Аутор Тема: Новомученици србски  (Прочитано 19200 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #20 послато: Август 11, 2017, 08:42:57 поподне »
Новомученици чавашки:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2285.0
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #21 послато: Септембар 04, 2017, 11:58:46 пре подне »
3. септембра / 21. августа, Православна Црква облежеава спомен на Светог свештеномученика Рафаила Шишатовачког и остале мученике с њим пострадале.

Рафаило је рођен у кући Момчиловића у Дероњама у Бачкој, 1875. године. На крштењу је добио име Георгије (или Ђорђе). У родном месту завршио је основну школу, а затим су га родитељи дали за манастирског ђака у манастир Ковиљ, где живи од своје 10. године. Замонашио се 1896. године у Манастиру Манасија, а затим је постављен и за јерођакона. Дуго времена је боравио у Манастиру Бођани, а уочи Другог светског рата постављен је за игумана Манастира Шишатовац на Фрушкој Гори.



Августа 1941. године, усташе су ухапсиле игумана Рафаила и тројицу шишатовачких монаха - Димитрија, Германа и Теофана, и послали их возом за Славонску Пожегу. Током путовања игуман Рафаило је у вагону мучен и малтретиран. Исто је настављено у логору у Славонској Пожеги, где су затворени Рафаило и његова три сабрата и још око четири стотине ухапшених Срба. После страшних мука на које су га стављали нељуди, Рафаило је издахнуо 3. септембра 1941. године. Непознато је где је сахрањен.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ 1999. године, игуман Рафаило канонизован и унет у Именослов Цркве као свештеномученик.

Осим страдалништва, Рафаило Шишатовачки остао је упамћен и као даровити сликар, иконописац и фрескописац. Ликовно образовање стицао је у Београду, Москви и Венецији, где је завршио студије сликарства. Међу његовим сликарским делима издвајају се капела у Бођанима, иконостас цркве у Великој Крсни (по наруџби краљице Драге Обреновић), иконостаси цркава у Ковиљу и Пачиру. Последње његово веће дело је иконостас цркве Ружице на Калемегдану из 1925/26. године. Сликао је и пејсаже и портрете.



Иконостас Цркве Ружице
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #22 послато: Септембар 13, 2017, 03:30:31 поподне »
Наша Црква данас обележава сећање на Свете новомученике јасеновачке.




Знамо сви појединости ове страшне приче, па бих се само осврнуо на период после Другог светског рата, како је настао култ и коначна канонизација новомученика јасеновачких. 

Пре рата, село Јасеновац је имало свој храм (саграђен 1775. године, посвећен Рођењу Светог Јована) и пароха о. Лазара Радовановића. Црква је уништена од стране усташа (и то тако што су натерали прве логораше да храм разграде), док се отац Лазар, на срећу, успео склонити у Србију.

После рата, одмах се вратио на своју парохију. У самом логору, од неколико преосталих барака направио је парохијски дом и стан, а један објекат који је у логору био гаража и радионица преуредио је у богомољу - привремени храм. Прво богослужење на којем је о. Лазар обавио помен за страдале јасеновачке логораше обавио је на храмовну славу - Ивањдан, 1946. године. Временом, на богослужења у црквицу о. Лазара почело је долазити све више људи, она неколицина преживелих логораша, као и сродници пострадалих. После вишегодишњих њихових захтева да се изгради прави храм у оквиру спомен-комплекса Јасеновац, на Ивањдан 1971. године освештана је земља на којој ће бити изграђен храм.

Изградња је трајала пуних 13 година. 2. септембра 1984. године храм је освештан. Богослужио је патриарх Герман (Ђорић). Том приликом изговорио је чувену реченицу: „Браћо, да праштамо – морамо, јер је то јеванђелска заповест, али да заборавимо –  не можемо“. У то време већ је био устаљен култ новомученика јасеновачких, иако они нису били формално канонизовани.

У време црквеног раскола у СПЦ, 1980-их, у црквеним календарима које је штампала тадашња Слободна Митрополија из Нове Грачанице код Чикага, појавили су се и јасеновачких мученика. Касније када је раскол превазиђен, мученици јасеновачки су се појавили у свим црквеним календарима. Тек 16. априла 2010. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ званично је канонизовао свете новомученике јасеновачке са датумом обележавања успомене на њихово страдање 31. августа по јулијанском / 13. септембра по грегоријанском календару.

У последњем рату 1990-их, јасеновачка црква је у првим ратним операција оштећена, да би 1995. године претрпела тешка оштећења и скрнављења због којих је постала неупотребљива. Храм је обновљен 2000. године и тада је владика славноски Сава (Јурић) претвара у манастир. Данас је у Манастиру Јасеновац седиште Славонске епархије СПЦ.




http://jadovno.com/arhiva/jasenovac/articles/sveti-srpski-novomucenici-jasenovacki-molite-boga-za-nas.html

http://www.spc.rs/sr/sveti_srpski_novomuchenici_jasenovachki
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #23 послато: Септембар 13, 2017, 03:32:12 поподне »
Јасеновачки парох почетком Другог светског рата, о. Лазар Радовановић се, уз Божју помоћ, на време склонио у Србију, и то дан пре него је требало усташе да га ухапсе.
14. јуна 1941. године су срећно прешли границу, а 21. јула написао је изјаву (исказ)браничевском владики Венијамину.

Кога занима како је то изгледало на самом почетку рата, цела изјава се може видети на:

https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-uzlocini/uzlocini-prilog_c.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #24 послато: Септембар 17, 2017, 12:34:58 пре подне »
Наша Црква данас обележава успомену на мученичко страдање Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.



Рођен је 1866. године у Грахову у Црној Гори, у чувеној свештеничкој и војводског кући Зимоњића, од оца свештеника Богдана Зимоњића, јунака "Невесињске пушке" из 1875. године, и мајке Маре, као њихово најмлађе дете. На крштењу добио је има Јован.

Након завршеног Богословског факултета, 1895. године је постављен за професора богословије у Рељеву. Исте године се и замонашио, добивши име Петар. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је, 1903. године, изабрао за епископа захумско-херцеговачког, а 1920. године за митрополита дабро-босанског. Док је био владика у Херцеговини, храбро се борио за права Срба у оквиру Аустроугарске, којој су у то време припадале Босна и Херцеговина и када је била на снази изузетно јака активност римокатоличке цркве на унијаћењу у тим крајевима. Након ослобођења БиХ од туђинске власти, владика Петар је за заслуге из тог периода вишеструко одликован: орденима Светог Саве и Белог орла, и Карађорђевом звездом.

Почетком Другог светског рата у Југославији, владика је био у својој Митрополији у Сарајеву. С обзиром да је Сарајево било бомбардовано у Априлском рату, на захтев сарадника привремено се склонио у Манастир Свете Тројице код Пљеваља. Међутим, владика је, и поред противљења свештенства, сматрао да треба да буде са својом паством у тим тешким данима, те се убрзо вратио у Сарајево. Тада је рекао:

"Ја сам народни пастир те ме веже дужност, где сам делио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и поделим, и према томе мора се са народом судбина делити и остати на своме месту".

Страдање владике Петра почиње маја 1941. године. Католички фратар Божидар Брале, који је био постављен за усташког повереника за Босну и Херцеговину, захтевао је од владике да он и његово свештенство више не употребљавају ћирилицу, као и да све црквене печате израде на латиничном писму, и да се тај захтев изврши у року од 24 часа, на шта је владика Петар одговорио:

"Ћирилово писмо се не може укинути за 24 часа".

Очекујући да ће после овога бити ухапшен, владика је окупио своје свештенство и посаветовао их да остану уз народ и да деле судбину своје пастве, иако су се могли склонити у Србију или Црну Гору. Сви су га послушали и остали на својим парохијама и дужностима. Многи од њих су током рата мученички пострадали. Они који су преживели рат, били су ту да посведоче о свим овим страдањима.

12. маја 1941. године владика Петар је ухапшен и после неколико дана спроведен у Загреб, а затим у логор Керестинац код Самобора, где су му обријали браду, скинули мантију и страшно га мучили. Одатле је спроведен у Копривницу, а потом у Госпић или Јасеновац.

СПЦ и Влада окупиране Србије су у више наврата тражили од немачких власти да утврде где се налазе србски архијереји у НДХ и да се исти ослободе и да им се омогући долазак у Србију, међутим ови покушаји остали су без одговора. За владику Петра једини одговор који је добијен је да се не може утврдити где се он налази.

Не зна се поуздано где и како је страдао владика Петар Зимоњић. Према изјавама неких сведока, највероватније је убијен у Јасеновцу, а тело му је спаљено у пећи за печење цигле.

Свети архијерејски сабор СПЦ је 1998. године митрополита Петра Зимоњића прогласио за свештеномученика.

Светом свештеномученику Петру Дабробосанском посвећена су два храма: у Донићима код Гацка, у Захумско-херцеговачкој епархији, и у Војковићима у епархији Дабробосанској.

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/petarzimonjic.html

http://www.rastko.rs/istorija/dzomic-uzlocini/uzlocini-episkopi_c.html#petar


(Обратити пажњу како dr Велибор Џомић, доктор правних наука, члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе, користи слово „Б“ у именицама придевима изведених од етнонима Срби)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #25 послато: Новембар 12, 2017, 12:07:54 пре подне »
Данас, 12. новембра / 30. октобра, Црква обележава успомену на Светог Варнаву Настића, епископа хвостанског, исповедника и мученика.

О њему сам већ писао у једном од претходних постова, те се нећу понављати. Поставићу само везу за страницу на којој се може прочитати како је изгледало Варнавино заточеништво - „кућни притвор“ у неколико манастира, где је најпосле и убијен од комунистичкиих злочинаца:

https://web.archive.org/web/20090420042855/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/915/tekst/boravak-u-kucnom-pritvoru/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Новомученици србски
« Одговор #26 послато: Јануар 23, 2018, 11:33:12 пре подне »
У јануарском броју 2018. године, СРПСКЕ  НЕДЕЉНЕ  НОВИНЕ из Будимпеште, доносе овај прилог о српском патријарху Герману, коме је припало да буде на челу СПЦ баш у незгодна времена, притиснута и фашизмом и комунизмом.

1. http://www.snnovine.com/viewer/2018/01/pdfs/sm01.pdf
   
2. http://www.snnovine.com/viewer/2018/01/pdfs/sm02.pdf

3. http://www.snnovine.com/viewer/2018/01/pdfs/sm03.pdf

4. http://www.snnovine.com/viewer/2018/01/pdfs/sm04.pdf

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Новомученици србски
« Одговор #27 послато: Јануар 23, 2018, 11:40:51 пре подне »
Извињавам се. Није реч о патријарху Герману, него о патријарху Гаврилу Дожићу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #28 послато: Јануар 23, 2018, 01:14:40 поподне »
Патриарх Гаврило јесте у неку руку новомученик, с обзиром шта је преживео током Другог светског рата (затвор, кућни притвор, логор).

Одбијање да сарађује с немачким окупационим властима, по цену страдања, чини га исповедником.

Његова изненадна смрт 1950. године га можда и сврстава у ред новомученика, јер постоје одређене претпоставке да су и њега, као и његовог претходника, патриарха Варнаву, отровале неке државне службе.
« Последња измена: Јануар 23, 2018, 02:44:01 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Новомученици србски
« Одговор #29 послато: Јануар 23, 2018, 01:38:01 поподне »
јер постоје одређене претпоставке да су и њега, као и његовог противника, патриарха Варнаву, отровале неке државне службе.

Противника или претходника?  :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #30 послато: Јануар 23, 2018, 02:43:43 поподне »
Противника или претходника?  :)

 :D

Боже опрости. Омашка. Ево, исправих.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #31 послато: Фебруар 07, 2018, 03:28:09 поподне »
На данашњи датум пре 76 година, 7. фебруара 1942. године, две сатније Druge tjelesne bojne Tjelesnog sdruga poglavnika NDH Ante Pavelića, ушли су у села Дракулић, Шарговац и Мотике у околини Бањалуке и улогорили се. Становништво је обавештено да не напушта своје домове, јер ће им бити подељена следовања намирница.

То је био уобичајени усташки трик у првим покољима које су починили над недужним србским становништвом. Народ, не очекујући никакво зло, послушао је наређење и није се склонио из села. Треба рећи да су у селима углавном били жене, деца и старци, јер су мушкарци већином били у немачком ратном заробљеништву. Онда је уследио стравичан покољ.

У поменутим селима убијено је најмање 2315 Срба, од којих 551 деце. Највећи број страдалих био је у Дракулићу, укупно 1363 особе. Зато је за овај злочин у сва три села уведен заједнички назив - „покољ у Дракулићу“. У број страдалих укључено је и 16 (према усташким изворима - 37) рудара из оближњег рудника Раковац, који су били Срби из околних места. Они су побијени истог дана кад и страдали у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама.
 
„Усташе су овај злочин извршиле искључиво хладним оружјем, без иједног испаљеног метка“.

http://jadovno.com/arhiva/drakulic-motike-sargovac/articles/kalendar-genocida-07-februar-godisnjica-stradanja-srba-u-selima-drakulic-sargovac-i-motike.html

Покољ је осмислио стожерник Viktor Gutić, усташким јединицама је командовао капетан Josip Mišlov, као и петрићевачки жупник fra Miroslav Filipović Majstorović (kasnije prozvan „fra Sotona“), који је лично клао децу у Шарговцу, где је у школи поклано 52 деце. У покољу су учествовали и фратри из Filipovićevog Самостана Петрићевац, а у злочинима су се истакли тројица - Brekalo, Matković и Brkljanić.
Филиповић и Гутић су после рата обешени као ратни злочинци, 1946, односно 1947. године.

http://www.deathpenalty.rs/DesktopModules/ModulPrikazOsudjenika/FajloviOsudjenika/presuda%20vojnog%20suda%20zagreb%2029%20juna%201945.pdf

Два дана пре покоља у Дракулићу и осталим селима, извршен је покољ и у оближњим поткозарским селима Пискавица и Ивањска. Повод за овај злочин била је акција партизана који су у ноћи између 3. и 4. фебруара уништили железничку пругу на више места у Поткозарју, између осталог и код села Пискавица.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80_%D1%83_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D1%83

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80_%D1%83_%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%B8_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B0_1942.
« Последња измена: Фебруар 12, 2018, 01:49:46 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #32 послато: Фебруар 07, 2018, 03:49:39 поподне »
Тропар Новомученицима србским, глас 8.

Због верности Богу и Божијој правди
пострадасте телом, земља се растужи,
ал’ спасосте душе, Небо се весели;
а преци се ваши распеваше Небом,
на капији Pаја сретоше вас с песмом:
„Имена су ваша у књизи вечности.
Улазите у Pај, децо бесмртности!“.
Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас:
"Мученици нови, молите се за нас!

<a href="https://www.youtube.com/v/FpoquoSK8Bw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/FpoquoSK8Bw</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #33 послато: Фебруар 12, 2018, 01:48:31 поподне »
Izveštaj Ustaške nadzorne službe iz Banje Luke broj 69/42:

„RADIOGRAM

odpremljen 11. veljače 1942 g.

ZAPOVJEDNIŠTVU USTAŠKE NADZORNE SLUŽBE

na ruke gosp. Eugena Kvaternika

ZAGREB

U vezi V.T. od 9 ovog izvještavam. Jedna satnija ustaške bojne pod zapovjedništvom nadporučnika Josipa Mišlova u pratnji župnika fra. Vjekoslava Filipovića dana 7 veljače u 4 sata ujutro zaposjela rudnik Rakovac i poubijala krampom 37 radnika grkoistočnjaka. Nastavila sa ubijanjem krampom i sjekirom grkoistočnjaka muškaraca, žena i djece u selima Motike gdje je ubijeno oko 750 Drakulić i Šargovac gdje je ubijeno oko 1500 osoba. Ubijanje je završeno istog
dana oko 14 sati. Od tada pa sve do danas ustaše prevoze hranu stoku i pokućstvo iz kuća pobijenih u svoja skladišta. Obširan izvještaj slijedi.

Veliki župan pukovnik Aleman.

Gornji izvještaj točan. Obširni izvještaj Velikom županu stožernika i ovog Povjereništva dolaze kurirom. UNS Banja Luka.“

(Pečat i broj Povjereništva)

https://forum.klix.ba/banja-luka-07-02-1942-07-02-2010-godine-t73100.html

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #34 послато: Фебруар 12, 2018, 01:50:20 поподне »
На данашњи датум, на празник Света Три Јерарха, 12. фебруара 1942. године, усташки злочинци су извршили покољ православних мештана у селу Пискавица и његовим засеоцима код Ивањске.

Активно учешће у злочину имали су Хрвати из Ивањске, дојучерашњи суседи Пискавчана.
Повод за покољ биле су партизанске акције почетком фебруара у којима је на више места оштећена железничка пруга и практично онемогућен саобраћај.
Усташе су изишли из воза и кренули ка Пискавици успут убијајући (овај пут, углавном из ватреног оружја) све Србе на које су наишли. Хрвати из Ивањске су ишли с њима и показивали кога треба убити, али и сами убијали.
Укупно је тог дана убијено 126 људи.
У оба села, у оба покоља извршена у раздобљу од недељу дана (5. и 12. фебруар), укупно је убијено око 520 људи, од чега 77 деце.

Овај злочин је у комунистичкој Југославији дуго био прикриван, због везе између партизанских акција и страдања цивилног становништва као мере одмазде.

http://www.jasenovac-info.com/biblioteka/Fratri_i_ustase_kolju.pdf
(стр. 457-458)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новомученици србски
« Одговор #35 послато: Март 16, 2018, 05:20:38 поподне »
Са ФБ странице "Принцип":

ГАВРИЛО КОВАЧИНА

"Пред сам Други свјетски рат у манастир Високи Дечани, замонашио се младић Гаврило Ковачина. Био је син богате српске породице из Мостара. Ковачине су производиле позната херцеговачка вина од сорти жилавке и блатине. У пословној заједници са тада најбогатијим трговцем у Босни и Херцеговини, а и шире Михом Пешком, производили су вина која су освајала златне медаље на винским салонима у Паризу и Бриселу. Касније ће на њиховом отетом раду настати пољопривредни комбинат „Хепок“. Но најљепши грозд из винограда породице Ковачина стигао је у манастир Високи Дечани.

Гаврило је прије монашења студирао италијански језик, да би као монах са тим знањем учинио много за спас манастира – био је глас између манастирског братства и италијанских војника који су тада били окупирали Метохију. Манастир је сачуван од пустошења. Послије рата комунисти су ушли у манастир и почели са прогоном монаха. Без мјере у хули, у храму су основали политичку школу „Јосип Броз Тито“, а зидове са фрескама и олтар прекрили су црним засторима. Све монахе су похапсили, осим пар њих које су оставили да им спремају храну и служе за трпезом. Ту је остао и млади монах Гаврило. Када су му комунисти затражили да им донесе чувеног дечанског вина, Гаврило је смјело одговорио: „ Вино служимо само за причест!“.

То је била његова пресуда. Тукли су га без милости и са поломљеним ребрима утамничили у затвору у Пећи. Осуђен је на 10 год. робије и послат у казниону у Сремској Митровици. Тада је Сремска Митровица имала 4 000 становника, а у затвору је било 16 200 затвореника, неподобних комунистима. Тамо је настављено његово мучеништво са осталим свештеницима и монасима који нису пристајали да се одрекну Христа.

У затворском кругу сваки дан је био упрегнут са осталим „мантијашима“ да вуче ваљак и „равна“ круг. Преживјели очевидац његовог страдања и сапатник у Сремској Митровици, г. Антоније Ђурић, када сам га позвао телефоном и питао о монаху Гаврилу Ковачини, рекао ми је гласом дивљења: „ Био је лијеп и узвишен као Господ Бог!“. Умро је на бетону затворске самице са сликом манастира Високи Дечани на грудима. Сахрањен је на затворском гробљу".
------------------------------------
Чувамо историју, традицију и хероје..!

Хвала Горану Лучићу на овом предивном тексту.

https://www.facebook.com/Principshop/posts/1567171413404057
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #36 послато: Март 16, 2018, 07:37:51 поподне »
Благодарим ти, Никола, на овом прилогу.

Предивном, какав је био и монах Гаврило. Његов лик је познат са неколико фотографија - лик који би сваки фрескописац радо имао за узор кад осликава ликове светитеља:



Гледано из угла овожитељства, судбина му није била баш дивна, али његово име сада, сасвим сигурно, светли са Небеса.

Замонашио се кад је имао свега 19 година. Други светски рат, и поред сталне опасности од фашиста, преживео је у Дечанима. Знао је италијански језик добро, па је био спона између манастирског братства и италијанске окупационе војске која је до јесени 1943. године штитила Манастир Дечани.

Имао је свега 25 година кад се преселио тамо где му је место. По чину у црквеној хијерархији био је јерођакон, као и Свети првомученик Стефан, који је био Гаврилова крсна слава.

Не знам зашто још увек није канонизован.
« Последња измена: Март 16, 2018, 08:14:37 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #37 послато: Март 16, 2018, 08:10:27 поподне »
Да пребацим ову причу мало и на поље порекла, - Ковачине од којих је и мученик Гаврило су из Попова поља (село Седлари) из групе родова који славе Светог Стефана, а раније презиме им је Шћепановић. Ту спадају Ковачине, Гавриловићи и Трипићи (према Дедијеру и Филиповићу).
« Последња измена: Март 16, 2018, 08:16:15 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новомученици србски
« Одговор #38 послато: Мај 04, 2018, 05:37:23 поподне »
Три нова мученика у календару СПЦ:

Одбили да промене веру па брутално убијени
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #39 послато: Мај 04, 2018, 08:21:14 поподне »
Хвала, Никола, на овом објављењу.

Да истакнем да ће се новоканонизовани Свети мученици Босиљка, Василије и Григорије прослављати 10. маја.
"Наша мука ваља за причешћа"