Аутор Тема: Срби из Северне Албаније и Старе Србије  (Прочитано 25233 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #80 послато: Октобар 07, 2019, 10:03:05 поподне »
Poarbanasenje sledilo pokatolicenje srpskog stanovnistva Skadra u 15om vijeku od strane Venecije. O tome svedoce izvori o plemenu Sestani na Skadarskom jezeru koji su bili pravoslavci, pa katolicki misionari iz Barskog Nadbiskupa njih pokatolice do kraja 17og vijeka. Danas ipak se sjecaju pravoslavno-srpskih korijena i slavili Savindan sve do vremena Tita. Ovo je dokumentovao sestanski istoricar Djoko Dabovic.

Izvorni Siptari su mahom bili Katolici od vremena Normanske Albanije Karla Anzujskog, tada je granica Srba i Siptara bila oko rijeke Mat i Fan. Tokom Carstva Cara Dusana Siptari su se sirili do rijeke Drima, pa poslije predaje Skadra srpskih Balsica Mlecanima 1396 g. veliki broj Siptara je doveden u Skadar, pod pritiskom Mlecana mnogi Srbi bjeze u danasnju Crnu Goru ili predju u katolicanstvo. Posto Siptari su imali primat u Katolicanstvu, vremenom ta pokatolicena srpska plemena u sjevernoj Albaniji postala Albanofoni pa na kraju Siptari, ili "Malesori". Ali Malisori se razlikuju od ostalih Siptara po govoru, fizionomiji, srpsko-slovenskim imenima, guslama, slavljenju Krsne Slave i istorijska naklonost Srbima.

А шта ћемо са податком да је у другој половини 12. века Стефан Немања "од Рабна (Арбанона) узео Пилот (долина Дрима)"? Само тај један податак руши све ово што сте написали.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #81 послато: Октобар 07, 2019, 10:46:47 поподне »
O tome svedoce izvori o plemenu Sestani na Skadarskom jezeru koji su bili pravoslavci, pa katolicki misionari iz Barskog Nadbiskupa njih pokatolice do kraja 17og vijeka. Danas ipak se sjecaju pravoslavno-srpskih korijena i slavili Savindan sve do vremena Tita. Ovo je dokumentovao sestanski istoricar Djoko Dabovic.

Не постоји било какава назнака да су данашњи Шестани били православци. Они тврде  да потичу од Шкријеља који су католичко албанско племе, а за Шкријеље је утврђено да припадају типично албанској грани J2b2 хаплогрупе (дакле, Шкријељи сигурно нису српског порекла). На подручју Шестана су постојале православне цркве, и то уопште није спорно, али те цркве су вероватно градили старинци из тог племена, а не данашњи Шестани који су католици досељени из Албаније. У овом племену је слична ситуација као у Грудама и Хотима - некадашње српско становништво се највећим делом иселило, док су досељени Албанци асимилирали преостале малобројне Србе.

У Шестанима се међутим догодила и асимилација у обрнутом смеру - православни Шестани (Вучедабићи) који славе Врачевдан (а не Савиндан) према предању потичу од католика Вуче Караникића који се оженио са православком, а пошто је био домазет, прешао је на православље. Како се тачно зове рад у коме се Савиндан спомиње као слава Шестана? Први пут чујем за тај податак, па бих волео да прочитам више о томе.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #82 послато: Фебруар 11, 2020, 09:09:15 поподне »
У Ђаковицу је живела још једна српска породица која се доселила из Албаније. Ради се о породици Глигоријевић, пореклом из Црне Горе, из Пипера, која се због крвне освете иселила у Албанију.

Слично предање о исељавању из Црне Горе у Албанију због крвне освете присутно је још код пар српских породица у Црној Гори и на Косову. Пример, Каваје из Добрског Села имају предање  да су се због крвне освете иселили у Кавају и касније се поново вратили у Црну Гору. Затим Гулићи тј. Димићи из Ранилуга, имају предање да су се због крвне освете иселили из Црне Горе у Мирдите.

Текст о Глигоријевићима из књиге Алије Џоговића "Ономастика Ђаковице и околних села" из 1987. године, страна. 277: "Глигоријевић, две куће. Чувају предање да су им даљи преци пореклом из Црне Горе, из Пипера. По овом предању, Из Пипера су побегли од крвне освете прво y Албанију, а одавде су касније прешли y Призрен. Пре двеста година преселили су се из Призрена у "Ђаковицу. Овде су им преци били занатлије: лончари, ћурчије, опанчари, као и трговци. Њихов говор је ђаковичког типа. Велика слава: Свети Ранђео; мала слава: Свети Ранђео (летњи); пир: Свети Илија (заједничка слава ћурчија и опанчара). Информатор Јордан Глигоријевић (1911)."

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #83 послато: Фебруар 11, 2020, 11:28:58 поподне »
У Клокоту код Витине постоји род Торлићи пореклом из Малесије. Ево шта је Урошевић забележио о њима: "Торлићи (7 кућа, Св. Никола); досељени око 1780. године из Малесије заједно са Арбанасима села Љубишта и Доње Слатине (само са онима из фиса Соп) као један род и настанили се у Доњој Слатини. Ту се после деобе преселе у Клокот. Кажу да су досељени као православни Срби. Поносно се називају Малисорима".

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #84 послато: Фебруар 20, 2020, 10:27:22 поподне »
Ваља поменути да је Срба сем у Скадру, Љуми, Елбасану било такође и у Драчу, долини Мата, у областима Мокре, Черменика и Булћизе. Преци тих Срба су се населили у ове области највише за време владавине Немањића током 14. века. Њих помиње Јован Цвијић у својој књизи "Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице" из 1922. године, стр. 9:

Поред Јована Цвијића, помиње их Ђоко Слијепчевић у својој књизи "Српско-арбанашки односи кроз векове са посебним освртом на новије време" из 1974. године, стр. 107; "Највећа оаза са српским становништвом је Голо Брдо; ово становништво је архаичних особина и делимично исламизирано. Северно од Голог Брда. У областима Черменика, Булчизи и у долини Маће (Мата), наилази се на арбанашке породице српскога порекла, каје су очувале српске u хришћанске обичаје. Многе српске породице на другој бали Дрима y Радики и Малој Реци, пореклом су из ове три, данас арбанашке области. Оне одржавају везе са оним својим исламизираним и поарбанашеним рођацима, посећују их о празницима и до скора су се сматрали обавезним да освете крв."

Ван мреже адимић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #85 послато: Фебруар 26, 2020, 02:25:09 поподне »
Роду Гулића, о којем је било речи на претходним страницама, припадао је и Зарија Поповић. У вези његове смрти, у Политици је објављен чланак који говори о његовом животу и делу. Први пасус је посебно занимљив, који говори о великом броју свештених лица код Гулића, што је остало и у усменом предању моје породице, а такође се може наћи и у неким другим изворима. Уколико неко има више детаља о животу и раду Зарије Поповића, молим да ми проследи.





Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #86 послато: Фебруар 27, 2020, 08:55:12 поподне »
Роду Гулића, о којем је било речи на претходним страницама, припадао је и Зарија Поповић. У вези његове смрти, у Политици је објављен чланак који говори о његовом животу и делу. Први пасус је посебно занимљив, који говори о великом броју свештених лица код Гулића, што је остало и у усменом предању моје породице, а такође се може наћи и у неким другим изворима. Уколико неко има више детаља о животу и раду Зарије Поповића, молим да ми проследи.



И сам сам заинтересован за овај род, самим тим што ми је прабаба (мајка мога деде по мајци) из овог рода- Анђелина Гулић. Она је била сличних година као и њен рођак, а Заријин син, Реља Поповић.



Реља је рођен 1883. у Београду. Био је редовни професор на Правном и Филозофском факултету. Предавао је Римско право. Да ли се зна да ли данас има живих потомака ових Поповића у Београду?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #87 послато: Фебруар 27, 2020, 09:30:03 поподне »
Роду Гулића, о којем је било речи на претходним страницама, припадао је и Зарија Поповић. У вези његове смрти, у Политици је објављен чланак који говори о његовом животу и делу. Први пасус је посебно занимљив, који говори о великом броју свештених лица код Гулића, што је остало и у усменом предању моје породице, а такође се може наћи и у неким другим изворима. Уколико неко има више детаља о животу и раду Зарије Поповића, молим да ми проследи.



Сам Зарија Поповић је издао 1900. године своје белешке за период 1874-1878 "Пред Косовом", где је забележио један мало познат догађај о привременом и краткотрајном ослобођењу Гњилана 23.01.1878. године, када је око поднева, српска војска ушла у Гњилане. Сусрет српских војника и Гњиланаца Зарија Поповић је овим речима забележио:

Ах, велик је то дан!... Величанствен је тренутак!... благословен је... јер га тек векови доноси!... Коњица је српска пред нама... Лагано иде... А ми јој се журимо на сусрет. У један мах хаџи Стајко ме ухвати за руку и стеже, па, у необичној радости, која кроз сузе говори, чисто не верујући својим очима, не знајући је ли ово јава или сан, који се од Косова снива, упита ме: „Је ли ово истина?“ – Истина је, хаџија! Ово је српска војска!... Ми смо слободни!... Старац се сав наслони на мене, дал у мал не падох, те викнух за снег... расхладисмо чело хаџијино, а он отвори очи и прошапута речи Симеуна Богопримца: „Сад ми, Господе, прими душу – радо ћу умрети, јер моје очи видеше спасење!“ Гњиланци притрчаше коњима па их грле... љубе... љубе у лица, рамена, руке, колена, ноге... коња – како ко стигне – љубе и плачу. И војници бришу сузе... Тишина.... Да, необична радост не може да се искаже обичним усклицима. Највећа је и најсвечанија – тишина! Ја се једва прибрах те поздравих војску. Руком пружих на Косово, да је близу... нека похита, да мученицима... потомцима косовских јунака слободу донесе! Заврших са Живео Кнез Ослободилац! Војска громко прихвати: „Живео!“... а необична осећања ослободилаца и ослобођених спојише се у урнебесна клицања: „Живео!Живео! Живео!“

Ван мреже адимић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #88 послато: Фебруар 28, 2020, 08:08:46 поподне »
Покушао сам својевремено да нађем потомке проф. Реље Поповића, који је као неподобан протеран са факултета од стране комуниста, али неуспешно.

Додатни податак који сам нашао о З. Поповићу је:

"У трећој књизи Тамнине на 140, 141 стр. национални радник и приповедач Зарија Р. Поповић (1856-1934) пише: У оно време , од најистакнутијих српских домова у Гњилану био је и дом једнога од Гулића. Гулићи су старином из села Ранилуга у Доњој Морави. По укорењеној братственој традицији, Гулићи су од Заријина рођења, од оца на сина, дали више од тридесет свештеника, по чему се може узети
да њихово порекло датира још из времена косовске трагедије. Потомак Гулића рода у Гњилану био је Заријин отац Риста. У време Заријина рођења отац му је био свештеник. Као истакнутога свештеника, рашко-призренски митрополит Мелетије га је, негде почетком 1800 - шездесетих година, назначио за свога намесника - иконома у Гњиланском мидирлику.

Зарија Р. Поповић је рођен 05. фебруара 1856. године од оца Ристе, свештеника и мајке Ане, домаћице.
1870. године уписује Богословију у Београду.
1883. године у Београду, родио му се син јединац Реља, који ће касније постати редовни професор римског права на Правном
факултету у Београду.
1892. године Поповић постаје благајник Народног позоришта у Београду.
1893. године Поповић добија место статистичара  3 класе у Министарству просвете.
1895. године добија повишицу и постаје статистичар 2 класе.
1907. године за приповетку Српска борија добија награду из фонда Николе Ј. Маринковића Српске краљевске академије.
1923. године пензионисан је на дужности начелника Државне статистике.
1934. године 25. августа умро је Зарија Р. Поповић, а 27. августа је сахрањен на Новом гробљу у Београду."

Ван мреже Lazar Stailkovic

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #89 послато: Март 27, 2020, 10:34:50 поподне »


Пронашао сам ове податке у Косовским приликама у 19. и 20. веку.Засигурно знам да су ми ови људи родбина.Јефта је мој директан чукундеда.Него по причи целе фамилије ми смо Стоиљковићи.Не знам шта би то могло да буде,пошто овде пише Стојиљковић.
Хвала унапред!

« Последња измена: Март 27, 2020, 10:39:35 поподне Lazar Stailkovic »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #90 послато: Март 27, 2020, 10:44:27 поподне »


Него по причи целе фамилије ми смо Стоиљковићи.Не знам шта би то могло да буде,пошто овде пише Стојиљковић.
Хвала унапред!
Још већу забуну прави што ти пише у имену Stailkovic  :D

Ван мреже Lazar Stailkovic

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #91 послато: Март 27, 2020, 10:46:52 поподне »
Хехе,то је иначе грешка само код мог деде.Уствари грешка у документацији....

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #92 послато: Март 27, 2020, 10:49:47 поподне »
Хехе,то је иначе грешка само код мог деде.Уствари грешка у документацији....
Па и овамо вероватно...немој да сумњаш због слова "ј" који је у том извору...имамо имена која су код једне особе уписивана другачије у различитим документима "Михајило, Михаило, Мијајло". ..то је вероватно случај и овде :)
« Последња измена: Март 27, 2020, 10:51:22 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #93 послато: Март 28, 2020, 08:45:19 поподне »
Добар део становништва данашњег западног дела Северне Македоније потиче од словенског становништва које се прилично касно, у 18. веку, расељавало са подручја централне Албаније, из крајева који су данас чисто албански, као нпр. из долине реке Мати. У дебарском Дримколу једна велика група родова потиче из села Мартанеш у централној Албанији, у горњем току реке Мат, о чему нас обавештава Миленко Филиповић у свом раду "Дебарски Дримкол" из 1939. године (стр. 31):

"Значајну досељеничку групу претстављају родови пореклом из Мата или Матје у Арбанији, где више нема ни Срба ни православних. Из села Мартинеши у изворишту Mаћe је дошло  8 родова са 49 породица, из Лузуније 2 са 11 породица,  a из Булчизе код Мартинеши 1 са 10 породица, свега 11 родова са 70 породица. Сви су дошли у 18 веку и сви претставници ових родова сагласно тврде да су им преци избегли из Арбаније да не би морали да пређу на ислам (поменута места данас су чисто муслиманска). У Модричу је данас група од пет таквих родова, чији су преци дошли пре неких 180 год. (дакле око 1740-1750): Турмаковци, Џакеловци, Цацановци, Радевци и Ојлевци, а тој су групи припадали и изумрли Трајковци, Поповци и Лингуровци. Данас се ти родови у Модричу сматрају посебним родовима, али се верује да су били заједничког порекла, да су једно „племе“: куће су им и сада ублизу, на гробљу су им родовске парцеле једне поред других, а сви имају исту славу ("Mapтиден"). Досељенике из Мартинеши у Дебарском Дримколу зову општим именом Љушовци (y једнини Љуш)."

Такође је занимљиво да је до ових крајева долазила чак и динарска струја, са етапном станицом у Голом Брду, крају који се данас налази у источном делу Албаније а насељен је словенским становништвом (стр. 30):

"Сви родови пореклом из Херцеговине, Новог Пазара, од Подгорице и од Скадра — 9 родова са 92 породице –– спадају у старије досељенике из 18 века (ту рачунам и оне који веле да су дошли „давно") и с почетка 19 века. Џутевци (из Херцеговине), Богдановци (од Новог Пазара), те Домазетовци, Грујовци, Шабовци и Асковци (сви некада jeдан род а пореклом од Подгорице) задржавали су се у Голом Брду као у етапној области. Као узрок поласку из матичне области три рода наводе „крв“, а остали не знају прави повод. Међу овим досељеницима нарочито се истиче група коју чине православни родови Домазетовци у Јабланици и Грујовци у Пискупштини и муслимански Шабовци и Асковци, оба у Јабланици, који су сви некада били један род, па из Голог Брда једни по једни прелазили у Дримкол и сада су међу собом већ толико разрођени да се сматрају посебним родовима, чему је допринела и верска подвојеност а и то што сви нису у истом селу. Православни Грујовци и Домазетовци се разликују данас и по родовској слави. Асковци су дошли као муслимани из Голог Брда, Шабовци су изгледа примили ислам тек у Јабланици. Грујићи мисле да су и остали Стеблевчани, који су сада у Пискупштини, такође пореклом од Подгорице, као и они, али остали не знају о томе ништа."

Још нека запажања о овим родовима (стр. 29-30):

"Међу досељеничким редовима се нарочито истичу, пo старости и снази, родови пореклом из Голог Брда и крајева даље на западу у Арбанији, који су сада муслимански и арбанашки, а тој групи односно струји припадају и неколики родови пореклом из динарских крајева. Овој струји са северозапада припадају стога што су се кретали у том правцу и што им је делимично као етапа послужило Голо Брдо. Досељеници из ове групе обновили су село Пискупштину и знатно попунили становништво других села. Родови који су раније дошли боље су се разгранали и већ се понашају као староседеоци, а неки родови су се толико разгранали да се већ поједини огранци сматрају посебним родовима. Досељеници ове струје придолазили су, како изгледа, стално од краја 17 века па до наших дана."

"Распитивао сам марљиво да ли су преци свих тих родова из ове струје били Срби или Арбанаси и увек сам добијао одговор да су били Срби који су бежали од крви или од арбанашких насиља. Немајући других доказа, мора се ово казивање примити као тачно (а не може ни бити сумње да су Срби били они из динарских крајева). У прилог томе говори и то што и данас на тлу Арбаније има српских оаза и што је некада српског живља било у многим крајевима Арбаније."

https://en.wikipedia.org/wiki/Martanesh
https://en.wikipedia.org/wiki/Bulqiz%C3%AB
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B4%D0%BE_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)

Занимљиво је да за бекташку текију у Мартанешу родови из села Модрич који су из њега исељени говоре да је била црква Св. Николе која је након одласка свих који нису хтели да се исламизују претворена у текију.

https://en.wikipedia.org/wiki/Tekke_of_Martanesh

« Последња измена: Март 28, 2020, 08:52:39 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #94 послато: Април 04, 2020, 04:02:29 поподне »
Из северне Албаније је пореклом и српска породица Фандић из села Врбовац код Витине, славе светог Јована. Само презиме "Фандић" говори да су пореклом из Фана у Мирдитима. Ово је већ трећа српска породица са КиМ која има предање о пореклу из Мирдита.

Ван мреже Lazar Stailkovic

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #95 послато: Април 10, 2020, 07:53:27 поподне »
Da li negde postoje zapisi o porodicama u albanskim selima.Vilja i Koliš

Ван мреже Цуце

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 131
  • J2a-M92
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #96 послато: Јануар 10, 2021, 02:17:16 пре подне »
Не постоји било какава назнака да су данашњи Шестани били православци. Они тврде  да потичу од Шкријеља који су католичко албанско племе, а за Шкријеље је утврђено да припадају типично албанској грани J2b2 хаплогрупе (дакле, Шкријељи сигурно нису српског порекла). На подручју Шестана су постојале православне цркве, и то уопште није спорно, али те цркве су вероватно градили старинци из тог племена, а не данашњи Шестани који су католици досељени из Албаније. У овом племену је слична ситуација као у Грудама и Хотима - некадашње српско становништво се највећим делом иселило, док су досељени Албанци асимилирали преостале малобројне Србе.

Da li imamo testirane Sestane? Sto se tice pravoslavlja u Sestane, knjaz Nikola u svojoj pjesmi Knjaz Arvanit pise o Sestanima da su bili Srbi pravoslavci pobjegli iz Skadra. ("Šestan" po šestoro brace) Barski nadbiskup Marin Bici u 1610. god navodi sela Gurza, Djuravci i Dedici kao pravoslavna.

Цитат
У Шестанима се међутим догодила и асимилација у обрнутом смеру - православни Шестани (Вучедабићи) који славе Врачевдан (а не Савиндан) према предању потичу од католика Вуче Караникића који се оженио са православком, а пошто је био домазет, прешао је на православље. Како се тачно зове рад у коме се Савиндан спомиње као слава Шестана? Први пут чујем за тај податак, па бих волео да прочитам више о томе.

Porijeklo je jasno po imenu, "Vučedabić", dakle od pretka Vuka sina Dabiživa, dakle čista srpsko-slovenska imena.

Sestanski istoricar Djoko Dabovic navodi u svojoj knjizi da katolicki Sestani su odrzavali Savinu Nedjelju, post od Jovanjdana do Savindana.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #97 послато: Јануар 25, 2021, 05:16:35 поподне »
У Скадру (или околини) постоје (или их је било) ако се не варам и Билбије.

Ван мреже Глигорија

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #98 послато: Децембар 26, 2021, 02:37:17 пре подне »
У Ђаковицу је живела још једна српска породица која се доселила из Албаније. Ради се о породици Глигоријевић, пореклом из Црне Горе, из Пипера, која се због крвне освете иселила у Албанију.

Слично предање о исељавању из Црне Горе у Албанију због крвне освете присутно је још код пар српских породица у Црној Гори и на Косову. Пример, Каваје из Добрског Села имају предање  да су се због крвне освете иселили у Кавају и касније се поново вратили у Црну Гору. Затим Гулићи тј. Димићи из Ранилуга, имају предање да су се због крвне освете иселили из Црне Горе у Мирдите.

Текст о Глигоријевићима из књиге Алије Џоговића "Ономастика Ђаковице и околних села" из 1987. године, страна. 277: "Глигоријевић, две куће. Чувају предање да су им даљи преци пореклом из Црне Горе, из Пипера. По овом предању, Из Пипера су побегли од крвне освете прво y Албанију, а одавде су касније прешли y Призрен. Пре двеста година преселили су се из Призрена у "Ђаковицу. Овде су им преци били занатлије: лончари, ћурчије, опанчари, као и трговци. Њихов говор је ђаковичког типа. Велика слава: Свети Ранђео; мала слава: Свети Ранђео (летњи); пир: Свети Илија (заједничка слава ћурчија и опанчара). Информатор Јордан Глигоријевић (1911)."

Ови Глигоријевићи су моји. Одселили се из Куча(дошли ту из Бајица-Цетиње због крвне освете), рекао бих око 1687 године у Скадар. Око 1735г. део породице у Призрен, а део породице у село Санковиће код Мионице(основали село). Село Санковићи се први пут и помиње 1735 године. Ови из Призрена су касније били у Ђаковици(око 1780г). Из Србице се 1836г. селе у села Горњи Орах и Ливађе код Црне Траве, и у Мезграју код Бабушнице(у Мезграји су моји Глигоријевићи).
Никако да укапирам претходно презиме, из Бајица. Дали је то можда Санковић или Глигоревић? Сада славимо св.Николу. Сеоска слава је св.Тројица. Иначе кумови су нам Богдановићи(некада Орловићи-Мартиновићи пореклом из Бајица), а породице су заједно биле изгледа и у Скадру-Јован Мартиновић је један од првих исељеника у Скадар из Црне Горе(1687г).
Нека ме неко исправи ако грешим, а рекао бих да не грешим.
Иначе има поред наведених 66 православних породица у Скадру и 60 оних чија се презимена не уклапају са онима у Црној Гори(јер су промењена због крвне освете), а има их у неком списку из 1905 године који никако не могу да нађем.   

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #99 послато: Децембар 26, 2021, 12:46:47 поподне »
У Ђаковицу је живела још једна српска породица која се доселила из Албаније. Ради се о породици Глигоријевић, пореклом из Црне Горе, из Пипера, која се због крвне освете иселила у Албанију.

Слично предање о исељавању из Црне Горе у Албанију због крвне освете присутно је још код пар српских породица у Црној Гори и на Косову. Пример, Каваје из Добрског Села имају предање  да су се због крвне освете иселили у Кавају и касније се поново вратили у Црну Гору. Затим Гулићи тј. Димићи из Ранилуга, имају предање да су се због крвне освете иселили из Црне Горе у Мирдите.

Текст о Глигоријевићима из књиге Алије Џоговића "Ономастика Ђаковице и околних села" из 1987. године, страна. 277: "Глигоријевић, две куће. Чувају предање да су им даљи преци пореклом из Црне Горе, из Пипера. По овом предању, Из Пипера су побегли од крвне освете прво y Албанију, а одавде су касније прешли y Призрен. Пре двеста година преселили су се из Призрена у "Ђаковицу. Овде су им преци били занатлије: лончари, ћурчије, опанчари, као и трговци. Њихов говор је ђаковичког типа. Велика слава: Свети Ранђео; мала слава: Свети Ранђео (летњи); пир: Свети Илија (заједничка слава ћурчија и опанчара). Информатор Јордан Глигоријевић (1911)."

Ови Глигоријевићи су моји. Одселили се из Куча(дошли ту из Бајица-Цетиње због крвне освете), рекао бих око 1687 године у Скадар. Око 1735г. део породице у Призрен, а део породице у село Санковиће код Мионице(основали село). Село Санковићи се први пут и помиње 1735 године. Ови из Призрена су касније били у Ђаковици(око 1780г). Из Србице се 1836г. селе у села Горњи Орах и Ливађе код Црне Траве, и у Мезграју код Бабушнице(у Мезграји су моји Глигоријевићи).
Никако да укапирам претходно презиме, из Бајица. Дали је то можда Санковић или Глигоревић? Сада славимо св.Николу. Сеоска слава је св.Тројица. Иначе кумови су нам Богдановићи(некада Орловићи-Мартиновићи пореклом из Бајица), а породице су заједно биле изгледа и у Скадру-Јован Мартиновић је један од првих исељеника у Скадар из Црне Горе(1687г).
Нека ме неко исправи ако грешим, а рекао бих да не грешим.
Иначе има поред наведених 66 православних породица у Скадру и 60 оних чија се презимена не уклапају са онима у Црној Гори(јер су промењена због крвне освете), а има их у неком списку из 1905 године који никако не могу да нађем.   

Лепо је кад човел може тако детаљно да прикаже породичне миграције. Било би добро да се наведу презимена православних породица из Скадра. Поздрав.