Аутор Тема: Крушар, село у Поморављу - прошлост и порекло становништва  (Прочитано 2076 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Крушар, село у Поморављу - прошлост и порекло становништва
« послато: Фебруар 22, 2019, 09:56:18 поподне »
Територија села Крушар је насељена од давнина. На овом простору су постојала села Буковач и Моштаница, која се први пут јављају у Раваничкој повељи Кнеза Лазара манастиру Раваница. Топоним Буковач постоји на територији села Крушар и по причањима старих ту се некада налазило прво село. Моштаница је речица која протиче кроз село и ниже села се улива у Велику Мораву. Верује се да је назив Крушар дошао са досељеним породицама са простора Косовског Поморавља. Село се налази у општини Ћуприја, на десној обали Велике Мораве. У непосредном суседству су два влашка села: Исаково и Влашка, и два српска: Супска и Глоговац. Село има цркву Св. Пророка Илије, изграђену 1936. која је до скора била парохијска црква за села Супску, Влашку, Крушар, Исаково и Вирине. Пре изградње цркве село је било у парохији манастира Раванице.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Крушар, село у Поморављу - прошлост и порекло становништва
« Одговор #1 послато: Фебруар 22, 2019, 09:57:20 поподне »
Наводно је село некада било на брдима источно од данашњег села али ту је пролазио пут па су сељацима турски војници често пљачкали и палили имовину и село се премести на обалу Велике Мораве. У 19. веку у току једне летње ноћи Морава је толико надошла да је обрушила обале и однела један број кућа, а остале поплавила. Због овога се село преместило где је и данас. Тада је дошло и до ушоравања села. Село је подељено на Доњу и Горњу малу, које раздваја река Моштаница. Доњу малу су некад звали Крушар, а Горњу Моштаница. Могуће је да су некада то била два одвојена села. Између Горње и Доње мале, на ненасељеном подручју налазе се сеоска црква и гробље у коме су најстарији споменици с почетка 19. века.
Преци Крушараца су учествовали у свим важнијим историјским збивањима која су задесила Србију. Многи знају да су им преци учествовали у Кочиној Крајини и у устанцима. Крушарци су се истакли у на Иванковцу и на Чегру. После слома Другог српског устанка један део становништва је бежао у јужни Банат. У Балканским и Великом рату више десетина мештана Крушара је дало своје животе за слободу. Најтежи период у скоријој историји села била је бугарска окупација у Великом рату.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Крушар, село у Поморављу - прошлост и порекло становништва
« Одговор #2 послато: Фебруар 22, 2019, 10:03:25 поподне »
Становништво

О пореклу становништва Крушара се јако мало зна јер село није обрађивано у литератури. Једина публикација која постоји о становништву села је књига Љубише Лазића из Параћина, „Родослови Крушара“. Лазић је у књизи обрадио породице овог села, не записујући предања о пореклу него само имена чланова и брачне везе без заласка у дубљу прошлост. Поједине породице су само површно обрађене и за њих је добио податке од других. По предању одређени број родова, овде има велику старину. Презимена су углавном настала у другој половини 19. века и већина није настала спонтано већ су наметнута од администрације Кнежевине Србије. Број презимена је јако велики и дешавало се да деца два рођена брата носе различита презимена. Презимена Јовановић, Миловановић, Миленковић, Петровић, Стојковић и Николић носе породице које међусобно нису у сродству. Родови су некада имали своје надимке који су углавном заборављени али је и сваки огранак или кућа имала свој надимак. Они су углавном изведени из надимака предака, неке карактеристике или заната. Неки од надимака су: Гускићи, Сеџимкови, Булицки, Чабровски, Ковачи, Прдежини и сл.
По попису становништва из 2011. село је имало 1546 сталних становника, а највећи број становника је имало по попису из 1953. године, чак 2150. Срби чине 99, 15 % становништва и ако се за неке родове зна да су влашког или циганског порекла. Велики број породица има чланове који су у инострантву, највише у Швајцарској и Француској али их има и у Немачкој, Аустрији и Аустралији. Миграције у Западну Европу су почеле крајем 1960-их. Поред одлазака у иностранство велики број мештана се у потрази за послом селио у оближње градове, Јагодину и Ћуприји, али и у Београд и широм некадашње Југославије.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Крушар, село у Поморављу - прошлост и порекло становништва
« Одговор #3 послато: Фебруар 22, 2019, 10:12:11 поподне »
Порекло становништва
Старо становништво:

Најстарији род у селу чини група породица која носи презимена: Вуксановић, Маленовић и Јевремовић. Славе Св. Архангела Михаила. Имају предање да су староседеоци и једини у селу знају имена предака до краја 17. века. Знају да током Аустријско-турског рата (1716-1718) пребегли у Ломницу у Горњој Ресави. Једини су у селу и у читавом крају имали део у планини Бељаници и тамо излазили на бачије са стоком, све до 19. века. Од овог рода има једна породица Вуксановић у селу Рибару код Јагодине, где су дошли половином 19. века.

Група породица која носи презимена: Радисављевић, Радосављевић, Лазић, Гинић и Милошевић, се такође сматра староседеоцима у селу. Они славе Св. Мрату. Знају да су им преци учествовали у Кочиној Крајини.

Велику старину у селу имају и породице: Димитријевић, Милановић, Николић, Јовановић, Петковић, Обреновић и Станојловић. Немају предање о досељењу и знају имена предака до друге половине 18. века. Славе Св. Стефана Архиђакона.

Старим родом се сматра и група породица која данас носи презимена: Милић, Танасковић и Атанасковић. Ова група породица слави Св. Трифуна.

Староседеоцима у селу се сматра и род чији припадници данас носе презимена: Стојановић, Милосављевић, Милојевић и Љубисављевић. Ова група родова слави Св. Цара Константина и царицу Јелену.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Крушар, село у Поморављу - прошлост и порекло становништва
« Одговор #4 послато: Фебруар 22, 2019, 10:17:03 поподне »
Група родова која носи презимена: Илић, Јеремић, Милојковић и Милановић, нема јасно предање о пореклу. Знају своје претке до половине 18. века и да су учествовали у Кочиној Крајини и у устанцима. Могуће је да су старином са Косова. Славе Св. Ђорђа, старог и младог. Од овог рода има једна породица у селу Ракитову код Јагодине која носи презиме Вучић. Вучићи су се одселили из Крушара у првој половини 19. века.

Николићи и Алексићи славе Св. Ђорђа, старог и младог. Могуће је да су у сродству са предно наведеним родом. О даљем пореклу не знају много, само да су у селу дуго.

Новаковићи славе Св. Ђорђа, старог и младог. Могуће је да су у сродству са родовима који славе исту славу.

Род чији припадници носе презимена: Живковић, Никодијевић и Миловановић, такође има велику старину у селу. Могуће је да су и они досељени са Косова. Знају претке до 18. века. Славе Св. Алимпија Столпника.

Род чији припадници данас носе презимена: Стефановић и Антић, такође, има велику старину у селу. Славе Св. Петку и пореклом су са Косова или из Топлице.

Марковићи, Стојадиновићи и Богосављевићи су дуго у селу. Преци су им били ту у време Кочине Крајине. Славе Св. Петку. Могуће је да су исти род са другима који славе Св. Петку.

Група породица која носи презимена Јанићијевић, Савић, Тодоровић, Јовановић, Јевремовић, Рајић, Љубисављевић и Стајић припадају разгранатом роду који славе Св. Николу. У селу су јако дуго, а даље порекло им је са Косова.

Величковићи и Миленковићи славе Св. Ђорђа. О даљој старини не знају ништа. Ту су бар од 18. века.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Крушар, село у Поморављу - прошлост и порекло становништва
« Одговор #5 послато: Фебруар 22, 2019, 10:26:13 поподне »
Родови који слабије познају своје порекло и родови досељени пре пописа из 1863. године

Стојковићи славе Св. Петку, пореклом су Цигани, па су се женидбом са Српкињама посрбили. Бавили се ковачким занатом до 60-их година 20. века.

Милорадовићи славе Св. Петку, и пореклом су Цигани. Женећи се Српкињама су се посрбили.

Петровићи, Павловићи и Ђорђевићи припадају роду који слави Св. Николу. И они су у селу дуго.

Николићи и Којадиновићи славе Св. Николу. О старини не знају готово ништа.

Пантићи, Обрадовићи, Стојановићи и Вељковићи славе Св. Ђорђа и старином су са Косова. Не знају када су се доселили али су у селу од 18. века.

Стоилковићи славе Св. Архангела Михаила. О старини не знају пуно.

Ћирковићи славе Св. Николу. Пореклом су однекле са југа Србије. Не знају када су дошли а имена предака знају до почетка 19. века.

Живковићи славе Св. Николу. Немају предање о пореклу и не знају пуно о старим прецима.

Стојковићи славе Св. Николу. Могуће је да су део неког од горе наведених родова са истом славом не знају своју старину.

Стојановићи славе Св. Николу. Могуће је да су део неког од горе наведених родова са истом славом, не знају пуно о прошлости породице тек до половине 19. века.

Раденковићи славе Св. Јована нису у сродству са другим родовима у селу. Могуће је да су досељени али о даљем пореклу немају предање.

Максимовићи славе Св. Луку. Доселили су се негде из околине половином 19. века.

Миленковићи славе Св. Петку. Предак им је дошао на мираз из села Витанце у Ресави половином 19. века.

Ивковићи славе Св. Николу. Предак се доселио после Другог српског устанка из „Турске“, вероватно са југа Србије.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Крушар, село у Поморављу - прошлост и порекло становништва
« Одговор #6 послато: Фебруар 22, 2019, 10:31:56 поподне »
Родови који су се населили између 1863. и 1941.

Миловановићи славе Св. Николу. Предак им дошао у другој половини 19. века на мираз из суседног влашког села Исаково.

Петровићи славе Св. Трифуна. Предак се доселио крајем 19. века из Крушевца као занатлија и ту се оженио.

Станковићи славе Св. Мрату. Предак им је дошао из села Витанце у Ресави и узео славу тазбине.

Милосављевићи славе Св. Ђорђа, старог и младог. Предак им је доведен из села Ланиште код Јагодине као посвојеник. Узео је славу и презиме по имену поочима.

Вујичићи славе Св. Николу. Предак им је дошао на мираз из суседног Глоговца крајем 19. века и донео презиме и славу. Од њих има једна породица у суседној Супској.

Милојковићи славе Св. Арханђела Михаила. Претка им довела мајка из суседног Дражмировца када се преудала. Донели славу и презиме.

Јовановићи славе Св. Николу. Предак им је дошао на мираз из суседне Супске и донео презиме и славу.

Томићи славе Св. Јована и Св. Симеона Богопримца. Предак им је дошао после Првог светског рата из села Мали Поповић код Јагодине, од рода Шопови, на мираз. Најдаља старина им је на Старој Планини. Донео славу Св. Јована а затекао славу Св. Симеона који је био слава Радојковића у чију кућу је дошао. Једини су у читавој околини са овом славом. Један огранак Радојковића који данас слави ову славу живи у Глоговцу и старином су из Крушара.
 
Миладиновићи славе Св. Мрату. Предак им је дошао на мираз из суседног Глоговца и узео славу тазбине.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже gordanapet19

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Крушар, село у Поморављу - прошлост и порекло становништва
« Одговор #7 послато: Јун 15, 2023, 08:45:17 поподне »
Poštovani, radim na rodoslovu jedne grane pomenutih Petrovića iz Krušara. Zanima me poreklo informacije o njihovom pretku koji je došao iz Kruševca( zanatliji) jer se to razlikuje od informacija do kojih sam došla. Naime, po predanju Jeremija Petrović je taj koji se doselio u Krušar došavši iz pravca Novog Pazara a poreklom iz Crne Gore.