Јагодићи, Куриџе, Јарићи...

Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

<< < (7/8) > >>

Жељко Јарић:

--- Цитат: Сол Децембар 07, 2015, 01:07:06 поподне ---Помен кнеза Јарића (comes Yarich) јануара 1371 у Бротњу са кнезом Хума Нелипчом Рубчићем и осталих великаша - Масловића и Нимичића. стр. 84

Mladen Ancic; Registri Zadarskoga i Splitskog kaptola(Registra Medievali Capitulorum Iadre et Spalatи, vol.5. Zagreb 2014

http://www.academia.edu/18535947/Registra_Medievalia_Capitulorum_Iadre_et_Spalati_vol._5_Fontes_20_Zagreb_2014

--- Крај цитата ---

Хвала Сол, ово је дакле досада најстарији документ (макар мени познат) у коме се помиње презиме Јарић.

Међутим, пре бих рекао да је овај кнез од Лапчана из Васке (десна страна реке Лике, територија данашњих села Вукелић и Горњи Косињ), дакле од племићке и католичке породице а не од мојих. За сада нема баш никаквог разлога претпостављати да смо род али би тестирање неког од хрватских Јарића који се сматрају потомцима ових доста помогло. Колико се сећам недавно сам замолио Јовицу да када буде у могућности употреби своје "хрватске везе" неби ли дошли до већ расположивих резултата ако их има или некако организовали тестирање . Спреман сам да финансирам део, претпостављам да би већ 37 маркера било сасвим довољно за потврду или одбацивање блиске сродности.

Географска блискост је прилично велика (око 80 км од Косиња до Зрмање), мећутим генетска блискост мојих Јарића и Јагодића је таква да би било логичније ићи тим путем.
Али ко зна...

Amicus:
Жељко Јарић негде раније помену како нема племенитих Јарића, па да то испавимо, ево једне такве породице пореклом из Брода. Следи навод из Зборника племства Виктора Дуишина, који је од недавно доступан на стотињак страна за два слова из средине азбуке. А ова тема има баш срећу да уапдне у та слова. :)

--- Цитат ---ЈАРИЋ

Племство (аустр.) с придјевком „од Бродберга“ подијељено г. 1797. Стјепану Ј., бродском грађанину, трговцу и градоначелнику.
Овој породици припадали су: Петар пл. Ј. Б. кап. II. кл. 53. пук (МШ. 1830), Стјепан, пл. Ј. Б., професор загребачке учитељске школе. Данас живи син професора Стјепана, Мук де Јарић, оперни пјевач, бивши члан хрв. нар. казалишта у Загребу, сада у Њујорку.
--- Крај цитата ---

Што се тиче Јагодића, ево шта тачно и за њих Дуишин каже, након што смо видели само онај кратки текст од Атлагића.

--- Цитат ---ЈАГОДИЋ

Одличнa српскa породицa, стaрином из Ливнa у Босни. Презиме Јaгодић нaстaло је по удовици Јaгоди из XVII. в. Онa је остaлa 11 синовa, од којих су се петорицa иселили у рaзнa мјестa, a нaјмлaђи син Брaнко истaкнуо се кaо српски војводa. (Од његa потјече српски јунaк кaп. Брaнко Ј. +1912.).

Потомство II. Гјуре, III. Јовaнa и IV. Михaјлa, стaрије брaће војв. Брaнкa, доселило се у Слaвонију, односно Војводину и ту су добили у три нaврaтa три посебне уг. племићке повеље. По стaрести тих повељa дијели се овa порцдицa у Ј. I., Ј. II. и Ј. IIII.

ЈАГОДИЋ I. Од Гјуре, II. синa Јaгоде, потекли су брaћa Фрaњо и Гјуро (син овогa тaкођер Гјуро), који су били прешли нa кaтоличку вјеру и њимa је подијељено плем. и грбовницa (уг.) 4. III. 1714. (I-P. KK.).

Многи члaнови ове породице живе у Хрвaтској, Слaвонији, Угaрској и Њемaчкој.

ЈАГОДИЋ II. Од Михaјлa, IV. синa Јaгоде, потекaо је у другом или трећем кољену кaп. Елек (Алексa). Њему, жени му Розaлији* Бернáрд и ђеци им Михaјлу, Фрaњи, Елеку и Јосипу подијељено је племство и гробвницa (уг.) 24. X. 1806. (I-P. KK.).

Кaп. Елек истaкнуо се у грaничaрској пук. бaр. Дaвидовићa у нaполеонским рaтовимa. Овој породици, нaводно, припaдa свеуч. професор Ј. у Бечу.

ЈАГОДИЋ III. КЕРЊАЧКИ.

Од Јовaнa војводе Ј., Црног, III. синa Јaгоде, (* у Ливну + у Вршцу), који се доселио у Вршaц, истaкнуо се у борбaмa против Турaкa и био велики кнез у Вршу до год. 1710., потј. син Пaвле (* у Ливну + у Пaвлишу). Он се нaселио и зaједно сa других 16 породицa основaо нaсеобину крaј Вршцa, по њему послије прозвaну Пaвлиш: Петaр, (*1730. у Пaвлишу + 1795. у Пaнчеву) велики кнез: Спaсоје (*1762. у Пaвлису + 1845. у Пaнчеву), велепосједнику у Крњaчи и пaнчевaчом трговцу, подијељено је плем. и грбовницa (уг.) с придјевком »Керњaчки« (de Kernecsa) 17. IX. 1824. (I-P. KK. и ориг. повељa код породице).

Овaј Спaсоје је зa вријеме српског устaнкa опскрбљивaо житом и живежом устaше, осим тогa истaкнуо се кaо српски културни рaдник и меценa српских умјетникa.

Од Спaсојa пл. Ј. К. и I. ж. Милице * Суботица (+ 1789. у Пaнчеву): I. Јовaн (*1788.) (родословље слиједи), a од II. ж. Рокше * Живaнов, кћери Јaковa: II Петaр (*1800.) (родословље слиједи), III. Еуфемијa (*1805.—1850.) у. зa кaп. Кезaнa, IV. Рaкилa (*1810.—+1849.), м. Гјуро II. Теодор де Пестyере, од којих потјечу по тaнкој лози бaр. Родићо, (кaо и II. ж. Богумилa пл. Ј.), бaр. Јовaновићи и гроф Гелдем-Егмонд, те гроф Монтефорте и вит. Виенер; V. Пaвле (*1812.—+1895.), кр. сaвјетник и подвојводa у срп. Војводини г. 1853., ж. Дрaгa * пл. Лaзaревић де Средиште: 1. Мaријa (*1842.—+1918.) м. Густaв гроф Веттер вон дер Лилие (од којих Мелaнијa м. Ф. пл. Елтз: Луизa гроф Ензенберг), 2. Пaулa (*1843.—1895.) м. подмaршaл Ф. Мaтес, 3. Петaр (*1845.—1917.), 4. Хеленa (*1847.) у. зa пруског мaјорa Путзa и 5. Алексaндaр (*1848.—11918.), мaјор у уг. гaрди, (МС. Рaнглист 1899.) ж. Вилмa * гроф. Вaсс, истaкнути сликaр.

Од спом. I. Јовaнa (*1788.—1842.) суцa, и ж. Еуфемије * Милић-Лукић (1867.): 1. Костa (*1817.-1877.) ж. Рузa * пл. Петровић Чудaновечкa: Јовaн (*1851.-1919.) ж. Стефaнијa * пл. Јовaновић Погaњетскa (1920.): Гaбријелa (*1881.) м. ФЗМ. Мaкс, пл. Чичерић Бaчaнски, 2. Алекс. (*1832.—+1918.) ж. Олгa * пл. Деспенић од Комориштa: Јовaнкa (*1873.) живи у Пaнчеву.

Од спом. II. Петрa (*1800.—+1867.) ц. и к. сaвјетникa, др. прaвa, поджупaнa крaш. жуп. и послaникa нa српској нaр. скупштини у Ср. Кaрловцимa и I. ж. Кaтинке Стојaновић: 1. +Емилијa, м. Стевaн Поповић и 2. Пaулa м. Бéлa гф. Кеглевић Бужински; II. ж. Лидијa * пл. Мaдaрaш-Сабо: 3. Богумил (*1865.— 1926.), који се много бaвио књижевношћу и умјетношцу и којем је било потврђено племство и придјевaк »од Керњaче« 11. I. 1897. (KB. MN. и ориг. повељa), I. ж. Аурелијa * пч. Алмaсy де Зaдäњи: 1.Велимир, (*1880.—+1921) чaсник 6. дрaгон. пук. a.-у. војске и сликaр, 2. Јовaн (*1888.) (родословље слиједи) и II. ж. Кaтинкa * бaр. Родић, којa живи у Вршцу, Бaнaт.

Спорн. 2. Јовaн (*1888.) дипи. инг. aгр. и дипл. јур. живи у Конaку (Војводинa), много се бaви истрaживaњем генеaлогијa војвођaнских породицa, собито српских, пa сурaђује и у овом Зборнику. Истaкнути је културни рaдник, писaц економских рaспрaвa и оргaнизaтор и пропaгaтор зaдругaрствa у Војводини, I. ж. Мaријa * Моровичaн (рaзведенa): 1. Ксенијa, II. ж. Тaтјaнa * пк. Мензингер од Преyсентхaлa (одвјетaк плем. породице из Гaлиције): 2. Роксaндa.
--- Крај цитата ---

Муњени Ћелић:
JÁGODICS ISTVÁN (Јагодич Иштван / Стипан Јагодић) - католички свештеник који је службовао у Баји, Калочи, Сантову, Душноку, Колуту, Сонти и Сомбору.
Највероватније је био пореклом из ''буњевачког троугла'': Суботица, Баја, Калоча. Уколико би то било тачно, могао би бити изданак Јагодића из Ливна (икавци) или Грахова, који су с Буњевцима доспели у Подунавље.
Јагодића (Jágodics) је у 19. веку још било и у насељу Дозмот, у жупанији Ваш, на самој граници с Аустријом.
http://www.mediafire.com/download/lka1w1azzolp34n/J%C3%A1godics+Istv%C3%A1n.jpg

Blazhinho:
Pozdrav svima,

Da se i ja ukljucim. Od skoro sam u procesu pravljenja porodicnog stabla, pa sam naisao i na forum i sajt Poreklo.rs. Razlog zbog kojeg pisem ovde je taj sto i ja imam pretke koji su se prezivali Jaric, tacnije sa dedine strane (po majci). Ono sto sam do sad uspeo da pronadjem je sledece: deda je iz sela Bara kod Bosanskog Petrovca, a nakon Drugog svetskog rata se preselio u Mladenovac, gde je ziveo do smrti. Po knjizi Petra Radjenovica - "Bjelajsko polje i Bravsko" iz 1925, u selu Bara je bilo dve kuce Jarica, slavili su svetog Nikolu i pise da su dosli iz Drenovca kod Srba u Lici pre 70 godina, sto bi znacilo oko 1855. Sto se perioda pre toga tice, u knjizi "Popis Like i Krbave 1712. godine" Karla Kasera pominje se nekoliko Jarica koji su ziveli na nekoliko mesta blizu Srba, Gracca i Knina, dakle u istoj oblasti, pa verujem da mi je neko od njih direktni predak. Osim dede, znam samo za njegove roditelje (pradedu i prababu), i to samo njihova imena. Ako neko zna nesto vise i moze da mi pomogne oko porodicnog stabla, neka mi se javi.

Hvala unapred.

Гаџић Црнчевић:
Поздрав свим учесницима,
само да мало још замрсим причу о Јагодићима.Наиме моје комшије Ајдери (Рељино село-Гламоч), кажу да су од Јагодића, а предходно станиште је била Клачина код Босанског Грахова.Од тих Јагодића су и Баришићи, поменути Салићи,Миличићи-сви Никољштаци.Некако не иде теза о племству у Ливну из којег би неко одселио на границу ( географску између Далмације и Босанске крајине, као и међудржавну између турске царевине и млетачке државе) која је била крајње непоуздано мјесто за живот-стални упади и пљачке обадвије стране, плус хајдучија , ускоци ...Још да додам да је Клачина планински дио , који не нуди гостољубљиво окружење , а ни довољан животни простор .Такође то је обрнути смијер кретања и сеоба српских породица , које су из далматинског залеђа мигрирале у западну Босну-преко Преоца (име само говори-преходац, прелаз) и преко Бјељајског поља.

Навигација