Презимена на -ац или -ак

Порекло становништва > Опште

<< < (3/14) > >>

Окир СРБ:
Поздрав, Филипе.

Иловци у Суботици су буњевачког поријекла (претпостављам, пошто је Миливој Иловац писао о Буњевцима), свакако католици.

Ја посједујем двије књиге о Буњевцима, али се ни у једној не помињу Иловци.

На интернету је доступан и попис Суботице из 1720. године. Ни у њему се не помињу Иловци.

Ја вам препоручујем да одете у библиотеку у Суботици и да тражите сљедеће наслове (вјерујем да у њима има нешто о Иловцима):
1) Анте Секулић, Бачки Буњевци и Шокци, Загреб, 1990.
2) Анте Секулић, Бачки Хрвати: народни живот и обичаји, Загреб, 1991.
3) Анте Секулић, Особна имена, презимена и надимци бачких Хрвата, Суботица, 2006.
4) Анте Секулић, Расправа о језику бачких Хрвата, Загреб, 1997.

Ови наслови су доступни у суботичкој библиотеци, нисам сигуран само за трећи.

Чак је и један Иловац, Миливој писао о Буњевцима.
у питању је књига "О правопису и језику у Буњеваца".

Муњени Ћелић:

--- Цитат ---Ови наслови су доступни у суботичкој библиотеци, нисам сигуран само за трећи
--- Крај цитата ---

Можда у ''Сувенирници'' у Градској кући :)
Премда мислим да су Иловци новији досељеници у Суботицу (и околину).

maxi:
Прије два дана писао сам вам на маил [email protected], али ми нико није одговорио, а како сам нестрпљив, одлучио сам да поставим текст маил-а и овдје. Па ако неко може да помогне, има некакве корисне информације, добро су дошле.

Прочитао сам ваш текст везан за поријекло презимена Шарац (http://www.poreklo.rs/2012/03/26/%C5%A1arac/), па имам пар питања и констатација. Моји Шарци су поријеклом из села Читлук, општина Козарска Дубица. Славе Светог Јована. По предању доселили су се из Лике. Колико сам успио сазнати, Шарци у Лици углавном славе Св. Николу, али Шарци у Далмацији славе Св Јована, па је сасвим изгледно да је миграциона струја водила преко Лике у Босанску крајину. Прегледао сам Шематизам Дабро-Босанске митрополије из 1882, и они се тад не спомињу у селу Читлук. Међутим у књизи Ђорђа Јањетовића, којем је шематизам главни извор при писању рада, Шарци се спомињу у Читлуку( али како је књига слабо скенирана тј. оцерована па се слова мјешају пише ШАРАР). Е сад би ми требала помоћ, ако неко има оригинал ова два дјела (а не скенирана са нета), да ми провјери обје књиге. У случају да се не спомиње у Шематизму 1882. године, онда досељавање Шараца на простор дубичког среза пада између 1882 и 1888. године, јер је тада рођен мој пранђед Васо и поуздано се зна да је ту рођен. Ово се уклапа и у општу историјску слику, пошто се након Аустро-угарске окупације 1878. године знатан број Личана доселио на територију дубичког среза, те је и данас веома често презиме Личанин. Ако било шта имате додати, или знате можда више података о томе одакле су се доселили, или да ме упутите, био бих вам захвалан. Срдачан поздрав. Марко Јанковић

Тимар:
Марко, интереује ме је ли ти се ослањаш само на своје презимењаке из Читлука и јовањштаке или на презиме Шарац и славе које славе?
То питам, јер, у ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину као и књизи Ђорђа Јањатовића ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ, у дубичком крају презиме Шарац славе три различите славе: Јовањдан у парохији Читлук, Ђурђевдан у парохији Дубица и Часне Вериге у парохији Сводна, која касније припада Новом. Иначе, овдје се може видјети да је ово презиме доста распрострањено око Сарајева, Рогатице,Тешња, Герзова, Дервенте, Прњавора, Бихаћа, Крупе, Петровца, Дрвара и који славе Јовањдан, Миољдан, Ђурђевдан, Никољдан, Симеона Богопримца и Часне Вериге.
У Карловачком владичанству презиме Шарац спомиње се као слављеници Јовањдана и Никољдана, а у Далмацији Александар Бачко у књизи ПОРОДИЦЕ ДАЛМАТИНСКИХ СРБА, не наводи слављенике јовањштаке, једино ако се не односи на Мирловић Поље, гдје је најбројнији огранак православног далматинског рода Шараца (стр. 469/70).
Јевто Дедијер у својој ХЕРЦЕГОВИНИ на срт 262 и 296 спомиње презиме Шарац који су поч. 19 вијека дошли у Радишиће у љубушки котар из Броћанске области , стр. 68, 75, 86....
У Црној Гори, Пљевљу и Полимљу, у књизи БЈЕЛОПАВЛОВИЋИ-ПЈЕШИВЦИ аутора Петра Шобајића; КУЧИ, ПЛЕМЕ У ЦРНОЈ ГОРИ од Јована Ердељановића и ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ аутора Милета Вујновића, спомиње се презиме Шарановић и Шаринци, а презиме Шарац нисам пронашао.
Толико од Милорада Богдановића из Поткозарја.

Синиша Јерковић:

--- Цитат: maxi Октобар 05, 2013, 12:08:24 поподне ---Прије два дана писао сам вам на маил [email protected], али ми нико није одговорио, а како сам нестрпљив, одлучио сам да поставим текст маил-а и овдје. Па ако неко може да помогне, има некакве корисне информације, добро су дошле.

Прочитао сам ваш текст везан за поријекло презимена Шарац (http://www.poreklo.rs/2012/03/26/%C5%A1arac/), па имам пар питања и констатација. Моји Шарци су поријеклом из села Читлук, општина Козарска Дубица. Славе Светог Јована. По предању доселили су се из Лике. Колико сам успио сазнати, Шарци у Лици углавном славе Св. Николу, али Шарци у Далмацији славе Св Јована, па је сасвим изгледно да је миграциона струја водила преко Лике у Босанску крајину. Прегледао сам Шематизам Дабро-Босанске митрополије из 1882, и они се тад не спомињу у селу Читлук. Међутим у књизи Ђорђа Јањетовића, којем је шематизам главни извор при писању рада, Шарци се спомињу у Читлуку( али како је књига слабо скенирана тј. оцерована па се слова мјешају пише ШАРАР). Е сад би ми требала помоћ, ако неко има оригинал ова два дјела (а не скенирана са нета), да ми провјери обје књиге. У случају да се не спомиње у Шематизму 1882. године, онда досељавање Шараца на простор дубичког среза пада између 1882 и 1888. године, јер је тада рођен мој пранђед Васо и поуздано се зна да је ту рођен. Ово се уклапа и у општу историјску слику, пошто се након Аустро-угарске окупације 1878. године знатан број Личана доселио на територију дубичког среза, те је и данас веома често презиме Личанин. Ако било шта имате додати, или знате можда више података о томе одакле су се доселили, или да ме упутите, био бих вам захвалан. Срдачан поздрав. Марко Јанковић

--- Крај цитата ---

Марко, о презимену Шарац сам доста писао и кад сам писао о поријеклу властите породице у тексту http://www.poreklo.rs/2012/07/22/u-potrazi-za-starim-krasojevićima/
Шарци у крајини припадају истој племенској групи као и Јерковићи. И Јерковићи славе и Јовањдан и Петровдан (што је исто што и Часне Вериге) баш као и Шарци. Шарци су по свему судећи из врличког краја у Далмацији. Из Врлике су дошли у Босанску крајину, једна грана је свакако прошла и кроз Лику. За Шарце већина ствари пише у поменутом тексту , али погледај и коментаре испод јер су се јављали и неки Шарци из Црне Горе.

Навигација