Ја бих се вратио на питање да ли треба у табелу Српског ДНК пројекта стављати резултате Македонаца.
Подручје данашње Македоније су у раном средњем веку населили источни Словени. У то време, верујем да неких великих разлика између њих и Срба који су населили западни Балкан, није било. Осим периода државе Немањића, они су вековима живели раздвојено и етногенеза ове две популације текла је различитим токовима. Отуд данас Срби и Македонци говоре различитим, али не толико удаљеним језицима.
Ипак, не смемо заборавити да је у средњем веку један број Срба са запада насељен у област Македоније (Мијаци су такав случај), као и да су подручја северне и западне Македоније била у непосредном додиру и развијала се на сличан начин као суседни србски крајеви Старе Србије и оних крајева који су данас албански, као што су Алтин и Пилот.
Сама чињеница да имамо тестиране Македонце који имају крсну славу, говори о њиховом пореклу.
Зато, моје је мишљење да Македонци треба да уђу у табелу. Ако нам је у табели нпр Таљановић, Малесор католик, нелогично је да ту није неки Спасеновски који слави крсну славу.
С друге стране, имамо нпр. Словенце. Они дефинитивно имају другачије порекло и развој. Али, опет, у етногенези Словенаца учествовали су и Срби (Бела Крајина), па би било нелогично и неправедно изоставити из табеле неког Словенца који има србске корене. Исто важи и за Србе из Мађарске, Румуније и Бугарске. Сви остали са србског говорног подручја - данашњи Хрвати, Бошњаци, Црногорци, свакако треба да су ту.
Што се тиче албанских резултата, они су корисни ради поређења. Ето, неко спомену Мараше, па ту су и Богићевци. Њима су, по свој прилици, најближи неки малесорски родови. Ипак, мислим да се ради о сасвим другачијем народу и да им није место у табели са србским резултатима. Мараши и Богићевци данас чине саставни део србског народа, али неки њима генетски блиски Албанци - не. Можда би требало ићи од случаја до случаја, па ценити да ли треба да уђе у табелу.
Мислим да овде нема средњег решења. Или треба прихватити све резултате са подручја која су у повести имала везе са србском државом и србским етничким подручјем (СФРЈ плус граничне области Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније) или се ограничити на данашња србска подручја, а то би била Србија и људи из ЦГ, Хрватске, БиХ, Македоније, који се изјашњавају као Срби. Лично, ја сам за ону прву, ширу варијанту, имајући у виду генетске везе и измешаност свих ових балканских територијално блиских популација, као и чињеницу да се велики број Срба одродио и ушао у корпус других околних народа и "народа", али и да је део околних популација временом ушао у корпус србског народа. Можда резултат неког Хрвата из Далмације не треба да стоји у табели Српског ДНК пројекта, јер му по дефиницији ту није место, али пошто знамо да су многи данашњи далматински Хрвати потомци покатоличених Срба, његов резултат је користан ради поређења са другим резултатима и анализе кретања становништва.
