Вјера и култура Срба > Православље
Srpska pravoslavna crkva u XVII stoljeću
Pavo:
Prije nekog vremena mi je jedan od forumaša skrenuo pažnju na jedan rad Radmile Tričković. Radi se o prijepisu i analizi jednog osmanskog izvora iz 1641. godine. To je jedan defter poreznih dugovanja Pećke patrijaršije.
http://www.mediafire.com/file/kbs8e63wy1ndo76/Trickovic3.pdf
Ovaj izvor donosi dragocjene podatke ne samo o ustroju same patrijaršije, već i o visini poreza, imenima episkopa, pa čak i njenom odnosu s franjevačkom provincijom Bosnom Srebrenom koja joj je po osmanskom zakonu bila porezno podređena.
Uz rad dolazi i karta:
Voljen od Boga:
--- Цитат: Pavo Октобар 20, 2018, 02:09:11 пре подне ---Prije nekog vremena mi je jedan od forumaša skrenuo pažnju na jedan rad Radmile Tričković. Radi se o prijepisu i analizi jednog osmanskog izvora iz 1641. godine. To je jedan defter poreznih dugovanja Pećke patrijaršije.
http://www.mediafire.com/file/kbs8e63wy1ndo76/Trickovic3.pdf
Ovaj izvor donosi dragocjene podatke ne samo o ustroju same patrijaršije, već i o visini poreza, imenima episkopa, pa čak i njenom odnosu s franjevačkom provincijom Bosnom Srebrenom koja joj je po osmanskom zakonu bila porezno podređena.
Uz rad dolazi i karta:
--- Крај цитата ---
Не постоји прегледнији и егзактнији доказ гдје су живјели Срби у 17. вијеку. С обзиром да нас занима поријекло појединаца и родова, изузетно би било занимљиво на ову карту уцртати католичке цркве и џамије које су постојале у истом периоду. Знам да је то велки посао, али ако се зна да ће се крајем овог вијека десити јако велике демографске промјене, таква карта би била изузетно корисна.
Amicus:
--- Цитат: Voljen od Boga Октобар 20, 2018, 12:59:40 поподне ---Не постоји прегледнији и егзактнији доказ гдје су живјели Срби у 17. вијеку. С обзиром да нас занима поријекло појединаца и родова, изузетно би било занимљиво на ову карту уцртати католичке цркве и џамије које су постојале у истом периоду. Знам да је то велки посао, али ако се зна да ће се крајем овог вијека десити јако велике демографске промјене, таква карта би била изузетно корисна.
--- Крај цитата ---
Тачније, где су живели православни.
Pavo:
Zanimljivo je da se iz ovog izvora vidi da su postojale Kovinska i Solnočka mitropolija, no da su one upražnjene i pripojene Segedinskoj.
U Kovinu je i prije dolaska osmanlija postojala srpska zajednica, a iz imena u defteru iz 1559. možemo vidjeti da u gradu Srbi čine značajnu manjinu. Susjedna naselja Čip i Lovra koja su u XVIII stoljeću srpska su 1559. još uvijek mađarska, pa su tamošnji Srbi vjerojatno došli u Velikoj Seobi.
Što se tiče Szolnoka, tamo popis sandžaka Szolnok iz 1591. nalaze četiri sela u kojim se po imenima vidi da žive Srbi. Sva 4 sela su se nalazila između Szolnoka i grada Mezőtúr. Ova sela su bila potpuno okružena Mađarima i činila enklavu koja je bila stotinjak kilometara udaljena od mađarsko-srpske etničke granice na sjeveru današnje Vojvodine. Sva četiri sela su propala i oko 1700. su samo pustare. Nisam siguran u koje vrijeme su sela ostala pusta ni što se dogodilo s ovim Srbima.
Amicus:
Карта Пећске патријаршије од 1557 из Станојевићевог Хисторичког атласа за опћу и народну хисторију, Загреб, 1925
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију