Светски ДНК дан 2016

[crni]

Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација

Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.

Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.

Поштовани госп. Јерковићу захваљујем на анализи моје хаплогрупе (необичне и помало изненађујуће, моји фаворити су били поређани овим редом I, R, E) којом се потврђује прадједовско предање о старијем поријеклу породице Црнчевић из Црне Горе.
Увидом у табелу ДНК резултата по презименима установио сам особену вриједност маркера 439=13 као и разлику од 2 маркера са најближим Klickovichem. Поред разлике у поменутом специфичном 439 са Klickovichem разликујемо се и у маркеру YGATAH4. Вриједност маркера YGATAH4 у мом тесту износи 12 дочим је код Klickovicha у табели уписано 11, уосталом као што је грешком уписано и код мене 11.
Породица Црнчевић највјероватније насељава и живи у Биочићу с краја 17. вијека, у јеку Морејског рата, након млетачког освајања Дрниша и Книна 1688. године. (видјети код Карло Косор : “Zadnja dva dana prosinca 1689. Molin je doznačio zemlje pridošlicama iz Bosne i imenovao im harambaše. Tako je 30. prosinca doznačio zemlje pridošlicama u Biočiću i Štikovu i imenovao im za harambašu Ivana Grahovca (Јована Граовца).“, извор : HAZ, Spisi općeg prov. A. Molina, II, c. 61 - 66.).
Резултати послијератног пописа становништва од 15. марта 1948. године дали су за Биочић слиједеће податке. 863 становника (419 мушко, 444 женско) у 163 домаћинства. Црнчевића у Биочићу је пописано 93 у 18 кућа што чини учешће од 11% према оба показатеља. Поред Црнчевића евидентирано је још 20 породица : Бодрожић 21(4), Бура 27(3), Дерета 22(7), Девић 24(3), Ђапић 42(7), Грубач 82(14), Гундељ 14(2), Јањић 25(5), Јелић 62(14), Клашнић 30(5), Његић 57(13), Ожеговић 93(15), Паклар 58(10), Стојић 8(2), Шаин 28(6), Татомир 61(10), Трампа 24(4), Водогаз 19(5), Вуцеља 17(3), Вугделија 24(, као и још 4 породице поријеклом из околних села Петрова поља. Из села Тепљух у Биочићу су двије породице : Чоловић 4(1), Лукавац 7(1), из села Сиверић у Биочићу је породица Лончар 10(2), као и једна католичка породица Пућо 8(1) поријеклом из околице Дрниша. (извор : Leksik prezimena SR Hrvatske, Zagreb 1976.)

[Тимар]

Поред Црнчевића евидентирано је још 20 породица : Бодрожић 21(4), Бура 27(3), Дерета 22(7), Девић 24(3), Ђапић 42(7), Грубач 82(14), Гундељ 14(2), Јањић 25(5), Јелић 62(14), Клашнић 30(5), Његић 57(13), Ожеговић 93(15), Паклар 58(10), Стојић 8(2), Шаин 28(6), Татомир 61(10), Трампа 24(4), Водогаз 19(5), Вуцеља 17(3), Вугделија 24(, као и још 4 породице поријеклом из околних села Петрова поља.

Знаш ли коју славу славе ови Јањићи и Јелићи?

[Синиша Јерковић]

Поред разлике у поменутом специфичном 439 са Klickovichem разликујемо се и у маркеру YGATAH4. Вриједност маркера YGATAH4 у мом тесту износи 12 дочим је код Klickovicha у табели уписано 11, уосталом као што је грешком уписано и код мене 11.

Не ради се о грешци, већ о усклађивању лабораторијских стнадарда. Код свих који су се тестирали у београдској лабораторији вриједност гата Х4 се смањује за један.

[crni]

Знаш ли коју славу славе ови Јањићи и Јелићи?

Јањићи славе Св. Козму и Дамјана а Јелићи Часне Вериге.

[ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР]

Вулићевић, Мратиндан, Лепосавић, КиМ, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има доста блиских, али не потпуних поклапања. Сврстао сам га у род Мратинштака. Геннерално сам све Мратинштаке сврстао на једно мјесто, јер им хаплотипови нису толико далеки да не би могли бити један род, али у овој фази то не можемо тврдити.

Поријекло самих Вулићевића је занимљиво, они су изгледа дио веће групе Бишеваца Мратинштака који су се из рожајског Бишева расељавали по Ибарском Колашину, рашкој области и Ибру. Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива.

Исправио бих господина Јерковића када каже: " Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива. "

Исправно је: " Вулићевићи у Кијевчићима су од Савића из Бишева, по предању Савићи су у роду са Милићевићима који данас живе у Бишеву код Рожаја.  Иначе ти бишевски *мратинштаци су познати под називом *Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме *Кулизе у Бишеву тврде да су нај старији из племена Куча, ту причу треба проверити.

[ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР]

Вулићевић, Мратиндан, Лепосавић, КиМ, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има доста блиских, али не потпуних поклапања. Сврстао сам га у род Мратинштака. Геннерално сам све Мратинштаке сврстао на једно мјесто, јер им хаплотипови нису толико далеки да не би могли бити један род, али у овој фази то не можемо тврдити.

Поријекло самих Вулићевића је занимљиво, они су изгледа дио веће групе Бишеваца Мратинштака који су се из рожајског Бишева расељавали по Ибарском Колашину, рашкој области и Ибру. Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива.

Исправио бих господина Јерковића када каже: " Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива. "

Исправно је: " Вулићевићи у Кијевчићима су од Савића из Бишева, по предању Савићи су у роду са Милићевићима који данас живе у Бишеву код Рожаја.  Иначе ти бишевски *мратинштаци су познати под називом *Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме *Кулизе у Бишеву тврде да су нај старији из племена Куча, ту причу треба проверити.

Такође бих замолио господина Јерковића да избаци термин "Мратинштаци" као ознаку за род, рекао бих да је прикладније СветоМратинци или Мратинци или род Светог Краља Стефана Дечанског, јер неживимо ми у Немачкој и непропагирамо немачки језик да нам требају немачке кованице "Мратинштак", већ у Србији и говоримо српски, а што се тиче нашег порекла, наших гена и наше халпогрупе ту је прича тек почела и тек треба да се исприча...

[Милош]

[bТакође бих замолио господина Јерковића да избаци термин "Мратинштаци" као ознаку за род, рекао бих да је прикладније СветоМратинци или Мратинци или род Светог Краља Стефана Дечанског, јер неживимо ми у Немачкој и непропагирамо немачки језик да нам требају немачке кованице "Мратинштак", већ у Србији и говоримо српски, а што се тиче нашег порекла, наших гена и наше халпогрупе ту је прича тек почела и тек треба да се исприча...[/b]

У cpпcкoм нapoду пocтoje нapoдни нaзиви зa мeceцe у гoдини, кojи cу пpeдxpишћaнcки, aли пocтoje и oни xpишћaнcки нaмa пoзнaти, aли и oни мaњe пoзнaти. Taкo ce зa oктoбap чecтo гoвopилo лучинштaк, зa нoвeмбap мpaтинштaк, зa дeцeмбap никoљштaк... Taкo и зa poдoвe кoje cлaвe иcти cлaву, тo je cacвим пpиклaдaн нaзив. Нe знaм oдaклe ти тo дa je тo пpoпaгиpaњe нeмaчкoг jeзикa!?

[Amicus]

У cpпcкoм нapoду пocтoje нapoдни нaзиви зa мeceцe у гoдини, кojи cу пpeдxpишћaнcки, aли пocтoje и oни xpишћaнcки нaмa пoзнaти, aли и oни мaњe пoзнaти. Taкo ce зa oктoбap чecтo гoвopилo лучинштaк, зa нoвeмбap мpaтинштaк, зa дeцeмбap никoљштaк... Taкo и зa poдoвe кoje cлaвe иcти cлaву, тo je cacвим пpиклaдaн нaзив. Нe знaм oдaклe ти тo дa je тo пpoпaгиpaњe нeмaчкoг jeзикa!?

Назив је апсолутно у складу са српским језиком.

[Синиша Јерковић]

Ознака за родове који славе исту славу са наставком -штак преузета је из старије српске етнографске литературе. Не знам како се одомаћила на Пројекту, али ни ја не видим ништа несрпко у том називу. Што се тиче назива Мратиндан, сигуран сам да је то најстарији народни назив прослављања ове славе.

[Nebo]

Не видим ништа германско у наставку -штак (ако се на то мислило). Као у речима горштак, планинштак, итд.
Овај наставак је нарочито заступљен (или барем - био заступљен) у ЦГ, како би се означила славска припадност:
Ђурђевштак, Никољштак, Јовањштак, итд.

[OlovniCovek]

Doduse rod Sv. Kralja Stefana Decanskog zvuci mnogo mocnije 

[Nebo]

Не видим ништа германско у наставку -штак (ако се на то мислило). Као у речима горштак, планинштак, итд.
Овај наставак је нарочито заступљен (или барем - био заступљен) у ЦГ, како би се означила славска припадност:
Ђурђевштак, Никољштак, Јовањштак, итд.

А имамо нпр. и планинске врхове Цеклинштак и Добрштак у Ријечкој нахији.
Овај наставак -штак, очито, изражава припадност - крсном имену, племену...

[vojinenad]

А сада спектакл 

некима на форуму је познато колико смо се мучили, кад смо писали књигу о Мацурама да успоставимо везу између далматинских Мацура и старог народа Мацура у Црној Гори. На крају смо и одустали.

Али онда у Светском ДНК дану,црногорски Мацура нађе нас. Ово ће бити радосна вијест за Мацуре, а можда не тако радосна за Ровчане.

Наиме, тестиран је Драшковић, Лучиндан, из Вељег Дубоког у Ровцима и испоставило се да има типичан мацурски хаплотип. Од далматинских Мацура се разликује на 23 маркера само у два маркера , и то оним бржим маркерима.

Познато је да је област Роваца најстарија територија старих Мацура, са највећим бројем мацурских назива.

Због овакавих открића је генетичка генеологија интересантна ствар.

У монографији о пореклу братства Радовић из Доње Мораче каже се на једном месту да су ''Богићевци'' сматрали за Мацуре између осталих и Даниловиће и Ћировиће.

[Небојша]

Приметих да ове године на форуму нема неке посебне најаве Светског днк дана, као протеклих година. Велики број људи долази на форум, па може бити од користи.

Ако се не варам, раније се и по месец дана раније отварала тема.

http://www.poreklo.rs/2017/03/19/iskoristite-veliki-popust-testirajte-se-na-svetski-dnk-dan-25-aprila-2017/

[Amicus]

У праву си Небојша, форум није строго везан за насловну страну портала, чак мислим да је далеко посећенији.

Тако да, требало је и овде поставити цео текст најаве Светског ДНК дана и организовања тестирања тим поводом по цени упола мањој од уобичајене.

[Бакс]

У праву си Небојша, форум није строго везан за насловну страну портала, чак мислим да је далеко посећенији.

Тако да, требало је и овде поставити цео текст најаве Светског ДНК дана и организовања тестирања тим поводом по цени упола мањој од уобичајене.

А не би било лоше имати и Фејсбук страницу која може да допре до много више људи...

Чим се направи, сви је лајкујемо, и ето одмах вести које ће се ширити до свих наших пријатеља.

[Sergius]

Добра идеја за Фејсбук страницу (која већ постоји). Рекламирање преко Фејсбука није скупо, и у овом случају таргетирање иде само на мушкарце (male). 

[Sergio]

Добра идеја за Фејсбук страницу (која већ постоји). Рекламирање преко Фејсбука није скупо, и у овом случају таргетирање иде само на мушкарце (male).

Постоји facebook страница Порекла, али би можда требало направити facebook страницу која је уско везана само за Српски ДНК пројекат.

[Јовица Кртинић]

Добра идеја за Фејсбук страницу (која већ постоји). Рекламирање преко Фејсбука није скупо, и у овом случају таргетирање иде само на мушкарце (male).

Хвала много на предлозима.
Фејсбук страница Порекла постоји од оснивања портала и налази се на следећој адреси: https://www.facebook.com/poreklo.rs/. До данашњег дана 6.821 корисник ове друштвене мреже је истакао да му се наша страница свиђа.
С обзиром да је остало још двадесет дана до Светског ДНК дана ми ћемо свакако умножити наше објаве на фејсбуку, порталу и форуму, а у плану је и гостовање по неким виђенијим медијима (наравно, уколико им наша акција буде интересантна).
Од почетка пријава за овогодишњу акцију пријавило се двадесетак појединаца.
Очекујемо да ће до 25. априла бити најмање 50 пријављених. Све преко тога сматрамо великим успехом.
Подсећам, прошле године погодност за Светски ДНК дан искористило је преко 80 појединаца.

[Јовица Кртинић]

Постоји facebook страница Порекла, али би можда требало направити facebook страницу која је уско везана само за Српски ДНК пројекат.

Било је и раније сличних идеја, али је закључено да би то било расипање енергије.
Објаве на фејсбуку, ма колико да су видљивије ширем кругу људи, кроз кратко време постају затрпане и тешко их је пронаћи. Овако, сложено по темама на форуму, њихова прегледост је далеко боља.