Војинена
Наравно да сам присутан на Пепиће, тамо су нам сви мимо нас што смо које куде, тамо нам почивају бољи од нас...веома сам често тамо и све ми је, годинама који надолазе , све то нешто драже. Нека мене, но су унуци показали интересовање и задовољство када пођемо. Ја сам плод љубави младог и напредног црногорца с Пепића кога породица одабра и младе личанке из Коренице која у склопу програма црвеног крста Југославије, тамо негде 1956-те, бивају послати у Сомбор, у борбу за живот и школовање.Ја сам рођен на северу Србије у Војводини.
Војинена, познајем Стијовиће, има их у Плав а, мислим и тамо према Брезојевици око лимског моста у Пепићима. Нисам сигуран ко је Миличко Стијовић.
Иначе што се тиче назива Ћесак,ћесац, ћесар, истраживао сам тај назив и нашао неколико занимљивих момената. У Византијском говорном подручју и номенклатури која је важила готово до 11-12 века, цесар или ћесар су били, сам владар ( у смислу цар,краљ) или припадник његове наследне линије. Затим, у доба Аустријских ратова и присуства њихових војски и по нашим просторима, најближи цару, команданту или оном ко руководи у безбедносном смислу била је ,,посебна војска,, или као код нас гарда, а звали су их ћесари.Касније је у народу примећено да се овај назив користи и за било ког странца који се појави, а не зна се који је. Такође већ речено, у локализму, пратећи пристигле караване народ би препознавао ,,неке што долазе,, и називао их ћесацима зато што се није знало ко су, а у својим караванима у сред блага и живог што се гони, којег је било на стотине, налазили би се насамарени коњи који би на себи носили кожне кесе(ћесе-бисаге) са највећим вредностима које би поседовали.Уз те товаре, налазили би се вични момци с оружјем, а те придошлице и те момке, звали би их ћесаци.
У књизи ,,Плав и Гусиње у прошлости,, Мустафа Мемић каже: Братства која су од раније боравила ође, средином 17 века, старинци, Јањуш,Живаљевић,Рмуш,Тмушић,Војновић, Савић,Маркишић,Јанковић,Сланковић,Стојковић.....а када посебно наводи досељенике из Роваца, каже: Савићи, Џудовићи, Булатовићи....
Е сад, заиста у селу Корита, источно од Плава, на локалитету званом Буриташ а испод планине Кофиљаче, постоји, како народ каже ћесачко гробље, а зову га и грчко и влашко и илирско и старо...датира од почетка 17 века и сматра се да је припадало досељеницима из Роваца који су ту боравили.Наравно оно није у употреби и сва друга села около и презимена имају своја посебна гробља. Ко су ти били, ко су Ћесаци, нико не зна, на крају крајева и где се денуше, јер сви који су остали или сада бораве на простору горњег Полимља, нико не везује своју прошлост за њих или тај појам.
Војинена, поново сам мало истраживао Ровца и нађем дословце како каже да је Вуксан Булатов имао два сина: Батрића и Богића. Оно што се створи од Батрића и по простору ђе је боравио, назва се Батрићевићи и Горњоровчани и Мртводубочани. У тој линији од Драгића, сина Батрићевог, налазим и јасно наведено презиме Савић. Исто тако, од Богића Вуксановог,они што пођоше с оне стране Мртвице у Церовицу и Дол и што се тамо створи, назваше их Церовичани и Богићевци. Међу тим новоствореним презименима, такође, налазим јаку линију и Савиће које су још звали ,,Сланци,, не знам зашто. Моји стари кажу да то није наша линија.
Војинена, жељан сам сазнавања те и даље не бежим од могућности да смо ,,старинци,, и могуће прислоњени или стопљени са неким од ових наведених праваца Булатовића, но само ово истичем као могућу гаранцију тврдњи које моји стари заступају. Вероватно не знају у својим сећањима и приповедањима ништа испод тога и уназад.
Жељко, хвала ти на лепом ставу. Један од разлога што сам у све ово ушао и бавим се на један крајње упоран начин, веруј ми управо је гос.Предраг Шћепановић. Имао сам прилику да контактирам, прво његовог брата у иностранству, а потом и њега самог и да заједнички кренемо у авантуру и проналажење порекла мојих Савића.Мислим да имам привилегију што сарађујем са њим.
Хвала на простору, сретан рад људи
