Буњевци

Порекло становништва > Србија

Буњевци

<< < (2/33) > >>

сɣнце:
Можете се слагати колико хоћете, језички је овако.
Буњевац је особа везана за предположено Буњево, које је по својему образу место настало на земљи или основано неким тко се звао или кога су звали Буњ.
Да је био Бун, било би Буново и Буновци.
Да је било женско Буна, било би место Буњино а народ Буњинци.
Да је била река Буна, било би само Буњци или Буњани, како је и од Босна, Босанци или Бошњани или од поља Пољаци или Пољани, или од горе Горци или Горани.

У Крајини, у Подкозарју почесто сам слушао презиме Бунић. Може да (мож'да) би ваљало изнаћи неке Буниће, тер узнати од њих нека приповедања или тестирати их.
Има Бунића међу Плитвицама и Удбином.

https://www.youtube.com/v/PpWoAYN1WGY

Хербез:
„Буња“ = пастирска камена кућица од сухозида
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ka%C5%BEun

симо:
Мени је досад најлогичније објашњење поријекла имена Буњевци дао Јован Ердељановић у својој студији о њима,а то је да је то назив који су Буњевцима у сјеверној Далмацији дали њихови православни "рођаци" алудирајући на неразумљиве католичке молитве, па су то прозвали "буњањем",а оне који их користе Буњевци. Можда може да се повеже са "трабуњањем". Исто тако су католици православне у сјеверној Далмацији прозвали "ркаћима" због изговарања молитви кроз нос, што наши попови и данас често чине. И један и други назив су у Далмацији били егзоними, тј. били су неприхватљиви за оне који су их носили. Код Буњеваца у Лици и Бачкој, након исељавања из Далмације, ови називи су постали ендоними, јер су изгубили своје поспрдно значење. Мислим да је и конструкција "од ријеке Буне" каснија и могла би се назвати простонародном етимологијом, помјешаном са дијеловима предања неког од буњевачких родова који је заиста могао бити од ријеке Буне.

Доказ да је назив оригинално био поспрдан јесте што није опстао код буњевачких родова у Далмацији, ни у Херцеговини и и западној Босни. Тамо је опстао код православних, управо као поспрдан назив за католике.

Буњевци као популација католичких Срба имали су веома јасно српско национално осјећање приликом сеоба 17. вијека, тј. нису се ни по чему сем по вјери одвајали од својих православних рођака. Католичка црква у Лици је често и претњама, покушавала да Буњевце одвоји од осталих Срба, условљавајући им причест или црквене обреде, промјеном начина одјевања и обичаја.

Такође је занимљиво да су Буњевци у Бачкој у релативном кратком периоду успјели створити неку врсту панонске, равничарске, земљорадничке културе иако су били поријеклом горштаци и сточари. Добар примјер за оне који тврде да се начин живота тешко мијења и да Срби из Посавине или Подриња никако не могу бити из Херцеговине и Црне Горе.

Такође, занимљив је екстремизам спрам Срба поготово личких и херцеговачких Буњеваца, наспрам потпуно другачијег односа бачких Буњеваца.

нцп:

--- Цитат: Хербез Септембар 15, 2018, 11:23:25 пре подне ---„Буња“ = пастирска камена кућица од сухозида
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ka%C5%BEun

--- Крај цитата ---

https://sr.wiktionary.org/sr/bunja
bunja (српски, ћир. буња)

Zaklon koji pas sebi napravi u slami i sl.

Суботица, Пачир, Турија, Равно Село, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Каћ ,Ново Милошево и Меленци.

Извори:

1,Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 158.

2.Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

3.Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
Напомене

Навигација