Ковачани

Порекло становништва > Србија

Ковачани

<< < (2/27) > >>

Equinox:
Извори:

Татомир Вукановић“Дреница – Друга српска Света гора“, Музеј у Приштини и Народна универзитетска библиотека у Приштини, 1998.

Радомир М. Илић: „Ибар: Антропогеографска проучавања“, Српска краљевска академија: Српски етнографски зборник, књига 6,
Београд 1905.

Ђурђе Миленковић, Доње Точане - Становништво, преци и потомци (друго допуњено издање), Призард - Београд, 2002.

Благоје Павловић, Насеља и миграције становништва општине Лепосавић, Институт за српску културу Приштина,Лепосавић, 2003.

Радослав Љ. Павловић „Копаоник: Антропогеографска проучавања“,необјављени рукопис, Етнографска збирка у Архиву Српске академије Наука и Уметности, Београд

Радослав Љ. Павловић, у необјављеном рукопису, под називом “Свети Врачи“, који се чува у Етнографској збирци у Архиву Српске академије Наука и Уметности (сигнатура: Е-476-VII-A-26)

Радослав Љ. Павловић, у необјављеном рукопису, под називом „Ковачани“, који се чува у Етнографској збирци у Архиву Српске академије Наука и Уметности (сигнатура: Е-476-VII-A-27)

Атанасије Урошевић, Косово, Српски етнографски зборник, књига LXXVIIIНасеља и порекло становништва, књ. 39, Београд1964.

Милош:
Свака част! Видим неке породице које себе држе за старинике од пре Сеобе, попут Ћамиловића... Уколико није било прибраћивања, види се да су се Ковачани поприлично размножили... С друге стране постоје породице са славом Св. Врачи у долини Ибра, којима је магловито предање, а везивање за Ковачане је новијег датума; па тако имамо Ракиће, Недељковиће, Милентијевиће из Грабовца, Раковиће из Житковца, као и Савиће и Радосављевиће из Борчана, који су један род са Лекановићима, Волићима, Кузићима и Јањићима из суседног Брзанца на Копаонику. Себе држе за старинике. Све у свему Ковачани су један веома битан род, био он хомогеног генетског матријала или не.

Equinox:

--- Цитат: Милош Фебруар 19, 2017, 10:33:52 пре подне ---Свака част! Видим неке породице које себе држе за старинике од пре Сеобе, попут Ћамиловића... Уколико није било прибраћивања, види се да су се Ковачани поприлично размножили... С друге стране постоје породице са славом Св. Врачи у долини Ибра, којима је магловито предање, а везивање за Ковачане је новијег датума; па тако имамо Ракиће, Недељковиће, Милентијевиће из Грабовца, Раковиће из Житковца, као и Савиће и Радосављевиће из Борчана, који су један род са Лекановићима, Волићима, Кузићима и Јањићима из суседног Брзанца на Копаонику. Себе држе за старинике. Све у свему Ковачани су један веома битан род, био он хомогеног генетског матријала или не.

--- Крај цитата ---

Izvinjavam se na latinici!

Na žalost, Miloše, istorijski i drustveni okviri u kojima je Kovačica naseljena,kako su rod ili rodovi koji su je naseljavali evoluirali a zatim se iselili je jos uvek jedna velika nepoznanica zbog odsustva pisanih tragova na našim prostorima.

Uz dužno postovanje prema Atanasiju Urosevicu i njegovom kapitalnom radu na ispitivanju i prikupljanju gradje o poreklu i kretanju stanovnistva na Kosovu, zakljucke koje iznosi na osnovu usmenih predanja prihvatam sa zadrškom i kao pretpostavke jer se na žalost, u odsustvu druge gradja, ne mogu potvrditi.

Jedine validne informacije koje su dostupne a koje mogu negde ukazati na period naseljavanja Kovacice stanovništvom koje nazivamo Kovacanima su Opsirni katastarski popis Oblasti Brankovića iz 1455. godine i naučni radovi koji čiji je predmet bio razvoj srednjevekovnog rudarstva na Kosovu i Metohiji.

U popisu Oblasti Brankovića je navedeno selo Kovačica koje je bilo opustelo sto logično implicira da su preci stanovnistva Kovacice iz kasnog srednjeg veka doseljeni nakon 1455.godine.

Mislim da je sasvim uputno pretpostaviti da je taj migratorni talas koji je doveo pretke Kovačana u oblast Trepče, u kome je rudarstvo zamrlo tek krajem 16. veka bio potaknut ekonomskim prilikama s obzirom da su istraživanja starog rudarstva na Kopaoniku ukazala da je Kovačica bila u sastavu rudarskog kompleksa Trepče. Isto tako, ako se prati kretanje tog, uslovno rečeno, prvog migratornog talasa, posle Austrijsko-turskih ratova, evidentno je da su se Kovacani kretali i nastanjivali na staništima u blizini rudarskih i trgovačkih centara ( Borčane-Brzance; Lešak-Ostraće-Belo Brdo; Kriva Reka-Kovači; Raška).

I ova teza je na nivou pretpostavke o kontinuitetu starog rudarstva na prostorima Kopaonika iako je evidentno prema pomenutom popisu da je došlo do diskontinuiteta stanovnistva.

Ono sto meni indikuje bolji društveno-ekonomski status Kovancana, koji bi mogao da se poveze sa učešćem u privredi tog kraja jeste činjenica da su u nekoliko slučajeva, familije ili rodovi koji su se iseljavali, kupovali zemlju u novim sredinama. Takav slučaj je zabeležio Urosevic kod nekih Kovačana koji su se spustili u kosovsku kotlinu a prvo stanište Kadića-Filimonovića u Lešku, uzvišica ili brdo Kovačevac, zauzima centralno mesto u selu.

Dugo sam pokušao da utvrdim jedan koliko toliko pouzdan indikator posredstvom koga bi moglo poreklo Kovačana da se istražuje i jedini kriterijum koji svi Kovacani i njihovi potomci ispunjavaju jeste krsna slava jer mi se čini da je to jedina stabilna konstanta koja se nije menjala kroz istoriju. Ovo se negde i poklapa sa razmišljanjima Radoslava Pavlovića, koji je u svojim istraživanjima nedvosmisleno povezao Kovačane sa krsnom slavom Sv. Vračeva. Dalje, s obzirom da je dobar fokus njegovog rada bio usmeren na istrazivanje specifičnih etnickih grupa koje su se bavile rudarstvom, smatram da ga je smrt na žalost sprečila da pored Kuliza, opise drugu grupu stanovnistva koja je imala znacajnu ulogu u srpskom rudarstvu - Kovačane - Svetovračane.

Dugogodišnja analiza stanovnistva koje na našim prostorima slavi sv. Vrače mi je ukazala na nekoliko lokacija koje bi potencijalno, zbog velike koncentracije rodova čija je ovo krsna slava, mogle da budu prvobitna staništa predaka Kovačana. To su oblasti srednjevekovnog Pilota i južne Zete, prevashodno oko grada Kupelnika, zatim Velji Zalaz u Njegušima, u Katunskoj Nahiji i Paštrovići. Postoji i izvesna verovatnoća da su u srednjem veku Sv. Vrači kao krsna slava bili značajnije prisutni i na potezu od Ravnog do Čapljine, gde i dalje neki stari hercegovacki rodovi, koji se smatraju starosedeocima, slave tu slavu (poput Misita). Ova oblast je kroz čitav srednji vek trpela intenzivne drustvene i verske pritiske koji su uzrokovali konstantno iseljavanje pravoslavnog stanovnistva zbog cega su do danas samo ostali tragovi istog u tom podrucju.

Bilo bi interesantno uporediti genetski materijal rodova koji slave ovu krsnu slavu na pomenutim lokacijama (ili njihovih potomaka) i uporediti sa istim kod Kovačana. Pretpostavljam da bi došlo do manjeg ili većeg podudaranja.

Equinox:
У циљу утврђивања да ли Ковачани представљају генетски хомоген род или скупину збратимљених генетски разнородних родова, позивам потомке Ковачана и то нарочито Кадића из Лешка и Ковачана из Доњег Точана да ми се јаве како бисмо организовали генетско испитивање ради међусобног поређења маркера.

Синиша Јерковић:
Прекопираћу неке од ранијих порука са резултатима тестираних Ковачана.

Филимоновић, Св.Врачи, Доња јошаница, Блаце/Топлица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема неког посебно блиског од досад тестираних. Занимљиво је да кад сам гледао остале I2-CTS10228 који славе Св.Враче, крајишки Ерори и нису тако предалеко од Филимоновића 4/18 мада због географске удаљености тешко је објаснити једну такву везу.

Управо ми је Филимоновић јавио да је добио позитивне резултате на А1221. То је колико знам први потврђен резултат на ову подграну код нас на Пројекту.

На ФТДНА Пројекту овој грани припада 6 тестираних: два Бугарина, један тестирани са подручја Албаније, један са подручја Молдавије, један Летонац и један Украјинац.

На Y-Fullu старост гране је процјењена на 1650 година, значи непосредно пред почетак словенских сеоба.

Навигација