Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

Слијепчевићи (Банија)

<< < (2/2)

Окир СРБ:
КРСНА СЛАВА СЛИЈЕПЧЕВИЋА

- Што се тиче крсне славе Слијепчевића, у црквеном шематизму Епархије горњокарловачке (Банија, Кордун, Бела Крајина, Горски Котар, Лика), из 1883. године, наводи се да Слијепчевићи славе четири славе: Свете Враче, Светог Николу, Светог Јована и Светог Стефана Дечанског.

Дакле, знамо сасвим сигурно да Јовањдан славе Слијепчевићи у Класнићу, али не знамо шта славе Слијепчевићи из Ровишке, чији су потомци тестирани.

Окир СРБ:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Март 04, 2014, 04:11:05 поподне ---Главнина српског становништва на Банији је поријеклом из Босанске Крајине и то након 1689. Вјерујем да су и Слијепчевићи у тој групи.

--- Крај цитата ---
Анте Милиновић, који се бавио поријеклом становништва дворског краја, Слијепчевиће смјешта међу родове досељене из Поткозарја. Занимљиво је да су класнићки Слијепчевићи смјештени баш у засеоку који се назива Козара.

Прегледаћу посље литературу, па ћу редом извући помене Слијепчевића по годинама. Тако ћемо лакше одредити у ком таласу су се могли доселити на Банији.

Окир СРБ:
Слијепчевићи се помињу на Банији почевши од 1751. године. Презиме су у њемачким документима јавља у два облика, као: "Szliepchevich" и "Szlepchevich".

- 1751. године, помиње се поручник Јован Слијепчевић из глинског краја.
Зна се да је Јован 1737. године постао заставник, што значи да је његов род прије 1737. године био на Банији.

- 1754. године, помиње се парох Јован Слијепчевић из глинског краја, у вези са тужбом крајишника против свјештенства.

- 1756. године, помиње се хусар Максим Слијепчевић, у вези са тужбама хусара у вези са земљишним споровима.

- 1756. године, помиње се хусарски поручник Иван Слијепчевић, у питању је списак официра Банске регименте прије извршења војне реформе. Вјероватно су поручници Јован и Иван Слијепчевић једна особа.

Литература: Др Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне крајине у XVIII. вијеку; Банска Крајина XVII-XVIII. вијек, Београд, 1989-1997.

Небојша:
Самобор, село у горњој Херцеговини, Милош Д. Слијепчевић:

“ Slijepčevića ima iseljenih u raznim našim krajevima. Dve kuće su u Prijeđelju kod Foče, tri đomaćinstva u Krupcu u Borču, tri domaćinstva u Riocima kod Bileće, u okolini Leskovca su tri kuće, u Uroševcu pet; ima ih u okolini Bijeljine u Loparama, Osmacima kod Vlasenice, u Kozicama u Slavoniji, u Novom Sadu, Adi, Nišu, kod Bosanske Dubice i Gradiške, u Glini, u Crvenki, Sarajevu, Beogradu. “

Окир СРБ:
Можемо закључити да су Слијепчевићи (бар један њихов дио) досељени на Банију из Поткозарја, у првом великом таласу, посље Великог турског рата (1683-1699).

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна