Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 184746 пута)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #580 послато: Август 04, 2018, 05:29:51 поподне »
 Ове године због објективне спријечености нијесам био на Илиндан у Шекулару. Није био ни Владо. Хвала Богу, били су многи. Има фотографија  на фејсбук групи Шекулар. Радио Светигора  је пренијела говор Његовог преосвештенства Јоаникија епископа  будимљанско никшићког, који је служио литургију у Шекулару. Промовисана је и књига Хроника Шекулара протојереја Андрије Поповића, који је  30. гоина био парох шекуларски...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #581 послато: Август 23, 2018, 03:40:05 поподне »
Резултат Шекуларца из Горњих Села, огранак братства ЋЕтковића:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg97934;topicseen#msg97934
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #582 послато: Август 23, 2018, 09:16:40 поподне »
 Резултат потврдио  тачност, оног што смо  знали (није то пуко предање као у неким другим крајевима), да су Шекуларци из Горњих Села  (Курикуће, Главаца) код Берана, од рода Ћетковића из Шекулара.  И Шекуларце у Горњим Селима зову Вајмеши.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #583 послато: Новембар 15, 2018, 08:17:50 поподне »
17. новембра, у београдском ресторану "Мањеж", Четрнаести скуп у организацији удружења Шекулараца.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #584 послато: Новембар 18, 2018, 12:35:32 поподне »
17. новембра, у београдском ресторану "Мањеж", Четрнаести скуп у организацији удружења Шекулараца.


 И би  14-ти сусрет Шекулараца. Присутно близу 70 Шекулараца и пријатеља  Шекулара. 
Говорили су Божидар Спалевић, предсједник  Скупштине удружења,  Миодраг Драган Поповић члан Извршног одбора који се бираним ријечима обратио присутнима. Из завичаја је био Милош Бракочевић, предсједник Црквеног одбора Шекулара. Уз звуке гусала  пјевао је гуслар  Веселин Веско Дацић. Музика је била у извођењу Срђана Шекуларца.
Мора се признати да нас је сваке године  све мање.  Углавном су били присутни  Шекуларци који живе у Београду. И ове године  било је видно присуство племеника са презименом Шекуларац  поријеклом из Чедова код Сјенице.
 Од пореклаша Скитуљко са екипом, моја маленкост.  Не дође Небо. Обавијештен сам да је оправдано отсутан.
До следећег сусрета наредне године.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #585 послато: Новембар 18, 2018, 09:39:13 поподне »
Да, контактирао сам са "Скитуљком", па му рекох разлоге спречености да дођем.

Што се осипања броја учесника скупова тиче, можда треба поразмислити о побољшању садржаја скупова. Нпр, увести мало историјских, етнолошких, па и генетских садржаја. Задужити неке чланове да припреме нека краћа предавања о прошлости племена, и томе слично. Да не буде само гуслање и песме са катуна.

Овде сада имамо одличан генетски материјал за подугачку причу, - тестиране готово све (ако не и - све) племенске слојеве Шекулара.
 
Осим тога, можда би требало повремено скупове правити и ван Београда. У Шекулару, Савином Селу, Чедову, или негде друго где има доста Шекулараца?

Пренеси ово моје мишљење свом рођи Драгану  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #586 послато: Новембар 19, 2018, 07:47:26 пре подне »
 Небо,
Дијелим мишљење. У праву си.
У  Извршном Одбору нијесу расположени за то.
Неће ни промоцију књига о Шекулару.
Једном  приликом је било кратко представљање
Дневника Мила Кењића команданта Шекуларско требачког батаљона у Балканским и Првом Свјетском рату. Од тада
су изричито против. Остаје само гуслање, иће и пиће...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #587 послато: Децембар 01, 2018, 09:30:50 поподне »
Један занимљив налаз:

У књизи "Доњи краји" Јелене Мргић-Радојчић наводи се како је Бенедикт Курипечић, путујући по Босни 1530. године, у Жупи Бањица, код града Кључа (на око 17 км на североисток) описао "пусти градић" под називом - Секулур.

Да ли може постојати нека језичка веза са називом Шекулар…?

Према размери и правцу који наводи ауторка рада, Секулур би се налазио негде на подручју села Павићи:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #588 послато: Децембар 01, 2018, 09:31:54 поподне »
Можда неко из овог краја зна нешто више о овом старом градићу?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #589 послато: Јануар 05, 2019, 07:52:28 поподне »
Данас је у легенду отишао један знаменити наш племеник - Драгослав Шекуларац.

http://mondo.rs/a1157299/Sport/Fudbal/Preminuo-Dragoslav-Sekularac.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Челић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Шекулар
« Одговор #590 послато: Април 01, 2019, 11:10:46 поподне »
Племенска слава Шекулара је Свети Илија.
Старошекуларци славе Светога Јована, а Ћетковићи Светога Ђорђа (Ђурђев-дан).
Да ли је Ивањдан преслава Старошекулараца?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #591 послато: Април 01, 2019, 11:18:35 поподне »
Не знам да ико у Шекулару слави Ивањдан као славу, а ни као племенску славу или прислужбу.
Сви родови имају своје славе, а прислужба свих родова, а то је и племенска слава, је - Свети Илија.

С обзиром да Старошекуларци славе Јовањдан, није искључено да су некада прислуживали Ивањдан или неки други празник Светог Јована.

Можда Видоје зна нешто више о томе...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #592 послато: Април 02, 2019, 09:59:50 поподне »
Не знам да ико у Шекулару слави Ивањдан као славу, а ни као племенску славу или прислужбу.
Сви родови имају своје славе, а прислужба свих родова, а то је и племенска слава, је - Свети Илија.

С обзиром да Старошекуларци славе Јовањдан, није искључено да су некада прислуживали Ивањдан или неки други празник Светог Јована.

Можда Видоје зна нешто више о томе...

  Никада нијесам чуо да су Старошекуларци имали другу племенску славу осим Илиндан - Светог Илију.  То је и заједничка слава свих Шекулараца.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #593 послато: Април 02, 2019, 10:04:09 поподне »
Да ли је Ивањдан преслава Старошекулараца?

 За ово први пут чујем.  Имате ли неки помен  о овом питању?  Или је то тек онако, да се нешто пита?

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Шекулар
« Одговор #594 послато: Април 03, 2019, 12:00:04 пре подне »
Šekularaca iz Čedova kod Sjenice u Beogradu i Arandjelovcu ako se ne varam slave Sv.Vrače

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #595 послато: Април 03, 2019, 08:16:31 пре подне »
Мезгалски Портићи славе Свете Враче.
Па би се могло претпоставити да су исељени Шекуларци са овом славом потекли од њих.
Портићи су се, осим једне куће, сви иселили 1851. године, најпре у Метохију, а затим и другде.
Овај род је, по свему судећи, РН908.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #596 послато: Април 03, 2019, 10:53:29 поподне »
 О Шекуларцима из  Сјенице са околином је већ  писано. Неспорно они су од Портића.  Тестирање би  дало коначну потврду.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #597 послато: Јун 18, 2019, 03:37:26 поподне »
Мало размишљања о овом резултату:

Миновић, Јовањдан, Гокчаница, Краљево

Припада хаплогрупи J1-Z1828>Z18463, роду Радмужевића. Са Марићем из Ботурића код Александровца има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, док се од осталих припадника овог рода из околине Берана и Андријевице разликује на 2-4 маркера: од Кењића на 2 од 23, од Кукаља и Томовића на 3 од 23, а од Маслара на 4 од 23. Значајно је то да и Марићи из Ботурића по предању потичу из околине Андријевице. Основна разлика је свакако на маркеру DYS448, на ком Миновић и Марић имају вредност 20, а сви остали 22. Миновић такође има благо повишену вредност DYS481=28 (сви остали имају 27).

Миновићи по литератури припадају роду Лопаћана који је досељен још у 17. веку из Лопата код Лијеве Ријеке у Васојевићима. Може се рећи да су ови наводи потврђени овим резултатом и блиским поклапањима са горенаведеним родовима.

Гокчаница:

"Миновићи, Јовањдан – прекада Св. Јован летњи, су род Лопаћана у Церју. Овамо су се доселили из Војмиловића у Плани."

https://www.poreklo.rs/2015/06/10/poreklo-prezimena-selo-gokcanica-kraljevo/

Војмиловићи:

Око 1650. године су се доселили далеки преци:

-Лопаћана Раковића и Костовића (9 кућа, Св. Јован, 7. јануара и Св. Јован Претеча, 24. јануара) из Лопата у Левој реци у Васојевићима. Нису пореклом од Васојевића. Њихови многобројни сродници из Лопата су се одселили и настанили у селима Подибра и Гокчанице, Александровачке Жупе и насељима на Копаонику. Позната су њихова презимена: Вајтиловци, Миновићи, Милетићи, Стевовићи, Чеврљаковићи и друга. Ови Јовањчани не орођавају се већ само „држе“ кумство, а да се не би орођавали међу собом.

https://www.poreklo.rs/2018/07/29/poreklo-prezimena-selo-vojmilovici-raska/

Церје:

Данашњи родови, старинци и досељени до 1850. године:

-Лопаћани, Јовањдан – прекађују Јовањдан летњи, су се доселили крајем 17. века из Лопата у Васојевићима. Познатији су под презименима: Радојевићи, Крунци, Видојевићи, Новаковићи (Савићи), Савићи („Јаблановићи“), Деспотовићи, Марковићи, Анђелковићи и Гајовићи. Има их скоро у свим селима у Подибру а у Гружи и у Крагујевцу их је преко 30 кућа.

https://www.poreklo.rs/2015/06/06/poreklo-prezimena-selo-cerje-kraljevo/

Ако је сеоба била крајем 17. века, могла би се повезати са 1689/90. годином када је и велики број житеља Полимља кренуо на север.

Откуд се спомињу Лопате у овим предањима? Да ли је то можда било привремено склониште - збег Шекулараца у кризним временима, па су се право одатле покренули на сеобу? Да ли су можда Радмужевићи неко старо становништво у Лопатама, од којих је део отишао за Шекулар, а остали се иселили према Србији?

Јер, досадашњи резултати шекуларских Радмужевића указују да су они међусобно временски блиског порекла, као да су огранак неког другог рода ван Шекулара, у релативно ближој прошлости насељеног у Шекулар…

Да подсетим да према племенској традицији (којој ни ја нисам придавао много поверења) Радмужевићи потичу од Комнена, шекуларског барјактара, који је био савременик војводе Даше и Вука Љевака (дакле, крај 17. и почетак 18. века).

Вероватно би васојевичко предање у Лопатама памтило неки стариначки род који носи презиме Радмужевић, али можда је то било име које се "запатило" тек у Шекулару...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #598 послато: Јун 26, 2019, 03:28:37 поподне »
Ево мало материјала за Шекуларце, за размишљање:

У Дечанским хрисовуљама (1330-их) у селу Добра река (Добра рѢка - Добра река или Добра ријека, је некадашња жупа, област између данашње Андријевице и Комова) пописан је Богоје Радмужевић (РадƄмоужевикƄ) са браћом Смилом и Милошем.

Из 1344. године имамо запис калуђера ("чрнорисца") Василија (Смиља Дабижева), из Добре реке, на Јеванђељу из Манастира Чечево код Коњуха.

Василије је помињан раније на форуму, по овом запису где се каже да су у Доброј реци власт Шекуларци ("народ из села Секула").

Ако су Шекуларци били власт у Доброј реци, вероватно су делом тамо и живели. Тако би ови Радмужевићи могли бити исти они који су засновали село истог назива у самом Шекулару. Ако имамо у виду да се ради о првој половини 14. века, када су стална презимена била права реткост, намеће се закључак да је браћи Богоју, Смилу и Милошу отац носио име Радмуж. Дакле, тај човек, који је живео крајем 13. и почетком 14. века (1330. је вероватно већ био покојни, с обзиром да задругу чине његови синови, а да се он сам не помиње) је могући родоначелник шекуларског братства Радмужевића.

Ваља рећи да у то време у оквиру манастирског поседа Дечана имамо још двојицу људи именом Радмуж, у непосредној близини овог из Добре реке: један је Радмуж Ковач из села Требча (данашња Трепча код Андријевице), а други у Комаранима у Плавској жупи, пописан са унуцима („Андреѩ, Храноѥ и Браѩн а дѣд им Радмоужƅ“).

Друго је питање који род у Шекулару потиче од ових средњевековних Радмужевића. Данас се под Радмужевићима сматрају родови засновани у том селу (Кењићи, Кукаљи, Спалевићи, Лекићи, итд), али није немогуће да су они прозвани Радмужевићима по селу. Мене је одувек копкала етимологија презимена Рмуш. Народно предање има своју верзију - да је Дашин брат, родоначелник Рмуша, „ркао“ због ране у грлу, па му је по томе дошао надимак и касније презиме његовог потомства. Не звучи баш уверљиво језичка веза између ркања и презимена Рмуш. Можда је презиме Рмуш настало упрошћавањем од Радмуж (што, језички, звучи далеко прихватљивије)? У овој верзији, Дашићи би били само огранак Рмуша, односно старијег братства Радмужа (Радмужевића).

Иначе, полимски Радмужи нису једини са овим именом. Ово старо, одавно замрло име, налазимо у 14. веку и на Косову и Метохији (Дечанске хрисовуље), Котору (из једне судске одлуке из 1330. године, по тужби Маре, жене Радмужеве, - „Mare, uxor Radmussi“) и Херцеговини (1417. године, у дубровачком документу помиње се Прибо Радмужић - Pribius Radmusich).

Постоји и топоним Радмуж - село у Далмацији.

Подаци из:

„Имена у Дечанским хрисовуљама“, Милица Грковић
„Речник имена бањског, дечанског и призренског властелинства у XIV веку“, Милица Грковић
„Шекулар и Шекуларци од помена до 1941. године“, Миомир Дашић
„Календарска имена у предјелима Дечанског властелинства“, Весна Јакић-Цестарић
„Српске породице Војводства Светог Саве“, Новак Мандић Студо
„Коњ у средњевековној Босни“, Есад Куртовић
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #599 послато: Јун 26, 2019, 03:59:25 поподне »
У Дечанским хрисовуљама (1330-их) у селу Добра река (Добра рѢка - Добра река или Добра ријека, је некадашња жупа, област између данашње Андријевице и Комова) пописан је Богоје Радмужевић (РадƄмоужевикƄ) са браћом Смилом и Милошем.

Из 1344. године имамо запис калуђера ("чрнорисца") Василија (Смиља Дабижева), из Добре реке, на Јеванђељу из Манастира Чечево код Коњуха.

A можда су Смиљ Дабиживов и Смил Радмужевић иста особа, при чему би, онда, Радмужевић био старије презиме, можда ђеда (Радмуж би био Дабижев отац), а можда и старије.
"Наша мука ваља за причешћа"