Што се цара Душана тиче, морам рећи две ствари:
Пре свега, не можемо бити сасвим сигурни да су они земни остаци који се налазе 100 метара на југ од седишта нашег удружења заиста његови. Радослав Грујић је у Светим архангелима нашао кости за које се претпоставља да су Душанове, али то ни тада нико није могао потврдити. Те кости су данас у цркви Светог Марка.
Друго, иако није званично канонизован, цар Душан је већ у Лесновском манастиру приказан са ореолом / короном око главе, што указује на светост. Исти приказ је и изнад саркофага са његовим костима у цркви Светог Марка. То указује да његов статус у Цркви није много другачији од осталих светих Немањића.
Мада, написах већ, ако није био проблем тестирати честицу моштију Светог кнеза Лазара, не видим зашто би то био проблем са моштима неких од Немањића. Мислим, неће се са њима учинити никакво светогрђе. Правило је да се ништа освештано, а нарочито не свете мошти, не сме бацати тек тако. Кад се направи узорак из честице моштију неког светитеља, све што је коришћено приликом анализе (разне епрувете и штапићи, хемикалије и др) не сме се бацити, већ пажљиво запаковати и предати парохијској цркви, где ће то бити, уз нарочит обред, спаљено.
Зато, мислим да не треба много да расправљамо о овоме, већ да се, кад се стекну техничке могућности да до оваквог тестирања уопште дође, обратимо СПЦ, па како нам Бог да.
Требало би се, моје је мишљење, усредсредити на мошти неког другог Немањића, јер би нас анализа костију цара Душана могла одвести на погрешан пут.
