Бастарни и I2a Dinaric

[Ojler]

Ако смо ми, И2 Дин и наши преци, староседеоци у Европи генерално још од пре краја послењег глацијалног максимума, онда су за нас Германи само још једна култура кроз коју пролазимо асимилирани, али нису наша изворна култура. Словени исто, јесмо учествовали у генези значајно, али то није доминантно наша култура.

А која би била доминантно "наша" култура? Нека из каменог доба?
Стављам наша под наводнике јер ми није јасно ни ко смо то "ми"? Сви припадници гране I-CTS10228?

[Милан Петровић]

А која би била доминантно "наша" култура? Нека из каменог доба?
Стављам наша под наводнике јер ми није јасно ни ко смо то "ми"? Сви припадници гране I-CTS10228?

Схватам шта сам на писао. Прецизније је - култура давних предака гране I-CTS10228 и свих осталих предачких све до првих носилаца И, првих ловаца који су населили Европу. Е сада, која је то култура,...Граветјен, Ауригнацијска, то је баш дубока прошлост. Наши преци су имали у једном моменту неку своју културу и језик, али то се изгубило.

Ако је судбина наших давних предака била да међу првима уђу у Европу када су климатски услови дозволили, да буду европски абориџини, онда је то њихова изворна култура. Не рачунам неандерталце који су већ били ту, јер нису модерни људи.

[Милош]

Схватам шта сам на писао. Прецизније је - култура давних предака гране I-CTS10228 и свих осталих предачких све до првих носилаца И, првих ловаца који су населили Европу. Е сада, која је то култура,...Граветјен, Ауригнацијска, то је баш дубока прошлост. Наши преци су имали у једном моменту неку своју културу и језик, али то се изгубило.

Најбољи кандидат за културу чији су мушки припадници били носиоци хаплогрупе I2a-CTS10228, је Јастрофска култура.

[Милан Петровић]

Најбољи кандидат за културу чији су мушки припадници били носиоци хаплогрупе I2a-CTS10228, је Јастрофска култура.

Хвала. Поменуо сам ту старију епоху у покушају да објасним претходни пост. Не желим да скрећем са теме која је одлична.

[Милан Петровић]

Налетео сам на текст о десетинама гробница пронађених у Пољској, у шумовитом дистрикту Сарбиа.

Вероватно сте већ упознати са тиме, али бих ипак да поделим.

У питању су гробнице старе 2500 година и према анализи грнчарије припадају Јасторф култури. Остаци су идентификовани као Бастарни који су дошли из подручја јужног Јутланда и који су такође били на правцу кретања ка Црном мору.

Чланак је на енглеском језику: http://www.messagetoeagle.com/dozens-burial-mounds-hundreds-ancient-artifacts-discovered-lost-city-poland/

[сɣнце]

Налетео сам на текст о десетинама гробница пронађених у Пољској, у шумовитом дистрикту Сарбиа.

Вероватно сте већ упознати са тиме, али бих ипак да поделим.

У питању су гробнице старе 2500 година и према анализи грнчарије припадају Јасторф култури. Остаци су идентификовани као Бастарни који су дошли из подручја јужног Јутланда и који су такође били на правцу кретања ка Црном мору.

Чланак је на енглеском језику: http://www.messagetoeagle.com/dozens-burial-mounds-hundreds-ancient-artifacts-discovered-lost-city-poland/

Pre nego neki počnu stvarati odredjene associjacije s nazvanjem Sarbia, voleo bih razjasniti da se tako naziva 4-5 sela u Velikopoljskoj i sva su imanja šlahtićkoga roda Sarbskih, koji su u 15. vijeku proširili se iz zemlje Pomorske, kraja Luborka , to jest Lauenburga, iz sela Sarbsko južno od jezer Sarbsko. Rod Sarbskih imali su svi njemačka imena od 15. veka kada su zabeležena pa nadalje i služili su armiji Prusije. Moguće je da potiču iz Branibora (Brandenburga) od lužičana, jer su i tamo imali imanja.
Zato oprezno s izvodjenjem zaključaka "eureka! to mora da je pradomovina Srba".

[Милан Петровић]

Pre nego neki počnu stvarati odredjene associjacije s nazvanjem Sarbia, voleo bih razjasniti da se tako naziva 4-5 sela u Velikopoljskoj i sva su imanja šlahtićkoga roda Sarbskih, koji su u 15. vijeku proširili se iz zemlje Pomorske, kraja Luborka , to jest Lauenburga, iz sela Sarbsko južno od jezer Sarbsko. Rod Sarbskih imali su svi njemačka imena od 15. veka kada su zabeležena pa nadalje i služili su armiji Prusije. Moguće je da potiču iz Branibora (Brandenburga) od lužičana, jer su i tamo imali imanja.
Zato oprezno s izvodjenjem zaključaka "eureka! to mora da je pradomovina Srba".

Знам да је име новијег датума, преписао сам како стоји у тексту. Акценат је на периоду од пре 2500 година, када нема Срба и у том смислу Срби се не помињу.
Што се тиче дефинитивних закључака о прапостојбинама, рано је.

Не знам колико је Мавро Орбин меродаван, мада он не извлачи закључак него наводи Скандинавију као прапостојбину неких народа/племена које касније помиње везано за Сарматију.

[Милош]

Хвала. Поменуо сам ту старију епоху у покушају да објасним претходни пост. Не желим да скрећем са теме која је одлична.

Када говоримо о археогенетици, I2 се јавља на читавом простору Европе. Али нама није примарна I2b (L416), I2c (L596), али ни цела I2a (L460). Прва је веома ретка грана, а друга се простире од Велса до Кавказа. Од археогенетских резултата нађена је у околини Бурсе (6400-6000 г.п.н.е) https://www.biorxiv.org/content/early/2015/10/10/016477
Можда је има још негде, али нисам успео да нађем.
I2b као да је непостојећа, а и данас је веома слабо заступљена.

I2a се дели на две основне гране: I2a1 (P37) и за нас занимљива и I2a2 (M436). Ова друга, а посебно њена подграна I2a2a (M223) се налази широм Европе и некако је мобилнија. Јавља се и на Балкану, претежно кроз грану Z161. Има је од раног неолита, до раног бронзаног доба. Присутна је и у Лепенском виру.

I2a1 (P37) се дели на: I2a1a (M26), која се среће по западној Европи, Сардинији, Иберијском полуострву... I2a1b (M432) за нас важна. То је најмлађа грана за сада пронађена на археолошким локалитетима. I2a1 (P37) нађена је на локалитету из културе прото-лепенског вира (9500-63300), на Дњепру на прелазу мезолита и неолита, Blätterhöhle код Хегена у западној Немачкој (400-3100) и  код Уњетичке културе код Прага (2200-1700). То могу бити P37* или њене угашене гране.

 I2a1b (M423) се дели на I2a1b1 (L161)- Islis и I2a1b2 (L621)- Dislis. M423 је нађен у Loschbour код Мулертара у Луксембургу. Он је негативан и на L161 и на L621. Тако да је M423*, њихова паралелна грана. Такође M423 је нађен на југу Француске у оквиру средњег неолита, чини ми се повезаним са Бел Бекер културом (4700-4400).  И трећи узорак је нађен у Мотали у Шведској (6000-5500). Ово је најбољи кандидат за предачку грану од L621 за сада. L621 још увек није нађена, а самим тим и CTS10228. I2a1b1 (L161) је нађен на северу Шкотске из доба неолита(3500-3000) и на Пиринејима (5300-5000).

Нека ме исправе бољи зналци за древну ДНК ако сам негде погрешио или додају што ја нисам.

Све у свему све говори у прилог да су се наши преци изгледа држали атланске обале и почетком холоцена кренули ка северу, да би се током бронзаног доба спустили до централне Европе. Очекујемо археогенетске резултате из тог периода.

[Милан Петровић]

Још неколико важних информација виде се на ове две странице Орбинијевог Краљевства Словена.



Назире се веза између учесника Кимбријских ратова, Кимбра и Теутонаца који су кренули западно и Бастарна који су кренули источно. Изгледа да су њихова померања почела као наоружане експедиције, а да је ова источна потрајала више векова. У међувремену њихову прапостојбину населили у Данци, Саксонци и Франци. Због чега би један народ који се управо вратио из Сарматије насртао на државу Карла Великог осим ако нема битан разлог. Данци и Франци нису лак плен, то су моћне државе у то време.

[Locked]

Још неколико важних информација виде се на ове две странице Орбинијевог Краљевства Словена.



Назире се веза између учесника Кимбријских ратова, Кимбра и Теутонаца који су кренули западно и Бастарна који су кренули источно. Изгледа да су њихова померања почела као наоружане експедиције, а да је ова источна потрајала више векова. У међувремену њихову прапостојбину населили у Данци, Саксонци и Франци. Због чега би један народ који се управо вратио из Сарматије насртао на државу Карла Великог осим ако нема битан разлог. Данци и Франци нису лак плен, то су моћне државе у то време.

Код Словенских племена, генерално, различитих супстрата и утјецаја је било. Од Иранског (аланског) имена Срби (и вјероватно Хрвати), преко скитских артифаката међу археолошким културама које се везују за та иста словенска племена, па до Бастарна, и касније Келтског супстрата на све Словенске језике. О томе како је Ирански супстрат измјенио радикално и саму структуру словенског (предсловенског) језика не треба пуно ни трошити ријечи. Оно што ми није јасно, у овом конкретном случају је, како то да нико од поменутих народа, није успио да потпуно наметне свој језик, културу, прије свега ту мислим на Ските и Сармате, као доминанте у том добу, у том дијелу Европе. Скити и Сармати су утицали на прасловенска племена и то је у самом праславенском уочљиво, утицали су и Келти, и Германи, али матица као матица је остала иста. Тј. провлачи се кроз све те промјене и утицаје са стране. Као да нема више сумње да су у етногенези Словена учествовали I2a-Din, R1a-Z280 i R1a-M458. Како ту данас нема потомака Скита, а толико њиховог утјецаја у керамици, оружју и свим осталим археолошким сегментима? А некако, не могу да појмим да су се они тако утопили у ове 3 хаплогрупе, као да су неки са стране, мали народ, а не бивши господари Источне Европе. R1a-Z93 је екстремно риједак данас, генерално у Европи, који се везује за Ските. Да ли је могуће можда да они имају везе са R1a-M458? С обзиром да та хаплогрупа се налази код туркијских Карачаја и Балкара, чије се мјесто насељења прилично поклапа са некадашњом територијом Скито-Сармата?
Мало више одлутах од теме и самог наслова, али ваљда не замјерате.

[сɣнце]

Код Словенских племена, генерално, различитих супстрата и утјецаја је било.

Jest, ogur-turačkih, ranogermanskih i djelomice rimskih.

Од Иранског (аланског) имена Срби (и вјероватно Хрвати),

Smjela i drzka tvrdnja, no nedokazana i a priori malovjerojatna predpostavka. Ako ne, obrazloži i predstavi dokaz ili logički put zaključka.

 преко скитских артифаката међу археолошким културама које се везују за та иста словенска племена,

Skitskih kulturnih artefakta (ako tu ne računaš nekoliko vrhova striela) nema ni u jednoj kulturi za koju se u nauci neosporivo smije reći, da je slovjenska. Jedina slovjenska kultura s velikim drugim uticajem je Penjkovka a taj uticaj je avarsko-bulgarski. Za latenizovane kulture ne može se sa uvjerenošću tvrditi da su slovjenske.

па до Бастарна, и касније Келтског супстрата на све Словенске језике.

Kultura Bastarna je latenizovana, kao i zapadnije kulture istoga vremena, no za koje je premalo ukazatelja, da bi se pripisale Slovenima. Stoga nesigurno je i jesu li Slovjeni bili susjedan narod Bastarnima. Od svih jezičkih uticaja na praslovenski, keltski je toliko bezznačajan, da je u predjelima promila.Stoga ova tvoja tvrdnja je širenje zablude i nezasnovana na naučnim nahodima i ishodima.

О томе како је Ирански супстрат измјенио радикално и саму структуру словенског (предсловенског) језика не треба пуно ни трошити ријечи.

Na to ne možeš trošiti mnogo rieči, jer se sav v a z m o ž n i  iranski uticaj na praslovenski svodi na na prste nabrojive rieči bog, raj, topor; vazmožni jer bog i raj sasvim udobno mogu biti rieči koje je praslovienski unasliedio od prajezika. Može se govoriti o impaktu persskoga jezika na srbski (bosanski itd.) i bugarski putem Carstva Osmanovića (zubun, čoha, čarap, ćevap, djerdan itd.) ili na russki putem Tatara (zipun, kaftan, štany ( od aštan), kazan itd.) no opet nema smisla trošiti rieči na neki uticaj iranaca na praslovienski, osobito kada je nama znalcima jezika poznat alanski jezik i to da on, kao ni drugi iranski jezici nemaju rod imenica te da imaju jedva četiri padeža.

Оно што ми није јасно, у овом конкретном случају је, како то да нико од поменутих народа, није успио да потпуно наметне свој језик, културу, прије свега ту мислим на Ските и Сармате, као доминанте у том добу, у том дијелу Европе.
Скити и Сармати су утицали на прасловенска племена и то је у самом праславенском уочљиво, утицали су и Келти, и Германи, али матица као матица је остала иста. Тј. провлачи се кроз све те промјене и утицаје са стране.
Као да нема више сумње да су у етногенези Словена учествовали I2a-Din, R1a-Z280 i R1a-M458.
Како ту данас нема потомака Скита, а толико њиховог утјецаја у керамици, оружју и свим осталим археолошким сегментима? А некако, не могу да појмим да су се они тако утопили у ове 3 хаплогрупе, као да су неки са стране, мали народ, а не бивши господари Источне Европе. R1a-Z93 је екстремно риједак данас, генерално у Европи, који се везује за Ските. Да ли је могуће можда да они имају везе са R1a-M458? С обзиром да та хаплогрупа се налази код туркијских Карачаја и Балкара, чије се мјесто насељења прилично поклапа са некадашњом територијом Скито-Сармата?
Мало више одлутах од теме и самог наслова, али ваљда не замјерате.

Nije rjedka Z93 uobće, nego je obilna samo ne u Sloviena, no u turkijskih naroda, koji su se uzrodili oturčenjem Iranaca. Iranski uticaj na Slovjene praktično da ne postoji, a poneki zalutali Z93 medju ističnim Slovjenima s velikom vjerojatnošću je potomak Turka ili Tatarina.

Ti si sam pokazao koliko si u zabludi sa svojim basnama o sili i moći pustinjskih skitnica i svojem nepoznanju Sloviena.
No dobro, u najmanju ruku pitaš.

Kada je Sokrat u svojoj starosti zaključio "Znam, da ništa ne znam" on je tim htio reći, da nije u zabludi. Jer u zabludi je ne onaj koji ne zna, a onaj koji ne zna, a misli da zna. Zato je bolje reći "Znam, da (nešto) ne znam.", jer ta misao je pokretač istraživačke pustolovine i odkrovenja tajna prošlih vremena. Ko ima takav pokretač u ćudi i još nauči odlučiti vierodostojan naučni članak koji pozna naučnu metodiku od pseudonauke i mitomanije, onda je na pravom putu.

[Милан Петровић]

Сунце, како гледаш на теорију да је РБ у Срб у ствари ребро?

[Locked]

Smjela i drzka tvrdnja, no nedokazana i a priori malovjerojatna predpostavka. Ako ne, obrazloži i predstavi dokaz ili logički put zaključka.

To pročitah na ovom forumu. Nisam napisao ove stvari smatrajući ih 100% provjerenim i dokazanim, već misleći da postoji određen konsenzus među članovima u vidu etimologije same riječi Srbin, a izgleda da ipak nema.

Skitskih kulturnih artefakta (ako tu ne računaš nekoliko vrhova striela) nema ni u jednoj kulturi za koju se u nauci neosporivo smije reći, da je slovjenska. Jedina slovjenska kultura s velikim drugim uticajem je Penjkovka a taj uticaj je avarsko-bulgarski. Za latenizovane kulture ne može se sa uvjerenošću tvrditi da su slovjenske.

Ako je Praško-Korčakska kultura, recimo, nastala 2 vijeka poslije potpunog nestanka (asimilacije) Skita, onda je jasno zašto taj utjecaj nije vidljiv (pa možda ga čak i nema). Ali, sve te kulture, Zarubinjecka, Kijevska, pa čak i ona za koju se smatra pred-Slavenskom "Komarov" kultura, su imale jasan kontakt sa Irancima, a u nekima se taj "kontakt" jasno i vrlo precizno mogao vidjeti u samoj keramici određenih kultura. Zarubinjecka kultura je bila "podobro" zahvaćena skitskim elementima. Ni to, naravno, nije sigurno potvrđena kultura kao praslavenska, ali je to generalno današnji konsenzus arheologa, a i lingvista. U njoj je, usput, pronađen "prototip" obilježja koja će se javiti u budućem slavenskom kompleksu kultura (Koločin, Praško-Korčak i Penkovka).

Na to ne možeš trošiti mnogo rieči, jer se sav v a z m o ž n i  iranski uticaj na praslovenski svodi na na prste nabrojive rieči bog, raj, topor; vazmožni jer bog i raj sasvim udobno mogu biti rieči koje je praslovienski unasliedio od prajezika. Može se govoriti o impaktu persskoga jezika na srbski (bosanski itd.) i bugarski putem Carstva Osmanovića (zubun, čoha, čarap, ćevap, djerdan itd.) ili na russki putem Tatara (zipun, kaftan, štany ( od aštan), kazan itd.) no opet nema smisla trošiti rieči na neki uticaj iranaca na praslovienski, osobito kada je nama znalcima jezika poznat alanski jezik i to da on, kao ni drugi iranski jezici nemaju rod imenica te da imaju jedva četiri padeža.

Nestajanje slova "s" poslije slova "r", "u", "k", "i" (kao u iranskim), dok u Litvanskom (koji je iz iste genetske porodice) to slovo "s" i dalje postoji?
Prelaženje iz kh>x, također ne pojavljuje se među baltijskim, a isključivo je vezana za slavenske i iranske jezike.

Ja ne tvrdim (niti sam kompetentan) da su ovo inovacije u Slavenskom zasnovane pod utjecajem iranskog, ali postoje lingvisti koji tvrde da to jeste slučaj.

Recimo, Kortlandt;

"I think that originally East Baltic is slightly closer to Slavic than to West Baltic, though structurally West and East Baltic are closer to each other because they were not affected by the Iranian substratum that transformed Slavic in a radical way."

Nije rjedka Z93 uobće

Ja sam mislio rijedka u Evropi, a tako sam koliko vidim i napisao u prethodnom komentaru.

[Хаџи Михајло Божовић]

Помаже Бог,
одговор на:

Kultura Bastarna je latenizovana, kao i zapadnije kulture istoga vremena, no za koje je premalo ukazatelja, da bi se pripisale Slovenima. Stoga nesigurno je i jesu li Slovjeni bili susjedan narod Bastarnima. Od svih jezičkih uticaja na praslovenski, keltski je toliko bezznačajan, da je u predjelima promila.Stoga ova tvoja tvrdnja je širenje zablude i nezasnovana na naučnim nahodima i ishodima.

Колико сам ја схватио причу. Бастарни (И2а) су били једни од оних који су учествовали у стварању словенске културе. Па након стварања словенске приче долази до великог расељавања по нашим пределима. Било је неких мањих насељавања, као и аутохтоног становништва али не са нашим мутацијама (И2а динарик).

[Kor]

Блана на румунском значи и даска.
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?id=687

а на шта се веже етимологија румунске речи за даску? Везује се за корен "блан", који улази у словенску реч "јаблан".
http://www.orthodic.org/word/9187

Румунски је увелико "контаминиран" речима словенског порекла.  Са странице коју си навео:
śopļașće blana ku sakurĭa — teše dasku sekiromвидимо да реч за секиру има исто порекло као и словенска реч.тамо се види да "блана" постоји и у бугарском језику:
BLÁNĂ² blăni f. pop. Scândură groasă. [G.-D. blănii] /< bulg. blana
Моја хипотеза коју није лако доказати полази од претпоставке да су носиоцу хаплогрупе I2a називани власима од стране балтословена, па да је то на неки начин оставило трага у потоњем везивању тог имена са носиоцима поменуте хаплогрупе. Уколико је та хаплогрупа припадала Бастарнима који су највероватније били келтско племе, онда су говорили језиком који је могао имати доста романофоних елемената. Ето рецимо разлога зашто се у пољском језику Италија назива Влохија. Гледао сам некада давно неке студије које су се бавиле сличностима српског са келтским језицима и по њима је српски најближи галском језику.

[Милан Петровић]

Онда име поменуте породице Блахник из Чешке има везе са тим изразом.

[НиколаВук]

а на шта се веже етимологија румунске речи за даску? Везује се за корен "блан", који улази у словенску реч "јаблан".
http://www.orthodic.org/word/9187

Румунски је увелико "контаминиран" речима словенског порекла.  Са странице коју си навео:
śopļașće blana ku sakurĭa — teše dasku sekiromвидимо да реч за секиру има исто порекло као и словенска реч.тамо се види да "блана" постоји и у бугарском језику:
BLÁNĂ² blăni f. pop. Scândură groasă. [G.-D. blănii] /< bulg. blana
Моја хипотеза коју није лако доказати полази од претпоставке да су носиоцу хаплогрупе I2a називани власима од стране балтословена, па да је то на неки начин оставило трага у потоњем везивању тог имена са носиоцима поменуте хаплогрупе. Уколико је та хаплогрупа припадала Бастарнима који су највероватније били келтско племе, онда су говорили језиком који је могао имати доста романофоних елемената. Ето рецимо разлога зашто се у пољском језику Италија назива Влохија. Гледао сам некада давно неке студије које су се бавиле сличностима српског са келтским језицима и по њима је српски најближи галском језику.

Словенски и келтски језици су веома удаљени међусобно, тако да то не стоји. Тек за галски, од кога је сачувано врло мало, рећи да је од свих језика најближи српском је потпуно ненаучно и нетачно. Претпостављам да је извор тих тврдњи Ранка Куић, која се представљала као лингвистичарка али читајући њене радове стиче се утисак да је имала везе са лингвистиком колико и Деретић и Шарић са историјом и археологијом. С обзиром на археолошке везе Бастарна са јасторфском културом, која представља нуклеус раногерманског формирања на тлу централне Европе, извесније је да је њихов оригинални језик био неки раногермански дијалекат. Келти су свакако били током латена у вези са простором данашње Пољске, у јужној Пољској су археолошки истражена њихова насеља, али је питање колико су заиста имали језичког утицаја на обликовање прасловенског језика, за разлику од прагерманског чије су позајмице очевидне.

[Сол]

а на шта се веже етимологија румунске речи за даску? Везује се за корен "блан", који улази у словенску реч "јаблан".
http://www.orthodic.org/word/9187

Румунски је увелико "контаминиран" речима словенског порекла.  Са странице коју си навео:
śopļașće blana ku sakurĭa — teše dasku sekiromвидимо да реч за секиру има исто порекло као и словенска реч.тамо се види да "блана" постоји и у бугарском језику:
BLÁNĂ² blăni f. pop. Scândură groasă. [G.-D. blănii] /< bulg. blana
Моја хипотеза коју није лако доказати полази од претпоставке да су носиоцу хаплогрупе I2a називани власима од стране балтословена, па да је то на неки начин оставило трага у потоњем везивању тог имена са носиоцима поменуте хаплогрупе. Уколико је та хаплогрупа припадала Бастарнима који су највероватније били келтско племе, онда су говорили језиком који је могао имати доста романофоних елемената. Ето рецимо разлога зашто се у пољском језику Италија назива Влохија. Гледао сам некада давно неке студије које су се бавиле сличностима српског са келтским језицима и по њима је српски најближи галском језику.

У прилог твојој хипотези иде навод нотара краља Беле (Bele regis Hungarie notarius) - Anonymus-a, о 4 народа које су Мађари приликом освајања затекли: quam terram habitarent Sclavi, Bulgarii et Blachii ac pastores Romanorum / Словене, Бугаре, Влахе као и пастире Римљана

https://en.wikipedia.org/wiki/Gesta_Hungarorum
https://en.wikipedia.org/wiki/Anonymus_(chronicler)
https://en.wikipedia.org/wiki/Shepherds_of_the_Romans

[Милан Петровић]

Ако има везе са старогерманским blau или старонордијским blár језиком онда има везе са плавом бојом, а не са врстом дрвета јаблан. У Словенским језицима јаблан је топола, плава боја је нешто сиње или модро. Колико сам видео само се на подручју Хрватске, Босне и Србије каже плаво. Једна реч из оригиналног И2а језика, а не позајмљеница?

[сɣнце]

Моја хипотеза коју није лако доказати полази од претпоставке да су носиоцу хаплогрупе I2a називани власима од стране балтословена, па да је то на неки начин оставило трага у потоњем везивању тог имена са носиоцима поменуте хаплогрупе. Уколико је та хаплогрупа припадала Бастарнима који су највероватније били келтско племе, онда су говорили језиком који је могао имати доста романофоних елемената. Ето рецимо разлога зашто се у пољском језику Италија назива Влохија. Гледао сам некада давно неке студије које су се бавиле сличностима српског са келтским језицима и по њима је српски најближи галском језику.

Ovomu svemu nije mjesto u ovoj temi no ima tema o Bastarnima i I2a, kao i o Vlasima.

Divota koliko bessmislica stane u jedan komment.

1. Balti i Sloveni su pošli svaki svojim putem najmanje pet stoljetja do pojave Bastarna.
2. Ljudima pisaše na čelu koje SNP mutacije imaju, pak govorahu Sloveni i Balti "E vūs sûm gcaacgtt båndemûs nazūvati Valhūm" ili kako?
3. Bilo koje vezivanje I2a s vlasima ili Vlasima pouzdano nije posljedica njekih odnosa Slovena i Bastarna ili Bastarna i Kelta ni bilo čega drugoga osim zabludnoga izvoda odredjene skupine ljudi o starosjedjelačkom proisticanju I2a, te poistovjećenju na relaciji ilir - starosjedjelac - Vlah - vlah - Srbin. Donekole možeš poistovjetiti Ilir - Vlah, ali Ilir - vlah ne možeš, jer je vlah preosmišljenje značenja Vlah i tim se tu prekida smisaona veza s Ilir - starosjedjelac i uspostavlja veza vlah - pastir koja važi za Srbe, ali pouzdano ne za Bastarne, jer su Bastarni sudeći po iskopima njihovih grobova germanski ratnici a ne pastiri. Osim toga veza Bastarni i I2a je uobće sama po sebi igra slagalice u kojoj ti nedostaje jedan djelićak pa uzmeš jedan iz druge slagalice i prekrojiš ga škarama da ti se nekako uklopi, iako u slici nešto ne odgovara, npr. to da ako su Bastarni proizašli od Kelta zašto bi bili jedino pleme slobodno od odredjenih R1b i G2a podgrana a ako su proizašli od Germana, zašto bi bili slobodni od odredjenih grana I1, R1b i R1a, no svi eto bili klan I2a. Cijela ta pritča je vel'ka štela, kako bi se izrazili Bosanci.
4. Zašto bi jedan keltski jezik imao mnogo kako ti kažeš romanofonih elemanata? To što se je galski odista romanizovao kada su Gali postali državljani Rima, ne znači da se neki Gali sa postora koje Rim nije vidio moraju isto tako romanizovati. Protivno je zbilji i vjerodostojnosti olahko abstrahovati svojstva jednoga okrajka i primijeniti ga na cjelokupno jezgro. Ne valja to činit.

Pravi uzrok kojega radi Sloveni nazivaju razne govornike romanskih jezika je sledeći:
- zato što su Sloveni stupili u dodir s Romanima / Rimljanima ne izravno i samostalno a posredstvom Germana. Naime jedno vrijeme Germani, osobito Goti, su držali Slovene u svojoj vlasti, a osvojio ih je Got Hermanrih. U to vrijeme Sloveni su od njih usvojili mnoge riječi (knez, ljubav, škoda, mač, štit, svinja itd.). Jedna od tih riječi je i valh, koja se saglasno zakonomjernim glasovnim promjenama u istočnih razvila u voloh, u poljaka u vloh, a u panonskih i južnih Slovena u vlah. Rječju valhaz* Germani su u ono vrijeme označavali bilo koga ko govori romanskim jezikom. Odakle to?
Germani su stupili u dotik s Keltima, odnosno Galima na Rajni no ne u vrijeme kada su ovi bili slobodni, nego u vrijeme kada su već osvojeni Cesarom i utelovljeni u Državu Rima te romanizovani. Budući da su mnogi Gali i oni Gali koje su Germani prvo upoznali sami sebe nazivali jednim oblikom reči Valhi, kao Belgae (< Velhe), Volcae itd. Germani su tu riječ primjenili na sve koji govore romanski i tako su to usvojili i Sloveni od Germana. One Kelte koji nisu bili romanizovani kao što su Boi Germani nisu nazivali Valhi, no je ostalo Boi, što se vidi po tom da su Germani njihovu zemlju zvali Bojovarjer* i Bojoheim* od čega će kasnije nastati Bavaria i Bohemia. Za uporedbu Normani su rimljane nazivali Rómverjer (otole varjez - narod).

5. Najzadnje o tom da je galski najsličniji srbskomu, imam priložiti jedan video. Tko odgleda i počuje, neka pažljivo ocijeni na koji jezik ga podsjeća galski. Počinje s 04:20 min.

<a href="https://youtube.com/v/K08vUnVpHcw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/K08vUnVpHcw</a>