Као што сам више пута поновио, мислим да се долазак пре нове ере може у потпуности одбацити, јер му не иде у прилог више фактора. Само подручје Албаније током ране антике има у потпуности илирску ономастику, барем што се тиче палеобалканских народа (не рачунам наравно римске, грчке, блискоисточне и остале колонисте), потом околност да албански углавном не показује преузимање старих илирско-античких топонима у њиховом ранијем, "оригиналном" виду већ у каснијој, далматороманској, словенској или грчкој верзији, потом утицај и симбиоза са источнороманским а не са далматороманским (што је незамисливо ако се он још од пре нове ере налази унутар ексклузивног далматороманског подручја), прилична скученост подручја Мати као и његова близина мору, без остављања икаквог утицаја на поморску терминологију албанског током неколико векова претпостављеног боравка итд. Такође се Прото-Албанци на овај начин посматрају као некакве "реликтне статуе" које су биле зачаурене на једном прилично скученом простору више векова, а потом одједном "експлодирале" са доласком Словена, што је нелогично чак и када бисмо пренебрегнули све остале горе изнете аргументе (што и јесте била главна замерка Штатмилеровој тези од стране других лингвиста). Мацингер је мишљења да је управо трансхумантни сточарски начин живота који су Прото-Албанци практиковали и који су накнадно пренели и Источним Романима заслужан за очување њиховог језика, јер су половину године (током летњих месеци) боравили на високим планинским пашњацима, а под већи римски утицај су долазили тек када су се током зимских месеци враћали у зимовалишта на нижим надморским висинама. Овакав начин живота такође подразумева приличну планинску мобилност, узмимо за пример нововековне Цинцаре и Саракачане који су са својим стадима кретали у велику сезонску миграцију од својих зимовалишта у подножју Пинда, у северозападној Грчкој, све до ланца Старе планине у Бугарској, и потом истим путем назад. Да ли су и Прото-Албанци предузимали тако велике сезонске миграције је питање, јер не знамо какви су политички, друштвени, економски и остали услови за то били током римског периода, али им је свакако олакшавајућа околност могла бити што је у то време цео тај простор био под контролом једне државе (као што су тај исти простор држале Османлије у новом веку, када посматрамо сеобе Цинцара и Саракачана). Међутим, "базе", тј. зимовалишта су им свакако била у подножјима Старе планине и западних Родопа, где су се по свему судећи и сахрањивали.
С друге стране, управо због великог броја топонима у Албанији који показују касније, средњовековно преузимање у албански језик, у неким случајевима и словенским посредством, је по мени изгледнији њихов долазак током раног средњег века, а пре овог дефинитивно утврђеног периода почетка 10. века. За нешто мање од 100 година су они свакако могли да оставе неки топоним из свог језика у Албанији (као што је Кроја, вероватно и Бурељ), јер за тако нешто не мора постојати некакав "период чекања", довољан пример су нпр. српске миграције у Крајину, где се дешавао феномен "преноса" топонима из старог краја у нови или просто формирања нових топонима, и то у року од једне генерације. Мислим да бугарско освајање већег дела Албаније у другој половини 9. века није неки већи аргумент зашто они нису могли доћи почетком 9. века, нарочито ако се узме у обзир да Драч, а вероватно и његова ближа околина (која је могла да укључи и област Мат) није тада пао под Бугаре (Драч је заузет тек од стране Самуила, крајем 10. века). Такође је почетком 9. века формирана Драчка тема, па можда то пресељење Арбанаса треба везати, поред осталог, и за те догађаје (учвршћивање одбрамбене способности новоосноване теме). Треба имати на уму да и неки топоними у унутрашњости Балкана који се са већим степеном сигурности везују за албански, односно протоалбански, вероватно не би имали исти облик којим су "предати" Словенима да су се Прото-Албанци одатле иселили пре нове ере, па чак и у првим вековима нове ере.
