Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС

Траже се > Пријатељи

<< < (2/4) > >>

Јовица Кртинић:
Проширујем ову тему и на успомене из Војске Југославије (ВЈ) и Војске Србије (ВС).

Starovlah:
У травничку касарну ушао сам 15 јуна 1986. године. Те године од ССОС (Савез социјалистичке омладине Словеније) стигао је предлог о потреби укидања манифестације ношења и предаје "штафете младости" као симбола братства и јединства народа Југославије. У мојој чети тај став је ватрено заступао војник из Словеније са презименом Бец а нас неколико "залуђених" Југословена смо га, због таквог његовог наступа, понекад, чак и физички злостављали. (данас бих му радо упутио извињење и дозволио му да ми све врати ;D)
Још један догађај је објележио моје прве војничке дане. Наиме, после обилних киша набујали потоци су пријетили да потопе Нови Травник (тадашни назив овог градића био је Пуцарево) и у њему војну фабрику Братство па смо, као војници без положене заклетве, изашли из касарне и 17 сати провели у води преносећи џакове са пјеском од којих је прављен одбрамбени бедем. Врхунац је био да смо у повратку морали да пјевамо "куд народна војска прође..."

ДушанВучко:
Кад сам био на стражи у Кумбору, она није била у режиму "2-2-2" (два сата пожарство, два сата стража, два сата одмор током целог дана, седам дана нон стоп) , него је била "4-2" (четири сата стража, осам сати одмор, што је много боље)...у та четири сата сам се састајао са другаром на месту које спаја наше стражарске деонице, па смо јели слаткише које је покупио од војника које је илегално пустио у продавницу, или смо пили кафу коју је мени кувала запослена у командном центру који се,налазио у мом рејону...вероватно је био смешан призор мене који носи лонче кафе и две шоље са пушком о рамену која се клати док држим шољице кафе, и идем на зборно место према другару на позицији између "тројке и четворке"...
После прекоманде у Зогање, стражарски режим је био стандардан , "2-2-2" ...он је мало тежи, јер је сан испрекидан на 4*2 сата дневно...међутим, постојала је тзв. трећа смена страже, која је у тих 4*2 сата одмора, подразумевала доручак, ручак и вечеру (остајала је само једна цела од четири туре од по два сата одмора)...Што значи да се дневно могло наспавати можда три до четири сата...Дешавало се да страже трају и по две недеље...управо је једна таква тура припала мени...после недељу дана и губљења сна, "пукао ми је филм" када ме је седмог дана, у та једина целокупна два сата одмора, пробудио један класић да ме пита за цигарету...ту су већ кренуле појаве од несанице, раздражљивост итд, и најбољи другар се понудио да ме замени ту другу недељу...то сматрам највећим гестом који је тад могао да направи, и тад сам схватио зашто су нам војници које смо видели када смо дошли у ту касарну, изгледали тако чудно...па били су неиспавани...

ДушанВучко:

--- Цитат: ДушанВучко Мај 17, 2021, 12:57:01 пре подне ---...него је била "4-2" (четири сата стража, осам сати одмор, што је много боље)

--- Крај цитата ---
Исправка, "4-8" је било у Кумбору (без пожарства за стражу... четири сата стража, осам сати одмор)...људи су се добровољно јављали за стражу, више одмора и следовања...два пута по четири сата страже дневно су били једина обавеза за стражара у Кумбору

ДушанВучко:
Знам да има људи који су прошли много горе, као што је рат, кад је несаница подразумевана, али ово је из угла мирнодопског времена, па у складу са тим "комфором" , три сата испрекиданог спавања дневно, једна или две недеље је хаос...
Што се Зогања тиче, ми везисти смо осим страже, радили и на повезвању караула са командним центром у Бару...повремено се проверавала борбена готовост. Док сам био дежуран , требало је да дам сигнал за узбуну на нивоу касарне, међутим , погрешно сам схватио да треба и на нивоу свих караула које су биле под ингеренцијом касарне Зогањ...то себи нећу да опростим, јер сам на ноге дигао неколико караула на граници са Албанијом, а нисам требао (редом сам звао карауле Владимир итд., а ионако патролирају нон стоп) ...ми који смо дошли из Кумбора, морали смо да се привикавамо на нове задатке, и прављене су грешке у тој фази, као што је неразумевање морнаричких чинова, пошто смо имали пешадијске раније...па је другар, коме се обратио преко везе Капетан бојног брода из Бара, поставио питање :" капетан чега?!" :D
Нисмо били распуштена банда, без обзира на то, касарна Зогањ је била казнена касарна, али нас петорица из Кумбора смо били у тој тури када је комадант те касарне тражио од Кумбора, да му пошаљу примрне војнике :) (на читању за прекоманду док смо били у Кумбору, сви су се чудили зашто ми идемо тамо..али, можда зато што нисмо хтели да будемо десетари пре тога :) Мени је то била већа казна да останем у Кумбору са новом војском и да их учим стројев корак , "надесно равнајс" (ми смо то у шали звали "налево деснајс") итд...)

Навигација