Молим ве да замислите да неко, на примѣр я, отворим, рецимо у Суботици, собственичко прѣдузеће и запослим, на примѣр пет стотин људий у њем. И свих пет стотин Срба. Не дозволим запошљавање нийеднога Мађара (иако су тамо Мађари пойединачно найзаступљенийи), нийеднога Хрвата, Словака, итд. Све сами Срби. Наравно, сви бише примѣтили то и питали бише ме зашто тако радим.
И я онда явно незадовољникомъ дам овакав одговор: "Пошто су сви грађани Србийе равноправни, я одлучих запошљавати само Србе (а не Мађаре, Хрвате...)". Не сумњам да бише ме утамничили у врло кратком року, затворили ми прѣдузеће и подигли против мене оптужницу. И то са пуним правом.
Зашто написах овако болестан примѣр? Због тога што се са писмом србскога народа у овой земљи управо тако поступа у многих прѣдузећих, да не речем у већини их. Велики брой прѣдузећ у Србийи забрањуйе било какву употрѣбу нашега писма (иако йе оно йедино уставом прописано писмо), било на свойих производах, било у и на свойих просториях, било у свойой унутрашњой употрѣби при вођењи службених књиг и при осталом. И намећу ни туђе писмо, койе йе тобоже "равноправно" у нашой земљи. И када их питате зашто наше писмо забрањуйу, ако ве удостойе одговора, одговор йе одговарайућ одговору из мойега болестнога примѣра "Пошто су писма равноправна ми одлучисмо користити само (хрватску) латиницу, односно не користити ћирилицу". И тако се забрана ћирилице оправдава њеном "равноправношћу" са хрватским писмом, што йе лицемѣрйе найгоре врсте. И све се то чини уз прѣћутну сагласност наше педерско-лезбейске државе.
Наброяћу само неколика велика прѣдузећа гдѣ йе употрѣба нашега писма забрањена: "ТЕМПО", "МЕТРО", "МАКСИ", "РОДА", "ВИП", "ТЕЛЕНОР", "Индустрия меса МАТИЙЕВИЋ" и многа друга. А од мањих йе ту "Радио Пожега".