Монтевидео, Бог те видео: порекло наших фудбалера из Монтевидеа 1930.

Порекло становништва > Опште

<< < (2/4) > >>

ДушанВучко:

--- Цитат: Nebo Октобар 15, 2020, 09:12:33 поподне ---Пре свега, морам рећи да ме сваки пут кад иде ова серија (а ово је већ н-ти пут да се репризира, али увек могу испочетка да је пратим) неки моји другари, звездаши, зезају за оно 2:0 за БСК, уз стално истицање како је „Звезда“ следбеник БСК-а, а „Партизан“ – „Југославије“, и како им то личи на неке дербије...

Ово ми је потврдио и мој пок. таст, који је као дечак у Београду гледао предратни фудбал и био савременик оснивања „Партизана“ и „Звезде“. Он није имао никакве двојбе да је „Партиазн“ де факто настао на традицији БСК-а, а „Звезда“ од „Југославије“.

--- Крај цитата ---
"Оно кад се радују победи противника" јер немају предзнање. Баш ме обрукаше звездаши :) Ја сам први пут од оца чуо како је Звезда наследник СК Југославија, а ти си потврдио то. Мада не у правном смислу, идеологија је прекинула континуитет Југославије и БСКа у Звезду и Партизан, али може да се каже да континуитет неки постоји...Не знам да ли је било међу популацијом која је пратила једне и друге пре рата, опредељење да се настави навијање и за њихове незваничне наследнике после рата (а чим је то твој таст помињао, значи да су људи знали)

Nebo:

--- Цитат: Atlantische Октобар 15, 2020, 09:56:41 поподне ---Један од функционера савеза и вођа репрезентације која се запутила пут Монтевидеа био је др Коста Хаџи,

--- Крај цитата ---

Хаџи је у серији приказан као прилично антипатичан лик.

Nebo:

--- Цитат: Nenad M Октобар 15, 2020, 10:44:28 поподне ---Не мали број пута сам читао како ови из ОФК Београда тврде да су они наследници БСК-а. Пре неких 17 или 18 година су променили плочу, па није више БСК, него БАСК, клуб који је одавно престао да постоји. Разлог је био што је тада УЕФА давала неке паре клубовима старим бар сто година. То би значило и да су најстарији активни фудбалски клуб у Србији, али све то је чиста измишљотина. Најстарији клуб је био и остао Шумадија из Крагујевца, коју је основао Данило Стојановић - чика Дача. Појављује се у серији, наравно.

--- Крај цитата ---

Постоји и та прича да је ОФК Београд следбеник БСК-а. Можда и није сасвим без основа, макар због играчког кадра који је заиграо у ОФК-у (односно "Металцу" како се најпре звао), па су узели и боје БСК-а. Али, чини ми се да је то више неко вештачко повезивање са славним клубом.

Nebo:
У серији смо могли видети и лик Анте Пандаковића, селектора („изборника“) репрезентације Југославије у време када долази до сукоба на релацији београдских и загребачких фудбалских кругова, који ће узроковати бојкот хрватских играча, а затим и смену Пандаковића и постављање Бошка Симоновића за селектора.

(ca: http://nogomet.lzmk.hr)

У серији Анту Пандаковића игра „special guest star“ хрватски фудбалски стручњак Мирослав-Ћиро Блажевић. Ово је својеврстан гаф режије, јер у време кад се радња серије догађа (1930) Анте Пандаковић има 40 година, а глуми га Ћиро од својих 70 и кусур.

Анте и његов брат Мирослав-Мирко оснивачи су једног од најстаријих хрватских фудбалских клубова - Загребачки шпортски клуб „Викторија“ (1907; клуб је угашен 1945).

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://nogomet.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1721

Пандаки су стари род из Краљевца Купинечког, некада села на југозапад од Загреба, данас предграђа. Њихов заселак је по њима носио име Пандаки, Пандак-Село или Пандашко. Има их и у селима између Краљевца и Јастребарског - Зденчина и Дворанци. Изворно презиме је Пандак, а један део фамилије, они који су се населили у Загребу, додао је -ић, па се презивају Пандаковић.

Петар Скок даје објашњење овог презимена као западну варијанту светачког имена Пантелејмон („Панталеон“) - Панде(леон) - Панде - Пандек. Дакле, пандан нашем презимену Пантелић.

Nebo:
Михаило Андрејевић – Андрејка (1898-1989), србски лекар, фудбалер и фудбалски стручњак и функционер, како у југословенским, тако и у светским оквирима. На разне функције у FIFA биран је у раздобљу од преко пола столећа.

Андрејка је заробљен крајем 1915. године од Бугара, кад је био 17-годишњак (био је добровољац у србској војсци). Најпре је био у логору, а онда су га ангажовали да игра фудбал за бугарске клубове. Побегао је из заточеништва и доспео на Солунски фронт у чијем пробоју је учествовао.

Један гаф у серији направљен је око тога што Андрејка (којег игра Војин Ћетковић) нема деце, због чега му таст стално приговара. Међутим, Андрејевић је у време кад је са репрезентацијом Краљевине Југославије путовао у Монтевидео, имао трогодишњег сина Милана.

О пореклу Михаила Андрејевића тешко је нешто поуздано сазнати. Он је рођен у Пожаревцу, а Андрејевићи у Пожаревцу документовано се спомињу 1837. године (извесни Николча Андрејевић). Андрејевићи са славом Света Петка у Пожаревцу потичу од досељеника из села Пољана код Свилајнца. У Пољану су дошли почетком 19. века из Валакоња код Бољевца. Презиме није баш тако често, али није сасвим сигурно да је ово род од којег потиче Михаило Андрејевић.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
https://nadlanu.com/314248/poliglota-u-kopackama-zbog-doktora-andrejke-jugoslavija-je-otisla-u-montevideo/
http://www.politika.rs/scc/clanak/175653/Tata-kupio-globus-da-se-opravda-za-Montevideo
http://www.srpskilegat.rs/umro-je-lekar-fudbaler-fudbalski-radnik-mihailo-andrejevic/

Навигација