Ја сам потомак Дивјака,из села Гајине код Доњег Лапца.Слава је свети Никола,и припадају племену Радаковића.Тачније,живели су у заселку Дивјакова главица.Скоро су сви у колонизацији населили Апатин. 
И до сада сам лично знао да сам порјеклом са Косова, али по женској линији, јер је моја бака била из породице Дивјак. Моји Дивјаци су се нешто прије аустријске окупације Босне 1878.године (мислим око 1865-1870.), са ширег подручја Лапца, преселили на десну обалу Уне, у село Дољани (Босански) гдје се моја бака родила. Сада видим да нас мудри и добро информисани учесници форума везују за Косово, али и по мушкој линији. Но, о томе ћемо неки други пут.
Ево пар речи о Радаковићима и Дивјацима.
Везано за њих постоје неке ствари које су поприлично јасне и дефинисане.
Оба презимена славе исту славу, Св. Николу.
Оба презимена се сматрају међусобно блискима и сроднима, али тако као да је Радаковић старије презиме, а Дивјак новије презиме једне гране Радаковића.
Оба презимена су распрострањена по истим крајевима, Лика (Корјеничко поље, Крбавско поље, Лапачко поље, на сјевер до Оточца), и десна обала Уне у Босанској крајини.
Дивјаци су пописани у Попису Лике и Крбаве 1712.г, у Брувну као једна огромна задруга са 32 члана породице (носиоци задруге су Тадија рођен 1642.г и његов брат Вук рођен 1652.г, укупно 8 мушких глава старијих од 18 година). Од те задруге потичу сви Дивјаци у Лици и Крајини.
Радаковићи су са друге стране те 1712.г пописани у Бунићу, Јошанима, Брувну (истовремено са Дивјацима), Могорићу у бар двадесетак породица. Само у Јошану око 1810.г Радаковића има у 100 кућа. Послије Првог свјетског рата у Лици их је било 270 кућа, а у Поуњу још 84 куће. Радаковић из Брувна је тестиран као J2bM205.
Мјесто Поповић Брдо се налази одмах југоисточно од Карловца. 1835. године је имало 17 православних породица са 191 особом. Некада је било имање грофова Драшковића, које је припојено Војној крајини. То вјероватно значи да је становништво накнадно пресјељавано из неког другог мјеста у војној гранци, или да је укмећеном становништву додјељен војнички статус. Једини проблем је што је у то вријеме у Банској Хрватској, католичанство државна религија (тако је одлучено саборском одлуком) , и ван Војне границе нисте могли бити некатолик. Бар не неко дуже вријеме. Радаковић одатле је тестиран као R1a. Ми смо пронашли да је јуна 1544.године, на имање Николе Зрињског, у села Прилишће и Росопајник (десна обала Купе, 21 километар од Поповић Брда) насељено 23 породице ''Влаха московске вјере'', од којих се један звао Никола Буршић. Можда су Драшковићи добили конфискована имања Зрињских. Можда су Радаковићи дошли из истога правца (Зрмања-Тромеђа) до под Карловац.
Оно што баш није најјасније је слиједеће:
1. да ли помен села Дивјак (Дивљак) са 30 домаћинстава и попом Радаком (Општи катастарски попис из 1455.године области Бранковића, Оријентални институт Сарајево, 1972.г) има било какве везе са Радаковићима и Дивјацима? Село је насељено Србима и у тимарском систему је. Због овога сам ја мислио да по женској линији потичем са Косова.
2. Дивјаци се спомињу у списку презимена такозваних Усораца који су 1658.године (после 16 година преговора са војним властима) из Кореничког поља (под влашћу Турске тада) ускочили на подручје Оточца у аустријској Војној крајини, у броју од 83 породице и 941 особом (плус 12 породица које су доселиле 1655.г). Интересантно је да се Радаковићи међу њима не помињу.
3. сви Дивјаци потичу од оне једне велике задруге од 32 особе, која је пописана 1712.г у Брувну. Из ње су се они ширили по Лици и Крајини. Али ако су били међу Усорцима, онда су од 1658.г до ослобађања Лике септембра 1689.г (пад турске тврђаве Удбине), провели у митском мјесту Вилићи (источна половина Гацког пољакод Оточца, крај око Врховина и Залужнице), па су ушли у ослобођену Лику из правца сјевера. Вилићи су у ствари били велики збјег или ратни логор, гдје се сакупљало становништво пребегло са турске територије, које су потом аустријске војне власти искористиле за ослобођење и потом насељавање Лике.
4. Радаковићи се уопште не помињу ни међу Усорцима, нити међу Вилићанима, што значи да су њихови путеви досјељавања везани за правац са југа (од Книна) и/или са истока (западна Босна). Радаковићи су изузетно бројно презиме, али управо због велике бројности и због тога што је то ипак патронимско презиме, постоји могућност да нису сви Радаковићи истога порјекла. Оно што се не уклапа у све ово, је чињеница да су и једни и други пописани 1712.г одмах по ослобођењу Лике, чак и у истом мјесту (Брувно). Радаковиће сјеверније од Личког ПетровогСела и Оточца нисам успјео ни пронаћи.
Мислим да би тестирање неког од Дивјака, или Гутеша (који се такође доводе у везу са ова два презимена) значајно помогло да се сагледа веза са Радаковићима. Ако се докаже заједничко порјекло Дивјака са неким Радаковићима, тада постоји могућност да је до раздвајања породице дошло током 16-17.вијека док су били турски поданици, па су Дивјаци отишли сјеверније преко Бихаћке крајине, Кореничког поља и Вилића код Оточца, док су Радаковићи остали јужније и преко тромеђе, Зрмање и Попине стигли до Брувна и Крбавског поља, гдје их је било највише.
Ето толико о Радаковићима и Дивјацима.
Коментар на резултате Давида Зељковића ћу дати када се објаве резултати тестирања Стојана Бурсаћа из Плавна, пошто су та два тестирања била планирана истовремено, очекивања од њих су велика, а узбуђење и нестрпљење је још веће.
