Бурсаћ Ђурђевдан, Плавно, Книн
Припадају као и раније тестирани Бурсаћи из Дољана код Бихаћа, R1a M458 хаплогрупи, са којим има пуно поклапање на 23 маркера. ови Бурсаћи се од сродног Зељковића разликују у два маркера на тестираних 23.
Занимљиво је да је Бурсаћима, поред већ споменутих Аксића и Дуњића најближи тестриани Пољак RYTEL (1 маркер разлике на 23 маркера) из мјеста Rytele-Święckie у Мазовији у округу који се зове Косово Лацко.
Овај Пољак припада веома ријеткој грани М458 ( а вјерујем и наши блиски му хаплотипови) коај није позитивна за највеће М458 низводне гране L260 и L1029.
Владимир Бурсаћ на сајту је објавио веома добре текстове о Бурсаћима и Плавну, надам се да ће и овдје нешто написати.
Велико извињење Синиши Јерковићу, на овом сада већ закашњелом коментару резултата Бурсаћа из Плавна и неколико дана раније објављеног резултата Зељковића, али због обавеза на послу и у породици, на неколико дана сам се потпуно изгубио са форума.
Ова два тестирања су била пажљиво планирана и спроведена, са циљем да, са једне стране покажу везу Бурсаћа који су остали у Плавну, са Бурсаћима који се прије више стотина година напустили то мјесто, и са друге стране да покажу везу између Бурсаћа и оних презимена која су по записаним предањима (Милан Карановић, ''Поуње у Босанској Крајини, 1925.г; Петар Рађеновић ''Унац, 1933.г) некада носила презиме Бурсаћ. И ево нас сада са резултатима тестирања: подударање узмеђу плавањског Бурсаћа и крајишког Бурсаћа је 23 од 23 локуса, а подударање Зељковића са Бурсаћима је 21 од 23 локуса (разлике су на локусу DYS 481: Зељковић 24, Бурсаћи 23 и на локусу YGATAH4 Зељковић 11, у табели 10 и Бурсаћи 12, у табели 11).
Бурсаћ из Плавна потиче из дјела породице који без прекида живи у Плавну од маја 1692.године. Одлазили су из Плавна, само колико је потребно, народски речено, да се оде до Книна на пијацу и назад. Крајишки Бурсаћ потиче из дјела породице, који је напустио Плавно око 1792.године, и до данас промјенио најмање пет мјеста пребивања (Личка Калдрма, Трубар, Босански Дољани, Крајишник, Зрењанин). Значи ова два Бурсаћа су удаљена 224 године и преко 470 километара, па ипак резултат каже, колико сам ја то схватио, да имамо заједничког претка пре 12 генерација, са статистичком вјероватноћом од 95 % (опсег поузданости од двије стандардне девијације). Да скратим, познајући начин насљеђивања у динарским крајевима, и праксу сталног исјељавања становништва из мјеста која нису могла да прехране све оне рођене у том мјесту, крајишки Бурсаћ је потомак неког старијег брата, који је као ожењен човјек или као момак кренуо узводно Бутижницом и путем Тромеђе, да потражи своју животну срећу. Плавањски Бурсаћ је потомак неког млађег брата, који је остао на породичном имању, да чува старе родитеље и да наслиједи имање.
Што се тиче тестираног Зељковића, то се презиме нигдје не помиње у Далмацији. Ми смо га пронашли у слиједећим мјестима: Дугопоље у Лици (населили се 1792.г), Шиповљани, Бастаси, Трнинића брег и Ваган Трубарски у Унцу. Палучци код Мартин-Брода, Крупа на Уни, Перна, Пишталине код Перне, Врело код Бихаћа, Оштра Лука код Санског Моста, Гомионица, Рекавице и Бања Лука, Герзово, Пецка и Медна код Мркоњић града, Гламоч град у Гламочком пољу, (муслимани старосједеоци од средине 18.вијека), Хасићи у Гламочком пољу, (муслимани од средине 18.вијека). Најранији помјени овога презимена су: у матичним књигама парохије Плавно 1826.г (када Василија Зељковић, удата Камбер добија кћи Милицу) и у матичним књигама парохије Осредци (село Дугопоље, 29.априла 1831.г када Лазар Зељковић и супруга Ана добијају кћи Стефанију, и 29.октобра 1831.г када Божен Зељковић кумује дјетету Јована Зорића у Калдрми). Ова породица је од плавањских Бурсаћа удаљена такође преко 220 година.
Везано за 2 неподударања резулата тестирања (разлике су на локусу DYS 481: Зељковић 24, Бурсаћи 23 и на локусу YGATAH4 Зељковић 11, у табели 10 и Бурсаћи 12, у табели 11) имам неколико питања за Синишу Јерковића, од којих су нека већ постављана на форуму: Да ли се мутације јављају тако што се вриједност локуса увјек само повећава (приликом копирања дјела ДНК-а, број копираних дјелова се увећа за један) или се мутације могу јављати и уз смањење и уз повећање вриједности локуса?
Затим, која је вјероватноћа да су утврђена неподударања, настала након раздвајања породица (једно код Зељковића, једно код Бурсаћа) у посљедњих више од два вијека? И у случају најгорег могућег сценарија (да су мутације код Зељковића старије, а да су код Бурсаћа настале након раздвајања породица, колико то генерација помјера заједничког претка у прошлост?
Историографски извори о породици, које последујемо, нам омогућавају да се довољно вратимо у прошлост. Турски попис Плавна 1702.године, налази 4 куће Бурсаћа. Носиоци тих породица су инокосни домаћини, старости вјероватно 30-40 огодина, што значи да су рођени 1662-1672.г. Ако су они рођена браћа , потичу од једног човјека који је рођен око 1637-1647.године. Ако су потомци двојице браће, онда то њиховог заједничког претка ставља још једну генерацију даље, у године 1612-1622.г, што је тачно 400 година од данас, или 16 генерација предака. Извори нам омогућавају још дубље узмицање у прошлост, због помињања презимена (Општи попис босанског санџака 1604.г, Општи попис клишког санџака 1550,г).
На крају, могу да изразим своје задовољство,јер сам се увјерио да је генетичко тестирање заиста једини начин да се неко усмјено или записано предање потврди и поново успоставе неке везе, које су вијекови и километри, привремено прекинули. Такође, похваљујем мудре и добро информисане чланове форума, који су нас стављали у везу са Косовом, по мушкој линији предака, јер се то изгледа испоставило као исправно. Иза нас су овакви резултати тестирања, а испред нас је ново тестирање крајем маја мјесеца, које треба искористити на прави начин.
Идем одмах да пишем о Кучима, јер сам то већ неколико дана дужан, на теми Кучи Мрњавчићи.
