Аутор Тема: Светски ДНК месец 2022  (Прочитано 36945 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #100 послато: Јун 13, 2022, 10:44:56 пре подне »
55. Савић, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује читав низ карактеристичних и немодалних вриједности: DYS391=10, DYS385ab=14-14, DYS576=16, DYS481=29, DYS549=12, DYS635=21. Раније је тестиран још један Савић из Баћевића са идентичним хаплотипом. Хаплотип Савића показује јасну везу са тестираним породицама из племена Косијери у Црној Гори. Не само што су им то по укупној блискости најближи хаплотипови, већ што и Косијери посједују скоро све карактеристичне вриједности Савића.

Савићи су једна од невеликог броја српских православних породица чије је поријекло са десне стране Неретве. По предању, Савићи су у Баћевиће доселили из села Добрича код Широког Бријега. У овом селу је било још српских породица. За Савиће из Добрича се у литератури може прочитати сљедеће: "У Добрич су Савићи доселили давно из Раштана код Мостара «на кметство Јанића» из Мостара, а у Прову су прешли из Добрича. Славе Ђурђевдан."

Препоруке за даље тестирање су M423 Panel код YSeq или боље неки од дубинских тестова (BIGY, Dante, Nebula). Посебно би било интересатно открити старину везе са Косијерима.
« Последња измена: Јун 13, 2022, 11:00:20 пре подне drajver »

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #101 послато: Јун 13, 2022, 07:41:30 поподне »
Да ли је предата још нека тура тестираних и да ли би могли да видимо списак оних који су се пријавили?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #102 послато: Јун 13, 2022, 07:57:11 поподне »
Да ли је предата још нека тура тестираних и да ли би могли да видимо списак оних који су се пријавили?

Последња предата тура чије резултате још чекамо је објављена овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172908#msg172908

Мислим да је то уједно и последња тура. Презимена свих тестираних можеш испратити на овој теми, излистана по турама које су се предавале у лабораторију:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172435#msg172435
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172507#msg172507
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172694#msg172694
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172908#msg172908
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #103 послато: Јун 13, 2022, 08:35:14 поподне »
Пратим пажљиво све што се дешава на форуму а ово сам питао јер сам негде видео да се за тестирање јавило преко 200 кандидата па рекох да видимо шта нас очекује у наредном периоду, да ли да се надамо новим рођацима или да чекамо 😀

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #104 послато: Јун 13, 2022, 08:37:59 поподне »
Преко 200 није, али је бројка од 103 тестирана такође репрезентативна.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #105 послато: Јун 13, 2022, 08:43:22 поподне »
Пратим пажљиво све што се дешава на форуму а ово сам питао јер сам негде видео да се за тестирање јавило преко 200 кандидата па рекох да видимо шта нас очекује у наредном периоду, да ли да се надамо новим рођацима или да чекамо 😀

Можда и грешим, Никола ће боље знати. Људи се често пријаве али никад не уплате тестирање.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #106 послато: Јун 13, 2022, 09:42:30 поподне »
Да ли је предата још нека тура тестираних и да ли би могли да видимо списак оних који су се пријавили?

Током ове недеље ће бити предата последња тура узорака. После ње могу бити предати још само неки "закаснели" узорци који путују из иностранства, ако таквих буде.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ajevrem

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #107 послато: Јун 13, 2022, 11:40:35 поподне »
На жалост, Уроше, овај њен податак само указује на то да дјело треба узети са огромном резервом. Мала Обарска нема никакве везе са Доњим Црњеловом, јер је од њега одваја цијела Липовица, док Мала Обарска заправо има своје гробље (данас и јесте посебно насељено мјесто, издвојено из Батковића). Дакле, Бурум, као засеок Црњелова, нема никакве везе са Малом Обарском, а било какво заједнишвто Црњелова и неког другог села, што се гробља тиче, колико је мени познато, постоји само када је у питању засеок Велике Обарске - Огорелица.

Батковић се граничи са Доњим Црњеловом, то није спорно, тако да постоје одређене везе и што се популације тиче, сигурно, али, опет кажем, дјело Радмиле Кајмаковић, суочено са писаним изворима из 19. вијека, може служити само као путоказ, никако као извор ког ћемо се безрезервно држати.

Само да потврдим да се у Буруму сахрањују само породице које су се, опет према наводима Радмиле Кајмаковић, последње доселиле у Црњелово бијегом из Градачца. Породице из Горњег Црњелова су се до пре пар деценија сахрањивале у Доњем Црњелову. Данас имају своје гробље.
Него Велиборе, кад нађеш времена, молим те напиши мало више о преводима турских дефтера из 1851. Сигуран сам да ће тај рад одговорити на многа питања о миграцијама у северној Семберији средином 19-ог века.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #108 послато: Јун 14, 2022, 11:22:24 пре подне »
54. Пауновић, Никољдан, Буковик, Нова Варош, J2b-M205>Y22059

Конкретно о пореклу Пауновића из Буковика нисам пронашао више у самој литератури. За становништво Буковика (Нововарошки крај) каже се следеће:

"Буковик је насељен почетком XVIII века углавном становништвом досељеним из Херцеговине и Црне Горе. Године 1921. бројало је 79 домова и 682 становника. Већина становника слави: Светог Луку, Светог Николу и Аранђеловдан. Сеоска слава је Бела среда."

Неки од Пауновића писали су и на порталу Порекло:

"Пауновићи којима припада моја фамилија населили су се на простору општине Нова Варош. Најбројнији су они из села Буковик. Прича се да су се доселили из околине Требиња у другој половини 19. века. Крсна слава им је Никољдан."
https://www.poreklo.rs/2012/03/01/paunovi%C4%87/comment-page-1/

Упитно колико је ово предање о пореклу из Требиња тачно, будући да на простору Источне Херцеговине нема оваквих хаплотипова J2b-M205. Реч је о подграни J-Y155375, тзв. кричког рода, која је најдоминантнија у Затарју и на простору Старог Влаха. У околини Нове Вароши је хаплогрупа J2b-M205 прилично заступљена (+10%) и то вероватно са више својих подграна. Јавља се код слављеника Никољдана, Ђурђевдана, Ђурђица, Стевањдана и Врачевдана. Иако главнина хаплотипова одлази на подграну J-Y155375, присутне су сигурно још неке подгране. Оваква разноврсност хаплотипова (већа него у самом Затарју) говори да је можда, осим касније доминатне старохерцеговачке струје, било и нешто старијих породица.

Резултат Пауновића је и потврда једног резултаа из Виљуше крај Чачка, а генетички потпуно поклапање на 23 маркера има са Кричкама и Ераковићима из Братишковаца крај Скрадина (иста слава). Узевши у обзир исту крсну славу, поклапање на 23 маркера, чињеницу да су то матични крајеви далматинских Крички, као и да добар део крајишких родова води порекло из Старог Влаха, намеће се закључак да може бити неке везе.

Не знамо којој тачно подграни припадају Кричке, с обзиром да су J-BY173966- (Затарје, Западна Србија) и J-Y218111- (Банијски Кричи). Пауновићу би за сада препоручио тест на J-BY173966, пошто је то најбронија подграна у Пљеваљском крају и Западној Србији.

Осим са Кричкама, потпуно поклапање има и са Исаиловићима (Ђурђиц) из Мачве и Аларгићима (Никољдан) из Врбаса, док су му веома блиски Крајишници J-Y155375 са славом Никољдан (Сурле, Радаковићи), а нешто даљи Крајишници J-Y155375 са славом Ђурђевдан (Петровићи, Стојичићи и Гушевци).
« Последња измена: Јун 14, 2022, 11:31:10 пре подне Небојша »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #109 послато: Јун 14, 2022, 12:09:09 поподне »
54. Пауновић, Никољдан, Буковик, Нова Варош, J2b-M205>Y22059

Конкретно о пореклу Пауновића из Буковика нисам пронашао више у самој литератури. За становништво Буковика (Нововарошки крај) каже се следеће:

"Буковик је насељен почетком XVIII века углавном становништвом досељеним из Херцеговине и Црне Горе. Године 1921. бројало је 79 домова и 682 становника. Већина становника слави: Светог Луку, Светог Николу и Аранђеловдан. Сеоска слава је Бела среда."

Неки од Пауновића писали су и на порталу Порекло:

"Пауновићи којима припада моја фамилија населили су се на простору општине Нова Варош. Најбројнији су они из села Буковик. Прича се да су се доселили из околине Требиња у другој половини 19. века. Крсна слава им је Никољдан."
https://www.poreklo.rs/2012/03/01/paunovi%C4%87/comment-page-1/

Упитно колико је ово предање о пореклу из Требиња тачно, будући да на простору Источне Херцеговине нема оваквих хаплотипова J2b-M205. Реч је о подграни J-Y155375, тзв. кричког рода, која је најдоминантнија у Затарју и на простору Старог Влаха. У околини Нове Вароши је хаплогрупа J2b-M205 прилично заступљена (+10%) и то вероватно са више својих подграна. Јавља се код слављеника Никољдана, Ђурђевдана, Ђурђица, Стевањдана и Врачевдана. Иако главнина хаплотипова одлази на подграну J-Y155375, присутне су сигурно још неке подгране. Оваква разноврсност хаплотипова (већа него у самом Затарју) говори да је можда, осим касније доминатне старохерцеговачке струје, било и нешто старијих породица.

Резултат Пауновића је и потврда једног резултаа из Виљуше крај Чачка, а генетички потпуно поклапање на 23 маркера има са Кричкама и Ераковићима из Братишковаца крај Скрадина (иста слава). Узевши у обзир исту крсну славу, поклапање на 23 маркера, чињеницу да су то матични крајеви далматинских Крички, као и да добар део крајишких родова води порекло из Старог Влаха, намеће се закључак да може бити неке везе.

Не знамо којој тачно подграни припадају Кричке, с обзиром да су J-BY173966- (Затарје, Западна Србија) и J-Y218111- (Банијски Кричи). Пауновићу би за сада препоручио тест на J-BY173966, пошто је то најбронија подграна у Пљеваљском крају и Западној Србији.

Осим са Кричкама, потпуно поклапање има и са Исаиловићима (Ђурђиц) из Мачве и Аларгићима (Никољдан) из Врбаса, док су му веома блиски Крајишници J-Y155375 са славом Никољдан (Сурле, Радаковићи), а нешто даљи Крајишници J-Y155375 са славом Ђурђевдан (Петровићи, Стојичићи и Гушевци).

У подацима из Писанија манастира Милешеве 1863 – 1897, налазимо петорицу приложника Пауновића из Буковика пописаних 1873. године:

Пауновић   Исаило   
Пауновић   Ђоко   
Пауновић   Милисав   
Пауновић   Зарија   
Пауновић   Симо   

Да ли је тестираном познато да део Пауновића у Буковику има надимак "Зарићи" (можда је овај надимак баш по пописаном Зарији 1873.)? Можда је сувишно да питам: држе ли сви Пауновићи у Буковику да су један род?

Велики поздрав
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #110 послато: Јун 14, 2022, 05:07:44 поподне »
56. Ганић, Јовањдан, Вукосавци, Аранђеловац, J2a-M67

Вероватно је реч о подграни J-Z467. Тестирани је у упитнику навео да постоји могућност да је прадеда, или чукундеда, усвојен у Ганиће. Старије презиме Петровић, даљим пореклом "од Сјенице". Како су већ тестирани једни Ганићи из овог места и припадају истој хаплогрупи, као и због чињенице да се за њих и у литератури каже да су дошли од Сјенице, вероватно ово јесу изворни Ганићи. Оно што се условно не уклапа, јесте хаплогрупа која за сада не постоји у том јужном динарском појасу.

У односу на претходно тестираног Ганића из истог места постоји једна разлика на 23 маркера (маркер 576). Овој подграни J2a припада и Аритоновић, који је тестиран у склопу прве туре ове акције. Више о том резултату:

15. Аритоновић, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица, J2a-M67

Аритоновић је навео да је старије презиме породице гласило Алексић. Генетички је Аритоновићима најближа једна породица из Ранилуга, која такође слави Аранђеловдан (једна разлика на 23 маркера). Нема сумње да је реч о ближој вези. Осим тога, овом генетичком роду припадају још неке породице, понајвише из Шумадије и Западне Србије (Ганић/Аранђеловац; Ненадовић/Крупањ, итд). Занимљива је потенцијална веза са Самцима са Баније, који маркерима одударају од читаве ове групе, али није искључено да постоји нека даља веза. У сваком случају, ово би за сада био добар пример косовско-метохијске исељеничке струје која је присутна и на Западу Србије (не тако чест случај).

Савет за даље тестирање, J2a-M67 панел на YSEQ: http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45213

Код припадника овог генетичког рода из Шумадије и Западне Србије јавља се само слава Св. Јован, док се код тестираних из Косовског Поморавља јавља искључиво Аранђеловдан.
« Последња измена: Јун 14, 2022, 05:53:21 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #111 послато: Јун 14, 2022, 06:24:32 поподне »
66. Решетар, Петковдан, Ново Село, Даниловград, J2b-M241>Z638

Резултат интересантан из неколико разлога. За Решетаре постоји општеприхваћено мишљење да су у вези са Решетарима из Конавала код Дубровника. За њих се каже следеће:

Решетари (2 куће) не знају своје поријекло. Црквене матице их помињу овдје почетком XVII вијека,130 а у попису из 1673/4. сријетају се породице Лава и Петра Решетара. По једном запису, дошао је Марко Решетар из Дуге код Никшића у Мочиће, али их нема у овом селу тшти их је било да се зна. По казивању братства Решетар у Новом Селу код Спужа, са којим се професор Милан Решетар држао у крвном сродству и посјећивао, преци Решетара су прешли из Босне у Цуце, а одатле су се разилазили у разним правцима. У Цуцама су се рођакали са браством Пешикан. Презиме Решетар је дато по барјаку на кући који је био изрешетан турским мецима у једној борби. По И. Оиндику, Решетари су се раније звали Решетарићи. (Јован Вукомановић, Конавли, 1980)

Не наводи се шта славе ови Решетари из Конавала, али се за тестираног може рећи да није у вези са Пешиканима (хаплогрупа J1). С обзиром да презиме може бити надимачког карактера, упитно је колико је веза између ових Решетара реална, а колико плод повезивања на основу истог презимена.

Много је занимљивије предање које преносе браћа Миљанић, где се за Решетаре каже да су од Брацановића са Цетиња и да су одатле прешли у Бјелопавлиће. Ови Брацановићи су из Микулића у Бјелицама, а одатле имамо резултат Вујовића, хаплогрупа J2b-M241. Ови Вујовићи су потврђени и на 23andMe, SNP J-Z631. Проблем је што тај резултат са маркерима делује веома чудно, без ближих поклапања, са маркерима који се тешко уклапају у било коју подграну J2b.

Рештерар ни на основу маркера не изгледа као J-Z631, али такве ствари би већ требало проверити SNP тестом, па је то уједно и савет за даље тестирање. Генетички се најбоље уклапа у општи (најраширенији) род Z638, по свему судећи J-PH1751, уз само једно одступање у виду вредности 23 на маркру 390. Највећи број блиских поклапања поседује на прсотору Зете и Јужне Србије.

Ових Решетара из околине Даниловграда било је и у околини Скадра (Врака).

Решетари долазе у Враку из Новог Села у Бјелопавлићима, а даљим су пореклом из Конавља. Перо Решетар са женом из братства Кадијића и четири сина бежи да би сачувао брак, јер су сви Кадијићи, укључујући и удате жене из тог братства, прогнати из Црне Горе, као одмазда за убиство књаза Данила 1861. године од стране Тодора Кадијића. Живе у селу Кулу.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #112 послато: Јун 14, 2022, 08:22:37 поподне »
Само да потврдим да се у Буруму сахрањују само породице које су се, опет према наводима Радмиле Кајмаковић, последње доселиле у Црњелово бијегом из Градачца. Породице из Горњег Црњелова су се до пре пар деценија сахрањивале у Доњем Црњелову. Данас имају своје гробље.
Него Велиборе, кад нађеш времена, молим те напиши мало више о преводима турских дефтера из 1851. Сигуран сам да ће тај рад одговорити на многа питања о миграцијама у северној Семберији средином 19-ог века.

Са задовољством ћу отворити и нову тему на форуму, посвећену том попису, чим буде објављен превод, надам се до краја јула. Из обзира према екипи која ради на томе, али и људима који финансирају превод, мислим да не би било коректно с моје стране да у овом тренутку откривам превише детаља. :-)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #113 послато: Јун 14, 2022, 08:53:37 поподне »
43. Кнежевић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи/Челинац, I2-Y177643

Још једна од породица која припада роду Крајишких аранђеловштака, радно названих и "Родићима", о којима је много писано на засебној теми (Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055). Да подсетимо, ово је друго братство са презименом Кнежевић за које је утврђена припадност овом роду. Њихови презимењаци, Кнежевићи из Дрвара и околине, славе Никољдан. Иначе, могућу припадност Кнежића из Бранешца роду "Родића" смо претпостављали:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.msg170530#msg170530

Хаплотип тестираног одудара на једној карактеристичној вредности од модалног хаплотипа рода на 23 маркера. У питању је вредност DYS437=14 која је за сада једино забележена код тестираног Кнежевића.
« Последња измена: Јун 14, 2022, 08:55:33 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #114 послато: Јун 14, 2022, 10:21:58 поподне »
59. Радовић, Јовањдан, Горњи Гајтан/Медвеђа, I2-FT109402

Тестирани припада исељеном огранку Радовића јовањштака из Борковића у Пиви. Радовићи су се из Борковића доселили у Горњу Јабланицу у годинама након њеног ослобођења од Османлија, односно након 1879. године. Припадају роду Лаловића – Пивљана, који смо обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а о којем је писао аутор Небојша Бабић.

О Радовћима у Борковићима шездесетих година прошлог века Обрен Благојевић је забележио следеће:
Цитат
То је старо пивско братство од стабла Браниловића. Сад их има око 20 кућа. По предању, живјели су у Плужинама па у Гусићу и Крушеву, одакле су се преселили у Борковиће, као на првобитне катуне. Род су им Делићи, Лондровићи и Таловићи у истом селу, па су имали и заједничку славу, Јовањдан. Код њих се задржало предање да је приликом зидања Пивског манастира „ухваћена сјенка” Иванца Радовића. Од њих је Радул Радовић, један од првих устаника у Пиви још из ратова шездесетих година и једна од првих жртава устанка из 1875. године. Он је био син Голубов а овај Стојанов. Јован Радовић се око 1830. године одселио на имање жене Анће у Јериниће, и сад их је тамо неколико кућа. Година 1889. одселиле су у Србију 4 куће Радовића, а мало касније још двије. Шћепан је још раније, око 1870. године одселио у Босну.

Модални хаплотип рода Лаловића – Пивљана карактерише вредност маркера DYS385а=15. Тестирани Радовић на упоредива 23 маркера има потпуно подударање са хаплотипом раније тестираног Радовића из Борковића/Плужине.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #115 послато: Јун 14, 2022, 10:49:29 поподне »
59. Радовић, Јовањдан, Горњи Гајтан/Медвеђа, I2-FT109402

Тестирани припада исељеном огранку Радовића јовањштака из Борковића у Пиви. Радовићи су се из Борковића доселили у Горњу Јабланицу у годинама након њеног ослобођења од Османлија, односно након 1879. године. Припадају роду Лаловића – Пивљана, који смо обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а о којем је писао аутор Небојша Бабић.

О Радовћима у Борковићима шездесетих година прошлог века Обрен Благојевић је забележио следеће:
Модални хаплотип рода Лаловића – Пивљана карактерише вредност маркера DYS385а=15. Тестирани Радовић на упоредива 23 маркера има потпуно подударање са хаплотипом раније тестираног Радовића из Борковића/Плужине.
Od Jevtica sa Ozrena JOVANDAN se razlikuje na dva markera. Znači još jedna veza Stare Hercegovine i severoistočne Bosne.

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #116 послато: Јун 14, 2022, 11:08:15 поподне »
2. Челиковић, Стевањдан, Качер, Ужице

Припада хаплогрупи R1a-Z280, вероватно подграни YP270.


Тестирани је у упитнику навео да су Челиковићи у Качер доселили из Заовина на Тари, а да им је ранија слава била Ђурђевдан.

Čelikovići imaju predanje da su u Zaovine došli iz Čelikovog polja, blizu sastava Tare i Pive, danas opština Foča, te da se deo familije koji je tamo ostao poturčio.

Na Bošnjačkom dnk je već testiran Čelik iz Čelikovog polja i ispao R1a-Z280-Z2902-A22775

Da li bi rezultat našeg Čelikovića bio blizak sa ovim?
Ako se slaže, onda je predanje o vlastelinskom rodu Žarkovića-Čelikovića može biti tačno.
U svakom slučaju je zanimljivo.

Hvala
« Последња измена: Јун 14, 2022, 11:14:38 поподне Марен »

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #117 послато: Јун 14, 2022, 11:26:55 поподне »
68. Благојевић, Батковић, Бијељина, Јовањдан

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494, и као већина N2 са славом Јовањдан највероватније припада још нижој грани FGC28435. Има карактеристичне вредности СТР маркера DYS389i-ii=15-30 и DYS570=19.

У упитнику је тестирани оставио податак да има наговештаја да су Благојевићи досељени са Мајевице. Такође се мисли да су Благојевићи сродни са Симикићима (Јовањдан) из Батковића. Као занимљивост да нпоменем да на Мајевици (Лабуцка) има Симикића који славе Јовањдан и прислужују Аранђеловдан, што би потенциално могло указати на неку везу са Петровићима (Кнежевићи, Поповићи, Пејовићи) из Бањана.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #118 послато: Јун 15, 2022, 12:13:33 пре подне »
Čelikovići imaju predanje da su u Zaovine došli iz Čelikovog polja, blizu sastava Tare i Pive, danas opština Foča, te da se deo familije koji je tamo ostao poturčio.

Na Bošnjačkom dnk je već testiran Čelik iz Čelikovog polja i ispao R1a-Z280-Z2902-A22775

Da li bi rezultat našeg Čelikovića bio blizak sa ovim?
Ako se slaže, onda je predanje o vlastelinskom rodu Žarkovića-Čelikovića može biti tačno.
U svakom slučaju je zanimljivo.

Hvala

Није уопште реч о истим подгранама R1a.

Челиковићи: https://www.yfull.com/tree/R-YP270/
Челик: https://www.yfull.com/tree/R-A22775/


Ван мреже Данило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #119 послато: Јун 15, 2022, 12:21:15 пре подне »
56. Ганић, Јовањдан, Вукосавци, Аранђеловац, J2a-M67

Вероватно је реч о подграни J-Z467. Тестирани је у упитнику навео да постоји могућност да је прадеда, или чукундеда, усвојен у Ганиће. Старије презиме Петровић, даљим пореклом "од Сјенице". Како су већ тестирани једни Ганићи из овог места и припадају истој хаплогрупи, као и због чињенице да се за њих и у литератури каже да су дошли од Сјенице, вероватно ово јесу изворни Ганићи. Оно што се условно не уклапа, јесте хаплогрупа која за сада не постоји у том јужном динарском појасу.

У односу на претходно тестираног Ганића из истог места постоји једна разлика на 23 маркера (маркер 576). Овој подграни J2a припада и Аритоновић, који је тестиран у склопу прве туре ове акције. Више о том резултату:

Код припадника овог генетичког рода из Шумадије и Западне Србије јавља се само слава Св. Јован, док се код тестираних из Косовског Поморавља јавља искључиво Аранђеловдан.

Поздрав Небојша,
Ја сам тестирао овог рођака с којим делим презиме и славу а према стаблу, први заједнички предак са њим ми је 6 колена удаљен. Иако смо далек род, а он има тренутно 93 године, решили смо да проверимо то предање да је неко његов усвојен и рекао бих да је то сада демантовано пошто смо иста хаплогрупа.
Мој тест је рађен 2017 по старом систему и искрен да будем, нису ми јасне бројке у вези наших резултата тј. маркери којима се овде доста људи слижи. Дискусија о томе је такође у теми ДНК тестирање 14.09.2017 (последња страна).

Моја страна фамилије је такође знана да је правила ванбрачну децу другим удатим женама и за сада знамо за неколико тих случајева који нису тестирани а мушки су. Па сам спреман да ће се пре или касније појавити неко тестиран из неке потпуно друге фамилије као врло близак род.

Нигде осим у нашем селу (4 куће) нисам наишао на Православне Ганиће а дефинитовно нисмо род са осталим Ганићима који су од Куча па да кажемо да смо се вратили у Хришћанство. Интригантан ми је Ненадовић поменут овде јер делимо и славу и (колико се разумем) хаплогрупу. Такође сам, читајући по форуму нашао да у Банији постоји тестирана породица блиска нам по Хаплогрупи и слави која има предање да потичу из Скадра што наводно указује на пут који нас потенцијално повезује.

Сада ми је неупитно да смо ми сви J2a али ми фали знање у вези праћења порекла и миграције, да коначно нађемо од кога потичемо пре 1800. год што је негде по предању када смо досељени у Вукосавце.

Заиста бих волео када би неко ко се разуме, прочитао овакве чланке/коментаре које избацује Претрага форума Порекло и дао ми своје мишљење.

Ускоро ћу поћи у госте да доставим рођаку ове налазе како сам и обећао па бих волео да могу нешто више и да му испричам.
Такође, не бих спамовао ову тему која је у вези описа новотестираних а нисам сигуран је ли тема Порекло Ганића адекватна, с обзиром да се тамо говори о Муслиманима који су од Милића.