Други дио мог пријашњег поста се више односи на ову тему, али желио сам да прокоментаришем покољ у Крагујевцу октобра 1941. године.
Е сад сам мало гледао теме, и можда је ова најповољнија, јер није ријеч о новинарским текстовима. Наиме синоћ, чини ми се прије "слагалице" сам на РТВ Војводина гледао сјану емисију о дипломатским играма и времену непосредно прије напада Трећег Рајха на СССР. Поред документарног материјала, гостовали су пољски и руски историчари. Ставови наравно различити.
Да подсјетим, Винстон Черчил пишући у својим мемоарима је поводом Минхенског споразума, навео да је Европа у том тренутку (парафразирам) између срамоте и рата одабрала срамоту, да би рат прихватила у далеко неповољнијим околностима.
Исто то су учинили и 1. септембра 1939. године када су гарантовали независност Пољске, али не и територијални интегритет. Истовремено су 1.9. до 20. маја 1940. године на мажино линији гајили "паприке и краставац", и тиме омогућили да Њемачка избјегне њихову основну стратешку слабост; рат на два фронта..Непосредно прије напада Њемачке на Краљевину Југославију су минирали Ђердап. Толико о бризи за "мале народе".
Наравно пакт са СССР-ом им није падао на памет. Тиме не браним споразум Молотов-Рибентроп, али историју треба сагледавати из више "углова", што јуе претпоставка објективности. Монтефјори то сјајно елаборира.