Аутор Тема: Светски ДНК месец 2022  (Прочитано 38236 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #240 послато: Јун 29, 2022, 09:27:13 пре подне »
Хвала на лијепим ријечима, Александре. Постоје три различита рода Благојевића у Великој Обарској, колико ја знам. За те који славе Ђурђевдан дефинитивно ни писани извори ни предање не помиње везу са овим Алимпијевштацима. На жалост, Кајмаковићка је то поједноставила, па наводи само једне Благојевиће, са славом Ђурђевдан. На примјеру Батковића сам видио да њена етнолошка монографија садржи на неким мјестима, чини ми се, уз дужно поштовање према значају њеног дјела, који је неспоран, одређене импровизације, којима је можда и она прибјегавала да би попунила неке празнине у прикупљеним казивањима и дала им смисао (који неспорно понекад и немају). Примјера ради, наводи за Батковић како се у засеок Марићи доселио извјесни Бојица, са синовима од којих потичу данашњи Матићи, Владисављевићи и Перићи. Предање се показало у свему тачно, када сам га упоредио са писаним изворима, изузев у томе што помиње засеок Марићи као мјесто досељења, а заправо се ради о Клису (тзв. Мали Клис). Ко јој је могао рећи да се Бојица доселио у Мариће? Нико. У Марићима живе други Матићи (са различитом славом и сасвим другачијим поријеклом), па ми је једини закључак да је сама надоградила прикупљено предање. Други примјер је тврдња да засеок Гајићи носи назив по Николи Гајићу, претку данашњих Николића и Гајића (Никољдан). На жалост, то је чисти анахронизам, јер је у 19. вијеку дио у ком се Никола настанио сврставан у засеок Клис, а истовремено је постојао засеок Гајићи, у ком су живјели други Гајићи (Стјепањдан). Границе заселака су редефинисане тек послије 2. свјетског рата, са проведеном хидромелиорацијом. Одакле јој такав закључак? Вјерујем да је изворно њен, а не да га је прикупила од неког казивача. Можда је ово велика дигресија, али само се надовезујем на ову тему, јер дефинитивно Кајмаковићку морамо узети само као одличан путоказ и у фрагментима поуздан извор.

Бројимо дане до објављивања књиге ;)

Ван мреже MiroN

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #241 послато: Јун 29, 2022, 10:10:34 пре подне »
У вези са резултатом Јовановића из околине Смедерева, пронађох податак у књизи Боривоја Дробњаковића "Смедеревско Подунавље и Јасеница", да је "деда човека од 60 година" доселио из околине Видина у село Шалинац. Претпостављам да се ради о истим Јовановићима. Истраживање је господин Дробњаковић проводио 1923/24, па би тај човјек са којим је разговарао био рођен средином 19. вијека, а његов деда чак крајем 18, што би вјероватно досељење ставило у можда и прву, или другу деценију 19. вијека (грубо у доба Првог и Другог српског устанка). За Благојевиће из Велике Обарске сам у попису из 1851. утврдио да је предак по ком носе презиме рођен око 1820, да је син Јањићија, по ком презиме носи друга породица у Великој Обарској (Јањичићи - потичу од Благојевог старијег брата), да је Јањићије већ мртав у вријеме пописа, а по годинама рођења синова, можемо његово рођење смјестити у последњу деценију 18. вијека. Благојевићи чувају предање да је Благојев син Милан служио неко вријеме на двору Јеврема Обреновића у Шапцу, али, ако се погледа временски оквир, биће да се предање мало искривило и да је заправо сам Благоје био тај о коме је ријеч, али, ето, нека веза са постустаничком Србијом постоји. У том попису постоји више кућа које очигледно дијеле претка са Благојевићима, а није искључено да су и Стевановићи из Загона потекли из једне од њих. Међутим, предак Јовића, Јово Максимовић (1802) пописан је у Батковићу и већ их има два домаћинства у то вријеме, па веза са Благојевићима мора бити старија. У погледу славе, која се код Благојевића разликује, док је код Стевановића и Јовића иста, морам примјетити (а ако чита неко из Велике Обарске, било би корисно да се укључи) да Свети Алимпије Столпник можда није изворна слава Благојевића. Наиме, Благојевићи у Великој Обарској живе у засеоку Познановићи, гдје осим њих живе и друге породице које славе исту славу (Јањичићи, са којима дијеле поријекло, али и, рецимо Крстићи, Николићи...). Између Благојевића и Јањичића нема забиљежених бракова (мада је сродство старо већ око 7 генерација, а презиме није исто), док су Крстићи, рецимо, ступали у бракове и са једнима и са другима. Дјелује ми као да је Свети Алимпије био слава једне - вјероватно најраније досељене породице у том засеоку, а да су други, касније досељени прихватили ту славу. Што се Јовића тиче, кључно ће бити да покушам организовати неко шире тестирање Стевањштака из Батковића. Постоји шанса да ту и нема заједничког поријекла, јер практично пола села слави Светог Стефана, па би било заиста тешко да сви имају поријекло ван Херцеговине и Црне Горе, а да то није сачувано у колективном сјећању.
Одлична анализа о припадницима овог рода. Надам се да ће макар једна од поменутих породица урадити дубљу анализу да би се грана боље профилисала. За сада везе изгледају поприлично далеке док се не одреди прецизнија старост гране.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #242 послато: Јун 29, 2022, 10:20:25 пре подне »
76. Пајевић, Лучиндан, Чадиње/Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриједности издвајају се DYS389-II=32 и DYS437=14. Има неколико тестираних који посједују обе ове вриједности, али му нисе блиске по укупном хаплотипу. Посматрајући славу, логично би било да се Пајевићи повежу са Никшићима који су такође I2-PH908. Чак неки потврђени Никшићи посједују и вриједност  DYS437=14, међутим Пајевић посједује вриједост DYS449=29 коју нема нико од досад тестирнаих Никшића. Заправо је код Никшића та вриједност 31, а често и 32. Из тог разлога мислим да су мале шансе да Пајевић припада Никшићима, али није згорег провјерити SNP тестирањем.

Предање за Пајевиће из Чадиња наводи да  припадају групи Веруха. Имамо тестиране Веруовиће из околине Пријепоља, али они не припадају хаплогрупи I2-PH908. Није искључено ни да сами Веруси нису разнородни. У Чадињу су Пајевићи доселили из Поткрајаца у Вранешу. Наводе ис тарији облик презимена Пајовић.

Свакако је приједлог неки од дубинских тестова (BIGY, Dante Nebula) или бар YSeq M423 Панел.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #243 послато: Јун 29, 2022, 10:25:16 пре подне »
68. Благојевић, Батковић, Бијељина, Јовањдан

Питање за Велибора. Да ли су Благојевићи из Батковића једног поријекла, или се ради о више несродених породица са истим презименом?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5483
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #244 послато: Јун 29, 2022, 11:16:05 пре подне »
99. Марковић, Ђурђиц, Кумодраж, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 439=11, 570=19. Све ове вредности дели са Шолајом из Лике, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера. Како су географски удаљени и славе различите славе, не могу да потврдим ову везу. Са Ивановим из Чипроваца у Бугарској има 5 разлика на 25 маркера, али би због предања о доласку из источних крајева, Марковић могао бити близак њему, односно врло је могуће да припада грани A13912.

Претпостављам да се ради о овим Марковићима:

"Сремчевићи или Јовановићи (око 13 к.) — предак им као „Влах” дошао од Пожаревца пре бежаније (1813); славе св. Ђурђиц. Неки се од њих зову и Марковићи".

https://www.poreklo.rs/2013/02/23/poreklo-prezimena-selo-kumodra%C5%BE-op%C5%A1tina-beograd/?script=cir

Препорука за Марковића је тест на А13912 на Yseq-у или неки напреднији тест.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5483
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #245 послато: Јун 29, 2022, 11:34:30 пре подне »
76. Пајевић, Лучиндан, Чадиње/Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриједности издвајају се DYS389-II=32 и DYS437=14. Има неколико тестираних који посједују обе ове вриједности, али му нисе блиске по укупном хаплотипу. Посматрајући славу, логично би било да се Пајевићи повежу са Никшићима који су такође I2-PH908. Чак неки потврђени Никшићи посједују и вриједност  DYS437=14, међутим Пајевић посједује вриједост DYS449=29 коју нема нико од досад тестирнаих Никшића. Заправо је код Никшића та вриједност 31, а често и 32. Из тог разлога мислим да су мале шансе да Пајевић припада Никшићима, али није згорег провјерити SNP тестирањем.

Предање за Пајевиће из Чадиња наводи да  припадају групи Веруха. Имамо тестиране Веруовиће из околине Пријепоља, али они не припадају хаплогрупи I2-PH908. Није искључено ни да сами Веруси нису разнородни. У Чадињу су Пајевићи доселили из Поткрајаца у Вранешу. Наводе ис тарији облик презимена Пајовић.

Свакако је приједлог неки од дубинских тестова (BIGY, Dante Nebula) или бар YSeq M423 Панел.

Јесте та вредност чудна, али и поред тога рекао бих да је Пајевић повезан са Ђекићем из Сопотнице, који је иначе позитиван на Y250780. Ђекић нема 449, али има 437=14, за коју бих рекао да је јако битан за поједине родове, који се везују за Ровцу: Синђић, Милетић, као и неки необјављени, али и Шћепановић из Гојаковића код Мојковца, који је на Yfull стаблу Y250780*. Било би одлично када би још неко од њих са 437=14 одрадио дубљи тест.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 234
  • N2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #246 послато: Јун 29, 2022, 11:38:56 пре подне »
Питање за Велибора. Да ли су Благојевићи из Батковића једног поријекла, или се ради о више несродених породица са истим презименом?

У Батковићу, колико је мени познато, постоје само Благојевићи који потичу из засеока Липовица, славе Јовањдан и сви потичу од Цвијетина Благојевића, који је живио између 1820-их и 1880-их. Рано су се подијелили на три гране, од којих је једна у мушкој линији нестала већ у трећој генерацији, а и данас егзистирају потомци преостале двије гране (једна има надимак Тодићи, по Теодору - Тоди Балгојевићу, Цвијетиновом сину од ког воде поријекло).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #247 послато: Јун 29, 2022, 11:43:38 пре подне »
104. Петровић, Ђурђевдан, Доњи Дејан, Власотинце, J2b-M241>L283

Тестирани Петровић је нагласио да је старије презиме породице гласило Ранђеловић, а да садашње презиме долази по чукундеди Петру. Није прецизирано из које су тачно махале, или од ког су рода из Доњег Дејана. Било је неколико већих родова са славом Ђурђевдан.

Генетички, најближе стоје неке J-PH1602 породице са југа Србије. У глобалу, вредностима хаплотип највише подсећа на ову подграну. Међутим, постоје високе вредности на 458 (18) и 456 (14) које одударају (посебно 456), па би оставио Петровића на нивоу J2b-M241. Савет за даље тестирање, SNP J2-PH1602.

Више о пореклу становништва Доњег Дејана:
https://www.poreklo.rs/2014/05/02/poreklo-prezimena-selo-donji-dejan-vlasotince/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2517
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #248 послато: Јун 29, 2022, 02:17:43 поподне »
107. Мршовић, Мратиндан, Мљетичак, Шавник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која благо одудара од модалне је снижена DYS19=15. Најближа поклапања има са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља који такође слави Мратиндан, и једним нејавним резултатом из околине Новог Пазара (Илиндан), од првог се разликује на 1 од 17, а од другог на 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Цвијовића из Глиснице код Пљеваља и Лончаревића из Андријевице, који такође славе Мратиндан, као и од Рашковића из Поцесја код Рашке (Илиндан), једног нејавног резултата из околине Истока у Метохији (св. Јован Златоусти), као и групе родова из околине Требиња (Лучиндан), чији хаплотипови такође нису још увек јавни. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу. Мршовићу дефинитивно препоручујем неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер до сада немамо ниједног са таквим тестом који припада бројној групи родова са карактеристичним славама Мратиндан, Илиндан и Лучиндан, а које су раширене на подручју Старог Влаха, Рашке, Метохије, Брда и Херцеговине. Тиме бисмо установили и везу ових родова са друге две велике групе родова, који су већ генетички профилисани, и обухваћени подгранама FT242663 (Рашка, Метохија, Брда) и BY149000 (Босанска Крајина, Далмација, Лика, Банија).
« Последња измена: Јун 29, 2022, 02:19:41 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #249 послато: Јун 29, 2022, 03:41:19 поподне »
107. Мршовић, Мратиндан, Мљетичак, Шавник

Мршовићи са Мљетичка (мада их тамо више нема) су од Мршовића из пљеваљског краја (Крушево). У Дробњак су се преселили око 1875. два брата Мршовића.

Отуд, јасно је да постоји нека веза с Цвијовићима (а вероватно и с Лончаревићима), јер су из истог краја и славе не баш честу славу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #250 послато: Јун 29, 2022, 04:11:10 поподне »
Цвијовићи су, по свој прилици, давнашњи староседеоци Полимља. Постоји предање по којем они потичу од средњевековне српске династије Бранковића. Могуће је да ово предање има везе са не тако уобичајеном крсном славом Мратиндан. Вероватно у ову групу родова спадају и муслимани Мелуновићи из Душманића код Пријепоља.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Aca

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
  • I1>P109>FGC33034
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #251 послато: Јун 30, 2022, 12:45:14 пре подне »
Наш Сова ми рече да Радукине из Каћа који такође славе Игњатијевдан зову Јовићи. 1794. су у Каћу уписана двојица Радукина као граничари Шајкашког батаљона, а наведено је да су досељени из Карина у Млецима.
Радукини су фамилија моје жене па ћу питати о овоме.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #252 послато: Јун 30, 2022, 01:35:24 поподне »
105. Милешић, Никољдан, Дривуша/Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује више немодалних и карактеристичних вриједности маркера, DYS19=15, DYS391=10, DYS439=14, DYS449=28, DYS533=14, DYS635=21. У бази СДП најближи му је хаплотип Милишића из Новог Села код Купреса (2/23), и дијеле све карактеристичне и немодалне вриједности маркера осим DYS19=15 и DYS570=19. На овај начин је генетички потврђено и предање Милешића које каже да су "Дошли са Купреса у Дривушу почетком 19. века. Старије презиме је било Милишић."

Дривуша је српско насеље на југоисточном ободу града Зенице. У том подручју било је досељавања западне, условно говорећи "крајишке струје" становништва, у посљедњих 200 година. Очигледно су и Милешићи/Милишићи дио тих досељеника. Купрешким Милишићима је матица у Мрђеновцима одакле су неки прешли у Ново Село. За њих је у етнографској литератури записано сљедеће:
"Милишићи су такође стари досељеници непознатог порекла. Славе Св. Николу. Били су једно време у селу Љуши (у Јањи)."

Занимљиво је да у Главицама(Гламоч) постоји породица Гверо за које је наведено:
"Гвере (старо презиме Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18, века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу."

Постоји SNP резултат Гверића, Никољдан из Бања Луке који припада грани I2-PH908>Z16983. С обзиром да Милишићи посједују вриједност DYS391=10, која је учестала код Z16983, ни ово предање Гвера не би требало губити из вида.

И Тамбури у сарајевском насељу Рогачићима би могли бити од ових купрешких Милишића. За Тамбуре је записано:
"Тамбури су старином Милишићи од Купреса...Славе св. Николу"

У сваком случају препорука је неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula) или бар M423 Panel Yseq.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #253 послато: Јун 30, 2022, 02:17:23 поподне »
106. Ћалић, Јовањдан, Горичка/Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908, генетички добро профилисаном роду којег карактеришу сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=14-14, DYS437=13 и YGATA H4=8. Ћалић посједује све ове карактеристичне вриједности,а и остале вриједности су му у оквиру модалних за овај род. Једино на маркеру DYS481 има доста ниску вриејнсот 28 што је нека скорија промјена банијских Ћалића. Са раније тестираним Ћалићем из Купирова /Срб, од упоредивих 21 маркера, разликује се на 3 маркера (DYS390, DYS449 и DYS481), тако да је веза са личким Ћалићима потврђена. Постоји и SNP резултат далматинског Ћалића исте славе Јовањдан који је тестиран као S17250+ па је реална могућност да су сви Ћалићи на простору Крајине повезани.

Ћалићи су били прилично бројни на подручју Двора. Претпостављам да се ради о досељеницима из јужнијих личко-далматинских крајева. На подручју Крајине Ћалићима би најближи могли бити Паскаши који припадају истом генетичком роду и славе Јовањдан. Матица читавог овог рода је вјероватно у долини Неретве око Чапљине, гдје је тестирано више старих херцеговачких породица које му припадају. За Ћалиће би можда могли бити интересантни Надаждини из Пребиловаца који славе Јовањдан.

На СДП цијели овај род је сврстан под грану I2-PH908>FT14506, и то највише због вриједности DYS557=17 код Ћалића из Купирова. Међутим, ово је само предикција коју би требало додатно потврдити кроз SNP тестирања.

Препорука је неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula) или бар M423 Panel Yseq.
« Последња измена: Јун 30, 2022, 02:21:26 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #254 послато: Јун 30, 2022, 02:46:12 поподне »
109. Дворнић, Пантелијевдан, Поповац/Барања

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226, роду Б, којем припадају још двије породице које славе Пантелиједан: Татарини из Јагодњака у Барањи и необјављена породица из околине Рудог. Дворнићи посједују углавном модалне вриједности маркера за овај род. Једино на маркеру DYS635 имају вриједност 22, што би могла бити и нека њихова скорија промјена. Такође посједују ниску вриједност DYS481=27.

Amicus ми је послао сљедеће податке о поријеклу Дворнића:

"Дворнићи се у Поповцу (мађ. Baranyabán) први пут помињу 1712. године, када је поменут Stoics Dvorni.
У Поповцу се 1695. године помиње податак да ту живи 19 јужнословенских породица, као и да је 1687. село било напуштено."

Сам тестирани је навео предање да су "Дошли са Чарнојевићем 1690."

Свакако треба детаљније испитати везу са Татаринима, који су и гегорафски и генетички најближи. А матица цијелог рода ових Пантелијевштака би могла бити у Старом Влаху, на шта указује и необјављени резултат из Рудог.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #255 послато: Јун 30, 2022, 05:26:34 поподне »
111. Хубић, муслиман, Дринско/Вишеград

Припада хаплогрупи I1-M227>BY169301. Прилично је модалног хаплотипа за ову грану, једине нешто рјеђе вриједности су DYS19=15, DYS458=16, али нема других тестираних који би посједовали обе ове вриједности. По укупном хаплотипу најближи му је Живковић, Никољдан из Шапца (1/23).

Нисам нашао неких детаљнијих података о Хубићима. Село Дринско је у попису 1604. године било већински насељено муслиманским становништвом. Чини се да је село већ од пада под Турке било у тимару диздара вишеградске тврђаве.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #256 послато: Јун 30, 2022, 05:59:57 поподне »
113. Шмрчковић, Ђурђевдан, Дунасечуј/Барања

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неколико карактеристичних маркера: DYS393=14, DYS19=15, DYS389-I=29 и нешто вишу DYS576=19. Нико до других тестираних нема све или бар већину ових карактеристичних маркера. И по укупном хаплотипу, нема превише блиских покалапања, најбижа су на 3/23, али су и те разлике углавном овим карактеристичним марекерима па немају пуно значаја.

Пренијећу шта ми је у вези поријекла ове породице послао Amicus:
"Шмрчковићи се у Дунасечују (мађ. Dunaszekcső) први пут помињу 1711. године, када је поменут Toma Szmricskovics (senior judex).
Могуће је да су били у Дунасечују и крајем 17. века, јер се у неким пописима из периода 1687-96. године у Дунасечују помиње податак о 7 јужнословенских породица, али без навођења презимена."

Тестирани је оставио податак о предању да су Шмрчковићи поријеклом од далматинског Косова.

Препорука је неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula) или бар M423 Panel Yseq.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #257 послато: Јун 30, 2022, 08:56:45 поподне »
77. Ђерић, непозната слава, Борча, Палилула

Припада хаплогрупи R1b>L51>U152>Z193.

У овом случају тестирање је помогло тестираном да сазна порекло претка по мушкој линији. Наиме предак се доселио у Борчу и иако је носио презиме које се може повезати са Херцеговином, временом се у породици изгубила свест о пореклу и изворној крсној слави.

Тек сада је могуће поуздано тврдити, на основу хаплотипа који показује велику сродност са раније тестираним Мучибабићима са којима су Ђерићи везани предањем, да је предак тестираног у Борчу дошао из Херцеговине, а крсна слава Ђерића је Аранђеловдан.

На упоредивих 23 маркера, Ђерићи се од Мучибабића разликују на само једном маркеру, дис 389I, где имају повишену вредност 14.



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #258 послато: Јун 30, 2022, 09:13:35 поподне »
77. Ђерић, непозната слава, Борча, Палилула

Припада хаплогрупи R1b>L51>U152>Z193.

У овом случају тестирање је помогло тестираном да сазна порекло претка по мушкој линији. Наиме предак се доселио у Борчу и иако је носио презиме које се може повезати са Херцеговином, временом се у породици изгубила свест о пореклу и изворној крсној слави.

Тек сада је могуће поуздано тврдити, на основу хаплотипа који показује велику сродност са раније тестираним Мучибабићима са којима су Ђерићи везани предањем, да је предак тестираног у Борчу дошао из Херцеговине, а крсна слава Ђерића је Аранђеловдан.

На упоредивих 23 маркера, Ђерићи се од Мучибабића разликују на само једном маркеру, дис 389I, где имају повишену вредност 14.

То би значило да су вероватно позитивни и на низводнију PF4363, коју Мучибабићи деле са Киплинзима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1367
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #259 послато: Јул 02, 2022, 07:22:26 пре подне »
76. Пајевић, Лучиндан, Чадиње/Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриједности издвајају се DYS389-II=32 и DYS437=14. Има неколико тестираних који посједују обе ове вриједности, али му нисе блиске по укупном хаплотипу. Посматрајући славу, логично би било да се Пајевићи повежу са Никшићима који су такође I2-PH908. Чак неки потврђени Никшићи посједују и вриједност  DYS437=14, међутим Пајевић посједује вриједост DYS449=29 коју нема нико од досад тестирнаих Никшића. Заправо је код Никшића та вриједност 31, а често и 32. Из тог разлога мислим да су мале шансе да Пајевић припада Никшићима, али није згорег провјерити SNP тестирањем.

Предање за Пајевиће из Чадиња наводи да  припадају групи Веруха. Имамо тестиране Веруовиће из околине Пријепоља, али они не припадају хаплогрупи I2-PH908. Није искључено ни да сами Веруси нису разнородни. У Чадињу су Пајевићи доселили из Поткрајаца у Вранешу. Наводе ис тарији облик презимена Пајовић.

Свакако је приједлог неки од дубинских тестова (BIGY, Dante Nebula) или бар YSeq M423 Панел.
Јесте та вредност чудна, али и поред тога рекао бих да је Пајевић повезан са Ђекићем из Сопотнице, који је иначе позитиван на Y250780. Ђекић нема 449, али има 437=14, за коју бих рекао да је јако битан за поједине родове, који се везују за Ровцу: Синђић, Милетић, као и неки необјављени, али и Шћепановић из Гојаковића код Мојковца, који је на Yfull стаблу Y250780*. Било би одлично када би још неко од њих са 437=14 одрадио дубљи тест.
Тачно је да Ћекић из Сопотнице код Пријепоља нема вредност на DYS449, али захваљујући WGS резултатима осталих припадника Y250780 подгране, видимо да је свима њима на том маркеру очитана вредност 31 (једино се код Радовића десила приватна мутација 31>32, Пајевићу је 29). Модална је вредност свима и на маркеру DYS389-II=31, укључујући и тестиране на 23 маркера којима је претпостављена припадност Y250780 на основу блиских хаплотипова (као и поменутим Синђићима и Милетићима), док је са друге стране Пајевићу вредност 32, па бих због ових разлика рекао да Пајевић сасвим сигурно не припада Y250780.

Са друге стране, већини Никшића који су Y189944+ а Y250780- вредност на DYS449 је 31 и 32, као што је приметио драјвер, a интересантно је да су Пајевићу једини на том маркеру блиски Дамљановић и тестирани из Звечанске са заједничком вредношћу DYS449=30, па би се можда могло претпоставити да Пајевићи припадају Y189944>Y331554 подграни. Овде проблем представља Пајевићева нешто виша вредност DYS389-II=32, док је код свих припадника Y331554 она модална (31), међутим DYS389-II=32 је утврђена код још неких Никшића који су позитивни на Y189944 (Миловановићa из Горње Горевнице, Јовановићa из Хан Пијеска и Вујачићa из Струга), па се може радити о некаквој приватној мутацији и код Пајевића.

Пајевића дакле вредности DYS389-II=32 и DYS449=29 дефинитивно удаљавају од припадника Y250780 подгране, док га од осталих Никшића удаљава некарактеристична вредност DYS437=14, па сам ближи драјверовој процени да Пајевић не припада Никшићима, међутим тих разних комбинација некарактеристичних вредности код појединаца, њиховог несврставања у род Никшића на основу истих и каснијих потврда припадности преко SNP тестова је и раније било, и обрнуто. Због тога бих оставио могућност да Пајевић ипак припада FT190799 или Y189944, самим тим и могућност открића изворног порекла рода Веруха, што би се морало проверити дубинским тестирањем.
« Последња измена: Јул 02, 2022, 07:33:58 пре подне Владимир Бојановић »