјене етничке структуре у корист Срба).

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #61 послато: Мај 28, 2017, 12:02:07 пре подне »
Браво Василеја! То је одличан показни пример како има стварију којих нема у регистима. На страну што је ово значајно и из другог наведеног разлога. Све у свему, ко тражи, тај ће наћи. ;)



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #62 послато: Мај 28, 2017, 12:43:31 пре подне »
Гледајући књиге на familysearch сам приметио да код већине насеља имају за 1856. и 1857., као и за период од 1831-1833. Они су те књиге дигитализовали из Хрватског државног архива, па сам се питао да ли је постојао посебан пропис везан за те године. Са друге стране постоје и књиге у регионалним архивима попут Сиска и Госпића, где се налазе књиге и за касније године и којих има много више.

Већ смо причали како да целу ову причу ставимо на виши ниво, мој предлог је да се поред поменутог дописа familysearch, ураде и дописи свим архивима у земљи, везан за аналитичке инвентаре, дигитализоване књиге, комуникацију са верским заједницама...

Оставио сам на почетку теме, линкове ка архивима где сам видео да чувају матичне књиге, па да можда у једном моменту и ми направимо интерну базу података, где се шта налази.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #63 послато: Мај 28, 2017, 02:25:33 поподне »
Гледајући књиге на familysearch сам приметио да код већине насеља имају за 1856. и 1857., као и за период од 1831-1833. Они су те књиге дигитализовали из Хрватског државног архива, па сам се питао да ли је постојао посебан пропис везан за те године. Са друге стране постоје и књиге у регионалним архивима попут Сиска и Госпића, где се налазе књиге и за касније године и којих има много више.

Већ смо причали како да целу ову причу ставимо на виши ниво, мој предлог је да се поред поменутог дописа familysearch, ураде и дописи свим архивима у земљи, везан за аналитичке инвентаре, дигитализоване књиге, комуникацију са верским заједницама...

Оставио сам на почетку теме, линкове ка архивима где сам видео да чувају матичне књиге, па да можда у једном моменту и ми направимо интерну базу података, где се шта налази.

Постоји ту сигурно нека рачуница, Римидалв. Ако није она о трајности заштите личних података, у време када је дигитализација вршена, онда нека која би могла бити у вези са повезивањем двају генерација, из ма ког разлога значајних за то време, или просто архиве као установе које складиште такву грађу...

Што се тиче, даљег рада на овоме, јутрос је стигао допис председника у вези одржавања скупштине, па ћемо о томе детаљније на скупштини 10. јуна, а покушаћу до тада направити неки оквирни пресек стања, бар што се тиче потенцијалног броја тих књига, потребног времена, техничких средстава, и људства да се то успешно спроведе (има ту, наравно, мали милион финеса) паоквирно да видимо колико би гломазан подухват био, и евентуално да проценимо колико би коштала његова реализација? ;)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #64 послато: Јун 02, 2017, 08:05:39 поподне »
Нису матичне књиге, али занимљив податак:

Поред неколико рукописних и много штампаних српских и руских књига из XVIII века, налазе се ту (Музеј у Осијеку, данас Музеј Славоније, збирка Титотеја Јовановић) и четири велика протокола основних и средњих румских школа, које пружају одличан материјал за проучавање просветних напора наших предака у другој половини XVIII века, не само y Срему него и по Хрватској и разним другим областима где живи наш народ, јер су те школе полазили не само Срби из Срема и Војводине него и из Славоније, Хрватске, Босне и Србије, па чак и из Далмације, Старе Србије и Македоније — од Арада до Скопља и Москопоља, а од Будима до Сарајева и Метковића.

Извор: Историјски часопис, бр. 03, год. 1951/1952, стр. 428

Не знам да ли су ови протоколи негде објављени, али за Руму су и те како значјни. Можда имамо некога овде из Руме ко би нам могао поближе рећи да ли се шта више зна о наведеним протоколима?



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #65 послато: Јун 03, 2017, 10:06:42 пре подне »
Поред црквених матичних књига са територије бивше Југославије, би се требало видети каква је ситуација и са оним у Мађарској, Румунији, Грчкој...
Знам да је и Сентандреја била помињана на овој теми.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #66 послато: Јун 08, 2017, 11:41:38 поподне »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #67 послато: Јун 13, 2017, 01:26:27 поподне »
Као што смо и обећали, на Шестој редовној скупштини Друштва (10. 6. 2017) поднет је предлог да наше Друштво крене у процес припрема писања пројекта дитигализације црквених матичних књига, а исти је сажет у следећем:

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЦРКВЕНИХ МАТИЧНИХ КЊИГА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У разговорима са немалим бројем наших чланова, сви смо констатовали да је из више разлога неопходно приступити процесу дигитализације матичних књига и црквених протокола Српске православне цркве, и то на националном нивоу, те да бисмо ми као Друштво несумњиво требали бити носиоци те идеје.

Први од разлога за покретање овог подухвата јесте непостојање јединственог регистра црквених матичних књига, као ни сазнања о укупном броју, месту чувања, те физичком стању ове грађе на терену.

Из тог разлога, први од корака на овом подухвату била би израда посебног јединственог регистра, а за шта бисмо као Друштво морали заинтересовати подједнако и црквене и државе власти, како би нам се обезбедио несметан пролаз ка свим нижим нивоима, јер без њихове сагласности и подршке, овај подухват у свом пуном капацитету не би био спроводив.

Уколико бисмо обезбедили њихову подршку, приступило би се припреми материјала на основу кога би се сачинио један или више типова јединствених упиника, који би се као такви проследили свим парохијама и архивима СПЦ, као и државним, регионалним и градским архивима.

Како СПЦ не делује на територији јединствене државе, већ је и данас њена јурисдикција раздељена у најмање шест земаља, то у исто време повлачи за собом и питање покретања сарадње са архивима бивших југословенских република, а с обзиром на јуриздикцију коју је имала у време настанка Краљевине Југославије, свакако се мора рачунати и на државе из окружења (Мађарску, Румунију, Албанију).

Овај део подухвата сам по себи био би од значаја, а у ширем смислу дао би нам одговоре на почетна питања са којима смо се сусрели, посматрајући овај проблем у ширем смислу и у правцу много захтевнијег подухвата.

Други разлог због кога је крајње време приступити раду на пројекту дигитализације црквених матичних књига, јесте потреба за њиховим материјалним очувањем, које је у немало случајева угрожено, најчешће неодговорним чувањем на локалном нивоу, а понекад су оштећења приметна и на оним књигама које се чувају, или би бар требале да се чувају, у архивским условима.

Уколико се овом подухвату не приступи на време, постоји претња да немали број тих књига трајно буде изгубљен, што би била велика штета за ову врсту грађе у целини.

Као трећи битан разлог зашто би се требало кренути у рад са дигитализацијом, јесте и онај цивилизацијски, у коме заостајемо за осталим земљама из окружења. Наиме, добар део ове врсте грађе у неким суседним земљама (Хрватска, Мађарска, Румунија) већ је дигитализован, и одвано је доступан најширој јавности. Из тог разлога, крајње је време да се почне са пре свега сређивањем, а затим и дигитализацијом ове врсте грађе и код нас.

Као четврти разлог, ту је и наш сопствени интерес као Друштва, у стварању јединствене дигиталне база црквених матичних књига, која би увелико олакшала истраживање порекла породица, али допринела укупном познавању историјских процеса кроз које је пролазио наш народ у целини, поготово у оним крајевима који су претпели разна политичка превирања, која су иза себе оставила трајне последнице по његово етничко биће.

Наставак следи...



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #68 послато: Јун 13, 2017, 01:30:17 поподне »
Наставак...

Да би се овакав подухват спровео у дело, потребно је приступити изради пројекта, а да би се имало представе у шта се улази, навешћемо неке претпостављене процене стања на терену.

За почетак, треба подсетити да се архивском грађом сматра отприлике она која је превршила 100 годна, што значи да грађа коју бисмо ми обрађивали, могла би да упадне у период до 1920. године.

Број матичних парохија, тј. оних у којима се чувају матичне књиге, а које бисмо морали да обрадимо, можда је најбоље осликава податак из 1939. године, где је према Статистици Српске православне цркве, на тлу отаџбине, тј. Краљевине Југославије, она имала укупно 3694 храма, што са невеликим бројем храмова под њеном јуриздикцијом у суседним земљама, свакако не би требао прелазити 3800 храмова.

Што се тиче самог броја књига, ту бројку тешко можемо претпоставити, јер се разликују у зависности од времена када су где црквене матичне књиге почеле да се воде (за простор Аустро-Угарске то је у највећем броју случајева око 1777. године, Централне Србије, почетак 19. века, осталих крајева под Турском некад током 19. века), али и за колика су места вођене, јер се градске и сеоске парохије, наравно, разликују.

Неки појединачни примери указују да за просечне сеоске парохије на тлу Аустро-Угарске, које воде књиге од 1777. године, до 1920. године има од 10-15 исписаних књига, тамо где се воде од средине 19. века око 10, док у градским парохијама, тај број достиже и по неколико десетина књига.

Ако бисмо слободно узели да је у просеку 15-20 матичних књига по храму, то помножено са 3800 даје бројку од 57-76.000 матичних књига, за период до 1920. године, на нивоу целе Српске православне цркве, при чему свака матична књига броји отприлике до 500 страна.

При том имајући се на уму да је бар једна трећина, ако не и више већ обрађено (земље из окружења), и да би се до исте могло доћи било бесплатно, било путем неког аранжмана са њиховим архивима.

На крају, да би се обрадила оволика грађа, дакле претпоставимо до 50.000 књига, свакодневним радом (претпоставимо да има 250 радних дана у години) на рецимо двадесет скенера, и у просеку скенирајући по четири књиге дневно на сваком скенеру, дневно би се могло скенирати до 80 књига, а на годишњем нивоу 20.000, што значи да би се најдаље за три године, цео подухват дигитализације могао привести крају.

Колико је ово реалан подухват, запиће се свако, али подсећамо још једном да су други тај подухват већ одрадили, и да се већ баве неки другим, који би био следећи корак коме би се свакако са много мање напора, могло приступити у будућности, а то је индексација и транскрипција дигитализованих црквених матичних књига у претражив формат.

Тим поводом донета је одлука да се на нивоу Друштва започну припреме с циљем писања пројекта, којим бисмо покушали заинтересовати надлежене, и након што бисмо обезбедили материјалну и људску подршку, кренули у процес дигитализације црквених матичних књига.

У Београду,
10. 7. 2017.


Уз високо разумевање свих присутних колико је цео подухват огроман, предлог је једногласно усвојен, а први кораци у његовом спровођењу биће предузети на пољу израде јединственог регистра црквених матичних књига и протокола, о чему ће детаљније бити говора на првом следећем редовном састанку Друштва.

О детаљима у вези овог подухвата, извештаваће се овде на овој теми, и на затвореном делу форума, где такође постоји оваква тема.

У своје име и у име Василеје, могу само да се захвалим свима који су до сада учествовали у прикупљању података и прилога, и без чије помоћи ово питање не би било на дневном реду ове скупштине, али и свима на скупштини који су разумели значај целог подухвата, и дали свој глас подршке његовом остварењу.



Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #69 послато: Јун 13, 2017, 06:43:22 поподне »
Само храбро, успјећемо ми у томе.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #70 послато: Јун 13, 2017, 07:48:45 поподне »
Знам да ће бити можда много ,али какво мишљење влада везано за Домовне протоколе?
Јел су и они урачунати у дигитализацију?Можда би било много урадити и све домовне протоколе али мислим да би било вредно урадити оне најстарије,рецимо до 1860.године ,што ће рећи 2-3 књиге додатно на ових 10-15 ..ипак у њима постоје подаци о слави,броју куће а неретко и датуми рођења који су сувише стари да би били у матичним књигама рођених. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #71 послато: Јун 13, 2017, 07:59:56 поподне »
Знам да ће бити можда много ,али какво мишљење влада везано за Домовне протоколе?
Јел су и они урачунати у дигитализацију?Можда би било много урадити и све домовне протоколе али мислим да би било вредно урадити оне најстарије,рецимо до 1860.године ,што ће рећи 2-3 књиге додатно на ових 10-15 ..ипак у њима постоје подаци о слави,броју куће а неретко и датуми рођења који су сувише стари да би били у матичним књигама рођених. :)

Замисао је да буду и они у пројекту, с тим што у овај рачун претпостављено да та бројка у просеку износи три књиге, што је претпоставка на врло малом узорку. Како било, уколико све буде текло према плану, обе врсте књига иду у процес дигитализације.



На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #72 послато: Јул 04, 2017, 11:21:16 пре подне »
Имамо ли на мрежи некога из Зрењанина? :)
Интересују ме протоколи из Успењске и Ваведањске цркве због родослова који правим ал сам чуо да Домовних протокола нема,макар за крај 18.века (између 1746-1800.године).На сајту епархије банатске пише да је најстарија матица у Успењском храму у Зрењанину из 1746.године,за архив поуздано знам да је најранија матична књига из 1768.године..тако да не знам каква је ситуација заиста?Ако је неко из Зрењанина сигурно има више информација од мене ,или макар бољи приступ информацијама. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #73 послато: Јул 11, 2017, 09:52:43 поподне »
Мада још не могу да саопштим било шта ново у вези првог корака на овом подухвату, који би био израда посебног јединственог регистра, неки дан сам био у парохији цркве у селу одакле су моји, и више мање снимио оно што је било доступно, па рекох да пренесем свеже утиске. :)

Књиге су углавном у врло добром стању, али једна од њих је у катастрофалном, и због ње сам и одлучио да се јавим.

   

Ако сам добро закључио, књига је у таквом стању зато што је највише била коришћена, јер у периоду који обухвата (1913-1935) то је главна матица за издавање потврда о рођењу (и крштењу).

Ево како отприлике изгледају све остале:



Не могах не приметити да ни начин повезивања није био најбоље решење, конопац који је провучен кроз избушене рупе на папиру, свакако је идеалан материјал да се странице на том месту цепају. Ако се то сто пута још отвори, прелиста, резултат мора бити као онај горе, али ни то не оправдава одговорне, што на време нису приступили преписивању, или новом коричењу књиге.

Ето, поред непријатеља који су намерно уништавали овакву грађу, имамо и непријатеље који се зову немар, неодговорност и лењост.

p. s.
Занимљиво, ова друга књига највећим делом је писана у време злогласне Независне Државе Хрватске, али све је уписано ћирилицом. То је дакле онај сој, који ни тада ни данас није признавао одредбе о забрани ћирилице. ;)



Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #74 послато: Јул 11, 2017, 10:01:13 поподне »
Мада још не могу да саопштим било шта ново у вези првог корака на овом подухвату, који би био израда посебног јединственог регистра, неки дан сам био у парохији цркве у селу одакле су моји, и више мање снимио оно што је било доступно, па рекох да пренесем свеже утиске. :)

Књиге су углавном у врло добром стању, али једна од њих је у катастрофалном, и због ње сам и одлучио да се јавим.

   

Ако сам добро закључио, књига је у таквом стању зато што је највише била коришћена, јер у периоду који обухвата (1913-1935) то је главна матица за издавање потврда о рођењу (и крштењу).

Ево како отприлике изгледају све остале:



Не могах не приметити да ни начин повезивања није био најбоље решење, конопац који је провучен кроз избушене рупе на папиру, свакако је идеалан материјал да се странице на том месту цепају. Ако се то сто пута још отвори, прелиста, резултат мора бити као онај горе, али ни то не оправдава одговорне, што на време нису приступили преписивању, или новом коричењу књиге.

Ето, поред непријатеља који су намерно уништавали овакву грађу, имамо и непријатеље који се зову немар, неодговорност и лењост.

p. s.
Занимљиво, ова друга књига највећим делом је писана у време злогласне Независне Државе Хрватске, али све је уписано ћирилицом. То је дакле онај сој, који ни тада ни данас није признавао одредбе о забрани ћирилице. ;)

Обавих разговор са једним професором архивистике, обећао је помоћ у вези дефинисања регисгра матичних књига.
 
« Последња измена: Јул 11, 2017, 10:02:53 поподне Број 1 »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #75 послато: Јул 11, 2017, 10:06:32 поподне »
Обавих разговор са једним професором архивистике, обећао је помоћ у вези дефинисања регисгра матичних књига.

То су одличне вести. Наравно, држаћу се договора, и кад завршим неке текуће обавезе, јавићу се са предлогом на затвореном делу форума. ;)



Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #76 послато: Јул 11, 2017, 11:20:29 поподне »
Мада још не могу да саопштим било шта ново у вези првог корака на овом подухвату, који би био израда посебног јединственог регистра, неки дан сам био у парохији цркве у селу одакле су моји, и више мање снимио оно што је било доступно, па рекох да пренесем свеже утиске. :)

Књиге су углавном у врло добром стању, али једна од њих је у катастрофалном, и због ње сам и одлучио да се јавим.

   

Ако сам добро закључио, књига је у таквом стању зато што је највише била коришћена, јер у периоду који обухвата (1913-1935) то је главна матица за издавање потврда о рођењу (и крштењу).

Ево како отприлике изгледају све остале:



Не могах не приметити да ни начин повезивања није био најбоље решење, конопац који је провучен кроз избушене рупе на папиру, свакако је идеалан материјал да се странице на том месту цепају. Ако се то сто пута још отвори, прелиста, резултат мора бити као онај горе, али ни то не оправдава одговорне, што на време нису приступили преписивању, или новом коричењу књиге.

Ето, поред непријатеља који су намерно уништавали овакву грађу, имамо и непријатеље који се зову немар, неодговорност и лењост.

p. s.
Занимљиво, ова друга књига највећим делом је писана у време злогласне Независне Државе Хрватске, али све је уписано ћирилицом. То је дакле онај сој, који ни тада ни данас није признавао одредбе о забрани ћирилице. ;)
Сличан случај је и у парохији гдје сам ја рођен.
Већи број књига је у лошем стању.
Четири књиге су биле у грозном и срамотном стању, које сам ја и мој колега, уз одобрење пароха Владимира, однијели у штанпарију, гдје је укоричена и уређен, и сада изгледају као нове.
Још има око четири књиге гдје су само корице у грозном стању, а унутрашњост је јако добро сачувана.
Свако се грози када ово чује и види, али када кажем да помогне, мук-лијек >:(.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #77 послато: Јул 12, 2017, 12:21:03 пре подне »
Хвала Богу што има пароха који раде на томе да се књиге излече и буду доступне. Има оних који ни за живу главу не дају приступ.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #78 послато: Јул 12, 2017, 01:00:19 пре подне »
Хвала Богу што има пароха који раде на томе да се књиге излече и буду доступне. Има оних који ни за живу главу не дају приступ.

Боје се и они, углавном из незнања спопственога, а знаш како се каже, у стрху су велике очи.

Не могу ја пароху да замерим на незнању, ако црква сама није у свом образовном програму, скренула пажњу на улогу и значај заштите тих матичних књига.

Оно што је Марија Терезија увела 1776. године за Хабзбуршку монархију, никада у толико озбиљној мери није заживело овамо у "турском милету", а распадом Аустро-Угарске зафалило је реда и по земљама некадашње K. u. K. монархије.



Марија Терезија је била царица, и за потребе њеног царства створила је систем, а ми смо остаци распаднуте социјалистичке републике, и нама насушно гледано прави систем још увек није потребан. Зато овакве ствари и могу пропадати без обзира јавности.

То и јесте кључни проблем нас, који над таквим понашањем кукамо, ми бисмо волели да постоји систем, али снаге антицивилизације преферирју неред. Зато је овде чудно што се неко брине, а није чудно што архивска грађа пропада. Како год, наше је да се трудимо да то бар држимо на оку, а уколико је суђено да пропадне, пропале су и вредније ствари...



Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #79 послато: Јул 12, 2017, 08:31:31 пре подне »
Не бих ја да се удаљавамо од задате теме, али морам рећи да највећу одговорност за оваку ружну слику подједнако носе и црква и наука и политика, тј. лица која имају добре плате за такве послове, а о овоме ништа заједно и у договору не раде.

Зато, као и вавјек, треба појединци нешто да учине, да се жртвују, да спасе што се спасити може, да и то не оде у нестанак. Друге нема, и нема вајде уздати се у оне који гледају само своје личне интересе. 

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #80 послато: Јул 26, 2017, 01:15:40 пре подне »
У Историјском архиву Београда (код општине Нови Београд) се налазе све постојеће старије црквене матичне књиге (отприлике од 1900 до 1945 би требало да је по општинама, најновије је ваљда и даље на извору), за подручје које сада обухвата Београд. Земун је одлично документован, Београд слабије.
Београдске књиге обухватају негде од 1820. (Саборна црква) па све до мало после 1900. године.
Земунске књиге су одличне и обухватају од 1761. до 1895. године. И за околину Земуна поседују доста старе књиге, мада не тако непрекидно и свеобухватно.
Имам срећу да ми је требао баш Земун. Нашао сам и пуно и квалитетно  :)

Ако постоји потреба, могао бих да овде ставим и преглед књига, по црквама, врстама и годинама... мада он може сасвим једноставно да се добије на лицу места, у Архиву, јесте само на папиру али је уређено по општинама.
« Последња измена: Јул 26, 2017, 01:18:07 пре подне Platin »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #81 послато: Јул 26, 2017, 11:01:45 пре подне »
У Историјском архиву Београда (код општине Нови Београд) се налазе све постојеће старије црквене матичне књиге (отприлике од 1900 до 1945 би требало да је по општинама, најновије је ваљда и даље на извору), за подручје које сада обухвата Београд. Земун је одлично документован, Београд слабије.
Београдске књиге обухватају негде од 1820. (Саборна црква) па све до мало после 1900. године.
Земунске књиге су одличне и обухватају од 1761. до 1895. године. И за околину Земуна поседују доста старе књиге, мада не тако непрекидно и свеобухватно.
Имам срећу да ми је требао баш Земун. Нашао сам и пуно и квалитетно  :)

Ако постоји потреба, могао бих да овде ставим и преглед књига, по црквама, врстама и годинама... мада он може сасвим једноставно да се добије на лицу места, у Архиву, јесте само на папиру али је уређено по општинама.

С обзиром на прикупљање података за регистар, то би било корисно написати, можда још најбоље у форми коју смо користили на затвореном делу форума, за припрему материјала за прошлу скупштину Друштва, где је била тема дигитализација црквених матичних књига СПЦ.

Ево питања која су тада корићшена, за оне који су имали искуства на терену, гледано према истраживаној парохији (или парохијама, свакој посебно):

1. Где се све чувају матичне књиге (у ком месту)?
2. Који период отприлике покривају (тј. откад се заправо воде)?
3. Колики је у неком претпостављеном просеку број тих књига до 1920. године по парохији?
4. Шта је у архивима (градским, државним), а шта у парохијама (епархијама)?
5. Какво је физичко стање погледаних књига?
6. Која су ваша лична запажања?



Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #82 послато: Август 03, 2017, 09:56:05 поподне »
1. У Архиву Београда су све матичне књиге за област коју данас обухвата Београд
2. Од настанка до отприлике 1900. године (оно што је преживело нашу бурну историју, оно што је уопште било записивано)
3. Зависи од броја становника (у Земуну може да буде 30-50 уписа за годину, у Београду по 300)
4. Архив поседује лепо по општинама па по црквама спискове (физичке, али могу да се препишу... или ће неко да их објави као ја сада  :) ), тако да може лако да се снађе
5. Стање књига је добро, неке су биле на лечењу и сада су сасвим добре
6. Књиге Земуна сам прочитао 5 пута, Београда једном делимично и једном потпуно. Земунски подаци су од почетка квалитетнији, Београдски касније почињу да буду добри, мада са осцилацијама. Мали део података за Земун недостаје, неки краћи периоди недостају. У Земуну су презимена стабилна као данас већ од 1800. године и нема тако великог досељавања. У Београду је сасвим другачије па човек може да се помучи око тумачења одакле је ко, поготово ако је 'одакле' само име неке области.

У следећој поруци ћу да дам преглед шта имају.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #83 послато: Август 03, 2017, 10:40:13 поподне »
Земун
црква Светог оца Николаја
рођени 1761-1860, 10 књига, умрли 1761-1860, 11 књига, венчани 1761-1895, 7 књига

црква рођена пресвете Богородице
рођени 1779-1860, 8 књига, умрли 1779-1895, 11 књига, венчани 1815-1860, 1878-1895, 2 књиге

црква Свете Троице
рођени 1815-1860, 5 књига, умрли 1818-1895, 8 књига, венчани 1847-1895 , 3 књиге

Књиге после наведеног периода постоје у општини Земун. Део њих је прилично раскупусан, јер немају тако добре услове и уопште немају одржавање књига.

Постоје књиге за места око Земуна: Батајница, Добановци, Бежанија, Угриновци, Јаково. За то ћу сутра да нађем и напишем детаље.

Стари град
Саборна црква
рођени 1816-1876, 12 књига, умрли 1823-1905, 18 књига, венчани 1816-1905, 10 књига

црква Александра Невског
умрли 1877-1902, 3 књиге, венчани 1880-1904, 3 књиге

Врачар
црква Светог Саве
умрли 1895-1908, 5 књига, венчани 1895-1913, 3 књиге

Звездара
црква Светог Марка
рођени 1836-1876, 7 књига, умрли 1837-1908, 14 књига, венчани 1837-1906, 8 књига

црква Цветог Николе
умрли 1899-1905, 4 књиге

Савски Венац
Вазнесенска црква
рођени 1863-1876, 2 књиге, умрли 1863-1903, 10 књига, венчани 1863-1876, 1897-1904, 4 књиге

Остатак Београда нисам истраживао али знам да понешто постоји.

Негде недостају периоди, негде врсте, негде више ствари.

Постоје и католичке књиге али их нисам читао.
У општини Земун постоје делимично и протестантске књиге.
« Последња измена: Август 03, 2017, 10:43:28 поподне Platin »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #84 послато: Август 03, 2017, 11:13:07 поподне »
Хвала Platine, на достављеним подацима! :)

Колико видим, више мање, све је утаначено, са неким изузецима, где су књиге могле нестати, или се можда налазе извана архива?



Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #85 послато: Август 03, 2017, 11:21:16 поподне »
Хвала Platine, на достављеним подацима! :)

Колико видим, више мање, све је утаначено, са неким изузецима, где су књиге могле нестати, или се можда налазе извана архива?
Књиге се не износе, а београдски архив је доста љубазан па могу да фотокопирају, скенирају, ставе на цд па чак и пошаљу маилом. Важи за све, не само за матичне књиге  :)

Наша историја је врло немирна. Неке ствари просто нису сачуване.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #86 послато: Август 04, 2017, 01:29:44 поподне »
Књиге се не износе, а београдски архив је доста љубазан па могу да фотокопирају, скенирају, ставе на цд па чак и пошаљу маилом. Важи за све, не само за матичне књиге  :)

Наша историја је врло немирна. Неке ствари просто нису сачуване.

Изван Архива, у смислу, да уопште нису део Архива. :)



Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #87 послато: Август 04, 2017, 01:53:50 поподне »
Земун
Батајница
храм Светих арханђела Гаврила и Михаила
рођени 1785-1875, 9 књига, умрли 1777-1905, 12 књига, венчани 1777-1801, 1803-1905, 7 књига

Добановци
храм Светог оца Николаја
рођени 1789-1887, 7 књига, умрли 1816-1860, 1878-1895, 6 књига, венчани 1789-1820, 1878-1895, 2 књиге, рођени, венчани и умрли 1777-1812 1 књига

Угриновци
рођени 1766-1829, 1777-1861, 6 књига, умрли 1800-1894, 6 књига, венчани 1766-1895, 3 књиге

Јаково
умрли 1878-1901, 1 књига, венчани 1879-1901, 1 књига
Постоји још књига, од 1766 на даље (р,у,в) али ми је моја евиденција тренутно нејасна

Нови Београд
Бежанија
Свети Георгије
рођени 1878-1899, 1 књига, умрли 1878-1899, 1 књига, венчани 1878-1899, 1 књига

Савски венац
Топчидерска црква
рођени 1853-1880, 1 књига, умрли 1853-1867, 2 књиге
У књизи рођених је јако мало записа

Вождовац
црква Свете троице / Рипањ
рођени 1837-1879, 4 књиге, умрли 1837-1869, 2 књиге, 1837-1879, 2 књиге

Врачар / католици
Црква Христа краља
рођени 1845-1886, 1 књига, умрли 1847-1910, 3 књиге, венчани 1846-1910 3 књиге

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #88 послато: Август 04, 2017, 01:56:43 поподне »
Изван Архива, у смислу, да уопште нису део Архива. :)

Књиге 'од после архива' до 1945. би требало да су по припадајућим општинама. Постоји процедура да се добије овлашћење за читање, у самој општини.

Могуће је да су књиге осим матичних по црквама, али нисам радио ништа на ту тему, не знам.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #89 послато: Август 04, 2017, 06:17:15 поподне »
У општини Земун постоји:

црква Свете Троице
венчани 1896-1923, 1 књига

Богородичина црква
рођени 1860-1922, 2 књиге, венчани 1896-1923, 1 књига

црква оца Николаја
рођени 1860-1893, 2 књиге

Иако се чини да понешто недостаје, све је покривено.
Нисам видео за књиге умрлих... те податке сам добио из других извора.

Ван мреже Titanik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #90 послато: Август 22, 2017, 01:22:30 поподне »
Gde mogu da nadjem Crkvene knjige za Republiku Srpsku, tacnije mesto Dobrljin? U periodu pre 1834.godine.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #91 послато: Август 22, 2017, 02:02:13 поподне »
Gde mogu da nadjem Crkvene knjige za Republiku Srpsku, tacnije mesto Dobrljin? U periodu pre 1834.godine.

Без личног ангажмана, Титаниче, не можеш наћи нигде. :(

Далке, црквене књиге се највероватније налазе у парохији Добрљинској.

Нешто од података има и на нашем порталу.



Ван мреже Titanik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #92 послато: Август 23, 2017, 09:56:15 пре подне »
Без личног ангажмана, Титаниче, не можеш наћи нигде. :(

Далке, црквене књиге се највероватније налазе у парохији Добрљинској.

Нешто од података има и на нашем порталу.
Наравно да сам се ангажовао! Ступио сам у контакт са Архивом Сарајево, Архивом Републике Српске, Музејом Републике Српске, Бањалучком митрополијом, Бихаћко-Петровачком митрополијом, Архивом у Дубровнику и бискупом у Дубровнику. Али нико није имао оно што ми трба, нити је могао да ми помогне, само су ме упућивали на друге институције. Остаје ми још да одем у Добрљин, али то тек следеће године.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #93 послато: Август 23, 2017, 10:14:18 пре подне »
Наравно да сам се ангажовао! Ступио сам у контакт са Архивом Сарајево, Архивом Републике Српске, Музејом Републике Српске, Бањалучком митрополијом, Бихаћко-Петровачком митрополијом, Архивом у Дубровнику и бискупом у Дубровнику. Али нико није имао оно што ми трба, нити је могао да ми помогне, само су ме упућивали на друге институције. Остаје ми још да одем у Добрљин, али то тек следеће године.

Свако може да помогне са ониме што има, али пре тога се треба добро упознати са чињеницама, где се која грађа налази и чува. То није увек ни могуће ни лако, поготово код нас, али рецимо те црквене матичне књиге, ако су сачуване, требале би данас бити у парохији, односно у матичном уреду, ако тамо неке недостају.

Уосталом, и за Добрљин, покушајте сазнати њихову и-адресу, па им пишите.



Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #94 послато: Август 23, 2017, 10:42:01 пре подне »
Наравно да сам се ангажовао! Ступио сам у контакт са Архивом Сарајево, Архивом Републике Српске, Музејом Републике Српске, Бањалучком митрополијом, Бихаћко-Петровачком митрополијом, Архивом у Дубровнику и бискупом у Дубровнику. Али нико није имао оно што ми трба, нити је могао да ми помогне, само су ме упућивали на друге институције. Остаје ми још да одем у Добрљин, али то тек следеће године.
У парохији Добрљин можеш пронаћи само од 1881 године, ако су црквене књиге сачуване. До тада, само пуким случајем можеш доћи до неких података. Пошто је Добрљин вјековима био гранични прелаз, можда ћеш имати више среће од других. Али, колико видим да су упоран, успјећеш ти, али доста времена треба проћи.
Свако добро ти желим.

Ван мреже Titanik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #95 послато: Август 23, 2017, 11:39:31 пре подне »
У парохији Добрљин можеш пронаћи само од 1881 године, ако су црквене књиге сачуване. До тада, само пуким случајем можеш доћи до неких података. Пошто је Добрљин вјековима био гранични прелаз, можда ћеш имати више среће од других. Али, колико видим да су упоран, успјећеш ти, али доста времена треба проћи.
Свако добро ти желим.
Хвала пуно! :) Добио сам сада број телефона пароха из Добрљина, па ћу се распитати за даље.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #96 послато: Август 31, 2017, 08:23:01 поподне »
Истражујући црквене књиге и разговарајући са људима о пореклу сам приметио да би један податак био пожељан у црквеним матичним књигама за венчане, а то је презиме које ће младенци носити. Тако бисмо знали да ли је и где било прижењивања.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #97 послато: Август 31, 2017, 09:31:04 поподне »
Истражујући црквене књиге и разговарајући са људима о пореклу сам приметио да би један податак био пожељан у црквеним матичним књигама за венчане, а то је презиме које ће младенци носити. Тако бисмо знали да ли је и где било прижењивања.
Неке ствари су се у старо време радиле на само један начин... Које год да сам записе читао нисам нигде видео да постоји место за означавање, увек се подразумева да остаје презиме мужа. Врло сигурно тврдим за све од почетка записивања па барем до 1900. године.
Потврда ми је то што су у књигама рођених деца увек била уписивана са очевим презименом тако да се стабла лако праве.
Можда то зависи од простора на ком се венчава. Моје искуство је са књигама Земуна и Београда.
Можда би постојало поље у данашњим црквеним књигама мада сумњам, црква је довољно конзервативна институција. За грађанске бракове је нешто друго. Ту је већ до сада било свега.
« Последња измена: Август 31, 2017, 09:32:38 поподне Platin »

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #98 послато: Септембар 18, 2017, 03:24:02 поподне »
Коме је потребно да истражује црквене матичне књиге ван Србије, нека погледа да ли овде може да нађе помоћ:
http://www.archives.org.rs/projekti/zastita

Архив Србије сарађује са неким местима у иностранству, како би се грађа сачувала и микрофилмовала. За сада имају сарадњу са Трстом, Сентандрејом, Бечом, Хиландаром и Дубровником.
Да будем сасвим јасан - књиге су тамо негде у иностранству и тамо ће и да остану. Једино што наши имају је непотпун попис шта све постоји.

Мене је занимало за Сентандреју, односно Будимску епархију. Сазнао сам да нису све старе књиге допремљене у Архив Будимске епархије у Сентандреји. Остатак би требало да се налази у изворним местима. Грађа која се помиње је врло разноврсна тако да могу да гарантујем да ради истраживања порекла нису све те књиге ни потребне.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #99 послато: Новембар 26, 2017, 12:31:03 пре подне »
После дужег времена се јављам везано за ову тему после неколико истраживања у различитим селима у Срему и Банату,па бих поделио своје искуство око матичних књига и домовних протокола.Конкретно у Срему се јављају одређени проблеми који Банату углавном нису својствени.Први је да матичне књиге и протоколи уопште не постоје а ако их има онда се воде за период тек од 1945.године па навише.Са овим проблемом сам се конкретно сусрео у Белегишу.Друга ствар и оно што ме је изненадило је да се одређене матичне књиге у дигитализованом облику налазе у црквеним канцеларијама и истраживање је налик оном у архиву али оно што квари добар концепт је што нису дигитализоване све књиге па у Сурдуку рецимо књиге умрлих у дигитализованом облику имају тек од 1945 ,а у архиву у Сремској Митровици су оне из периода 1886-1931.Ову појаву заиста не разумем ,осим ако циљ није да се због једне ствари иде на 5 различитих места.Такође на цд-овима фале одређене године али уз мало среће могу да се нађу жељене информације.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #100 послато: Новембар 26, 2017, 01:24:01 пре подне »
Занимљиво, како да у Срему нема књига пре 1945, па где су? ???

Ово дигитализовано је за сваку похвалу.



На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #101 послато: Новембар 26, 2017, 03:00:04 пре подне »
Занимљиво, како да у Срему нема књига пре 1945, па где су? ???

Ово дигитализовано је за сваку похвалу.

У Белегишу сам добио одговор да је црква касно саграђена,негде после 1912. ако се не варам,а са књигама од тог периода па на даље се не зна каква им је била судбина,јесу ли их усташе или комунисти спалили,да ли се налазе у општини немају информације никакве.Обзиром да је село врло старо где сам и одређен број предака нашао у попису из 1736.године,када је било насељено искључиво Србима сигурно је да је место било увек насељено,према томе тај силан народ је негде морао да се крсти,венчава,сахрањује..ја претпостављам да су се уписивали у матице Старих Бановаца али морам да назовем свештеника и проверим то.Што се Сурдука тиче ту немају ниједан Домовни Протокол у цркви нити информације да ли су Протоколи постојали па су однети у Карловце као седиште Епархије Сремске.Одређених књига типа минеја и других обредних књига имају од Велике Сеобе па на овамо.Да бих ступио у контакт са новопридошлим свештеником из Сурдука обратио сам се путем мејла седишту Епархије Сремске објаснивши им све што је ми је потребно за родослов који правим али ми нису скренули пажњу да се код њих налазе Протоколи.
Да не грешим душу од интереса су ми такође и села Стари Сланкамен и Војка па ћемо видети да ли су ова досадашња села изузетак или је овај југоисточни део Срема заиста сиромашан за матичне књиге,мада сам око Сланкамена поприлично скептичан,но видећемо. ::)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #102 послато: Новембар 26, 2017, 11:47:59 пре подне »
После дужег времена се јављам везано за ову тему после неколико истраживања у различитим селима у Срему и Банату,па бих поделио своје искуство око матичних књига и домовних протокола.Конкретно у Срему се јављају одређени проблеми који Банату углавном нису својствени.Први је да матичне књиге и протоколи уопште не постоје а ако их има онда се воде за период тек од 1945.године па навише.Са овим проблемом сам се конкретно сусрео у Белегишу.Друга ствар и оно што ме је изненадило је да се одређене матичне књиге у дигитализованом облику налазе у црквеним канцеларијама и истраживање је налик оном у архиву али оно што квари добар концепт је што нису дигитализоване све књиге па у Сурдуку рецимо књиге умрлих у дигитализованом облику имају тек од 1945 ,а у архиву у Сремској Митровици су оне из периода 1886-1931.Ову појаву заиста не разумем ,осим ако циљ није да се због једне ствари иде на 5 различитих места.Такође на цд-овима фале одређене године али уз мало среће могу да се нађу жељене информације.

У Буђановцима је изгледа доста боља ситуација што се тога тиче, сачувани су готово сви протоколи од 1760. године и у дигиталном формату - на цд-овима.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #103 послато: Новембар 26, 2017, 11:56:51 пре подне »
У Бановцима постоје књиге од 18. века на овамо. Нешто је у цркви а мислим да је нешто и у архиву у Митровици.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #104 послато: Новембар 26, 2017, 05:04:44 поподне »
У Буђановцима је изгледа доста боља ситуација што се тога тиче, сачувани су готово сви протоколи од 1760. године и у дигиталном формату - на цд-овима.

Може се рећи да је у Буђановцима ситуација много боља него у свим другим местима за које сам гледао црквене матичне књиге како у Банату тако и у Срему.Једино што превазилази временски опсег протокола из Буђановаца су католичке књиге у Банату,мада од тога лично  немам вајде јер немам никога кога бих могао да тражим у тим књигама и за кога могу да посумњам да је био католичке вероисповести односно немачко-мађарског порекла.

У Бановцима постоје књиге од 18. века на овамо. Нешто је у цркви а мислим да је нешто и у архиву у Митровици.

Баш сад видим да у архиву за Старе Бановце постоје књиге од 1909 -1960.године,црква је основана око 1777.године ал на сајту епархије Сремске ништа не пише што се тиче књига и Протокола,тек после разговора са свештеником ћу знати више.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #105 послато: Новембар 28, 2017, 07:30:35 поподне »


Има ли неко идеју шта би могла да означава ова реч на црквенословенском,записана у матичним књигама?Претпостављам да се односи на породичну везу? :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #106 послато: Новембар 28, 2017, 08:07:40 поподне »


Има ли неко идеју шта би могла да означава ова реч на црквенословенском,записана у матичним књигама?Претпостављам да се односи на породичну везу? :)

Можда је то скраћеница за девственост (дѣв)?



Ван мреже vrbaplandiste2402

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #107 послато: Новембар 28, 2017, 08:45:31 поподне »
Поздрав свима.ТРАГАМ ЗА ИМЕНОМ СВОГ ЧУКУНДЕДЕ.
Зна ли неко где могу да потражим следеће матичне књиге:
Доња Сабанта, 1880. година, књига рођених.
Тамо ми је рођен прадеда Обрен Петровић а затим је живео у Лозовику код Јагодине, наводно код тетке јер му је мајка умрла, до своје женидбе. (А затим до своје смрти 1914. у Белици код Јагодине код човека који га је "усинио")
Лозовик код Јагодине, око 1900. до 1906.- књига венчаних. Оженио се девојком из Лозовика, Лепосава.
У Бунару тих књига нема, у Лозовику у МК  нема, у Историјскком архиву Јагодине-нема, у Доњој Сабанти, у МК, такође нема.
У Бунару је уписан у књизи умрлих, али није уписано име оца.
Можда би ми помогао и неки попис становништва из преиода после 1880. за Лозовик или Доњу Сабанту а за Белицу после 1906. године, када ми је рођен деда Славољуб, у Белици.
Можда постоји и неки други извор који може да помогне.
Захваљујем се унапред.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #108 послато: Новембар 29, 2017, 12:31:16 пре подне »
Можда је то скраћеница за девственост (дѣв)?

У питању је сегмент из матичне књиге крштених у колони у којој се наводи име мајке испод колоне где стоји име оца.Написано је у  контексту- име жене и име и презиме мушкарца који не представља њеног мужа јер је он наведен у колони изнад.Та реч се налази иза мушког имена и презимена па сам помислио да му је у питању ћерка или чак да се тај човек наводи као отац њеног мужа ал је тако безвезе записано.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #109 послато: Децембар 01, 2017, 09:57:29 поподне »
Чини ми се да је у реду овде да се подели свако искуство везано за црквене матичне књиге и протоколе,може да буде неки оквир какве су разлике од регије до регије,пре него што се озбиљно крене са планираним скенирањем.Додаћу информације које поседујем за Војку,Сурдук,Белегиш,Старе Бановце у Срему и Долово и Боку у Банату.
За Војку у цркви немају Домовне протоколе а  матичне књиге имају од 1940/45,у архиву у Сремској Митровици се налазе књиге крштених,венчаних и умрлих од 1892-1920.године и ту постоје многе рупе јер су године граничне.
За Сурдук у цркви имају дигитализоване матичне књиге за крштене 1908-до данашњих дана,за венчане 1886-1931 и 1945-до данашњих дана,за умрле од 1945-до данашњих дана,Протоколи не постоје нити у цркви нити у архиву.У архиву у Сремској Митровици постоје недигитализоване матичне књиге умрлих 1886-1931 и крштених 1886-1908.године.
За Старе Бановце   у цркви имају матичне књиге тек од 1945.године,немају Домовне Протоколе ,док се у архиву у Сремској Митровици налазе књиге од 1909-1969.године.
За Стари Сланкамен у коме се налази православна црква видим да у архиву у Сремској Митровици постоје књиге(не знам дал су дигитализоване или не) и распон грађе је од 1777.године-1910.године,за цркву не знам шта имају од матичних књига,дал су дигитализоване или не а не знам ни каква је ситуација са Протоколима.
Белегиш-у цркви имају књиге тек од 1945.године до данас и то без Протокола а у архиву нема ничег.
Долово-у обе цркве(Велика и Мала црква св.Николаја) постоје Протоколи по мојој процени тек од 1920.године па навише,за књиге уколико постоје оне су од 1896.године до данас јер се остатак налази у Историјском архиву у Панчеву.Направили су нов сајт и сад се може лепо видети шта поседују од књига.
Бока-у цркви књиге умрлих почињу тек од 1986.године а за остале не знам,Протоколе немају а у архиву већ не знам каква је ситуација јер би то подручје покривао архив Зрењанина а на њиховом сајту који је такође нов не могу да нађем податке о дигитализованим матичним књигама.
За сад остаје само Стари Сланкамен да видим шта имају у цркви ,а интересују ме и протоколи за Опово.У архиву у Панчеву имају матичне књиге крштених од 1768.године,умрлих и венчаних од 1779.године а било би добро да и Протоколи постоје и датирају из тог доба,ал видећемо.
О другим местима,конкретно Црепаји и Панчеву сам написао своја искуства тако да је то то. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #110 послато: Децембар 01, 2017, 10:12:26 поподне »
Делија, све похвале за ово што чиниш, то су врло корисне информације.
Наравно, свако обрађује своје и најбоље познаје своје, па толико је онда и интересовање различито за друге крајеве, али некоме ко тражи исто, ово су драгоцени редови.
Сви који смо се бавили овом тематиком, знамо колико то вреди, кад неко практично на тацни понуди овакве информације. ;)



На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #111 послато: Децембар 02, 2017, 01:33:23 пре подне »
Делија, све похвале за ово што чиниш, то су врло корисне информације.
Наравно, свако обрађује своје и најбоље познаје своје, па толико је онда и интересовање различито за друге крајеве, али некоме ко тражи исто, ово су драгоцени редови.
Сви који смо се бавили овом тематиком, знамо колико то вреди, кад неко практично на тацни понуди овакве информације. ;)

Хвала Амико ! :) Рачунам,неко ће се можда интересовати за ова места или генерално за Срем и Банат који важе за добро покривене јер су књиге уведене мало раније,па из овога може да испланира какве ће потезе вући да би до жељених информација о прецима дошао.Ипак један део књига је у цркви,други део у Архиву,негде ништа ни не постоји док са друге стране треба бити обазрив јер се одређене књиге налазе у општини,по архивима а да ни свештеници нити архивски радници знају за то.За нека места за које сам поставио податке,као за Црепају,Панчево,Долово,Сурдук могу да тврдим да су информације које сам поставио поуздане 100 %,док сам за друга села информације добио директно од свештеника у комбинацији са информацијама из Сремског архива.
Са друге стране, ја се надам да ће у некој скоријој будућности та дигитализација матица постати реалност,а тада ће бити од значаја и за саму организацију скенирања где се ,шта и колико налази. ;)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #112 послато: Децембар 04, 2017, 02:20:12 поподне »
Из прве руке од сународника који живи у Румунији сазнао сам пар података који могу бити од значаја људима чији су корени делом из Поморишја и које та тематика интересује.Конректно за место Арад треба да се зна да постоји тзв. Светојованска црква за коју се матице воде од 1730.године и Петропавловска тј.Светоапостолска за коју се матице воде од 1727.године.За место Гај-Арад ,некада насеље у околини  а данас практично део Арада матице се воде од 1819.године.Све матице чувају се у Арадској жупанијској служби Националног архива Румуније,свако има право на увид грађе уз попуну обрасца,потпуно је бесплатно,с тим што се фотографисање/копирање плаћа 1,5 е дневно.За сада толико. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #113 послато: Децембар 04, 2017, 04:50:51 поподне »
Браво Делијо! ;)

То су подаци који ову тему чине вредом, свако ко ради на свом родослову, позван је да остави овде траг о свом искуству. По себи знам колико овакав један кометнар може човека да одобровољи да посети неку установу, а која му је до тада била или непознаница, или је знао за њу, али му се чинила недоступном.



На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #114 послато: Децембар 04, 2017, 05:27:02 поподне »
Браво Делијо! ;)

То су подаци који ову тему чине вредом, свако ко ради на свом родослову, позван је да остави овде траг о свом искуству. По себи знам колико овакав један кометнар може човека да одобровољи да посети неку установу, а која му је до тада била или непознаница, или је знао за њу, али му се чинила недоступном.

Хвала Амико,то ми и јесте циљ,можда многима оова информација неће користити али не може да шкоди. ;)
Што се мене тиче,још само да нађем некога ко је оданде а бави се пореклом Срба на тим просторима,израдом родослова и сл. па да,уз новчану надокнаду разуме се прегледа Матичне књиге поменутих цркава.То ће бити већ тежи део посла. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*


Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
  • J2b2-M241>Z638>Z631
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #116 послато: Јануар 23, 2018, 06:50:31 поподне »
Поздрав свима.ТРАГАМ ЗА ИМЕНОМ СВОГ ЧУКУНДЕДЕ.
Зна ли неко где могу да потражим следеће матичне књиге:
Доња Сабанта, 1880. година, књига рођених.
Тамо ми је рођен прадеда Обрен Петровић а затим је живео у Лозовику код Јагодине, наводно код тетке јер му је мајка умрла, до своје женидбе. (А затим до своје смрти 1914. у Белици код Јагодине код човека који га је "усинио")
Лозовик код Јагодине, око 1900. до 1906.- књига венчаних. Оженио се девојком из Лозовика, Лепосава.
У Бунару тих књига нема, у Лозовику у МК  нема, у Историјскком архиву Јагодине-нема, у Доњој Сабанти, у МК, такође нема.
У Бунару је уписан у књизи умрлих, али није уписано име оца.
Можда би ми помогао и неки попис становништва из преиода после 1880. за Лозовик или Доњу Сабанту а за Белицу после 1906. године, када ми је рођен деда Славољуб, у Белици.
Можда постоји и неки други извор који може да помогне.
Захваљујем се унапред.

Здраво, ја могу да ти помогнем поприлично. Читај текст испод.

Петар је имао кућу и окућницу од око пола хектара земље у засеоку Мамутовац, а у потесу Осанице од близу седам хектара. То је место Крчевина. Ту је имао воћњак, њиву, ливаду и шуму. О њему и његовој породици нема података. Зна се једино да је имао сина Обрада (по оцу Петровић). О Обраду и сину ОБРЕНУ зна се захваљујући сачуваним породичним документима по којима се види да је Јеврем Грујић, први комшија, куповао Обрадову земљу. Обрад је био задужен код Фијала управе фондова Крагујевац. Умро је, а за собом је оставио сина ОБРЕНА који је имао тек 15 так година. ОБРЕН звани Брена постао је пунолетан, те се убрзо и оженио. Женидбом је отишао у Лозовик жени у кућу, на мираз. 1903. године је Обрен продао своју очевину. О Обрену и његовом потомству у Лозовику немам податке.

Ево да ти дам још мало даље податке. Родослов ти изгледа овако:

Обрен (? - ?) Доња Сабанта -> Обрад (? - ?) Доња Сабанта -> Петар Милојевић (? - ?) Доња Сабанта -> Сава Милојевић (1773 - ?) Крушевачка жупа -> Милоје Немањић (1750 - ?) Крушевачка жупа

Твој предак Петар по коме носите презиме Петровић је имао 6 брата и 3 сестре

Браћа: Илија, Милија, Милета, Петар, Мијаило, Јован и Лука
Сестре: Коса удата у селу Теферич код Крагујевца, друга сестра удата у Белошевцу а трећа у Ратковићу, али данашњи потомци не знају имена ових двеју.

Иначе, ти и ја смо далеки род. Ја сам један од потомака Илије.

Надам се да сам ти мало помогао...

Велики поздрав


На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #117 послато: Март 08, 2018, 02:20:20 пре подне »
Знам да смо што се ове теме тиче фокус бацили највише на планове око прво пописа а после ако Бог да дигитализације Матица и Домовних Протокола Српских Православних цркава у Србији и шире.Ипак мислим да би било добро с времена на време да се објави и нешто што се тиче свакодневних истраживања,како информација око архива и цркава и  грађе које поседују тако и око цака и битних ствари које могу пуно тога да кажу и открију а доста често се у току истраживања превиде.
Не знам колико људи обраћају пажњу на кумове у матицама крштених и венчаних али су мени били од пресудног значаја,поготово за доста нејасан да не кажем мутан 18.век када су се породице доста често различито уписивале,што се тиче имена а и презимена.Захваљујући овоме,да искористим ову прилику и да се похвалим нашао сам још 2 старија презимена од овог данашњег које породица и ја носима, која су се уз најстарије за сада забележено презиме,а то је Панчевац користила у последњој четвртини 18.века.У питању су патронимска презимена по директним прецима а гласе Максимов и Животин.
Објаснио бих и како сам до овога дошао тако да ћу поставити слике из матица крштених,венчаних и умрлих за Опово и Црепају између 1774. и 1808.године.Битна ствар су наглашавам опет кумови !

У питању је матична књига крштених Опова из 1774.године и на слици се види да је од Максима Животина и Стане рођена девојчица Ана-кума је била Марија Недељка Субова кћи.

Овде затим видимо да је Максим Панчевац(од Животе Панчевца у доњем делу) и Стана су добили сина Антонија 1782.године а кума је Алка Петра Сабова

Затим видимо да је Михаил Максимов и Доја/Дуја?-житељи Црепаје(тамо никад није постојао ни надимак нити презиме Максимов осим овог случаја) 1795.године добио сина Георгија а кум је био Григорије Недељковић из Опова

Овде видимо да су Михаил Максима Панчевца и Татијана житељи Црепаје 1797.године добили сина кога су крстили Михаил(у питању је мој курђел Милан 100 % јер се и у Црепаји у пар тренутака уписује као Михаил али у највећем броју случајева као Милан) а кум је био Кузман Глише Недељкова из Опова

Овде видимо књигу крштених из 1803.године и Михаила Панчевца и Стефанију из Црепаје који су добили сина Аксентија а кум је био Кузман Глише Недељкова из Опова поново

Овде видимо књигу крштених из 1808.године и Михаила Панчевца и Истијану из Црепаје који су добили сина Теофана а кум је био Кузман Недељков из Опова

Који се закључак овде намеће..прво породица је била у кумству са породицом Сабов и Недељков(ић)(од њих тј.од Недељка Сабова су можда касније настали и Недељковићи са којима су моји преци били у куству а овде сам их такође помињао,јер се већ у 8.деценији 18.века породица Сабов/Субов више не наводи) и у једном тренутку су се уписивали као Максимови и Животини.Друга ствар у питању је име моје аскурђеле које је писано на више различитих начина-као Татијана,Стефанија и Истијана.У питању је иста особа а то се види у следећем:

1.Матична књига кршених из Црепаје 1800.године где се наводи Михаил Панчевац и Истијана и њихова кћерка Екатерина док
видимо да је Михаилова жена већ 1803.године приликом крштења сина у суседном Опову означена као Стефанија а 1808.као Истијана

2.Овде видимо да је 1827.године у Црепаји умрла Истијана мати Милана Панчевца за кога и протоколима пише да је рођен 1798.године(без  датума) а ја сам пронашао да је рођен почетком септембра 1797.године од оца Михаила Панчевца и мајке Татијане у Опову(у Црепаји у матицама крштених 1798.године не помиње се нигде нити име Милан/Михаил нити презиме Панчевац !)
Према томе Татијана,Стефанија и Истијана би требало бити једна особа само различито уписивана.
Потврда овога да ми је предак-аскурђел Михаил(о) из Опова а да је прешао у Црепају је и податак из 1788.где се налази на попису граничара Опова


Касније је као рањеник дошао у Црепају,после 1790.године се налази на Трансфер листама- није назначено таксативно место где је премештен али је Црепаја сасвим сигурно у питању.

Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #118 послато: Март 08, 2018, 02:20:36 пре подне »


Овде сам дошао до година смрти Максима али и његове мајке Анђелије,по мушкој линији за сада најстарије преткиње,године рођења нажалост немам.
Оно што је интересантно такође је да сам у периоду од 1770-1782.године у пописима Зрењанина као и матицама Успенске цркве тог места нашао да је породица Панчевац ту боравила,а веза са Оповом је податак о исељавању 30-так оповачких породица управо око 1770.године у Зрењанин и околине где су у самом граду основали четврт која се и данас чини ми се зове Оповачка махала.
Такође ово може бити веза.

Димитра?  Тасе? Панчевца кћи умрла 1789.године у Опову

Матица венчаних за 1774.годину у Зрењанину-Јован Ланачки и Жива удовица Тасе Панчевца
То може бити доказ о вези између оповачких,зрењанинских и црепајачких Панчеваца.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #119 послато: Март 08, 2018, 02:24:43 пре подне »
Ипресивна открића, Делијо! :)



На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #120 послато: Март 08, 2018, 02:26:37 пре подне »





И ово би били Домовни Протоколи где је убележена моја породица од 1836-1946.године у Црепаји.Виде се стари и промењени бројеви кућа,уз назив славе и сва дешавања од крштења,венчања,промене места и смрти и то се све уносило обично за период од 20-так година.Најмлађи протокол је започет после 1945.године али након почетних година престао је да се допуњује.
Овоме свакако није место овде али како нисам знао где бих могао да закачим поставићу овде.
У питању је катастар из 1909.године за Црепају-на мађарском обзиром да је од 1873-1918.године Банат био под Мађарском управом.

Ту се види од прадеда рођени брат Милан и моји чукундеда и чукунбаба Јефта(Јефтимије) и Перса(Персида) Панчевачки.Пошто је доста нечитко писано разазнао сам једино да су земљу имали у Францфелду(Качареву данашњем) и Црепаји.
« Последња измена: Март 08, 2018, 02:31:33 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #121 послато: Март 08, 2018, 02:37:16 пре подне »
Ипресивна открића, Делијо! :)

Хвала Амикусе ! :) Мислим да овакво размишљање може доста да помогне,иако је цела прича око имена па и патронимских презимена можда мало конфузна и донекле неразјашњена и као таква допуњена претпоставкама али то је што је,ипак је 18.век у питању где се књиге нису водиле а уколико су се водиле доста често су бивале изгубљене,уништене.Наш народ је упркос законима о сталном презимену,конкретно на простору Аустрије доста често ипак ствари радио на своју руку,тако да је можда све ово и донекле разумљиво.Још уз то када се узме у обзир шпиц наме то је тек прича за себе.Некоме је то старо презиме или корен старог презимена,другоме надимак,трећима због уласка у туђу кућу и породицу а четвртима по знаменитијем претку.Хаос. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #122 послато: Март 08, 2018, 04:06:49 пре подне »


Ово прво је Домовни Протокол Храма Преображења Господњег у Панчеву,чини ми се да је вођење овог протокола започето 1915.године.Друга слика означава нешто као именик-Домовник и вођено је чини ми се од 1912/3.године
Интересантно је то што се у њему помиње Аксентије(Александар) као један од три брата који су из Црепаје дошли са својим породицама у Панчево.Други је био његов рођени брат Лазар који се налази у варијанти Домовник-Именик Успенске цркве у Панчеву обзиром да је становао у  улици Верешибарњи,која је тада подпадала под парохију Успенске цркве.Трећи брат је Живан,мој прадеда.Обзиром да је први пут забележен код смрти сина Николе 1915.године у улици Грофа Мерсија,затим рођења сина Славка 1920.године у улици Зрењанински пут и на крају код крштења сина,а мог деда Саве у улици Саве Текелије(данашња Моше Пијаде која потпада под Преображенску парохију) чуди како у протоколима није поменут.Када сам гледао оригиналне списе Ердељановића за књигу Срби у Банату у Матици Српској приметио сам да је он записао у попису Горње Вароши-1.парохије у Панчеву управо Аксентија Панчевачког и означио да за моју породицу постоји само једна кућа у Панчеву,што је изостављено у каснијим штампама књиге који су били након његове смрти.Пописи су рађени иначе 1922-4.године па ме баш интересује шта би могао да буде разлог изостанка помена осталих из породице,како у Протоколима тако и код Ердељановића?

Из списа Ердељановића



Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #123 послато: Март 08, 2018, 02:06:41 поподне »


Овде сам дошао до година смрти Максима али и његове мајке Анђелије,по мушкој линији за сада најстарије преткиње,године рођења нажалост немам.
Оно што је интересантно такође је да сам у периоду од 1770-1782.године у пописима Зрењанина као и матицама Успенске цркве тог места нашао да је породица Панчевац ту боравила,а веза са Оповом је податак о исељавању 30-так оповачких породица управо око 1770.године у Зрењанин и околине где су у самом граду основали четврт која се и данас чини ми се зове Оповачка махала.
Такође ово може бити веза.

Димитра?  Тасе? Панчевца кћи умрла 1789.године у Опову

Матица венчаних за 1774.годину у Зрењанину-Јован Ланачки и Жива удовица Тасе Панчевца
То може бити доказ о вези између оповачких,зрењанинских и црепајачких Панчеваца.
Можда ти око овог Невски може помоћи да протумачи шта пише

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #124 послато: Март 08, 2018, 02:11:37 поподне »
Можда ти око овог Невски може помоћи да протумачи шта пише
Можда,спорно је то мушко име за које се мени чини да пише Таса,како у матицама Опова тако и последњој фотографији на којој је матица Зрењанина.Ово женско име ми делује као Димитра,можда грешим али то и није толико важно за потврду онога што ам горе написао. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #125 послато: Март 08, 2018, 09:58:36 поподне »
https://s25.postimg.org/cjg461zwf/Scan_0028.jpg
https://s25.postimg.org/wqtjyd53j/Scan_0037.jpg
Овде сам дошао до година смрти Максима али и његове мајке Анђелије,по мушкој линији за сада најстарије преткиње,године рођења нажалост немам.
Оно што је интересантно такође је да сам у периоду од 1770-1782.године у пописима Зрењанина као и матицама Успенске цркве тог места нашао да је породица Панчевац ту боравила,а веза са Оповом је податак о исељавању 30-так оповачких породица управо око 1770.године у Зрењанин и околине где су у самом граду основали четврт која се и данас чини ми се зове Оповачка махала.
Такође ово може бити веза.
https://s25.postimg.org/jmnzlp7wv/Scan_0088.jpg
Димитра?  Тасе? Панчевца кћи умрла 1789.године у Опову
https://s25.postimg.org/3pp7oquvj/Strana_124.jpg
Матица венчаних за 1774.годину у Зрењанину-Јован Ланачки и Жива удовица Тасе Панчевца
То може бити доказ о вези између оповачких,зрењанинских и црепајачких Панчеваца.

Ова слова су сасвим у реду, читљива су... само да се мало привикнем на рукопис  :)

После тога... неће да буде проблематично да протумачим целу књигу ако треба.
Добре две године сам до сада баш ово читао, за Земун и Београд  :D

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #126 послато: Март 08, 2018, 10:08:41 поподне »
Можда,спорно је то мушко име за које се мени чини да пише Таса,како у матицама Опова тако и последњој фотографији на којој је матица Зрењанина.Ово женско име ми делује као Димитра,можда грешим али то и није толико важно за потврду онога што ам горе написао. :)
Таса јесте, али женско име испред је мистерија... По томе како образац изгледа, то му је одрасла ћерка. Није уписана као супруга ни као младенац. Значи, требала би да има 15так година или више. Да ли то помаже? Да ли се укршта са неком књигом венчаних?

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #127 послато: Март 08, 2018, 11:22:53 поподне »
Таса јесте, али женско име испред је мистерија... По томе како образац изгледа, то му је одрасла ћерка. Није уписана као супруга ни као младенац. Значи, требала би да има 15так година или више. Да ли то помаже? Да ли се укршта са неком књигом венчаних?
Uklapa se definitivno da ima preko 15 godina..ako je Živana udovica Tase Pančevca udata u Zrenjaninu 1776.godine a u Zrenjanin je došla 1770.godine,uz informaciju da matice rodjenih,umrlih za Opovo počinju od 1768.godine to znači da je Tasa umro pre toga jer nije zabeležen u maticama umrlih.Samim tim i Tasina ćerka je rođena pre 1768.godine..znači imala je 22 godine najmanje i nije bila udata.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #128 послато: Март 09, 2018, 02:15:15 пре подне »
Таса јесте, али женско име испред је мистерија... По томе како образац изгледа, то му је одрасла ћерка. Није уписана као супруга ни као младенац. Значи, требала би да има 15так година или више. Да ли то помаже? Да ли се укршта са неком књигом венчаних?
Хвала ти на тумачењу,видиш нисам размишљао тако као што си описао горе везано за године ћерке у односу на то да л је означена као младенац или само именом испред очевог имена и презимена као у овом случају.Види се да си радно провео протекле две године по београдским архивима. ;D
Иако за та ранија времена људи имају предрасуде и ставове да су се људи узимали често и пре 18.године то није тачно.Оно што сам ја нашао је неки просек 21-26 година,најраније ми се венчао чукундеда Јефтимије са чукунбабом Персидом,имали су 18 година обоје.Ипак што се Тасине ћерке тиче можда и не чуди податак да је имала више од 22 године када је умрла 1789.године а да се није удала..ипак је рат са Турцима почео годину дана раније а о томе какво је стање у Банату било сведоче опустошена села баш у том југозападном делу Баната.Манастир Војловица у Панчеву је био запаљен,исто важи за Црепају за коју се каже да је велики део становништва отишао у Иланџу а део је стигао и до Бачке.Чини ми се и за Долово или Делиблато да постоји прича о пустошењу села.Можда просто није стигла да се уда због свих тих околности.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #129 послато: Март 13, 2018, 09:37:26 поподне »
Да, потпуно потврђујем да су младожење у старо време обично имали барем 20, а младе барем 18, што се Земуна тиче. Можда би просек био 22 / 19, барем за први брак.

А у Београду... е, ту су ствари другачије. Најмлађа млада коју сам по подацима видео је имала 14. Наравно, то је изузетак. Малолетни бракови су у Београду у малој мери ипак присутни.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #130 послато: Март 14, 2018, 10:45:59 поподне »
Да, потпуно потврђујем да су младожење у старо време обично имали барем 20, а младе барем 18, што се Земуна тиче. Можда би просек био 22 / 19, барем за први брак.

А у Београду... е, ту су ствари другачије. Најмлађа млада коју сам по подацима видео је имала 14. Наравно, то је изузетак. Малолетни бракови су у Београду у малој мери ипак присутни.

Ја искрен да будем нигде нисам видео да је млада била млађа од 18 година а да су матице на простору Срема и Баната у питању.Дешавало се да се жена уписује под различитим именима,па чак и да се године смањују како би била млађа од свог мужа а не старија. ;D Што се кумства тиче углавном су се преносила са колена на колено,тако да је најдуже кумство које се јавља у мојој породици трајало око 120 година,кроз 5 генерација практично и прекинуто је кад се мој прадеда преселио.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #131 послато: Март 30, 2018, 11:03:55 поподне »
Од Божидара Панића из Арада добио сам фотографију као пример изгледа матица из Петропавловске цркве у Араду како бих знао шта ме чека када будем отишао да исте погледам у Националном жупанијском архиву Арада. :)
Матице почињу да се воде 1727.године уз прекиде чини ми се од 1735-1750.године.У питању су можда и најстарије матице нашег народа,уз оне вођене у данашњој Мађарској за насеља Будим,Сент-Андреју, а можда су и старије од православних матица за та места.Интересантан је и концепт вођења матица јер се на истим странама налазе и матице крштених и умрлих,макар је тако за тај изузетно ран период вођења..такође не постоје матице венчаних.Па ево како изгледају матице старе мало мање од 300 година. :)

« Последња измена: Март 30, 2018, 11:05:33 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #132 послато: Март 31, 2018, 12:00:33 пре подне »
Изгледају сјајно! :D

Него, јеси успео одавде да извучеш иједно презиме? :)



На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #133 послато: Март 31, 2018, 12:06:02 пре подне »
Изгледају сјајно! :D

Него, јеси успео одавде да извучеш иједно презиме? :)
За оно време богами врло сам задовољан. :D Још да се дигитализује па да нас Бог види ! ;)
Нема овде ничег што се моје породице тиче али оно што може да се примети јесте да су сва имена и презимена већ подвучена па би преглед ишао доста брзо и на први поглед уочавам имен и презиме Михаило Дугачки,потом Тома Керстин,Павле Чонграц,Ана кћи Петра Васича..итд . 8) :D
У суштини изгледа ми да се многа презимена већ тад учвршћују и да их се свештеници при вођењу књига придржавају.Мада,сам господин Панић ми рече пример баш за презиме Грк,где је уз то наведено и право презиме које се завршавало на ић а ово Грк му дође надимак због тога што је човек био трговац..тако да мислим да има разних случајева у вођењу ових матица. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #134 послато: Март 31, 2018, 12:14:39 пре подне »
За оно време богами врло сам задовољан. :D Још да се дигитализује па да нас Бог види ! ;)
Нема овде ничег што се моје породице тиче али оно што може да се примети јесте да су сва имена и презимена већ подвучена па би преглед ишао доста брзо и на први поглед уочавам имен и презиме Михаило Дугачки,потом Тома Керстин,Павле Чонграц,Ана кћи Петра Васича..итд . 8) :D
У суштини изгледа ми да се многа презимена већ тад учвршћују и да их се свештеници при вођењу књига придржавају.Мада,сам господин Панић ми рече пример баш за презиме Грк,где је уз то наведено и право презиме које се завршавало на ић а ово Грк му дође надимак због тога што је човек био трговац..тако да мислим да има разних случајева у вођењу ових матица. :)

То сам приметио, али не успех прочитати ниједно презиме. Браво на вештини, Делијо! ;)

Ово је, иначе, сјајно! :D




На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #135 послато: Март 31, 2018, 12:23:48 пре подне »
То сам приметио, али не успех прочитати ниједно презиме. Браво на вештини, Делијо! ;)

Ово је, иначе, сјајно! :D

Мора лепо да се увелича слика и онда може да се ради. ;) Пало ми је баш на памет да бисмо баш на овој теми могли да поставимо неки шаблон за читање матица.У суштини данашњу азбуку и поред ње црквенословенску варијанту.незгодно је речима описивати да се слово в писало као делта,слово у као гама итд..најбоље је слика да се окачи и онда једном кад се уђе у штос остаје битно само да је мастило очувано тј. да није избледело размрљано и слично.
Од тих,специфичније написаних слова ту бих издвојио в,ж,и,њ/љ(сретао сам случајеве где су се ова слова писала као лј нј),слово које личи на и а чита се ја(ваљда се јат то означава ако не грешим),ст,т,х.
« Последња измена: Март 31, 2018, 12:26:15 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #136 послато: Април 01, 2018, 12:18:00 пре подне »
Слово В

Реч која почиње са Јев

Слово ж

део речи иза слова а који означава кс

Слово Т

Слово У


« Последња измена: Април 01, 2018, 12:23:10 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #137 послато: Април 01, 2018, 12:22:06 пре подне »
Реч која почиње са Ст(иза слово а )

Испред слвоа а је слово б


Чисто као примери незгоднијих слова када се почне са прегледом старих матица писаних на црквенословенском..касније човек уђе у штос али треба време док се човек нвикне. :)

« Последња измена: Април 01, 2018, 12:24:58 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #138 послато: Април 01, 2018, 12:57:39 пре подне »
Најбољи савет за читање старих књига је - да их пуно прочитате :)

Још ако је неко у прилици да барем двапут прочита исту књигу...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #139 послато: Април 01, 2018, 12:58:49 пре подне »
Од првих слова само ми је Ж било нејасно... а слово В смо Ојлер и ја имали прилике више пута видети у једном рукопису с почетка 17. века. :)

Истина, не бих умео да растумачим на прву ни ова "два" последња слова.



Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #140 послато: Април 01, 2018, 01:08:08 пре подне »
Слово В
Дешава се да буде још мање... водоравна и две усправне неповезане.

Цитат
Реч која почиње са Јев
"Руско" е, у читању "је", јесте честа појава. Јекатерина и Јелена ћете да пронађете колико хоћете.

Цитат
Слово ж

део речи иза слова а који означава кс

Слово Т
Могу да претпоставим да је име Максим  ;)

Цитат
Дешава се да се "ушуња" и право мало латинично т.

Цитат
Слово У


На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #141 послато: Април 01, 2018, 01:18:56 пре подне »
Од првих слова само ми је Ж било нејасно... а слово В смо Ојлер и ја имали прилике више пута видети у једном рукопису с почетка 17. века. :)

Истина, не бих умео да растумачим на прву ни ова "два" последња слова.

Мени ништа није било јасно на почетку. ;D Кад се сетим кад сам видео име Јефтимије/Јевтимије на црквенословенском глава ме је 3 дана болела. ;D ;D
И сама та чињеница да једно слово даје слог ми је била занимљива. :)
Најбољи савет за читање старих књига је - да их пуно прочитате :)

Још ако је неко у прилици да барем двапут прочита исту књигу...
Управо то..али ко креће у ту причу за таквог је сваки савет значајан и због очувања живаца ,вида и воље за сваки даљи наставак истраживања. ;D
Дешава се да буде још мање... водоравна и две усправне неповезане.
"Руско" е, у читању "је", јесте честа појава. Јекатерина и Јелена ћете да пронађете колико хоћете.
Могу да претпоставим да је име Максим  ;)
Дешава се да се "ушуња" и право мало латинично т.

То сам виђао ал баш ретко..углавном је овако као слово делта и подсећа на ћирилично д само без доњих наставака..ово нисам знао ал изгледа да је слична прича као и за оно јат(што личи на слово А а чита се ја)..Око соколово ,Драгутин Матић да ти позавиди .;) Али већ сам поставио слику са курђупом Максом па је можда и сува логика и памћење уз то у питању. :D Шалим се,то ми је био онако првокласан пример за то слово. :) И то са мало латинично т сам виђао,додуше у каснијим матицама и то често уз представљање почетног слова Н исто каошто пишемо  велико писано латинично слово Н.
« Последња измена: Април 01, 2018, 01:21:30 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #142 послато: Април 01, 2018, 01:49:30 пре подне »
Zbog ovog je meni glupo kako recimo Familysearch pravi indekse.  Uzme jednu matičnu knjigu, podijeli po 10 stranica na nas dvadesetak i onda svatko prepisuje jedan dio.  To je vrlo neracionalno.  Jednom kad se osoba navikne na rukopis, ta osoba treba sve prepisati.  Popovi su na parohijama znali biti 10-15 godina.  To je sve isti rukopis, iste specifičnosti, iste sitne "mušice."  Da ne pričam da se naravno vrte ista prezimena i imena. 

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #143 послато: Април 01, 2018, 01:10:40 поподне »
Zbog ovog je meni glupo kako recimo Familysearch pravi indekse.  Uzme jednu matičnu knjigu, podijeli po 10 stranica na nas dvadesetak i onda svatko prepisuje jedan dio.  To je vrlo neracionalno.  Jednom kad se osoba navikne na rukopis, ta osoba treba sve prepisati.  Popovi su na parohijama znali biti 10-15 godina.  To je sve isti rukopis, iste specifičnosti, iste sitne "mušice."  Da ne pričam da se naravno vrte ista prezimena i imena.
Скроз се слажем са тобом. :) Буквално је тако као што си рекао да начин писања,не само рукопис већ и информације које се добијају зависе од свештеника који је водио матице.Тако је један свештеник у месту Опово волео да у матицама крштених и венчаних особи која се крсти/венчава напише презиме по угледу на очево име,иако је друга половина 18.века у питању,време када су се презимена већ усталила због многих аустријских пописа,што граничара што цивила.Други свештеник који се смењивао са овим првим(наизменично су водили књиге и вршили обреде венчања/крштења) волео да упише то већ устаљено презиме,а како не би било забуне увек је записивао и име оца те особе иза/испод.Када се ове матице споје доста добрих информација може да се добије..мада оно што примећујем то је да тек од 1825+ почињу да бележе број година у матицама венчаних и умрлих што до тада нису радили па због тога за период пре овога постоји доста шпекулација.То сам уочио и у матицама за Банат,а богами и за Срем..макар у оним матицама које сам ја имао прилике да гледам.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #144 послато: Април 01, 2018, 01:55:31 поподне »
Мени ништа није било јасно на почетку. ;D Кад се сетим кад сам видео име Јефтимије/Јевтимије на црквенословенском глава ме је 3 дана болела. ;D ;D
И сама та чињеница да једно слово даје слог ми је била занимљива. :)

Иста мета, исто одстојање, била је и за мене као истраживача почетника, прво је запело на имену Јефтимије. Сећам се да сам га само завео као "Јероним", и да сам тако водио то име до краја истраживања, иако сам касније на читкијим записима већ успео да одногнетнем и слово и име. ;D 8)



На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #145 послато: Април 01, 2018, 03:36:53 поподне »
Иста мета, исто одстојање, била је и за мене као истраживача почетника, прво је запело на имену Јефтимије. Сећам се да сам га само завео као "Јероним", и да сам тако водио то име до краја истраживања, иако сам касније на читкијим записима већ успео да одногнетнем и слово и име. ;D 8)

Свашта ми је тада падало на памет. ;D Имам среће што су архивски радници одмах прискочили у помоћ јер сам тада континуирано око месец ипо дана одлазио у архив иначе нисам знао чак ни како да га запишем.. ??? ::) :D
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #146 послато: Април 01, 2018, 07:07:17 поподне »
Свашта ми је тада падало на памет. ;D Имам среће што су архивски радници одмах прискочили у помоћ јер сам тада континуирано око месец ипо дана одлазио у архив иначе нисам знао чак ни како да га запишем.. ??? ::) :D

То је главно, зато сам му ја доделио шифру. ;D



На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #147 послато: Април 01, 2018, 09:51:31 поподне »
То је главно, зато сам му ја доделио шифру. ;D
Ја сам толико заблокирао да ми паде на памет да је неко грчко име у питању..шта ти је неискуство. :o ??? ;D
Поделићу и пар фотографија за које мислим да могу да припомогну у истраживању ,поготово што се тиче породичних односа,син,кћер,супруга.За сина и супругу нема проблема ,мада неки пут није назначено да је у питању син,већ се иза његовог имена и/или презимена налази име и/или презиме оца.


Пре неког времена сам поставио питање баш на овој теми које је значење ове скраћенице и добио сам одговор да значи овдашњи,у смислу становник овдашњи.

Друга варијанта која означава термин овдашњи.

Кћи

Исто означава ћерку


Обе фотографије означавају девичанство
« Последња измена: Април 01, 2018, 09:55:07 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #148 послато: Април 09, 2018, 11:01:42 пре подне »
Око бракова је корисно, поготово за жене... Ако је девојка, писаће девица, као што Делија каже. За даље је второ брачна, треће брачна... За мушкарце не пише момак, али пише број брака ако није први.
Нисам до сада видео брак после четвртог.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #149 послато: Август 03, 2018, 02:14:53 поподне »
Савет за истраживаче које ће потреба за информацијама одвести до Румуније и румунских архива. Не знам како је у темишварском архиву али написаћу пар речи о арадском.
Арад је једно од културних центара српског народа од Велике Сеобе до размонтирања границе 1750-тих година.Као једна од најстаријих грађевина издваја се управо црква Светих апостола Петра и Павла грађена још 1702.године под Јованом Тукелијом/Текелијом.За све које црква интересује и за оне који би је радо посетили она је углавном.затворена па треба отићи до парохијског дома који је веома близу,или се треба чути са парохом и најавити долазак.Другар и ја смо имали срећу да је јуче на Илиндан било и српско крштење  па смо имали прилику да видимо прелепу унутрашњост цркве уз још увек присутне наше сународнике староседеце и потомке старих поморишких граничара.Ово је битно и за све који долазе колима јер је иза цркве  бесплатан паркинг,пошто је у самом граду врло мало паркинг места уз покварене аутомате а и смс служба за плаћање паркинг места изгледа да не ради баш како.треба.Српска црква се налази на око 200м од Историјског Архива што је најбоље од свега.
Квака са архивом је што је папирологија прилично умарајућа и треба издвојити 10-15 минута док се не попуне сви папири а плаћање(око 2е за сликање комплет 5 књига)-макар за Арад је врло компликовано да бе кажем идоотски и оно се врши само.у центру града ,како је нама реченно у некој згради поред Мекдоналдса(што је поприлично удаљено од архива-на око пола сата-45мин пешке па смо од плаћања и сликања комплетне 2 књиге због које смо дошли одустали.
За сам град до размонтирања границе битне су 2 цркве и уједно 2 матице које обухватају само крштене и умрле(без венчања)-матице Петропавловске цркве(број 85 1727-1735 са прекидима +1750-1760 тзв.српска црква) и матицеСветојованске цркве(број 25 1730-1760 тзв.румунска црква иако су у овом периоду у матице уписивали искључиво Срби-то се вид по именима родитеља и кумова-нажалост до 1750.године не помиње се ниједно презиме поред родитеља и кумова као и покојника већ само имена ! ).
Ово су уједно и најстарије матице за Поморишку границу које се чувају у архиву у Араду,све остале матице за друга места су за период после 1750.године,макар нам.је тако у архиву речено.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #150 послато: Август 09, 2018, 07:48:00 поподне »
Мислим да сам већ постављао примерак старе матице из Петропавловске цркве Арада..иако сам мислио да је то примерак са почетка вођења матица(1728.година) ипак је у питању мало млађи део матице из 50-тих година 18.века.Тај примерак је уклоњен  али до наредног уклањања кога то интересује ће имати прилику да види како изгледају можда и најстарије православне матице које су се водиле,макар на овим просторима.


Врло прегледан ,очуван и разуммљив пример како су се водиле матице те 1728.године..само што би се након одређеног времена такав шаблон изгубио и уписивана су само имена без презимена +постоје рупе у месецима и годинама(непотпун период 1728-1735+празнина од 1735-1750)  што знатно смањује шансу да се из њих закључи нешто више и пронађе неки предак,осим ако човек нема среће. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #151 послато: Септембар 07, 2018, 03:11:28 поподне »
Људи може ли ми неко помоћи везано за црквене матичне књиге у Босанској(Српској) Костајници за период пре 1945.године..за разлику од банатске и сремске епархије где се лепо види ко је свештеник у парохији ,а у сремској епархији и бројеви телефона од свештеника, за овај део Републике Српске нисам успео да нађем ама баш никакве информације.
Схватам да матичне књиге за овај простор,уколико нису уништене почињу од 70-тих година 19.века,али ми је потребан неки контакт (телефон,мејл) од свештеника у Српској Костајници како би могао да видим шта од матица поседују и где се налази (да ли у Архиву у Бањалуци или једној од 3 цркве у Српској Костајници) .
Хвала унапред на помоћи !
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #152 послато: Октобар 26, 2018, 07:33:21 поподне »
Може ли неко упућенији да ми каже постоји ли шанса да су сачуване матице за места Шавник,Косор у Кучима и Пљевљу?
Нешто сам гледао на сајту Државног архива Црне Горе у Цетињу али не нађох то што ми треба, тачније најстарије матице уопштено су са почетка 20.века.
Такође овде http://mitropolija.com/parohije-2/#p8 не нађох да уопште постоји црква у Косору(иако је скоро освештана црва Св.Јована на месту некадашње цркве која је пострадала) ,Шавнику па ни у Пљевљима , не знам каква су искуства са тих простора,постоје ли Матице у црквама и Домовни Протоколи и када су почеле да се воде. Хвала унапред на одговору.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #153 послато: Октобар 26, 2018, 08:38:55 поподне »
Може ли неко упућенији да ми каже постоји ли шанса да су сачуване матице за места Шавник,Косор у Кучима и Пљевљу?
Нешто сам гледао на сајту Државног архива Црне Горе у Цетињу али не нађох то што ми треба, тачније најстарије матице уопштено су са почетка 20.века.
Такође овде http://mitropolija.com/parohije-2/#p8 не нађох да уопште постоји црква у Косору(иако је скоро освештана црва Св.Јована на месту некадашње цркве која је пострадала) ,Шавнику па ни у Пљевљима , не знам каква су искуства са тих простора,постоје ли Матице у црквама и Домовни Протоколи и када су почеле да се воде. Хвала унапред на одговору.
Што се тиче Шавника, могу да ти кажем да не постоји ништа старије од 80 година. Све старије књиге су архиву Црне Горе или у манастиру Морачи, а мало их има. Оно што је сачувано јер је доста тога нестало за швапске окупације. Шавничка црква није имала своју парохију све до релативно скоро и увек је потпадала под парохију села Превиш. Иначе, за тај крај Црне Горе може се наћи понека матична књига за период од 1830 до 1878 али ретко јер нису редовно вођене. Што се Пљеваља тиче мислим да се редовно воде матичне црквене књиге тек од 1912. Водиле су се и раније али мислим да су уредно вођене само у манстиру Св. Тројице код Пљеваља који је пљачкан неколико пута у задњих 100-110 година.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #154 послато: Октобар 27, 2018, 09:53:12 поподне »
Што се тиче Шавника, могу да ти кажем да не постоји ништа старије од 80 година. Све старије књиге су архиву Црне Горе или у манастиру Морачи, а мало их има. Оно што је сачувано јер је доста тога нестало за швапске окупације. Шавничка црква није имала своју парохију све до релативно скоро и увек је потпадала под парохију села Превиш. Иначе, за тај крај Црне Горе може се наћи понека матична књига за период од 1830 до 1878 али ретко јер нису редовно вођене. Што се Пљеваља тиче мислим да се редовно воде матичне црквене књиге тек од 1912. Водиле су се и раније али мислим да су уредно вођене само у манстиру Св. Тројице код Пљеваља који је пљачкан неколико пута у задњих 100-110 година.

Хвала пуно на одговору. Да ли знаш каква је ситуација за село Косор у Кучима? На сајту митрополије Црногорско-Приморске нашао сам.оближно село Убље у Кучима али нисам нашао ништа везано за сам Косор.Каква је стање у том делу Црне Горе?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #155 послато: Октобар 28, 2018, 11:07:53 пре подне »
Хвала пуно на одговору. Да ли знаш каква је ситуација за село Косор у Кучима? На сајту митрополије Црногорско-Приморске нашао сам.оближно село Убље у Кучима али нисам нашао ништа везано за сам Косор.Каква је стање у том делу Црне Горе?
Не бих знао. Мораш наћи неког ко познаје тај крај.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #156 послато: Октобар 28, 2018, 11:40:43 пре подне »
Не бих знао. Мораш наћи неког ко познаје тај крај.

У сваком случају хвала ти !
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже АГГ

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • I2-PH908
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #157 послато: Новембар 28, 2018, 09:01:37 поподне »
Da li postoje crkvene matične knjige umrlih, rođenih i krštenih za mrkonjićki kraj?

Ван мреже АГГ

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • I2-PH908
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #158 послато: Децембар 01, 2018, 12:54:56 поподне »
Koliko je meni poznato crkvene matične knjige rođenih, umrlih i krštenih se vode redovno od 1885.godine u banjalučkom kraju. Da li sam u pravu? Ako nisam može li me molim te neko ispraviti.

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #159 послато: Децембар 14, 2018, 07:39:41 поподне »
Поштовани,  пријатељи, браћо и сестре родословци!

Као православни свештеник морам да напоменем да се тим питањем доста дуго бавим и ево неких закључака до којих сам дошао. Данас је итекако могуће нпр. у Апатину извадити Извод из Матичне књиге рођених, умрлих или венчаних која се води у Врању. Дакле, нема никакве потребе да се путује до Врања. Разлог је врло једноставан - Централна база података из Матичних књига Републике Србије. Та база се, бар колико је мени познато, редовно ажурира и допуњава. Стигло се до негде 1880. године унатраг. Дакле унети су готово сви подаци од 1880. године до данас на територији скоро целе Србије (око 90% података из 70% Матичних служби), а циљ је доћи до 1837. године када су на територији тадашње Србије почеле да се воде Матичне књиге. Оне су за период 1837.-1870. налаз у локалним Архивима, од тада до данас се налазе у Матичним службама појединачних Општина.

Постоје формулари које сваки истраживач може да попуни и с тим оде у Општину и тамо тражи увид у Матичне књиге. То је једноставније од Архива. Зашто, питаће ме неко. Зато што су у Општинама књиге већ унете у базу и дигитализоване, спремне за претраживање. Може се замолити да, рецимо, одштампају све податке из Матичних књига рођених, умрлих и венчаних за одређено презиме. Наравно, пожељно је понудити им нпр. рис празног папира, на којима би било изведено штампање тих података, и сл. У Архивима је мало сложенија ситуација - тамо се нпр. добије диск са дигиталним сликама сваке странице књиге па се гледа на компјутеру. У 19. веку моја браћа свештеници су имали доста нечитак рукопис, па то гледање и тражење изискује доста времена, труда и пажње. Сећам се само једног од многих записа на које сам наилазио. Једна моја даља рођака је око 1870 година родила сина. У запису о његовом рођењу и крштењу у рубрици (квадратићу) књиге стоји да је отац "невједом" на црквено-словенском, мати... Бујошевић из Лука. Пуне три седмице сам потрошио на растумачивање једног јединог квадратића једне од 1.000 страна књиге рођених и умрлих (на свакој страни по 10 рођења и крштења са око 20 рубрика, што укупно чини око 200.000 квадратића). Ипак постоји и драж таквог гледања.

С Божијим благословом,
свештеник Иван Делић

П. С. Ако икоме треба помоћ око Матичних књига из Хрватске које је Архив Хрватске великодушно продао сајту www.familysearch.org  (не заносите се да је то било бесплатно, није ни у ком случају), јавите се поруком на мејл [email protected], пошто имам опцију да све слике пребацим на комп.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #160 послато: Децембар 14, 2018, 08:01:55 поподне »
Поштовани оче Иване,

Хвала вам на овим корисним сазнањима везаним за матичне књиге са простора Србије. Веома је позитивно што се за то заинтересовао неко ко их и данас практично ствара.

Према наведеном, матичне књиге доступне у општинама су највећим делом већ транскрибоване, и њихов опсег требао би да обухвата сву сачувану матрикуларну грађу од данас до близу времена откада се најраније воде?




Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #161 послато: Децембар 14, 2018, 08:15:21 поподне »
Оче Иване, велику вам благодарност дугујемо на вашем прегалаштву.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #162 послато: Децембар 15, 2018, 05:47:48 пре подне »
Очe Иванe,

драгоцeни прилози.

Свима од користи.

Хвала вам.


Ван мреже АГГ

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • I2-PH908
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #163 послато: Децембар 15, 2018, 03:49:20 поподне »
Oče, da li ima takvih knjiga za prostor bosanske krajine?
Hvala vam na odgovoru.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #164 послато: Децембар 15, 2018, 07:01:51 поподне »
Oče, da li ima takvih knjiga za prostor bosanske krajine?
Hvala vam na odgovoru.

И мене ово веома занима-поготово за костајничку парохију. Покушао сам да ступим у контакт са неким од свештеника али ми не иде. Био бих вам веома захвалан на одговору.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #165 послато: Децембар 26, 2018, 09:30:34 поподне »
Да се похвалим да сам после 2 године упорног трагања за својим пореклом и коренима открио једну од две ствари због које сам ушао у целу причу са истраживањем- а то је најстарије презиме својих предака.
Матичне књиге крштених Опова за 1769.годину су ми дале одговор о најстаријем презимену која је моја породица употребљавала као и месту из кога је доспела у Опово.
У међувремену је било доста трагова и теорија о пореклу мојих предака али са овим што сам пронашао мислим да су многе ствари доста јасније.
Открио сам да нам је најстарије презиме било Поповић и да смо из Панчева прешли у Опово у периоду између 1764-1767.године (јер је тада велики део породица из Панчева који је био део војне границе прешао у околна места како не би улазио у састав Војне Крајине и био изложен обавези ратовања).
И даље постоји велики број питања , због чега је мој огранак узео презиме Панчевац а остатак породице у Опову задржао презиме Поповић/Попов.. и наравно ко од оповачких Попова/Поповића има исто порекло као и ја обзиром да те фамилије у Опову нису сродне већ су пореклом из Сефкерина, Панчева а део је био присутан у Опову још 1733.године.
На матици се види да је као кум Симе Стајина наведен Пантелија Поповић Панчевац. Пантелија је рођен 1720-1725.године дакле у годинама када је рођен и мој најстарији потврђени директни предак Живота Панчевац.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #166 послато: Децембар 26, 2018, 10:34:20 поподне »
То су прави резултати класичног генеалошког истраживања. ;)



Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #167 послато: Децембар 26, 2018, 10:51:08 поподне »
Свака част Делија. Сећам се када сам захваљујући нешим сеоским црквеним књигама дошао до података рођења, крштења итд родоначелника мог презимена из прве половине 19. века. Мелем на душу после дугог истраживања.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #168 послато: Децембар 26, 2018, 10:53:55 поподне »
Овакве објаве уливају наду. Браво!
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #169 послато: Децембар 26, 2018, 11:05:41 поподне »
Придружујем се честиткама! Свака част на уложеном истраживаћком труду.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #170 послато: Децембар 26, 2018, 11:46:46 поподне »
То су прави резултати класичног генеалошког истраживања. ;)
Свака част Делија. Сећам се када сам захваљујући нешим сеоским црквеним књигама дошао до података рођења, крштења итд родоначелника мог презимена из прве половине 19. века. Мелем на душу после дугог истраживања.
Овакве објаве уливају наду. Браво!
Придружујем се честиткама! Свака част на уложеном истраживаћком труду.

Хвала људи и мени је потпуно невероватно да сам набасао на своје најстарије презиме а било ми је све време испред носа. Зато када се гледају матице морају да се гледају сва поља, поготово кумови.
И даље остаје много питања, зашто мој део породице није наставио да се презива Поповић/Попов али свакако се не може ни све баш открити и објаснити.
Мало је вероватно да у једном истом селу постоје две породице које имају исто топонимско презиме или  надимак(Панчевац) а да нису истог порекла тако да је овај закључак о презимену Поповић и Панчеву као првом месту боравка породице скоро сигурно тачан.
« Последња измена: Децембар 26, 2018, 11:48:44 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #171 послато: Децембар 26, 2018, 11:57:32 поподне »
Мада Поповића има превише, честитам ;D

Сад још само да видиш ко је у фамилији био поп  :D

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #172 послато: Децембар 27, 2018, 02:34:02 поподне »
Мада Поповића има превише, честитам ;D

Сад још само да видиш ко је у фамилији био поп  :D

Хвала ти :D Нажалост не могу свој огранак да доведем у тачну  везу са Пантелојом , осим комбинације презимена које Пантелија поседује и једино побтоме знам да смо истог порекла.
Од 1727.године до 1769.године наводи се 6-7 свештеника у Панчеву , за тројицу се зна да су из Србије (Параћин нпр).
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #173 послато: Децембар 30, 2018, 11:25:05 пре подне »
Сад још наћи Поповића да се тестира  :D

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #174 послато: Децембар 30, 2018, 11:43:31 пре подне »
Сад још наћи Поповића да се тестира  :D
Или Попов :) Раша Попов је из Мокрина, слави Св. Николу, а Душан Попов ( који је био инспирација за Бонда касније) је из Титела...Али и то је можда разнородно презиме као и Поповић...

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #175 послато: Децембар 30, 2018, 01:04:39 поподне »
Сад још наћи Поповића да се тестира  :D

Сад још наћи Поповића да се тестира  :D
Или Попов :) Раша Попов је из Мокрина, слави Св. Николу, а Душан Попов ( који је био инспирација за Бонда касније) је из Титела...Али и то је можда разнородно презиме као и Поповић...

У суштини треба ми неко од оповачких Поповића/Попова , али је зезнуто што у самом селу има Попова/Поповића из Сефкерина,Панчева и самог Опова од највеће старине и постанка села (1733.године).
Морао бих да погледам у матицама да ли је у селу остало потомака Пантелије или његових синова Јосифа и Петра Попова/Поповића.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #176 послато: Децембар 30, 2018, 02:19:53 поподне »
Да се похвалим да сам после 2 године упорног трагања за својим пореклом и коренима открио једну од две ствари због које сам ушао у целу причу са истраживањем- а то је најстарије презиме својих предака.
Матичне књиге крштених Опова за 1769.годину су ми дале одговор о најстаријем презимену која је моја породица употребљавала као и месту из кога је доспела у Опово.
У међувремену је било доста трагова и теорија о пореклу мојих предака али са овим што сам пронашао мислим да су многе ствари доста јасније.
Открио сам да нам је најстарије презиме било Поповић и да смо из Панчева прешли у Опово у периоду између 1764-1767.године (јер је тада велики део породица из Панчева који је био део војне границе прешао у околна места како не би улазио у састав Војне Крајине и био изложен обавези ратовања).
И даље постоји велики број питања , због чега је мој огранак узео презиме Панчевац а остатак породице у Опову задржао презиме Поповић/Попов.. и наравно ко од оповачких Попова/Поповића има исто порекло као и ја обзиром да те фамилије у Опову нису сродне већ су пореклом из Сефкерина, Панчева а део је био присутан у Опову још 1733.године.
На матици се види да је као кум Симе Стајина наведен Пантелија Поповић Панчевац. Пантелија је рођен 1720-1725.године дакле у годинама када је рођен и мој најстарији потврђени директни предак Живота Панчевац.

Можда је разлог промени презимена Поповић у Панчевац, тај што Вам се кум тако презивао а рођен је у време када и Ваш  предак Живота.Ово је био некад чест случај ,да се деци дају имена по куму ...

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #177 послато: Децембар 30, 2018, 02:36:02 поподне »
Да се похвалим да сам после 2 године упорног трагања за својим пореклом и коренима открио једну од две ствари због које сам ушао у целу причу са истраживањем- а то је најстарије презиме својих предака.
Матичне књиге крштених Опова за 1769.годину су ми дале одговор о најстаријем презимену која је моја породица употребљавала као и месту из кога је доспела у Опово.
У међувремену је било доста трагова и теорија о пореклу мојих предака али са овим што сам пронашао мислим да су многе ствари доста јасније.
Открио сам да нам је најстарије презиме било Поповић и да смо из Панчева прешли у Опово у периоду између 1764-1767.године (јер је тада велики део породица из Панчева који је био део војне границе прешао у околна места како не би улазио у састав Војне Крајине и био изложен обавези ратовања).
И даље постоји велики број питања , због чега је мој огранак узео презиме Панчевац а остатак породице у Опову задржао презиме Поповић/Попов.. и наравно ко од оповачких Попова/Поповића има исто порекло као и ја обзиром да те фамилије у Опову нису сродне већ су пореклом из Сефкерина, Панчева а део је био присутан у Опову још 1733.године.
На матици се види да је као кум Симе Стајина наведен Пантелија Поповић Панчевац. Пантелија је рођен 1720-1725.године дакле у годинама када је рођен и мој најстарији потврђени директни предак Живота Панчевац.

Можда је разлог промени презимена Поповић у Панчевац, тај што Вам се кум тако презивао а рођен је у време када и Ваш  предак Живота.Ово је био некад чест случај ,да се деци дају имена по куму ...

Кумови су нам били из друге фамилије ( Недељка Субова-Субаше, касније Недељковићи/Недељкова)...ја то објашњавам тиме што су Живота и Пантелија били од истог оца, са тим што је Живота умро пре почетка вођења матица у Опову (пре 1768.године) а Пантелија је живео и након 1780.године и успео је да очува и преноси даље презиме Поповић/Попов. Због тога али и доласка млађих свештеника и чињеница да је било јако пуно Попова/Поповића у Опову дошло је до тога да се Животини потомци бележе управо под презилемом Животин а други помен моје породице  у матицама Опова био је после више од 15 година након Животине смрти и све што је од асоцијација и сећања свештеника остало јесте да је Живота био из Панчева прешао у Опово. Презимена ду тад била доста нестабилна па је и разумљиво да се овако нешто одиграло.
Јер како другачије објаснити ову ситуацију..топонимска презимена су давана непосредно по доласку у нову средину, уораво како би се међу породицама различитог порекла направила разлика..не верујем да би се исто презиме тј.надимак користио за две породице које нису истог порекла, јер онда давање таквих презимена нема никакве сврхе.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #178 послато: Децембар 30, 2018, 06:40:31 поподне »
Делија,м постао си прави експерт за читање црквених књига. Честитке  :)

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #179 послато: Децембар 30, 2018, 06:55:09 поподне »
Делија,м постао си прави експерт за читање црквених књига. Честитке  :)

Хвала Вам. :) Али.поприлично.и среће сам имао, а без тога се е може. :D
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #180 послато: Децембар 30, 2018, 07:36:42 поподне »
Да, најбитније је да књиге постоје. Биће прочитане без обзира какав је рукопис.
На Делијиној слици је сасвим пристојан :)

Ван мреже darko

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #181 послато: Фебруар 11, 2019, 12:51:55 пре подне »
da li je neko trazio maticne knjige iz mandic sela kod vojnica i ako ih ima nek mi pusti link za 1850 do 1920 godine

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #182 послато: Фебруар 11, 2019, 01:07:39 пре подне »
da li je neko trazio maticne knjige iz mandic sela kod vojnica i ako ih ima nek mi pusti link za 1850 do 1920 godine

Има само за Војнић село и то ово- Births (Rođeni), Marriages (Vjenčani), Deaths (Umrli) 1826, 1830, 1831. Макар сам ја то пронашао.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #183 послато: Фебруар 20, 2019, 09:21:01 поподне »
http://www.arhivvojvodine.org.rs/index.php/desavanja/2090-sastanak-u-vezi-crkvenih-maticnih-knjiga

У Архиву Војводине дана 11. фебруара 2019.године одржан је састанак директора Архива Војводине, др Небојше Kузмановића и директора и представника архива на територији АП Војводине са темом преузимање црквених матичних књига које се налазе у локалним самоуправама.

Уводно излагање поднела је Милена Поповић Субић, која је информисала представнике архива о закључку са састанка који је одржан у Министарству државне управе и локалне самоуправе, управо на тему преузимања црквених матичних књига, дигитализације и микрофимовања матичних књига. Представници архива истакли су да су спремни да преузму преостале црквене матичне књиге, а за дигитализацију и микрофилмовање неоходна је опрема која недостаје у већини архива. Наглашено је својство матичних књига као културног добра од изузетног значаја, и да се о њима могу старати само архиви, и да дигитализацију и микрофилмовање треба да раде надлежни архиви. Такође, треба нагласити и то да су поједини архиви скоро у потпуности завршили процес дигитализације матичних књига које су раније преузели. За микрофилмовање црквених матичних књига неопходно је обезбедити опрему архивима.

Ван мреже Левијатан

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #184 послато: Март 24, 2019, 10:39:21 пре подне »
Поштовани,

с обзиром на то, да овде има особа, које имају искуства са овом темом, тј. проналажењем матичних књига и своје фамилије, свог порекла, наиме хтео бих да питам за савет, јер ја сам се распитивао на више места где би могле бити црквене матичне књиге умрлих за село Врточе у данашњој опћини Босански Петровац. Контактирао сам локално архијерејско намесништво и кажу да из Врточа немају матице старије од 1969, затим сам назвао Архив Ун.-Сан. Кантона немају матице, нити у матичном уреду опћине Босански Петровац.
Дакле мене интересује сада да ли постоји могућност да је становништво у избеглиштву 40-их или 90-их из Врточа са собом понело негде те црквене матице и где бих то могао још потражити :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #185 послато: Март 26, 2019, 12:46:29 поподне »
Поштовани,

с обзиром на то, да овде има особа, које имају искуства са овом темом, тј. проналажењем матичних књига и своје фамилије, свог порекла, наиме хтео бих да питам за савет, јер ја сам се распитивао на више места где би могле бити црквене матичне књиге умрлих за село Врточе у данашњој опћини Босански Петровац. Контактирао сам локално архијерејско намесништво и кажу да из Врточа немају матице старије од 1969, затим сам назвао Архив Ун.-Сан. Кантона немају матице, нити у матичном уреду опћине Босански Петровац.
Дакле мене интересује сада да ли постоји могућност да је становништво у избеглиштву 40-их или 90-их из Врточа са собом понело негде те црквене матице и где бих то могао још потражити :)

Да, очигледно се књигама изгубио сваки траг. Нисте успели наћи податак откада су тачно вођене? Негде би морао да постоји неки траг, а можда постоје и саме књиге. Да ли сте писали самој парохији? Свештеник би могао имати више информација, јер он је ипак непосредно присутан у месту, и можда има неку информацију више. Или ако нема, да се ангажује и то истражи.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #186 послато: Март 26, 2019, 12:58:42 поподне »
Иначе, за оне који су заинтересовани за истраживање корена у румунском делу Баната, на линку у прилогу се могу видети матичне књиге које се налазе у Националном архиву у Темишвару.

Arhivele Naționale ale României

Archive plan search

+ Timişoara Datacentre
+ Arhivele Naționale ale României
+ TIMIŞ
+ TM-F-00004 COLECŢIA REGISTRELOR DE STARE CIVILĂ (1717-1951)
+ TM-F-00004-1194 COLECŢIA REGISTRELOR DE STARE CIVILĂ

Треба имати на уму да каталог још није завршен и да један део књига није могуће наћи у мрежном каталогу.



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #187 послато: Март 26, 2019, 01:20:49 поподне »
Кад смо већ код Архива Румуније, на који мејл им се може обратити, пошто сам им се ја два пута обраћао и нису ми се јављали?
Такође, колико се отприлике чека на њихов одговор?

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #188 послато: Март 26, 2019, 02:12:51 поподне »
Кад смо већ код Архива Румуније, на који мејл им се може обратити, пошто сам им се ја два пута обраћао и нису ми се јављали?
Такође, колико се отприлике чека на њихов одговор?
Ја сам писао Араду и обратио се на класичан контакт , одговпр сам добио између 3-10 дана .
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #189 послато: Март 27, 2019, 07:28:22 пре подне »
Иначе, за оне који су заинтересовани за истраживање корена у румунском делу Баната, на линку у прилогу се могу видети матичне књиге које се налазе у Националном архиву у Темишвару.

Arhivele Naționale ale României

Archive plan search

+ Timişoara Datacentre
+ Arhivele Naționale ale României
+ TIMIŞ
+ TM-F-00004 COLECŢIA REGISTRELOR DE STARE CIVILĂ (1717-1951)
+ TM-F-00004-1194 COLECŢIA REGISTRELOR DE STARE CIVILĂ

Треба имати на уму да каталог још није завршен и да један део књига није могуће наћи у мрежном каталогу.

Прегледао сам делимично фонд број 4 (верујем да је то значење ознаке) и могу да кажем да сам задовољан. Може лако да се претражи - довољно је укуцати "sarba" и резултати су ту. Могуће је чак добити резултат претраге извезен у пдф формату, што је сјајно.
Једино што је остало некако недовршено, али то је најмања ситница, је да ми морамо да дамо оно ".pdf" на име фајла.

Ван мреже Sadko

  • Гост
  • *
  • Поруке: 15
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #190 послато: Април 09, 2019, 06:41:00 поподне »
Знамо ли где су похрањене књиге за општину Книн са селима?

Претпостављам да је Шибеник или можда Задар у питању али на нету нисам пронашао податак.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #191 послато: Април 09, 2019, 07:53:17 поподне »
Знамо ли где су похрањене књиге за општину Книн са селима?

Претпостављам да је Шибеник или можда Задар у питању али на нету нисам пронашао податак.

https://www.familysearch.org/search/image/index?owc=9RKB-BZ7%3A391644701%3Fcc%3D2040054

https://www.familysearch.org/search/image/index?owc=9R2C-ZNR%3A391644701%2C391800901%3Fcc%3D2040054

Овде на интернету има доступних књига за православне Србе са тих подручја..са друге стране не знам је ли то све од матични књига за Книн и околину или постоји још књига.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Sremačko je selo malo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #192 послато: Април 10, 2019, 10:26:25 поподне »
Поздрав свима!

Ја сам истраживао црквене књиге за село Добринци (Срем). Интересовао ме је податак одакле је породица Клевернић дошла, међутим старију грађу од 1820 (књига венчаних) нисам нашао. У тој години се помиње само неки Адам Клевернић који је оженио неку госпођицу из фамилије Михајловић... Нигде ни трага ни гласа одакле потичу, односно одакле су дошли. Но, у Архиву Срема се налазе црквене књиге из 19. Века за село Добринце, и то:
- 1820 књига венчаних;
- 1850 књига венчаних, крштених и умрлих;
- 1851 књига умрлих.

Рукопис је уредан, тако да није толико тешко тумачити текст. Иначе, доста црквене грађе је уништено приликом пробијања Сремског фронта...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #193 послато: Април 10, 2019, 10:44:47 поподне »
У селу Добринци у попису 1828. године помињу се

1. Klevenrics, Demet
2. Klevenrics, Georg
3. Klevenrics, Jovanka
4. Klevenrics, Demetr
5. Klevenrics, Jovan
6. Klevernics, Alexa

Овај немали број земљопоседника из те године указује да су у селу вероватно већ дужи низ генерација.

Ваљало би погледати старије пописе Срема.

Осим у Добринцима, исте године помиње се као земљопоседник Алекса Клевернић у Путинцима.



Ван мреже Sremačko je selo malo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #194 послато: Април 11, 2019, 01:13:41 поподне »
Хвала пуно. Имате ли сазнања где бих могао да погледам пописе становништва Срема у 17. и 18. Веку? За 16. Век сам проверавао турски дефтер из 15.. и неке године, али тамо су само лични имена. Знам да је Поповић писао о Србима у Срему из 1737, али не могу никако да дођем до књиге...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #195 послато: Април 11, 2019, 02:55:50 поподне »
Хвала пуно. Имате ли сазнања где бих могао да погледам пописе становништва Срема у 17. и 18. Веку? За 16. Век сам проверавао турски дефтер из 15.. и неке године, али тамо су само лични имена. Знам да је Поповић писао о Србима у Срему из 1737, али не могу никако да дођем до књиге...

Ми имамо ту књигу, и она је извор овим подацима које сам навео. Ако вас неко место цело занима, или још неко од презимена, јавите да погледамо. Имамо и тај турски попис који помињете.



Ван мреже Sremačko je selo malo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #196 послато: Април 11, 2019, 04:43:12 поподне »
Јел има код Поповића период 1690 па на даље? Или је покрио период од 1737 па до 18 или 19. Века? Живо ме занима када и одакле су дошли. У Добринцима постоји велики проблем са истраживањем порекла породица. Људи се не интересују много, а ни црквена грађа им није превише доступна... Сва документа везана за 19. Век је у Архиву Срема. Све пре тога не постоји. Пре Другог светског рата, Црква Св. Николе (чију је изградњу 1808. године надгледао исто неки Клевернић) је имала једну од најобимнијих документација о становништву које је тамо живело. У пробијању Сремског фронта, Руси су каћушкама сравнили цркву јер је наводно у њој било колаборациониста и Немаца... Ја свакако настављам са истраживањем Клевернића. Добио сам информацију да се у књигама које се налазе у тврђави Медун код Подгорице, помиње неки Клевернић који је "водио рачун" за цркву. У питању је 1600 и нека година... У јуну сам тамо, па ћу детаљно да погледам.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #197 послато: Април 11, 2019, 06:14:01 поподне »
Јел има код Поповића период 1690 па на даље? Или је покрио период од 1737 па до 18 или 19. Века? Живо ме занима када и одакле су дошли. У Добринцима постоји велики проблем са истраживањем порекла породица. Људи се не интересују много, а ни црквена грађа им није превише доступна... Сва документа везана за 19. Век је у Архиву Срема. Све пре тога не постоји. Пре Другог светског рата, Црква Св. Николе (чију је изградњу 1808. године надгледао исто неки Клевернић) је имала једну од најобимнијих документација о становништву које је тамо живело. У пробијању Сремског фронта, Руси су каћушкама сравнили цркву јер је наводно у њој било колаборациониста и Немаца... Ја свакако настављам са истраживањем Клевернића. Добио сам информацију да се у књигама које се налазе у тврђави Медун код Подгорице, помиње неки Клевернић који је "водио рачун" за цркву. У питању је 1600 и нека година... У јуну сам тамо, па ћу детаљно да погледам.
https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/view/hu_mnl_ol_e156_a_fasc073_no010/?document=1&pg=12&bbox=509%2C-3385%2C2242%2C133

https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/view/hu_mnl_ol_e156_a_fasc132_no014/?document=1&pg=16&bbox=334%2C-3042%2C1858%2C-141
https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/view/hu_mnl_ol_e156_a_fasc132_no024/?document=1&pg=30&bbox=344%2C-2671%2C1601%2C-121

Попис Добринаца 1749, 1720 и 1722.највероватније..нажалост нема твог рода.

« Последња измена: Април 11, 2019, 06:15:57 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Sremačko je selo malo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #198 послато: Април 12, 2019, 01:57:54 поподне »
Нажалост нема... Хвала пуно на информацијама. Ја настављам даље са истраживањем и јављам ако будем успешан  ;)

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #199 послато: Октобар 26, 2019, 12:44:00 поподне »
Поздрав,
Да ли је неко у скорије време тражио матичне књиге са подручја Епархије бихаћко-петровачке? Требало би да се воде од 1882, али не знам колико од тога је сачувано? Такође ме занима да ли се у општинским МК умрлих наводе и подаци о родитељима преминуле особе?

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #200 послато: Новембар 25, 2019, 05:48:26 пре подне »
Је ли могуће да Аустријска Царевина није направила никакав попис у Темишварском Банату, тј. подручју Источне Србије источно од Краљевине Србије током 1717-1739?

Конкретно мислим на Неготинску Крајину и део Тимочке Крајине који је био у саставу Аустрије тих четврт века.

Такође, Краљевина Србија као део Аустријске Империје је тада била толико битна да је реч "вампир" из ње отишла у новине на швапском и одатле до данас у буквално све језике света. Па кад је била тако битна ваљда су пописали становништво или макар наредили црквама да воде књиге као и у остатку Аустрије.

Мислим ако су већ пописивали Срем 1737, па ваљда су и овај део своје територије Србије између Дрине и Тимока до нивоа Крушевца.

Ево, не знам... (што би рекли на твитеру и фејзбуку).


Хвала пуно. Имате ли сазнања где бих могао да погледам пописе становништва Срема у 17. и 18. Веку? За 16. Век сам проверавао турски дефтер из 15.. и неке године, али тамо су само лични имена. Знам да је Поповић писао о Србима у Срему из 1737, али не могу никако да дођем до књиге...

Ми имамо ту књигу, и она је извор овим подацима које сам навео. Ако вас неко место цело занима, или још неко од презимена, јавите да погледамо. Имамо и тај турски попис који помињете.


Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #201 послато: Новембар 25, 2019, 07:45:17 пре подне »
Занимљиво и логично питање. Искрено, нисам упознат, а свакако би попис био врло користан царевини.

Са друге стране, покрштавање је извођено таквом силом, да су Срби кренули да беже у Турску... Не знам шта је све могло да се уради у таквим околностима. Питање је и где би могле да буду књиге са подацима, боље рећи, да ли су их Аустријанци понели са собом при повлачењу.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #202 послато: Новембар 25, 2019, 09:06:39 пре подне »
Је ли могуће да Аустријска Царевина није направила никакав попис у Темишварском Банату, тј. подручју Источне Србије источно од Краљевине Србије током 1717-1739?

Конкретно мислим на Неготинску Крајину и део Тимочке Крајине који је био у саставу Аустрије тих четврт века.

За подручје Темишварског Баната вршени су пописи 1717. и 1727. године. Истина, ми знамо само за сумарне податке из тих пописа, али вероватно негде постоје и поименични. Као што је то случај с Барањом, коју сам истраживао, и за коју су објављени поименични пописи за 1711-13, 1715, 1720, 1735. годину.

Такође, Краљевина Србија као део Аустријске Империје је тада била толико битна да је реч "вампир" из ње отишла у новине на швапском и одатле до данас у буквално све језике света. Па кад је била тако битна ваљда су пописали становништво или макар наредили црквама да воде књиге као и у остатку Аустрије.

Мислим ако су већ пописивали Срем 1737, па ваљда су и овај део своје територије Србије између Дрине и Тимока до нивоа Крушевца.

Ми такође знамо за онај сумарни попис за Краљевину Србију, али било би интересантно да се неко позабави питањем сирових подата, и провери шта се с њима десило и да ли су можда и они негде сачувани?



Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #203 послато: Новембар 25, 2019, 01:30:41 поподне »
За подручје Темишварског Баната вршени су пописи 1717. и 1727. године. Истина, ми знамо само за сумарне податке из тих пописа, али вероватно негде постоје и поименични. Као што је то случај с Барањом, коју сам истраживао, и за коју су објављени поименични пописи за 1711-13, 1715, 1720, 1735. годину.

Ми такође знамо за онај сумарни попис за Краљевину Србију, али било би интересантно да се неко позабави питањем сирових подата, и провери шта се с њима десило и да ли су можда и они негде сачувани?

Седиште Тамишког Баната било је у Темишвару.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Тамишки_Банат
Зна ли неко има ли поименичних пописа у архиву у Темишвару за 1717. или 1727.?
http://arhivelenationale.ro/site/directii-judetene/timis/

Ево карте хабзбуршких покрајина Краљевине Србије и Тамишког Баната с почетка 16-ог века:





"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #204 послато: Новембар 25, 2019, 03:12:59 поподне »
Зна ли неко има ли поименичних пописа у архиву у Темишвару за 1717. или 1727.?

Није искључено да су ти пописи у Архиву Војводине, где се налазе и неки каснији пописи из 18. века за простор Тамишког Баната. Након Првог светског рата било је доста спорења око српско-румунске и српско-мађарске границе, а као главни критеријум при одређивању граница били су пописи, па је сва значајнија грађа ове врсте била повучена из Печуја и Темишвара, након одлуке да се српска војска повуче из тих градова, док међународна комисија не утврди тачне границе између новонасталог Краљевства СХС, Мађарске и Румуније.



Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #205 послато: Новембар 25, 2019, 04:58:30 поподне »
Не знам да ли се обавеза пописивања становништва преко црквених књига, у доба о којем је реч, протезала на православне поданике Хабзбуршког царства - у смислу да је држава наредила Београдско-карловачкој митрополији вођење црквених књига. Колико знам, Мојсије Петровић је то заповедао управо у то време, али не знам да ли је то било због државног притиска или не, узимајући у обзир да су његове административне замисли изгледале пре свега као унутрашње црквено-национално питање. Заиста може бити да је понешто од тога захтевала бечка власт у новостеченим областима.
Мада, сумњам и да се то могло извести тачно, и тако брзо и прецизно. "Краљевина Србија" је била у поприличном црквеном расулу, судећи по ономе што видимо из извештаја Максима Ратковића, у време Викентија Јовановића. Нешто ми се не чини да су наши свештеници тог доба могли водити те књиге швапски детаљно. А ако и јесу, питање је шта се могло сачувати на терену; и да ли је ишта од тога могло доспети у Беч, јер се подразумевало превођење на немачки. Тако је барем било касније, после Сабора 1769.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #206 послато: Новембар 25, 2019, 05:16:35 поподне »
Не знам да ли се обавеза пописивања становништва преко црквених књига, у доба о којем је реч, протезала на православне поданике Хабзбуршког царства - у смислу да је држава наредила Београдско-карловачкој митрополији вођење црквених књига. Колико знам, Мојсије Петровић је то заповедао управо у то време, али не знам да ли је то било због државног притиска или не, узимајући у обзир да су његове административне замисли изгледале пре свега као унутрашње црквено-национално питање. Заиста може бити да је понешто од тога захтевала бечка власт у новостеченим областима.
Мада, сумњам и да се то могло извести тачно, и тако брзо и прецизно. "Краљевина Србија" је била у поприличном црквеном расулу, судећи по ономе што видимо из извештаја Максима Ратковића, у време Викентија Јовановића. Нешто ми се не чини да су наши свештеници тог доба могли водити те књиге швапски детаљно. А ако и јесу, питање је шта се могло сачувати на терену; и да ли је ишта од тога могло доспети у Беч, јер се подразумевало превођење на немачки. Тако је барем било касније, после Сабора 1769.

Црквених пописа из тога периода вероватно не, али државних би могло да буде, бар ако гледамо како су се сачували пописи из суседних крајева за исти период.



Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #207 послато: Новембар 25, 2019, 09:20:50 поподне »
Ми такође знамо за онај сумарни попис за Краљевину Србију, али било би интересантно да се неко позабави питањем сирових подата, и провери шта се с њима десило и да ли су можда и они негде сачувани?

Па сад, "МИ" не знамо, можда неки појединачни људи на форуму знају. Нисмо сви историчари, неки смо лингвисти и антрополози.

Где су тачно макар ти подаци (мислим на примарне, с пописа, не на књиге које их цитирају)?

За подручје Темишварског Баната вршени су пописи 1717. и 1727. године. Истина, ми знамо само за сумарне податке из тих пописа, али вероватно негде постоје и поименични.

Ето, то би нас (ако је већ о нама реч) врло занимало, јер смо из овог дела Темишварског Баната јужно од Дунава у данашњој Србији. Али где тражити?  ???
« Последња измена: Новембар 25, 2019, 09:22:34 поподне Онај с ону главу »

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #208 послато: Новембар 25, 2019, 09:31:55 поподне »
Није искључено да су ти пописи у Архиву Војводине, где се налазе и неки каснији пописи из 18. века за простор Тамишког Баната. Након Првог светског рата било је доста спорења око српско-румунске и српско-мађарске границе, а као главни критеријум при одређивању граница били су пописи, па је сва значајнија грађа ове врсте била повучена из Печуја и Темишвара, након одлуке да се српска војска повуче из тих градова, док међународна комисија не утврди тачне границе између новонасталог Краљевства СХС, Мађарске и Румуније.

OK, ово је баш занимљив hint. Прочачкаћемо првом приликом.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #209 послато: Новембар 26, 2019, 09:49:04 пре подне »
Па сад, "МИ" не знамо, можда неки појединачни људи на форуму знају. Нисмо сви историчари, неки смо лингвисти и антрополози.

Где су тачно макар ти подаци (мислим на примарне, с пописа, не на књиге које их цитирају)?

Ето, то би нас (ако је већ о нама реч) врло занимало, јер смо из овог дела Темишварског Баната јужно од Дунава у данашњој Србији. Али где тражити?  ???

Требало би пажљиво прегледати референце које се помињу у тој књизи. Књига је иначе доступна у Дигиталној библиотеци УБСМ : Serbien unter der kaiserlichen Regierung : 1717 - 1739. По свему судећи, то су архиви у Бечу, али с обзиром да је књига из 1889. године, требало би проверити који би то архиви били данас. Сигурно није мали број грађе који је остао иза тих двадесетак година владавине Беча над Србијом.

Иначе, мислио сам на "нас" старије форумаше који смо већ дискутовали на ову тему. :)

OK, ово је баш занимљив hint. Прочачкаћемо првом приликом.

Ово би било корисно прегледати пре одласка у Архив.



https://arhivvojvodine.org.rs/index.php/sr/o-nama/digitalizovane-knjige

Информације ради, у Темишварском архиву немају пописе насеља, али имају велики број матичних књига.

Такође, питање је шта је с црквеним пописима (домовним протоколима), и где се они чувају. Код њих нису. Три су могућности, да су такође у Архиву Војводине, да су у Архиву Епархије темишварске, и да су у архивама парохија.



Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #210 послато: Новембар 26, 2019, 06:12:32 поподне »
Требало би пажљиво прегледати референце које се помињу у тој књизи. Књига је иначе доступна у Дигиталној библиотеци УБСМ : Serbien unter der kaiserlichen Regierung : 1717 - 1739. По свему судећи, то су архиви у Бечу, али с обзиром да је књига из 1889. године, требало би проверити који би то архиви били данас. Сигурно није мали број грађе који је остао иза тих двадесетак година владавине Беча над Србијом.

Иначе, мислио сам на "нас" старије форумаше који смо већ дискутовали на ову тему. :)

Ово би било корисно прегледати пре одласка у Архив.



https://arhivvojvodine.org.rs/index.php/sr/o-nama/digitalizovane-knjige

Информације ради, у Темишварском архиву немају пописе насеља, али имају велики број матичних књига.

Такође, питање је шта је с црквеним пописима (домовним протоколима), и где се они чувају. Код њих нису. Три су могућности, да су такође у Архиву Војводине, да су у Архиву Епархије темишварске, и да су у архивама парохија.

Хвала лепо. Корисне сугестије, а надамо се да ће се и саме референце таквима показати.

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #211 послато: Децембар 04, 2019, 11:27:17 поподне »
На мејл нису одговорили али у телефоснком разговору су ми рекли да немају ништа из периода 1717-1739 за Источну Србију.  :-[

Није искључено да су ти пописи у Архиву Војводине, где се налазе и неки каснији пописи из 18. века за простор Тамишког Баната.

Нешто сасвим друго: може ли неко да прочита које је ово презиме, је ли Аничић, Антић, Мишић, Лимић...?

https://scontent.fbeg3-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/p720x720/74670789_10156724045901728_1739150962456526848_o.jpg?_nc_cat=103&_nc_ohc=k7gYnuFfg38AQm0s2tm5tzDFuoMVkBqFuoYoq0zOMFiATnLP8lyVAhwVQ&_nc_ht=scontent.fbeg3-1.fna&oh=cdbb3bd83af7710adf65268afcd5d85a&oe=5E875A07

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #212 послато: Децембар 04, 2019, 11:58:31 поподне »
Биће да аустријска краљевина Србија није обухватала ту област... Читати турске тефтере, када буду преведени на нама блиска слова (ко зна када...)

Презиме је најближе Лимић.

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #213 послато: Децембар 05, 2019, 12:13:48 пре подне »
Па и није Краљевина Србија него Темишварски Банат (неки га зову "Тамишки" али је по мени бољи назив Темишварски), а Архив Војводине изричито каже да има нека документа Темишварског Баната, али по телефонској информацији не и за период 1717-1739. Тја...

А Лимић је баш необично презиме за Шумадију, али заиста на први поглед тако највише изгледа.

Биће да аустријска краљевина Србија није обухватала ту област... Читати турске тефтере, када буду преведени на нама блиска слова (ко зна када...)

Презиме је најближе Лимић.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #214 послато: Децембар 05, 2019, 10:22:57 пре подне »
Па... једино ако нема довољно мастила па је презиме у ствари Аимић... што би било још чудније него Лимић.

По искуству - најбоље је пронаћи још записа. Може човек и прва 2-3 пута да погреши у читању, али на крају се схвати шта је запис. Можда има и утицаја ако онај који пише још није упознат са публиком па му треба неко време да се навикне.

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #215 послато: Јануар 09, 2020, 10:07:04 поподне »
Момци, може ли неко ово да протумачи?
https://prnt.sc/qlijbl

Отправлено с моего SM-G975F через Tapatalk


Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #216 послато: Јануар 09, 2020, 10:50:25 поподне »
Koliko sam ja mogla da protumači
Đorđe Jovanov(ić) je star i pre 10 godina oslabio i nigde ništa nema i da se sve po službi nalazi budući je star

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #217 послато: Јануар 10, 2020, 08:49:40 пре подне »
Ђорђе Јованов
због тог је пре 10. година ослаб. што нигде ништа нема и да се све по служб налази: будући је стар и бо (вероватно "болан")

Личи ми као да недостаје први део текста, мада ми није јасно где би требао да буде.
Такође, "све по служби налази" одаје утисак да није био земљоделац, него учитељ, поп или нека друга функција по терену.
« Последња измена: Јануар 10, 2020, 08:53:01 пре подне Platin »

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #218 послато: Јануар 10, 2020, 01:36:00 поподне »
  Не знам на шта се односи текст у цјелини? Једна асоцијација је  да није у питању свештеник Ђорђе Јованов(ић) родом са подручја данашње Румуније, који је службовао и у Јужном Банату? Дуго времена сам трагао (безуспјешно) за његовим рукописом, који се односи на територију општине Ковин, јер је био архијерејски намјесник, са службом у Баваништу.

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #219 послато: Јануар 10, 2020, 01:40:20 поподне »
Ради се о тефтеру пореских глава за место Шетоње, срез Млавски за 1836. годину.

Отац поменутог се доселио из Неготинске Крајине у Шетоње у другој половини 18. века, тако да није реч о особи коју сте поменули.



Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #220 послато: Фебруар 05, 2020, 02:18:36 поподне »
Архив у Ваљеву - http://www.istorijskiarhiv.rs/%D0%90.8.%20%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5

Архив у Врању - http://www.vranjearhiv.com/delatnosti/91.html

Архив у Белој Цркви - http://www.arhivbc.rs/index.php/fondovi-i-zbirke-ci

Архив у Јагодини -  327. Збирка матичних књига 1837    http://www.arhivja.org.rs/fondovi.html

Архив у Неготину - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/35

Архив у Неготину, одељење у Бору - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/34

Архив у Краљеву - http://arhivkraljevo.org.rs/spisak-crkvenih-maticnih-knjiga/

Архив у Ужицу - http://www.arhivue.org.rs/fondovi-i-zbirke#8

Архива Срема у Сремској Митровици - http://www.arhivsrem.org.rs/site/registar2.php

Нисам нашао сајтове од доста наших архива, неки нису у функцији.

Архив у Чачку - http://www.arhivcacak.org.rs

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #221 послато: Фебруар 05, 2020, 05:10:45 поподне »
Помаже Бог драги родословци,

ево и ја да се огласим као православни свештеник, а чини ми се да сам једини у друштву "Порекло." Својим пореклом се бавим од ране младости а детаљније и конкретније од 2012. године. По породичном предању моји (породица очевог оца, Делићи, и мајчиног оца, Шарчевићи) потичу из Црне Горе, остали (породица очеве мајке , Бежанићи, и мајчине мајке, Бујошевићи) незнано одакле. Имам насликана стабла све четири гране породица које сам насликао уз помоћ дека и бака, на којима су наведене њихове деде као родоначалници. Ипак и поред свег труда и воље даље од тога у прошлост нису могли да иду.

По тим нацртаним стаблима стање је било овакво:
Делићи - деда Миливоје је знао само да му се деда звао такође Миливоје (по њему је и добио име), да је имао сина Животу, ћерке Миленију и Божидарку и још неку децу чија имена није знао
Шарчевићи - деда Раденко је знао само да му се деда звао Ристо (није знао да ли је имао браћу и сестре и како се они звали), да је осим Павла (дединог оца) имао сина Живојина и две ћерке (имена ћерки није знао). Живојиново потомство је било непознато. Павле је имао шесторо деце: ћерке Милисавку и Иванку, и синове, поменутог деду ми Раденка, Витомира, Драгољуба и Божидара. Сви они су ми били познати од детињства јер су долазили код деде и баке у село Самаиле код Краљева.
Бежанићи - бака Радојка је знала да јој се отац звао Љубомир и да је имао
Бујошевићи - најразгранитије стабло. Бака Милосава је знала да јој се отац звао Миливоје и навела око десетак његових потомака са њиховим гранама.

Очева породица и по оцу и по мајци је из села Горичани код Чачка, мајчини родитељи су из околине Ивањице, отац из Лисе мајка из Рашчића. Отац ми је помињао да се у селу Липница на планини Јелица налази други огранак наших Делића и да га је чак један даљи рођак одатле звао у посету а да он није отишао из неких политичких разлога. Приликом студирања православног Богословља (некако ми то лепше звучи него "теологије") научио сам да је изузетно важно проверити сваку информаццију у више извора и сазнати што је могуће више о некој теми. Негде почетком овог века јавила ми се идеја да се подробније и документованије бавим својим пореклом. Набавивши и испробавши неколико компјутерских програма ради боље организације свега што имам и знам започех трагања. На неким америчким форумима спознах начине и методе не само за боље коришћење програма него и за методе истраживања (како, шта и где тражити). О даљим корацима писаћу накнадно.

Свештеник Иван Б. Делић

Ван мреже wiola

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #222 послато: Август 15, 2020, 06:39:43 поподне »
Чланови форума, сво поштовање за ваш рад и преданост.
На самом форуму је велики број занимљивих тема, као и линкова ка књигама и архивама.

Област мог интересовања је предео тромеђе, порекло рода Бурсаћ и мог рода Зељковић (нарочито Трубар), која су по доступним изворима у корелацији, као и области њиховог, по предању, претходнох боравишта, Санице и Змијања.
Поред истраживања Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године., нашао сам и податке из Шематизама Босне 1883, 1901, 1911 и 1923, пописа Босне 1879, 1885, 1910
Листа Крајишких фрајкора (лика) из 1791 (тема на форуму, нисам се најбоље снашао у директним изворима на „www.familysearch.org“), листа губитака Аустроугарске (1914-1918).
Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године
Истраживање Владимир-а Бурсаћ-а


За Плавно:
КНИНСКА КРАЈИНА Писац: прота Саво Накићеновић
Турски попис нахије Плавно 1701-1702.године
Становништво села Плавно – према млетачком попису из 1735./36. године
Нино Делић Православно становништво у Далмацији  (ПРАВОСЛАВНО СТАНОВНИШТВО ДАЛМАЦИЈЕ ПРЕМА ПОПИСИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (1835–1850) )
Становништво села Плавно у Далмацији средином 19. вијека – према матичним књигама 1845-1859. године,
Шематизми 1859, 1875, 1881, 1885, 1907
Gemeindelexikon von Dalmatien (14 / 1908)

Саница и Змијање:
Турски попис из 1604
Милан Карановић – Поуње у Босанској Крајини
Милан Карановић – Саничка Жупа
Чланак - Змијање и Змијањци


У сваком случају прилично свеобухватна тема са доста нелогичности.

Замолио бих ако немо има на располагању у дигиталном облику „Домовни протокол Парохије трубарско-осредачке“, на који се позива биографија Петра Рађеновића.

Да ли постоји, а да вам је познато, неки попис/матична књига/документ са информацијама о конкретним породицама за Трубар ( једини остаје податак из „Унца“, где је наведен број породица по кућама и Шематизам из 1883, али само са подацима о породицама) ?


Да ли се зна због чега је број становника Плавна стагнирао цео 19. век (док се нпр. број становника Трубара од 1879 и 571 до 1923 повећао на 1455), број становника Плавна 1835 г. је 1790, а 1907. г. Износи 2294,  знам да је било исељавања, али опет несразмера је огромна.

Нисам отворио нову тему, јер не знам колико је ова тема другим форумашима интересантна, уколико неко од уредника сматра, да има смисла отворити нову тему, немам ништа против.

Унапред хвала !
Поздрави

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #223 послато: Август 15, 2020, 06:44:52 поподне »
Чланови форума, сво поштовање за ваш рад и преданост.
На самом форуму је велики број занимљивих тема, као и линкова ка књигама и архивама.

Област мог интересовања је предео тромеђе, порекло рода Бурсаћ и мог рода Зељковић (нарочито Трубар), која су по доступним изворима у корелацији, као и области њиховог, по предању, претходнох боравишта, Санице и Змијања.
Поред истраживања Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године., нашао сам и податке из Шематизама Босне 1883, 1901, 1911 и 1923, пописа Босне 1879, 1885, 1910
Листа Крајишких фрајкора (лика) из 1791 (тема на форуму, нисам се најбоље снашао у директним изворима на „www.familysearch.org“), листа губитака Аустроугарске (1914-1918).
Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године
Истраживање Владимир-а Бурсаћ-а


За Плавно:
КНИНСКА КРАЈИНА Писац: прота Саво Накићеновић
Турски попис нахије Плавно 1701-1702.године
Становништво села Плавно – према млетачком попису из 1735./36. године
Нино Делић Православно становништво у Далмацији  (ПРАВОСЛАВНО СТАНОВНИШТВО ДАЛМАЦИЈЕ ПРЕМА ПОПИСИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (1835–1850) )
Становништво села Плавно у Далмацији средином 19. вијека – према матичним књигама 1845-1859. године,
Шематизми 1859, 1875, 1881, 1885, 1907
Gemeindelexikon von Dalmatien (14 / 1908)

Саница и Змијање:
Турски попис из 1604
Милан Карановић – Поуње у Босанској Крајини
Милан Карановић – Саничка Жупа
Чланак - Змијање и Змијањци


У сваком случају прилично свеобухватна тема са доста нелогичности.

Замолио бих ако немо има на располагању у дигиталном облику „Домовни протокол Парохије трубарско-осредачке“, на који се позива биографија Петра Рађеновића.

Да ли постоји, а да вам је познато, неки попис/матична књига/документ са информацијама о конкретним породицама за Трубар ( једини остаје податак из „Унца“, где је наведен број породица по кућама и Шематизам из 1883, али само са подацима о породицама) ?


Да ли се зна због чега је број становника Плавна стагнирао цео 19. век (док се нпр. број становника Трубара од 1879 и 571 до 1923 повећао на 1455), број становника Плавна 1835 г. је 1790, а 1907. г. Износи 2294,  знам да је било исељавања, али опет несразмера је огромна.

Нисам отворио нову тему, јер не знам колико је ова тема другим форумашима интересантна, уколико неко од уредника сматра, да има смисла отворити нову тему, немам ништа против.

Унапред хвала !
Поздрави

Предлажем ти да пробаш да контактираш члана форума Тромеђа. Истог сте рода и верујем да ти може помоћи.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 97
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #224 послато: Новембар 05, 2020, 06:02:10 поподне »
Није баш за ову тему, али ме занима којој области припада Рибник ( или Кључ) јер како ја знам не припада ни Змијању а ни Тромеђи.
Можда зна Тромеђа @Тромеђа. Хвала.

Ван мреже [email protected]

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #225 послато: Март 11, 2021, 04:55:11 поподне »
kako pronaci maticne knjige za siroku kulu  1892

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #226 послато: Март 11, 2021, 08:10:09 поподне »
kako pronaci maticne knjige za siroku kulu  1892

Нажалост непознато је где се налазе матичне књиге Српске православне цркве за Широку Кулу за годину 1892.

Ван мреже Мирно

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #227 послато: Август 11, 2021, 04:48:29 поподне »
Да ли неко зна где се налазе (и да ли уопште постоје) матичне књиге за Радовницу (јужна Србија) - 1900-е. Не знам да ли су крештени у неком другом месту у то доба.
Такођер, књиге за Палилулу (Београд), тачније књиге из Цркве Светог Марка (Ташмајдан) - 1920-е.

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #228 послато: Август 12, 2021, 11:31:52 пре подне »
Да ли неко зна где се налазе (и да ли уопште постоје) матичне књиге за Радовницу (јужна Србија) - 1900-е. Не знам да ли су крештени у неком другом месту у то доба.
Такођер, књиге за Палилулу (Београд), тачније књиге из Цркве Светог Марка (Ташмајдан) - 1920-е.

Црквене Матичне књиге за Београд, па тиме и за цркву Светог Марка имате на дигиталном онлајн репозиторијуму Архива Београда, линк је https://www.digitalni.arhiv-beograda.org/login.php. Потребно је да се пријавите и улогујете, потом кад добијете потврдни мејл одаберете Збирку црквених књига и у делу Претраге одаберете међу црквама ту цркву. Потом клик на дугме Претражи и отвориће вам све књиге те цркве које су у Архиву Београда (период је 1837. - 1908. године). За године после тог времена можете отићи у Општину Палилула, Матичну службу и замолити увид у Матичне књиге. Вероватно ћете требати попунити званичан захтев за исто, што не би требало бити проблем.

Свештеник Иван Б. Делић

Ван мреже mb_predrag

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #229 послато: Новембар 09, 2021, 05:53:11 поподне »
Поштовани оче Иване,
видим да сте помогли многима да нађу податке вашим линковима по Србији, па хтедох да вас приупитам да ли имате неке информацује за парохију села Кочарник , код Тутина.
To би ми помогло много да уђем мало дубље у детаље везане за мој родослов.
Хвала вам унапред!
Предраг

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #230 послато: Јануар 26, 2022, 01:08:00 поподне »
Штета што наша црква не ради пописе сваке године као католичка црква  када се врши благослов кућа. 

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #231 послато: Фебруар 21, 2022, 11:22:10 поподне »
Покрећем ову тему, јер смо више пута уочили потребу да се на једном месту сакупе искуства из генеалошких истраживања на терену, као и да упутимо у иста све који су почетници на пољу класичних генеалошких истраживања.

Дакле, у црквене матичне књиге спадају:

- књиге крштених (углавном подаци о датуму и месту рођења, имену и презимену крштеног, именима родитеља и девојачким презимену мајке)
- књиге веначних (углавном подаци о узрасту венчаних, месту порекла, именима и презименима њихових родитеља, именима кумова)
- књиге умрлих (углавном подаци о имену и презимену умрлог, времену и узроку смрти, те ономе ко је пријавио смрт)

Поред ових књига, у црквама се могу наћи још и домовни протоколи, који су заправо пописи парохијана из неког времена (у њима су пописи домаћинстава, са именима и презименима пописаних, те што је најзначајније, њиховим сродничким односима, а ту су још и подаци о адреси становања, те датумима рођења, венчања, смрти пописаних).

На српском етничком простору, црквене матице не датирају све из истог времена, па тако они крајеви који су били под влашћу Млетачке и Аустрије, црквене матице поседују још од краја XVI века, док се на већем простору та пракса установљује у Хабзбуршкој монархији од 1776/1777. године.

Дакле, то би требало да вреди за већину простора који данас углавном знамо као бившу Аустро-Угарску.

Крајеви, јужно од Саве и Дунава имали су другачију судбину, и православне црквене матице се на њима почињу водити неуједначено, али углавном је то 19. век.

Па иако ово није нарочито корисно за нека дубља генеалошка испитивања, бар за наше време гледано, ипак је и то боље од судбине оних парохија које су страдале у протеклим ратовима, а где је архивска грађа уништена или опљачкана.

Такође, треба имати на уму да су након Другог светског рата, нове власти ради израде државних матица, одузеле немали број црквених матица, које до данас у већини случајева на простору бивше Југославије нису враћене њеним парохијама, иако су Република Хрватска и Република Србија донеле законе о повратку архивске грађе матичним парохијама.

Они који су пореклом са простора некадашње Аустро-Угарске, имају најчешће ту срећу да добар део књига могу погледати и путем интернета, и то преко чувеног сајта FamilySearch.org (чије се базе и даље допуњују, а највише грађе објављено је за места у Мађарској и Републици Хрватској, док Републике Србије, БиХ, Црне Горе и БЈРМ у том регистру још увек нема).

Црквене матице 18. и већине 19. века тискане су на црквено-словенском језику, а негде од краја 19. века у употребу улази модерни српски језик, те се од тада црквене матице и штампају и воде на савременом српском језику.

У наставку ћемо поставити шаблоне свих црквених матица које се код нас јављају, и за оне на црквено-словенском написати преводе, ради лакшег разумевања и сналажења приликом истраживања црквених матичних књига.

Šta mi možete reći o domovnim i umirajušćim protokolima i otkada oni datiraju na prostoru Kneževine Srbije?
Pretpostavljam kao i matične knjige?
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже CrmnicaKrnjice

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #232 послато: Август 08, 2022, 06:53:15 поподне »
Da li je neko od Vas isao da pita u opstinu za podatke o umrlim, rodjenim i vjencanim?
Ja sam to trazio u CG u gradjansko. Tamo su mi rekli da napisem zahtjev i predam u MUP i na taj nacin mogu dobiti pravo na uvid maticnih knjiga. Zahtjev sam poslao i sad cekam. Receno mi je da ce bit odobreno, ali se mora cekat.

Ван мреже Рибљи Кексић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #233 послато: Јануар 27, 2023, 05:47:33 поподне »
Да ли неко зна нешто о ,,Збирци црквених матичних књига ( 1837- )'' чачанског архива. Наишо сам на њиовој страници на то. Такође сам наишо на некој другој страници да је та књига дигитализована. Па ме занимало, да ли неко можда има ту књигу у пдф, или ако не који је најлакши начин доћи до ње?

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #234 послато: Јануар 29, 2023, 04:58:02 поподне »
Да ли неко зна нешто о ,,Збирци црквених матичних књига ( 1837- )'' чачанског архива. Наишо сам на њиовој страници на то. Такође сам наишо на некој другој страници да је та књига дигитализована. Па ме занимало, да ли неко можда има ту књигу у пдф, или ако не који је најлакши начин доћи до ње?
Имају дигитализоване књиге, а истраживање се врши тако што се добије одговарајући диск па се прегледају снимци (на њиховом компјутеру).
Није ми познат било који други начин осим истраживања код њих.

Свакако треба прво позвати телефоном и заказати.

Имамо списак шта имају
https://arhiv.poreklo.rs/?&-limit=30&book_id=&title=&author_or_editor=&isbn=&publisher=&source=&num_red=&place=%D1%87%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BA&media=&note_ii=
« Последња измена: Јануар 29, 2023, 05:01:09 поподне Platin »

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #235 послато: Март 15, 2023, 01:34:03 поподне »
Како тумачите име оца и мајке овде?

Име оца ја читам као Ћићо, али никад чух за то име.  :) Може бити да је неки надимак у питању? Име мајке ми је нечитљиво.

https://i.postimg.cc/GhwCpNmQ/image-2023-03-15-133318867.png

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #236 послато: Март 15, 2023, 03:44:47 поподне »
Како тумачите име оца и мајке овде?

Име оца ја читам као Ћићо, али никад чух за то име.  :) Може бити да је неки надимак у питању? Име мајке ми је нечитљиво.

https://i.postimg.cc/GhwCpNmQ/image-2023-03-15-133318867.png

Делује да је заиста отац Ћићо Панић, мајка Миљана (Миляна).

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #237 послато: Март 15, 2023, 03:57:37 поподне »
Делује да је заиста отац Ћићо Панић, мајка Миљана (Миляна).

Хвала!

Ван мреже dusan96

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #238 послато: Јул 19, 2023, 08:38:21 поподне »
Здраво свима, треба ми помоћ, сугестија, истраживао сам црквене књиге, долазим до податка да је 1888. године рођено треће дете, а 1897. године девето дете једног пара, између нема ни једног детета људи које сам истраживао. Готово сам сигуран да у књизи не недостају странице, хронолошки су уписована деца у књигу рођених. Каква је била пракса, да ли су уписивани сви рођени у парохији или се дешавало да неко не буде уписан (кад мислим неко, мислим на 6 детета тражених људи). Каква су ваша искуства? Претпостављам да је у тих шесторо деце негде и мој чукундеда.

Ван мреже Фубуки

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #239 послато: Јул 20, 2023, 02:53:29 пре подне »
Здраво свима, треба ми помоћ, сугестија, истраживао сам црквене књиге, долазим до податка да је 1888. године рођено треће дете, а 1897. године девето дете једног пара, између нема ни једног детета људи које сам истраживао. Готово сам сигуран да у књизи не недостају странице, хронолошки су уписована деца у књигу рођених. Каква је била пракса, да ли су уписивани сви рођени у парохији или се дешавало да неко не буде уписан (кад мислим неко, мислим на 6 детета тражених људи). Каква су ваша искуства? Претпостављам да је у тих шесторо деце негде и мој чукундеда.

Стварно зависи од много фактора. Могуће је да су ти преци у том периоду живели другде, па су деца уписана у књигама тамошње парохије. Даље, сретао сам по књигама случајеве да се људи не пишу увек у истој парохији, поготово када им је село "између" две цркве, па се пишу час су у једној, час у другој. Могуће је да су ти преци уписани са личним и/или породичним надимцима на једном, а правим именима на другом месту у истој књизи, и то се дешавало. На крају, јако се често дешавало да чак и када свештеник иначе уредно води књиге, из разних разлога многа рођења и смрти (за венчања ово углавном не важи) не упише: буде болестан и не води довољно ажурно књиге док не оздрави или док га неко не замени, па после не унесе накнадно, људи просто не пријаве нечију смрт или другде крсте дете, свачега је било. Некада сам виђао "рупе" у књигама, где нема ни једног уписа пар месеци или недеља за парохије где је било много људи, и то без икаквог објашњења. Нажалост, на нашим просторима књиге никад нису биле идеалне. Мој ти је савет да још једном прочешљаш књиге за ту парохију, али и за околне, уколико су ти доступне. Ако све делује у реду, највероватније су ти преци тада живели другде.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #240 послато: Јул 20, 2023, 11:46:44 пре подне »
Здраво свима, треба ми помоћ, сугестија, истраживао сам црквене књиге, долазим до податка да је 1888. године рођено треће дете, а 1897. године девето дете једног пара, између нема ни једног детета људи које сам истраживао. Готово сам сигуран да у књизи не недостају странице, хронолошки су уписована деца у књигу рођених. Каква је била пракса, да ли су уписивани сви рођени у парохији или се дешавало да неко не буде уписан (кад мислим неко, мислим на 6 детета тражених људи). Каква су ваша искуства? Претпостављам да је у тих шесторо деце негде и мој чукундеда.
Ако је домаћин и отац све те деце био занатлија... Њега је било много лакше преместити него обичног земљоделца.

Прилично сам сигуран да су недостајућа деца негде уписана, само је питање где. Можда је суседна парохија, можда је негде даље.
Можда је решење у пажљивом праћењу имена оца и мајке, а не толико строгом праћењу презимена... Иако је пропис о сталним презименима био донет давно пре 1888. године, наш народ се није строго тога придржавао.

Ако су бројеви деце тачни, то је био прилично густ распоред, или су имали близанце.

Који је крај у питању?

Свакако би помогло да се узму подаци са чукундедине умрлице - то би требало да буде уредно постављено у званичну државну матичну службу тако да матичари могу просто да ишчитају из базе.
Тако би се сигурно имала имена чукундединих родитеља.
Такође, посета гробљу, са претходно познатим подацима, би могла да буде значајна.

Матичари ће можда захтевати да се испоштује одређена процедура, али за директне претке не би требали да праве проблем. За бочне линије... Некада су били љубазни, али је од пре неку годину уведено врло строго ограничење. Преци могу, остали стој.
И, уобичајено је да матичари раде са публиком само до 14ч, радним даном (ваљда и држурства постоје, али овде није реч о хитном питању).

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #241 послато: Јул 20, 2023, 12:02:31 поподне »
Не треба изгубити из вида да је врло могуће да неке парохије нису имале свештеника у одрђеном периоду, те да их је водио администратор који се углавном налазио у неком удаљенијем селу (вароши). У таквој ситуацији црквене књиге нису вођене редовно, а иначе у нашим селима, таквим стварима (упису у црквене или матичне књиге) није придавана важност све до можда последњих 30-40 година.

Ван мреже dusan96

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #242 послато: Јул 20, 2023, 02:04:31 поподне »
Ако је домаћин и отац све те деце био занатлија... Њега је било много лакше преместити него обичног земљоделца.

Прилично сам сигуран да су недостајућа деца негде уписана, само је питање где. Можда је суседна парохија, можда је негде даље.
Можда је решење у пажљивом праћењу имена оца и мајке, а не толико строгом праћењу презимена... Иако је пропис о сталним презименима био донет давно пре 1888. године, наш народ се није строго тога придржавао.

Ако су бројеви деце тачни, то је био прилично густ распоред, или су имали близанце.

Који је крај у питању?

Свакако би помогло да се узму подаци са чукундедине умрлице - то би требало да буде уредно постављено у званичну државну матичну службу тако да матичари могу просто да ишчитају из базе.
Тако би се сигурно имала имена чукундединих родитеља.
Такође, посета гробљу, са претходно познатим подацима, би могла да буде значајна.

Матичари ће можда захтевати да се испоштује одређена процедура, али за директне претке не би требали да праве проблем. За бочне линије... Некада су били љубазни, али је од пре неку годину уведено врло строго ограничење. Преци могу, остали стој.
И, уобичајено је да матичари раде са публиком само до 14ч, радним даном (ваљда и држурства постоје, али овде није реч о хитном питању).

Хвала на одговору, отац деце је био земљоделац по црквеним књигама али то бих узео са резервом, у фамилији знамо да је био ковач и да је чукундеда наследио очев занат. Баш је густ распоред деце, проверио сам и име кума исто је код оба детета.

У питању је Лесковачки крај, манастир у Црковници, село Доња Локошница. Проверићу ускоро и оближње парохије можда су негде уписана деца.

Да ли су у матичној служби уписана лица умрла 1950. године?

Био сам до гробља, познато је где је гроб, тамо на гробу буквално нема података.
Име чукундединог оца, како су старији рођаци говорили је Коста, са презимем Миљковић, међутим када се чукундеда призетио додао је слово С и сада смо по томе Смиљковић.

Стварно зависи од много фактора. Могуће је да су ти преци у том периоду живели другде, па су деца уписана у књигама тамошње парохије. Даље, сретао сам по књигама случајеве да се људи не пишу увек у истој парохији, поготово када им је село "између" две цркве, па се пишу час су у једној, час у другој. Могуће је да су ти преци уписани са личним и/или породичним надимцима на једном, а правим именима на другом месту у истој књизи, и то се дешавало. На крају, јако се често дешавало да чак и када свештеник иначе уредно води књиге, из разних разлога многа рођења и смрти (за венчања ово углавном не важи) не упише: буде болестан и не води довољно ажурно књиге док не оздрави или док га неко не замени, па после не унесе накнадно, људи просто не пријаве нечију смрт или другде крсте дете, свачега је било. Некада сам виђао "рупе" у књигама, где нема ни једног уписа пар месеци или недеља за парохије где је било много људи, и то без икаквог објашњења. Нажалост, на нашим просторима књиге никад нису биле идеалне. Мој ти је савет да још једном прочешљаш књиге за ту парохију, али и за околне, уколико су ти доступне. Ако све делује у реду, највероватније су ти преци тада живели другде.

Хвала пуно на одговору, претражићу и остале парохије, село се налази буквално између две цркве, тако да постоји могућност да је у другим књигама. Ово је мала парохија са три села, баш је мала вероватноћа да ни једно од шест детета не буде уписано. Покушаћу остале парохије и ову још једном.

Не треба изгубити из вида да је врло могуће да неке парохије нису имале свештеника у одрђеном периоду, те да их је водио администратор који се углавном налазио у неком удаљенијем селу (вароши). У таквој ситуацији црквене књиге нису вођене редовно, а иначе у нашим селима, таквим стварима (упису у црквене или матичне књиге) није придавана важност све до можда последњих 30-40 година.

Овде то није случај, име свештеника се у књигама није мењало сигурно нешто више од 15 година. А књиге су овде уредно вођене за малу парохију, булвално период од 1879 - 1905 сваког месеца по пар уписа, нема прекида. Биће да је у суседној парохији која је и географски ближа. Бацио сам поглед на књигу те суседне парохије, али услед мањка искуства претраживао сам само име села и брзо је одбацио због тога што се место становања не поклапа.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #243 послато: Јул 21, 2023, 02:58:30 поподне »
Хвала на одговору, отац деце је био земљоделац по црквеним књигама али то бих узео са резервом, у фамилији знамо да је био ковач и да је чукундеда наследио очев занат. Баш је густ распоред деце, проверио сам и име кума исто је код оба детета.

У питању је Лесковачки крај, манастир у Црковници, село Доња Локошница. Проверићу ускоро и оближње парохије можда су негде уписана деца.

Да ли су у матичној служби уписана лица умрла 1950. године?

Био сам до гробља, познато је где је гроб, тамо на гробу буквално нема података.
Име чукундединог оца, како су старији рођаци говорили је Коста, са презимем Миљковић, међутим када се чукундеда призетио додао је слово С и сада смо по томе Смиљковић.

Ако не буде неких изненађења, требало би да матичари у бази имају све од 1910. на овамо. Може бити и ранијих уписа.

Најбоље је први пут отићи лично - мада не мора се ићи тачно у општину којој Доња Локошница припада, може се питати у било којој матичној служби у Србији... База података је управо и намењена томе да нема више "поштара" него да се све добија претрагом.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #244 послато: Октобар 30, 2023, 11:50:26 поподне »
Поздрав свина. Можд нису црквене матице, ал су свакако стари документи у питању и имам малих пробема да дешифрујем шта пише, стога сам одлучио да поделим ове записе, па ако неко успе да дешифрује значило би ми.

Дал сам у праву када тврдим да су на списку Живота Бакалов и Тодор Бакалов? Шта кажете
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #245 послато: Октобар 30, 2023, 11:51:35 поподне »

Максим Пурговић?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #246 послато: Октобар 30, 2023, 11:52:45 поподне »
free picture hosting website
Јован Бакал? И шта то бакал уопште значи? Да није скраћеница од бакалин (продавац)?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #247 послато: Новембар 01, 2023, 09:03:41 поподне »
Поздрав свина. Можд нису црквене матице, ал су свакако стари документи у питању и имам малих пробема да дешифрујем шта пише, стога сам одлучио да поделим ове записе, па ако неко успе да дешифрује значило би ми.

Дал сам у праву када тврдим да су на списку Живота Бакалов и Тодор Бакалов? Шта кажете

Живота и Тодор Бакалов, без проблема...

Неко је у прошлости био бакалин :)
Наравно, умели су да напишу само бакал.
Није ми познато да постоји таква реч а која би била нешто друго, израз за неки предмет или област.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #248 послато: Новембар 01, 2023, 10:32:58 поподне »
Живота и Тодор Бакалов, без проблема...

Неко је у прошлости био бакалин :)
Наравно, умели су да напишу само бакал.
Није ми познато да постоји таква реч а која би била нешто друго, израз за неки предмет или област.

А Максима можеш ли дешифровати?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #249 послато: Новембар 02, 2023, 08:02:32 пре подне »
Презиме Бакал настало је од ријечи бакал,-ала/-а, м - "трговац на мало колонијалном робом и намирницама", замјенивши старо презиме родоначелника.
Етимолошки речник српског језика, свеска 2 (БА-БД), Београд 2006, 87

Зато је ово презиме доста старо и разнородно на нашим просторима, код сва три народа.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #250 послато: Новембар 02, 2023, 06:40:07 поподне »
А Максима можеш ли дешифровати?

Да, Максим Пурговић, нема проблема.

Ван мреже ljubisa92

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #251 послато: Новембар 21, 2023, 04:21:29 поподне »


https://ibb.co/qk79pbg

Da li neko moze da desifruje ovo ime?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #252 послато: Новембар 21, 2023, 04:28:31 поподне »


https://ibb.co/qk79pbg

Da li neko moze da desifruje ovo ime?

Женско име Кајсија. Мислим доста често у том крају.

Ван мреже ljubisa92

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #253 послато: Новембар 21, 2023, 04:46:09 поподне »
Женско име Кајсија. Мислим доста често у том крају.

Fantasticno, tacno je Kajsija.

Dok ste jos u ordinaciji, nisam potpuno siguran za imena sa ove slike :)

https://ibb.co/0ysTN8S

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #254 послато: Новембар 21, 2023, 05:10:01 поподне »

Dok ste jos u ordinaciji, nisam potpuno siguran za imena sa ove slike :)

https://ibb.co/0ysTN8S

Није неки квалитет, а ни угао  :) Ако се завршава на "р" вероватно је Радомир. Са презименима не би требало да буде тешко, иста презимена се врте у круг у оквиру једног села, ако не можете овде лепо да га видите, на другом месту биће читкије написано.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #255 послато: Новембар 21, 2023, 05:20:29 поподне »
Прво уписан као Раде, па продужен на Радомир Симовић.

Ван мреже ljubisa92

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #256 послато: Новембар 22, 2023, 10:19:50 пре подне »
Hvala, pokusavam da ga povezem sa pretkom, Mitar Simovic (1845) i Radomir (1868), ali nisam siguran da li je rec u sledecem polju koja oznacava imena roditelja 'Mitar'.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #257 послато: Новембар 22, 2023, 10:48:49 пре подне »
Hvala, pokusavam da ga povezem sa pretkom, Mitar Simovic (1845) i Radomir (1868), ali nisam siguran da li je rec u sledecem polju koja oznacava imena roditelja 'Mitar'.

Пише Петар, али можда је омашка свештеника. Пратите кумства код друге деце и поредите, име мајке (Босиљка) и сигурно ћете разрешити.

Ван мреже ljubisa92

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #258 послато: Новембар 23, 2023, 09:36:49 пре подне »
Пише Петар, али можда је омашка свештеника. Пратите кумства код друге деце и поредите, име мајке (Босиљка) и сигурно ћете разрешити.

Ne poklapa se kumstvo, tako da je ovo definitivno Petar, hvala

Ван мреже ljubisa92

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #259 послато: Новембар 29, 2023, 08:50:06 поподне »
Moze li neko da mi protimaci ova dva muska imena?

https://ibb.co/dK8QjSH
https://ibb.co/w6KXTZ5


« Последња измена: Новембар 29, 2023, 08:57:00 поподне ljubisa92 »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #260 послато: Новембар 29, 2023, 08:54:46 поподне »
Moze li neko da mi protimaci ovo musko ime?

https://ibb.co/dK8QjSH



Љубомир

Павле Тодорови...

Ван мреже ljubisa92

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #261 послато: Новембар 29, 2023, 09:38:04 поподне »
Puno hvala, a da li znate sta pise ovde?

https://ibb.co/w6KXTZ5

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #262 послато: Новембар 29, 2023, 10:11:54 поподне »
Воин