Форум - Порекло
Порекло становништва => Хрватска - Република Српска Крајина => Тему започео: Окир СРБ Март 06, 2014, 04:32:50 поподне
-
ПРЕЗИМЕ ПОШТИЋ НА БАНИЈИ, ПРЕМА ПОПИСУ СР ХРВАТСКЕ ИЗ 1948. ГОДИНЕ:
I. Општина Вргинмост
1. Блатуша (2 куће, 9 особа)
2. Црни Поток (16 кућа, 74 особе; 5 особа без своје куће)
3. Чемерница (3 особе без своје куће)
4. Катиновац (1 кућа, 3 особе; 1 особа без своје куће)
5. Мала Врановина (1 кућа, 2 особе)
6. Пецка (1 особа без своје куће)
7. Перна (6 кућа, 42 особе; 3 особе без своје куће)
8. Старо Село (1 кућа, 3 особе)
9. Топуско (1 кућа, 1 особа)
- укупно Поштића у општини Вргинмост: 28 кућа, 147 особа
II. Општина Глина
1. Обљај Мали (1 кућа, 5 особа)
- укупно Поштића у општини Глина: 1 кућа, 5 особа
- укупно Поштића на Банији: 29 кућа, 152 особе
-
КРСНА СЛАВА ПОШТИЋА
- Што се тиче крсне славе Поштића, у црквеном шематизму Епархије горњокарловачке (Банија, Кордун, Бела Крајина, Горски Котар, Лика), из 1883. године, наводи се да Поштићи славе Светог Георгија.
-
Поштићи се помињу на Банији почевши од 1754. године. Презиме се у њемачким документима јавља као "Postich".
- 6.6.1754. године, помиње се Радосав Поштић из Класнића.
У питању је истрага над неколико крајишника који су дезертирали у Турску, а затим се вратили на Банију.
- 23.9.1754. године пресуђено је крајишницима који су дезертирали у Турску, а затим се вратили на Банију.
Тројица су осуђена на губитак посједа и протјеривање (Никола Даворија, Радосав Поштић и Стојан Русић), а двојица су пуштена посље четворомјесечне робије (Вукадин Зец и Сава Дешић).
Литература: Др Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне крајине у XVIII. вијеку; Банска Крајина XVII-XVIII. вијек, Београд, 1989-1997.
-
У књизи проте Манојла Грбића ,,Карловачко владичанство'' се спомиње да су Срби у два наврата насељавали Банију и Кордун.У оба случаја су били у питању Срби из Поуња,али у другом таласу се спомиљу и добровољци из Србије (око 8.000),као и 396 породица из околине Параћина.Не знам да ли то може помоћи у трагању за коренима.У сваком случају,као што каже г-дин Демић,битно је пронаћи одакле су дошли на Банију и Кордун и под којим презименом.
-
У књизи проте Манојла Грбића ,,Карловачко владичанство'' се спомиње да су Срби у два наврата насељавали Банију и Кордун.У оба случаја су били у питању Срби из Поуња,али у другом таласу се спомиљу и добровољци из Србије (око 8.000),као и 396 породица из околине Параћина.Не знам да ли то може помоћи у трагању за коренима.У сваком случају,као што каже г-дин Демић,битно је пронаћи одакле су дошли на Банију и Кордун и под којим презименом.
Код проте Грбића се помињу добровољци из Србије, али се исто тако помиње гдје се скупљају (манастири Крушедол, Гргетег, Ремета, Хопово), тако да се нигдје не доводе у везу са Банијом.
Породице из Параћина (396) насељене су у Банат, не на Банију.
-
Ако је то искључено,онда остаје,као што си рекао, да су Поштићи на Банију и Кордун дошли преко Босне.
-
У књизи Котар Вргинмост у НО Борби 1941-1944 Душана Баића налазимо поименични попис жртава у периоду другог светског рата.Укупан број погинулих и убијених Поштића у Котару Вргинмост,и то у селима Старо Село,Перна,Катиновац,Блатуша,Пецка и Црни Поток износи укупно
122 особеStaro selo
Poginuli i umrli borci /
Zrtve fasistickog terora 1
Umrli od tifusa 1
Perna
Poginuli i umrli borci 7
Zrtve fasistickog terora 22
Umrli od tifusa 6
Katinovac
Poginuli i umrli borci /
Zrtve fasistickog terora 5
Umrli od tifusa /
Blatusa
Poginuli i umrli borci 2
Zrtve fasistickog terora 3
Umrli od tifusa /
Pecka
Poginuli i umrli borci 9
Zrtve fasistickog terora 33
Umrli od tifusa 7
Crni Potok
Poginuli i umrli borci 5
Zrtve fasistickog terora 20
Umrli od tifusa 1
Да није било те велике несреће у којој је страдао велики број Срба,а тако и скоро сваки други Поштић, на попису из 1948 ,уместо постојећег броја од 152 Поштића било би 274,што није превелик број.
Узимајући у обзир наталитет и морталитет од времена насељавања Баније,па до пописа из 1948. да ли се може извести претпоставка да је у периоду 1754.када се спомиње Радосав Поштић у писаним документима,било свега неколико породица које су носиле то презиме?И обзиром да се у Поткозарју и Поуњу не појављује презиме Поштић,да ли је логична претпоставка да су то презиме узели тек преласком на Банију,дакле око 1700.г?[/list][/list]
-
Узимајући у обзир наталитет и морталитет од времена насељавања Баније,па до пописа из 1948. да ли се може извести претпоставка да је у периоду 1754.када се спомиње Радосав Поштић у писаним документима,било свега неколико породица које су носиле то презиме?И обзиром да се у Поткозарју и Поуњу не појављује презиме Поштић,да ли је логична претпоставка да су то презиме узели тек преласком на Банију,дакле око 1700.г?
Колико је било Поштића 1754. године, можемо само нагађати.
Извјесно је да је Радосав живио у Класнићу (гдје Поштића није било у посљедњих 200-250 година) и да је одатле протјеран због дезертерства.
Не мора значити да су презиме добили тек на Банији, мада није немогуће. Може бити да се цијели род иселио на Банију и да их због тога нема у Поуњу и у Поткозарју.
Треба добро испитати топографске карте Козаре и Поуња, да бисмо видјели јесу ли Поштићи оставили неки траг.
-
Могу ли се топографске карте наћи у електронској форми?На шта треба обратити пажњу на картама?
-
Овдје постоји доста карата.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=354.0
Треба обратити пажњу на имена ријека, потока, брда, засеока, села... Доста често засеоци и села носе имена по родовима који живе или по родовима који су живјели у њима.
-
Neke se i ne mogu otvoriti npr.http://www.topomapper.com/ .Na koje karte da obratim paznju?Letimicnim pregledom sam nasao da se u Potkozarju nalazi reka pod imenom Crna Reka,sto me je asociralo na Crni Potok,kao i selo Perna u Pounju,ali to bas nista ne znaci.
-
Обратите пажњу на просторе Поуња и Поткозарја (Велика Кладуша, Врнограч, Босанска Крупа, Босански Нови, Босанска Костајница, Босанска Дубица, Приједор), то су прелазна подручја.
-
Даће добри Бог да се нађе неко од Поштића кога ће занимати своји корени.Сигурно има неко чији ђед прамђед.чича зна неку причу помоћу које ћемо наћи неки траг....Наћи ће се неко коме је неко причао откуд наши на Кордуну,одакле су пошли..