Аутор Тема: Епархија горњокарловачка (данашње стање)  (Прочитано 2910 пута)

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Епархија горњокарловачка (данашње стање)
« послато: Октобар 30, 2017, 11:38:57 поподне »
Након 120 година објављен је нови шематизам Епархије горњокарловачке.

Мало је рећи да сам разочаран садржајем овог шематизма.
Надао сам се да ће бити више података о црквеним књигама, међутим дати су врло штури подаци, па се стиче утисак да ни сама црква не зна гдје се шта од црквених књига чува. Из неког разлога дати су само подаци о свештенству од 1900. године, мада су познати подаци и из ранијег периода. Оно што највише боли је то што су у случају неких уништених храмова дати подаци који нису тачни, ваљда ради "политичке коректности" или чега већ...

Да не буде само да критикујем, шематизам има и неких позитивних ствари (подаци о храмовима, подаци о гробљима и старим споменицима, подаци о значајним појединцима, статистички подаци од 2011-2015. године).
« Последња измена: Октобар 30, 2017, 11:42:54 поподне Брубноград »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Епархија горњокарловачка (данашње стање)
« Одговор #1 послато: Октобар 30, 2017, 11:53:20 поподне »
Нисам видео, али чуо сам већ неке коментаре. Оно што је и мој утисак, јесте да црква ни сама не располаже податке о ономе што је њено. То ми је непојмиво. Погледајмо само онај Шематизам Митрополије Карловачке, што је половина данашње СПЦ, какве су све податке имали, а онда век касније да не могу се организовати и послати упитнике парохијама, и сачекати одговоре из парохија, на основу који се само сложи нова статистика?

Тек на оваквим примерима се види да је идеја о дигитализацији црквених матица била пре-преамбициозна, али само у смислу сарадње са тако "организованим" системима. Наравно, епархија Карловачка није изузетак, већ нажалост то је постало неко правило, да се посао траљаво обави. Али шта сад да се ради, шта је ту је, једном ће неко писати како су статистике нашег времена танко урађене.



Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Епархија горњокарловачка (данашње стање)
« Одговор #2 послато: Октобар 31, 2017, 01:11:11 пре подне »
Нисам видео, али чуо сам већ неке коментаре. Оно што је и мој утисак, јесте да црква ни сама не располаже податке о ономе што је њено. То ми је непојмиво. Погледајмо само онај Шематизам Митрополије Карловачке, што је половина данашње СПЦ, какве су све податке имали, а онда век касније да не могу се организовати и послати упитнике парохијама, и сачекати одговоре из парохија, на основу који се само сложи нова статистика?

Тек на оваквим примерима се види да је идеја о дигитализацији црквених матица била пре-преамбициозна, али само у смислу сарадње са тако "организованим" системима. Наравно, епархија Карловачка није изузетак, већ нажалост то је постало неко правило, да се посао траљаво обави. Али шта сад да се ради, шта је ту је, једном ће неко писати како су статистике нашег времена танко урађене.

Да би се направио квалитетан шематизам потребно је у његову израду укључити и историчаре и људе из тог краја. Највећи дио свештенства родом је ван подручја епархије, па је донекле и размуљиво да нису толико упознати са историјом самог краја у коме службују. У сваком случају, не фали нам ни историчара, ни извора, ни литературе да се то квалитетно одради.

Прије пар година покушао сам ступити у контакт са епархијом, да макар на званичној страници епархије исправе имена парохија и села (невјероватно је да је малтене свако треће село погрешно уписано), међутим ево већ неких пет година нису се удостојили да одговоре на тај мејл.

Што се тиче идеје о дигитализацији црквених књига, слажем се да смо можда преамбициозно ушли у ту причу (с обзиром на стање са којим се срећемо), али то је свакако подухват на коме се треба инсистирати на ове или оне начине. Потребно је макар направити регистар са смјештајем црквених књига, да људи који желе истраживати знају одакле да крену.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Епархија горњокарловачка (данашње стање)
« Одговор #3 послато: Октобар 31, 2017, 07:56:30 пре подне »
Да би се направио квалитетан шематизам потребно је у његову израду укључити и историчаре и људе из тог краја. Највећи дио свештенства родом је ван подручја епархије, па је донекле и размуљиво да нису толико упознати са историјом самог краја у коме службују. У сваком случају, не фали нам ни историчара, ни извора, ни литературе да се то квалитетно одради.

Problem je u sredstvima iliti novcu.  Nije u redu očekivati povjesničare ili bilo koje stručnjake da rade pro bono, a nije ih uvijek ni lako pronaći.

Ja i Velibor smo prije nekog vremena pričali o ovoj knjizi ispod.

https://www.mediafire.com/file/5r7nj3u34d9ejxw/Studenci.pdf

Studenci su župa kod Čapljina s možda 1500 stanovnika i možda dvostruko više iseljenih.  U svakom slučaju, ne bi trebalo biti više od 5000 ljudi koji vuku korijene iz te župe.  Knjiga je stvarno fantastična za lokalnu monografiju.  Ljudi koji su pisali različita poglavlja su stvarno stručnjaci u svojim poljima.  Većina nema puno veze sa Studencima, dok neki uopće nisu ni iz zapadne Hercegovine.  Pa tako imamo Radoslava Dodiga koji zbog smrti nije uspio obraniti napisani doktorat iz filologije.  Imamo Domagoja Vidovića koji je doktor lingvistike.  Ante Škegro je isto tako doktor i možda najveći živi povjesničar Crkve u Hrvata.  Marinko Dalmatin koji piše o flori i fauni župe je biolog, a Marin Kapular koji piše o obrazovanju je ravnatelj srednje škole u obližnjem Čitluku.  Don Milenko Krešić je profesor crkvene povijesti a don Niko Luburić glazbe na franjevačkom sveučilištu.  Tomo Vukšić je biskup i dvostruki magistara crkvenog prava.  Ratko Perić je trenutni biskup Mostarski i doktor teologije.  Fra Zvonko Martić je doktor filozofije.  Ivanka Miličević - Capek je magistar arheologije i šefica Zavoda za zaštitu kulturno-povijesne baštine Hercegovačko-neretvanske županije.  U svakom slučaju, kombinacija i lokalnih i ne-lokalnih stručnjaka na svakom polju. 

Knjiga je tvrdog uveza, velikog formata, tiskana u boji na vrlo kvalitetnom papiru i u nakladi od 1000 primjeraka za župu od 1500 ljudi.  Sve je ovo netko morao platiti.  Ne znam čak ni tko jer u knjizi nema nikakvog spomena novčanih doprinosa niti kakvih reklama sponzora.  No, kao što rekoh, netko je sve ovo platio.  Ja vjerujem da je i autorima plaćena bar neka naknada za vrijeme i trud.  Imam upravo kod sebe jednu monografiju Zagarača u Katunskoj Nahiji.  Monografiju je napisao Đuro Vujović, inače stručnjak za povijest NOB-e i jedno vrijeme urednik Istorijskih zapisa.  Nije običan pisac monografije sela.  On je preminuo prije no što je objavio, pa su njegovi sinovi našli rukopis i priredili za izdavanje.  Na kraju knjige, sinovi spominju da su pisali raznim kulturnim i obrazovnim institucijama u CG i molili za sufinanciranje izdavanje knjige.  Sve institucije su ih odbile.  Na kraju knjige su fotokopije tri od brojnih pisama koje su dobili.  Svi hvale rukopis ali novca nema.  Pa tako gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša im piše:

"Vjerujem da ćete imati razumijevanja za navedenu situaciju i iskreno se nadam da ćete obezbijediti potrebna sredstva za štampanje pripremljenog rukopisa." 

To je tužna stvarnost.  "Svaka čast na knjizi, no od nas pare nećete dobiti."

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4203
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Епархија горњокарловачка (данашње стање)
« Одговор #4 послато: Октобар 31, 2017, 09:13:35 пре подне »
Да би се направио квалитетан шематизам потребно је у његову израду укључити и историчаре и људе из тог краја. Највећи дио свештенства родом је ван подручја епархије, па је донекле и размуљиво да нису толико упознати са историјом самог краја у коме службују. У сваком случају, не фали нам ни историчара, ни извора, ни литературе да се то квалитетно одради.

Прије пар година покушао сам ступити у контакт са епархијом, да макар на званичној страници епархије исправе имена парохија и села (невјероватно је да је малтене свако треће село погрешно уписано), међутим ево већ неких пет година нису се удостојили да одговоре на тај мејл.

Што се тиче идеје о дигитализацији црквених књига, слажем се да смо можда преамбициозно ушли у ту причу (с обзиром на стање са којим се срећемо), али то је свакако подухват на коме се треба инсистирати на ове или оне начине. Потребно је макар направити регистар са смјештајем црквених књига, да људи који желе истраживати знају одакле да крену.

Шематизам епархије горњокарловачке дело је историчарке уметности Сњежане Орловић и то је први шематизам СПЦ који је писала једна жена. Сњежана је, иначе, већ доказани аутор више црквених монографија о манастирима Крупа, Гомирје, Драговић,  као и низа чланака у Зборнику о Србима у Хрватској. На представљању Шематизма прошле недеље на београдском Сајму књига истакла је да је сем ограничене помоћи епископа и неколико његових сарадника углавном сама трагала за грађом. Знам поуздано да је у овај Шематизам унела и неке досад необјављене податке, као и исправку неких података који су се раније механички преписивали из књиге у књигу. Наравно, никад није могуће до краја исправити све, посебно кад је у оваквом послу све препуштено појединцу, који је најчешће остављен и без неопходних средстава за истраживање, што је и Паво напоменуо. Иначе, Сњежана је колико је могла проналазила људе из крајева о којима је писала и проверавала колико је то могуће у условима кад се не живи у крају о којем се пише. Она је рођена у Госпићу и веома добро зна прилике у Лици, па је, сигуран сам, део шематизма посвећен том крају свакако поузданије урађен него за друге крајеве. У сваком случају, важно је да се шематизам после толико година појавио, а на нама је да скренемо пажњу на све недостатке, пропусте и грешке. Сигуран сам да ће их Сњежана са уважавањем прихватити. Уосталом, верујем да ће и она ускоро појачати састав нашег Друштва.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Епархија горњокарловачка (данашње стање)
« Одговор #5 послато: Октобар 31, 2017, 09:23:08 пре подне »
Шематизам епархије горњокарловачке дело је историчарке уметности Сњежане Орловић и то је први шематизам СПЦ који је писала једна жена. Сњежана је, иначе, већ доказани аутор више црквених монографија о манастирима Крупа, Гомирје, Драговић,  као и низа чланака у Зборнику о Србима у Хрватској. На представљању Шематизма прошле недеље на београдском Сајму књига истакла је да је сем ограничене помоћи епископа и неколико његових сарадника углавном сама трагала за грађом. Знам поуздано да је у овај Шематизам унела и неке досад необјављене податке, као и исправку неких података који су се раније механички преписивали из књиге у књигу. Наравно, никад није могуће до краја исправити све, посебно кад је у оваквом послу све препуштено појединцу, који је најчешће остављен и без неопходних средстава за истраживање, што је и Паво напоменуо. Иначе, Сњежана је колико је могла проналазила људе из крајева о којима је писала и проверавала колико је то могуће у условима кад се не живи у крају о којем се пише. Она је рођена у Госпићу и веома добро зна прилике у Лици, па је, сигуран сам, део шематизма посвећен том крају свакако поузданије урађен него за друге крајеве. У сваком случају, важно је да се шематизам после толико година појавио, а на нама је да скренемо пажњу на све недостатке, пропусте и грешке. Сигуран сам да ће их Сњежана са уважавањем прихватити. Уосталом, верујем да ће и она ускоро појачати састав нашег Друштва.

Ако ништа друго, Шематизам може да доживи друго допуњено издање, уз помоћ свих нас  ;)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8541
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Епархија горњокарловачка (данашње стање)
« Одговор #6 послато: Децембар 13, 2017, 04:10:56 поподне »
Занимљив осврт Блица на Србе у Горском Котару:

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/neko-drugo-lice-balkana-u-ovom-mestu-i-hrvati-sa-srbma-uce-cirilicu-i-raduju-se/3nzz3cn
Чињеницама против самоувереног незнања.