Подсети ме Сергио сад са овом причом на једну Барањку, народног хероја Југославије, Сару Бертић (1919-1941).
Она је такође, на сличан начин завршила. После двомесечне тортуре у осјечком затвору, у који је доспела издајом неког од сабораца, Преки суд у Осијеку осудио је на смрт 15. септембра 1941. године, те је истог дана и погубљена.. Заједно са њом, стрељана је и њена мајка Агрипина.
Бертићи су православни Срби пореклом из Мајиша, села у данашњем мађарском делу Барање, крсна слава им је Св. Арханђел Михаило.
До времена настанка данашње Републике Хрватске, многе улице и установе у Барањи су носиле њено име, али данас мислим да више ниједна улица не носи име Саре Бертић, о неким установама да и не говоримо.
Кад нађем неку прикладну слику, поставићу и слику, моји по мáјки су роду са тим мајишким Бертићима.