Општа дискусија > Генерална дискусија о форуму

Цвијићев "Приказ српског човека"

(1/4) > >>

vojislav.ananic:
Српски човек је најбоље приказан у писању Јована Цвијића. Тај човек скоро увек хоће да се његово мишљење издвоји и оствари. Он је слободољубив по цену живота и обично се противи свакој глобалној друштвеној организацији, а нарочито ако је наметнута од странаца. То их и чини тепким за организовани живот и стварање државе јер је сваки појединац желео да је скроји по својој замисли. Срби су храбри и спремни на жртву за заједницу, али и хумани и неосветољубиви, са спремношћу на олако праштање и непријатељима. Још одавнина Србе красе особине гостопримљивости, добрих поступака према заробљенима, а српске жене су симбол честитости и оданости породици. Српски народ цени нарочито историјске личности (Марко Краљевић, Раде Облачић, Кнез Милош...) који га у најтежим тренуцима не остављају, већ са њим деле и добро и зло. У менталитету српског народа је да је српски човек спреман пре да гине кад затреба, него да у миру ствара своју цивилизацију и културу. Навикли су да живе у заједници са другима, тако да данас нпр. у Србији живи трећина становника који нису Срби, који су припадници и других конфесија. Иначе, Срби су склони асимилацији, тако да је данас много више босанскохерцеговачких муслимана српског, а не хрватског порекла. Срби су се брзо утопили и међу Мађаре и Румуне за време Аустроугарске (где их је било преко милион).
У оне теже мане код Срба спадају подмитљивост, лична нетрпељивост, неодговорност, јавашлук и неорганизованост.
Наш је народ сам прихватио да чува идеју Европе пред страховитом најездом Азијата. Могао је и он да поступи другачије, али је примио да буде бранитељ те исте цивилизације за којом је из истог разлога и заостао. Многи га и данас сматрају некултурним, иако је својим духом и својим моралом и витештвом бранио и хришћанство и европску цивилизацију.
Да бисмо се могли одржати , морамо сачувати и будућим нашим покољењима завет оставити да и она сачувају то што нам је најсветије и најдрагоценије - благо које нам је од наших предака остало, а родитељи нама предадоше и у дужност ставише да и ми својим млађим предамо - а то је: вера, име, народност, традиција и матерњи језик. За ово су се наши преци вековима борили, патили и страдали, да би се одржали. И под туђином, столећима су приносили своје жртве за све то и за слободу.

Небојша:

--- Цитат: vojislav.ananic  Јануар 02, 2016, 10:34:03 пре подне ---Српски човек је најбоље приказан у писању Јована Цвијића. Тај човек скоро увек хоће да се његово мишљење издвоји и оствари. Он је слободољубив по цену живота и обично се противи свакој глобалној друштвеној организацији, а нарочито ако је наметнута од странаца. То их и чини тепким за организовани живот и стварање државе јер је сваки појединац желео да је скроји по својој замисли. Срби су храбри и спремни на жртву за заједницу, али и хумани и неосветољубиви, са спремношћу на олако праштање и непријатељима. Још одавнина Србе красе особине гостопримљивости, добрих поступака према заробљенима, а српске жене су симбол честитости и оданости породици. Српски народ цени нарочито историјске личности (Марко Краљевић, Раде Облачић, Кнез Милош...) који га у најтежим тренуцима не остављају, већ са њим деле и добро и зло. У менталитету српског народа је да је српски човек спреман пре да гине кад затреба, него да у миру ствара своју цивилизацију и културу. Навикли су да живе у заједници са другима, тако да данас нпр. у Србији живи трећина становника који нису Срби, који су припадници и других конфесија. Иначе, Срби су склони асимилацији, тако да је данас много више босанскохерцеговачких муслимана српског, а не хрватског порекла. Срби су се брзо утопили и међу Мађаре и Румуне за време Аустроугарске (где их је било преко милион).
У оне теже мане код Срба спадају подмитљивост, лична нетрпељивост, неодговорност, јавашлук и неорганизованост.
Наш је народ сам прихватио да чува идеју Европе пред страховитом најездом Азијата. Могао је и он да поступи другачије, али је примио да буде бранитељ те исте цивилизације за којом је из истог разлога и заостао. Многи га и данас сматрају некултурним, иако је својим духом и својим моралом и витештвом бранио и хришћанство и европску цивилизацију.
Да бисмо се могли одржати , морамо сачувати и будућим нашим покољењима завет оставити да и она сачувају то што нам је најсветије и најдрагоценије - благо које нам је од наших предака остало, а родитељи нама предадоше и у дужност ставише да и ми својим млађим предамо - а то је: вера, име, народност, традиција и матерњи језик. За ово су се наши преци вековима борили, патили и страдали, да би се одржали. И под туђином, столећима су приносили своје жртве за све то и за слободу.

--- Крај цитата ---

Добра дефиниција. :)

Nebo:

--- Цитат: vojislav.ananic  Јануар 02, 2016, 10:34:03 пре подне ---Српски човек је најбоље приказан у писању Јована Цвијића. Тај човек скоро увек хоће да се његово мишљење издвоји и оствари. Он је слободољубив по цену живота и обично се противи свакој глобалној друштвеној организацији, а нарочито ако је наметнута од странаца. То их и чини тепким за организовани живот и стварање државе јер је сваки појединац желео да је скроји по својој замисли. Срби су храбри и спремни на жртву за заједницу, али и хумани и неосветољубиви, са спремношћу на олако праштање и непријатељима. Још одавнина Србе красе особине гостопримљивости, добрих поступака према заробљенима, а српске жене су симбол честитости и оданости породици. Српски народ цени нарочито историјске личности (Марко Краљевић, Раде Облачић, Кнез Милош...) који га у најтежим тренуцима не остављају, већ са њим деле и добро и зло. У менталитету српског народа је да је српски човек спреман пре да гине кад затреба, него да у миру ствара своју цивилизацију и културу. Навикли су да живе у заједници са другима, тако да данас нпр. у Србији живи трећина становника који нису Срби, који су припадници и других конфесија. Иначе, Срби су склони асимилацији, тако да је данас много више босанскохерцеговачких муслимана српског, а не хрватског порекла. Срби су се брзо утопили и међу Мађаре и Румуне за време Аустроугарске (где их је било преко милион).
У оне теже мане код Срба спадају подмитљивост, лична нетрпељивост, неодговорност, јавашлук и неорганизованост.

--- Крај цитата ---

Ове болдоване особине ми делују некако као опште словенске.

Nebo:

--- Цитат: vojislav.ananic  Јануар 02, 2016, 10:34:03 пре подне ---Српски човек је најбоље приказан у писању Јована Цвијића. Тај човек скоро увек хоће да се његово мишљење издвоји и оствари. Он је слободољубив по цену живота и обично се противи свакој глобалној друштвеној организацији, а нарочито ако је наметнута од странаца. То их и чини тепким за организовани живот и стварање државе јер је сваки појединац желео да је скроји по својој замисли. Срби су храбри и спремни на жртву за заједницу, али и хумани и неосветољубиви, са спремношћу на олако праштање и непријатељима. Још одавнина Србе красе особине гостопримљивости, добрих поступака према заробљенима, а српске жене су симбол честитости и оданости породици. Српски народ цени нарочито историјске личности (Марко Краљевић, Раде Облачић, Кнез Милош...) који га у најтежим тренуцима не остављају, већ са њим деле и добро и зло. У менталитету српског народа је да је српски човек спреман пре да гине кад затреба, него да у миру ствара своју цивилизацију и културу. Навикли су да живе у заједници са другима, тако да данас нпр. у Србији живи трећина становника који нису Срби, који су припадници и других конфесија. Иначе, Срби су склони асимилацији, тако да је данас много више босанскохерцеговачких муслимана српског, а не хрватског порекла. Срби су се брзо утопили и међу Мађаре и Румуне за време Аустроугарске (где их је било преко милион).
У оне теже мане код Срба спадају подмитљивост, лична нетрпељивост, неодговорност, јавашлук и неорганизованост.

--- Крај цитата ---

А ове ми делују јужњачки - динарски.

Nebo:

--- Цитат: vojislav.ananic  Јануар 02, 2016, 10:34:03 пре подне ---српске жене су симбол честитости и оданости породици

--- Крај цитата ---

А ово је можда било правило у Цвијићево време   :D

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију