Форум - Порекло

Траг - корисне књиге, сајтови => Документарни филмови => Православље => Тему започео: Nebo Мај 12, 2015, 09:17:26 пре подне

Наслов: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 12, 2015, 09:17:26 пре подне
Браћо и сестре, срећан вам празник желим, да нам Свети Василије буде свима заштитник, да нам да смирења и разума да некако опстанемо у овим смутним временима.

О Светоме Василију има леп чланак на Пореклу:
http://www.poreklo.rs/2014/05/12/sveti-vasilije-ostroski

А ја препоручујем овај документарац о преносу моштију Светога Василијa из Острога у Требиње, Попово и Никшић и назад у Острог маја месеца 1996. године:
https://www.youtube.com/v/Nb8q-n7y8FY

У филму има неколико дивних беседа о Светитељу.

Иначе, колико сам успео да сазнам, о пореклу фамилије из које потиче Свети Василије постоје две верзије:
Једна је да су Јовановићи старинци у Мркоњићима, а друга да потичу из Црне Горе. У прилог овој другој претпоставци Филиповић и Мићевић („Попово у Херцеговини“) наводе месно предање о пореклу:
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEcWZSSVU4WUJCT1k/edit?pli=1
(страна 171)
Једино не знам где му дође тај Мркодол у Црној Гори, чуо сам за онај у Херцеговини. Ако неко зна, нек дојави.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 12, 2015, 11:27:49 пре подне
Ево и мишљења др Горана Комара о пореклу Јовановића из Шума, село Хум:

ČUDOTVORAC VASILIJE OSTROŠKI JE IZ HUMA?

Dr Goran Komar o poreklu Svetog Vasilija Ostroškog da je iz šumskog sela Hum, a ne iz Mrkonjića. Otac svetiteljev odbegao u Srbiju, a majka prešla sa sinom u Popovo

NIKŠIĆ — Može li otkriće istraživača istorije Srpske pravoslavne crkve u Hercegovini i Boki dr Gorana Komara o predanju porekla Svetog Vasilija Ostroškog (da je iz šumskog sela Hum, a ne iz Mrkonjića), koji se čuva u zemlji Hercegovoj, otvoriti novu do sada za širu javnost nepoznatu stranicu iz života čudotvorca?

Više je razloga za objavljivanje ovog humskog predanja, smatra Komar, a prvi je da se istraži familijarno poreklo ostroškog svetitelja.

— Iako ne želim da tvrdim da predanje donosi istinu o svetiteljevom poreklu, ipak smatram da ga treba objaviti jer pruža nova kazivanja o Svetom Vasiliju, a u sebi nosi izvesna zrna koja ubuduće treba pažljivo prosejavati i ispitivati — kaže u razgovaru za "Novosti" dr Komar, koji se od 1994. godine bavi izučavanjem izvorne ćirilične građe bokeških i dubrovačkih arhiva iz perioda turske i mletačke uprave Bokom i ćiriličnih natpisa na grobnim spomenicima Hercegovine i Boke.

— Očigledna su preklapanja određenih popovskih toponima sa imenima iz predanja, kao i pojava imena krupnih istorijskih ličnosti. I pojava preklapanja imena srednjovekovnih bratstava sa područja Šume i toponima u Humu predanje opredeljuje Jovanovićima.

Tokom opsežnih terenskih istraživanja u oblasti istočne Hercegovine, dogodilo se da se početak i završetak istraživačke kampanje usmeri na Trebinju, okolne predele Šume i Površi. U Šumi trebinjskoj, selu Hum, dr Komar zabeležio je predanje o poreklu svetitelja.

— Kao što je poznato, mesto rođenja ostroškog i tvrdoškog, popovskog svetitelja, Sv. Vasilija (Jovanovića), traženo je, na temelju predanja, u selu Mrkonjići, popovskom selu na desnoj obali Trebišnjice. Govori se o patronimikonu izvedenog od očevog imena Jovan. Ukazivano je po predanju i na kuću u kojoj je rođen svetitelj. Poznato je, takođe, da su ostroški kaluđeri preneli sećanja na žitije koje se u manastiru čuvalo do pohoda Omerpaše Latasa, kao i da je srpski patrijarh Vasilije Brkić sačinio žitije svetiteljevo — priča naš sagovornik.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 12, 2015, 11:28:23 пре подне
Dr Komar podseća da se u istočnoj Hercegovini čuvaju dva predanja, jedno opštepoznato o prvoj svetiteljevoj parohiji u ljubinjskom selu Mišljen (Bančići), gde i sada stoji crkva njemu posvećena, i, drugo, koje je on čuo i zabeležio u trebinjskom, šumskom selu Hum.

— Svedočenje Nikole Jovanovića iz tog sela u ovoj familiji prenosi se sa kolena na koleno. Po njegovom kazivanju, otac svetiteljev, sklanjajući se od Turaka, odbegao je u Srbiju, dok je majka Anđa prešla sa sinom u Popovo. I pored već prihvaćene tradicije o poreklu iz Mrkonjića u Popovu, skrećem pažnju na ovo predanje u Šumi, u kojem pored porodica Kolak, Stanić i Tarana od davnina žive i Jovanovići, čiji ogranak se svio pod grebenom Hum, kraj Crkve Roždestva Presvete Bogorodice.

Predanje govori da su u selu Hum živela trojica braće Jovanovića: Andrija, koji je bio najstariji, Vuko i Đurđe. Kuća najmlađeg brata Đurđa i danas se vidi kao ruševina, blizu Zakršća, gde se na jednoj gredi nalazi manji krst. Upravo od njega, u istočnom delu sela, a blizu seoske crkve, pa do drugog većeg krsta u Kolacima bio je posed Jovanovića. Đurđe je bio vezan za kuću, a Vuko trgovac stokom sa Dubrovnikom i na dubrovačkom drumu kod Ljubova, imao je svoj han, pa čak i brod koji su mu gusari potopili.

"U to vrijeme ubije Turčina Risto Mrkonja, pa dobježe u brda oko Huma (u Šumi Trebinjskoj). Turci pritisnu ovaj kraj i dovedoše Mrkonjinu majku na livadu Trijebanj. Nakon mučenja i traženja da kaže jatake, majka je pozivala i majčinim mlijekom zaklinjala sina da se preda. Mrkonja onda ubije majku iz puške. Jatak njegov bio je Đurđe Jovanović. Posle ovog događaja, Mrkonja i Đurđe morali su bježati, što im je pošlo za rukom obukavši se u jagnjeće kožuhe i zatisnuvši čaktare na ovnovima. Turci su, zatim, ovdje doveli Kolake koji su stigli iz Tulja i Kovačine. Đurđe je bio kmet u vrijeme Turaka i davao je desetinu. Đurđe je imao ženu Anđu ili Anu i malog sina od godinu dana, kojega je majka, poslije ovoga događaja i sklanjanja muža u Srbiju odvela u manastir Zavalu", zapisao je Nikolinu priču dr Komar.

— Đurđe Jovanović iz predanja, koji bi bio otac svetiteljev, preklapa se sa pojavom u humskom predanju Đurđevića u selu Hum, na predelu humskih Jovanovića — objašnjava Komar. — Nije mi poznato da se Đurđe javlja u ispravama koje dolaze u vreme Kandijskog ili Morejskog rata. On bi, dakle, zaista mogao napustiti zavičaj. Očigledno je da su Jovanovići temeljna familija u Humu, koja možda ovde živi u srednjem veku, ovde dočekuje tursku upravu, a sigurno događaje koji bi prethodili Kandijskom ratu 1645. godine. Zanimljivo je i pominjanje središnje ličnosti u humskom predanju Rista Mrkonje, čije prezime svakako upućuje na popovsko selo koje je određeno kao mesto rođenja ostroškog svetitelja.


OGNJIŠTE U selu Hum, Jovanovići danas žive u više kuća, a središnja, koja predstavlja primarno sedište roda, jeste kuća Nikole Jovanovića.
— To je kuća na sprat sa pomoćnim prizemnim zgradama. Između zgrada poseduje avliju koja je grubo popločana. U suterenu još uvek gori ognjište — primećuje dr Goran Komar.

Veliša Kadić | 23.06.2012. | Večernje novosti
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Синиша Јерковић Мај 12, 2015, 12:30:00 поподне
Хвала, Небо, и ја теби и свима осталима желим сретан данашњи празник Светог Василија Острошког и Тврдошког Чудотворца.

Био сам на Острогу прије двије недјеље, драго ми је да сам видио да су направили нови пут од Подгорице и Даниловграда, мада сам ја користио стари, јер сам ишао од Никшића. Бар на старом нема више аутобуса за мимолилажење.

Као и увијек, Острошка светиња је мелем за душу.

Читао сам ово предање које си поставио. Чуди ме како у Херцеговини није остало јаче сачувано предање о поријеклу св. Василија.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 12, 2015, 03:12:30 поподне
Ако Бог да, и ја би требало ускоро да идем.
Мени је највећи ужитак ићи пешке од Богетића до Горњег манастира.
Само, често идем ову деоницу сам, јер мало ко хоће толико да пешачи.

А за предања си сасвим у праву. Није то тако далека прошлост, и још имају таквог великана у свом крају, па да се не зна поуздано о пореклу.
Мени је ближа претпоставка да је старином из Херцеговине. Немам неки опипљив аргумент за тај став, једноставно осећам тако.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 11, 2016, 08:59:46 поподне
У навечерје великог србског и свеправославног празника, свима желим сваку милост и молитвену помоћ нашег великог светитеља Василија Чудотворца тврдошког и острошког.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 11, 2016, 09:00:29 поподне
(http://www.spc.rs/files/u5/2012/5/v2201.jpg)
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 11, 2016, 09:02:54 поподне
(http://www.in4s.net/novi/wp-content/uploads/2014/06/manastir-Ostrog2.jpg)
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 13, 2016, 01:21:02 поподне
Вероватно већина нас овде зна, али ево укратко о животу Светога Василија.

Рођен је 28. децембра 1610. године у селу Мркоњићи у Попову Пољу, од оца Петра Јовановића и мајке Анастасије. На крштењу је добио име Стојан. Као дечак дат је на школовање у оближњи Манастир Завала, где је игуман био његов стриц Серафим. Нешто касније, пређе у Манастир Тврдош код Требиња, где је било седиште Требињске митрополије. Ту се замонашио добивши име Василије.

Као јеромонах, после Тврдоша, био је једно време у Цетињском манастиру код митрополита Мардарија, но између њих двојице дошло је до сукоба по питању унијаћења које је тада узимало маха у тим крајевима, посредством језуитских мисионара, на шта је митрополит благонаклоно гледао. Због тога, не слажући се са овим ставом, Василије се вратио у Тврдош. Затим је отпутовао у Русију да прикупља помоћ за народ и Цркву. Из Русије отишао је на Свету Гору, где је боравио једно време, највише у Манастиру Хиландар.

При повратку у Херцеговину, дошао је у Пећ код патриарха Пајсија, који га је, на Преображење 1638. године, хиротонисао за митрополита требињског (западно-херцеговачког). Након погибије митрополита оногошког (источно-херцеговачког), тадашњи патриарх Гаврило поставиће, 1651. године, владику Василија за митрополита над обе херцеговачке митрополије, и тако ће се некадашња Захумска митрополија поново објединити на челу са владиком Василијем. 

Због сталног турског притиска, напушта матични Тврдош и своје митрополитско седиште премешта у Попе (Манастир Светог Димитрија) код Оногошта. Како му ни ту Турци нису дали мира, коначно напушта град и одлази „у пустињу“, са намером да нађе неко забачено место и ту заснује сопствени манастир који ће бити седиште митрополије.

За то мести изабрао је једну пећину у окомитој стени на Острошкој греди, више бјелопавлићког села Дабовићи, у којој се у 16. веку подвизавао пустињак Исаија из Оногошта. Знајући за ово место и за Исаијино подвижништво, Василије одлучи да настави његовим путем. С друге стране, као владика, имао је обевезе према повереном му народу, те је убрзо окупио монашко братство и приступио изградњи цркве у стени. Током 1660-их, подигнуте су две црквице, једна посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, а друга Воздвижењу Часног Крста. Каснијим дограђивањем, оне су спојене у јединствену целину. Изглед који данас знамо, Манастир Острог добија крајем 19. и почетком 20. века.

Митрополит Василије је водио своју митрополију у веома тешка времена. С једне стране, народ је много страдавао од Турака и још више од домаћих потурчењака, с друге, у то време била је изузетно јака акција римокатоличке цркве на ширењу уније међу православнима, нарочито у Херцеговини. Коначно, и међу нашим народом било је осионих и безобзирних људи који Василију нису давали мира. Остало је забележено како су неки бјелопавлићки главари (пре свих, кнез Раич) отимали земљу Манастиру, наносили му штету и претили владики и братству. Каква су времена била, говори и податак који је остао у народном предању, да ни сам владика нигде ван манастирског круга није одлазио без своје две кубуре, које му је поклонио Бајо Николић Пивљанин. Готово све те насртаје владика Василије успео је да одбије и без оружја, својом смиреношћу и молитвом уз помоћ Божју.

Поучан је случај осионог кнеза Раича који је предњачио у злоби према владики Василију и његовом братству. Наиме, једном приликом, владика му је предвидео велику несрећу која ће се сручити на његов дом. И, заиста, како Раич није престајао са својим злоделима, у неком окршају с Турцима, изгину му сви синови. Кад је и сам схватио зашто му се то догодило, дошао је код владике Василија на покајање. И тада му је, иако је Раич већ био човек у годинама, владика Василије пророковао да ће му Бог, због искреног покајања, дати још мушког порода. И, тако се и догодило: кнезу Раичу се након тога родило још неколико синова.

Владика Василије се мирно упокојио 12. маја (29. априла по јулијанском календару) 1671. године у свом манастиру. На седам година након упокојења, Рафаилу Косијеревцу, игуману Манастира Жупа Никшићка у сну се јавио владика Василије и поручио да ископају његове мошти. Када је то учињено, пред задивљеним монаштвом се указало читаво, нетрулежно и миомирисно тело владичино. Мошти су тада, 1678. године, постављене у кивот, где стоје, ево већ 338 година. Глас о светости владике Василија брзо се пронео по народу, те га је ускоро и Црква прогласила светитељем. Житије Светог Василија Острошког написао је, боравећи пола године уз кивот Светитељев, патриарх Василије Бркић - Јовановић, 1765. године. Иза Светог Василија остало је завештајно писмо из 1666. године у којем он пише о заснивању Манастира Острог.

О чудима која су се над кивотом Светога Василија и по молитвама упућеним њему дешавала и до данас дешавају већ три столећа, не мора се много писати, већ је доста књига о томе написано.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Wolf Sagash Мај 13, 2016, 01:50:42 поподне
Crkva na Mišljenu. Prva parohija Vasilija Ostroškog!

(http://s32.postimg.org/f0fekglq9/1006077_10201906117117536_327447252_n.jpg) (http://postimg.org/image/f0fekglq9/)
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 12, 2017, 01:10:36 поподне
Браћо православна, срећан овај данашњи велики празник!

Свети Василије, моли Бога да нас помилује и спаси.

Видим да линк за документарни филм о преносу моштију Светога Василијa из Острога у Требиње, Попово и Никшић и назад у Острог маја месеца 1996. године изгледа више не може да отвори страницу на јутјубу, па ево другог. Ко није гледао овај сјајни запис о путовању моштију Светог Владике, нека погледа. Заиста предивно!

https://www.youtube.com/v/D_rStyYSa1I
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Amicus Мај 12, 2017, 01:33:13 поподне
Браћо православна, срећан овај данашњи велики празник!

Свети Василије, моли Бога да нас помилује и спаси.

Видим да линк за документарни филм о преносу моштију Светога Василијa из Острога у Требиње, Попово и Никшић и назад у Острог маја месеца 1996. године изгледа више не може да отвори страницу на јутјубу, па ево другог. Ко није гледао овај сјајни запис о путовању моштију Светог Владике, нека погледа. Заиста предивно!

https://www.youtube.com/v/D_rStyYSa1I

Придружујем се честиткама!

А на рачун овог филма, и речију изречених у то време, видимо да наша пропаст не датира ни од јуче, ни од прекјуче, ни од пре десет година... та пропаст траје вековима и вековима, и наше време ни по чему није горе, од оних најгорих времена до сада... а док је вере у Бога и погледа у Светога Василија, нашој борби краја бити неће.

Слава му и милост!
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 12, 2017, 04:28:53 поподне
Гледао сам филм више пута, али увек се најежим кад чујем надахнуте говоре тадашњег владике херцеговачког Атанасија и садашњег Григорија, тада јеромонаха и игумана тврдошког. Нажалост, од тога мало шта до данас оста...

Најдирљивија сцена је на 47:35, када бака истрчава на друм са букетом цвећа да дочека Светога Василија, а момци из пратње заустављају колону да бака може целивати мошти.

Иначе, занимљив скуп клирика, политичара...

Имамо у филму тројицу за које знамо и хаплогрупе:

Радован Караџић - динарик северни
владика Амфилохијe Радовић - R1b
тадашњи игуман острошки, блаженопочивши отац Лазар Аџић - E1b
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 12, 2018, 04:31:16 поподне
Срећан свима празник данашњи!

Свима желим Божју благодат и помоћ нашег великог светитеља Василија Острошког Чудотворца.

https://www.youtube.com/v/_DgkXnAbBR0

https://www.youtube.com/v/t3arOph44Pk
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: стеф Мај 13, 2018, 03:55:51 пре подне

О чудима која су се над кивотом Светога Василија и по молитвама упућеним њему дешавала и до данас дешавају већ три столећа, не мора се много писати, већ је доста књига о томе написано.


Moжеш ли да препоручиш неку?
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Atlantische Мај 13, 2018, 09:12:16 пре подне
Moжеш ли да препоручиш неку?
Нова чуда Светога Василија Острошкога, Манастир Острог и Светигора, Цетиње 2011.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: нцп Мај 13, 2018, 09:20:26 пре подне
Moжеш ли да препоручиш неку?

Свeти Василијe Острошки Чудотворац,Бeоград, 1971, спомeница поводом 300 -годишњицe њeговог прeдстављања, издавач управа манастира Острог (из рукописнe збиркe манастира Острога).
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 13, 2018, 10:20:33 пре подне
Ево, написао је Атлантише.

Да додам:
Књига о чудима Светога Василија до сада има пет делова, вероватно ће их бити још, јер се нова чуда дешавају и до данас.
Издање је "Светигорино", а приређивачи Весна Никчевић и Матеј Арсенијевић.
Могуће је купити је у самом Острогу, као и патриаршијским продавницама у Београду, а верујем и другде где ове продавнице постоје.

https://knjizarariznica.rs/?product=zivot-i-cuda-svetog-vasilija-ostroskog-cudotvorca-komplet-5-knjiga
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 13, 2018, 10:23:24 пре подне
Свeти Василијe Острошки Чудотворац,Бeоград, 1971, спомeница поводом 300 -годишњицe њeговог прeдстављања, издавач управа манастира Острог (из рукописнe збиркe манастира Острога).

Ово је одлична књига, препуна историјских података. Купио сам је у Острогу приликом свог првог одласка тамо. Има нарочито важно место у мојој библиотеци.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Јун 04, 2018, 03:18:34 поподне
Острог, прекјуче:

(https://s22.postimg.cc/iis050ei9/IMG_20180602_161554.jpg)
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Wolf Sagash Јун 04, 2018, 03:34:09 поподне
Мени је чудно да Јоаникије Памучина у Животопису Али-паше Ризванбеговића, описујући Мркоњиће уопште не спомиње да је то родно село Св. Василија Острошког, иако спомиње неке угледне игумане и монахе из тога села.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Јун 04, 2018, 03:50:59 поподне
Не знам, јесте чудно.

Податак о Мркоњићима је из житија Светог Василија - рукописа који је настао у Острогу после упокојења Светитељевог (дакле крајем 17. века), а писан од монаха који су савременици Владичини, дакле податке су чули од њега самог. Рукопис је нестао током турске опсаде Острога у зиму 1852/53. године. Наводно су Острошки монаси житије знали напамет, те је даље преношено усмено, до савременог доба када је записано у разним радовима о Острогу и Светом Василију.

1960-их је пројављено где се налази гроб Светитељеве мајке Ане, у Мркоњићима.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 13, 2019, 07:58:03 поподне
Дан после празника Светог Василија Острошког Чудотворца, један запис писан руком Светитеља (из ризнице Манастира Острог):

(https://i.postimg.cc/TYy7rnBX/vasilije.jpg)
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Грк Мај 13, 2019, 08:38:36 поподне
Може ли неко да преведе?
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 13, 2019, 08:40:07 поподне
Може ли неко да преведе?

Да знаш да сам планирао сјутра да се тиме позабавим. Ако ме не спрече пословне обавезе.
На први поглед, изгледа преводљиво.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Јосиф из Трбушнице Мај 14, 2019, 08:03:22 пре подне
Да знаш да сам планирао сјутра да се тиме позабавим. Ако ме не спрече пословне обавезе.
На први поглед, изгледа преводљиво.

У принципу овде и нема шта много да се преведе, писано је већим делом на српском језику, са нешто стсл. морфологије... Само треба рашчитати и мање-више преписати на ову нашу савремену ћирилицу, и објаснити евентуално нека места.
Једино што би ваљао какав бољи снимак, најбоље оригинална фотографија, јер се овако ипак не види баш свака ситница како треба.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 15, 2019, 08:54:18 пре подне
То је запис Светог Василија из 1666. године, који гласи:

“Василије милошћу Божијом митрополит Захумски и Херцеговски.

Пишем увјерења ради истине да знају христијани како бих неко вријеме у Острогу у пустињи. И приложих овдје усрдно труд и имање своје не поштедјех. Бога ради и Свете Богородице милости ради. И понових и за неку братију, како се сама ствар собом каже. Многи ми пакост чинише, али Бог ми помоћник би у сваком дјелу добром. И пишем на сазнање службеницима црквеним, који послије мене будете служили Богу и Светој Богородици у Острогу, у студеној стијени, топлине ради Божије, да знате и ви и христијани који послије мене будете, да купих Вељи До за дванаест гроша и по, и Спижића земљу у Добром Пољу, од пута до ријеке, и са јазом, за два гроша, а што је његово било под лозом, то је приложио цркви, и да сам купио Зануглицу у Милановићу у Раича и Вумила, за грош и букилу пшенице, а пшеница скупа бијаше, и у Петра Живковића да сам купио Зануглицу за два гроша, а више што сам му дао, види Бог и Света Богородица. То све приложих и дах цркви у Острогу за прехрањивање и утјешење братије. Гдје ми је тамо други труд и имање, које приложих и потроших за своју душу од свега усрђа, ту и заједно да је и ово више писано. Све предадох у руке Вишњега и Светој Богородици. Љето 1666. Тако да се зна. И ко би покушао нешто да одузме од манастира, однио Господ Бог таквом разоритељу његов дом, кућу и стоку са синовима и све његово имање да му Господ Бог порази и распе изненада у вијеке. Да му траг и оџак погине за вијек. Амин.“
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Јосиф из Трбушнице Мај 15, 2019, 09:34:50 пре подне
Свака част.

Него, упада ми у очи једна језичка ситница. Свети Василије овде нигде не користи јат, него га свуда пише доследно са екавским рефлексом, иако је то подручје Херцеговине. То сам већ много пута раније приметио читајући рукописе с ових подручја. Претпостављам да се ради о наслањању на стару српску књижевну традицију, која је екавска. Не знам да ли је ико од филолога писао о овоме.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 15, 2019, 10:04:41 пре подне
Свака част.

 :D  Нисам ја превео. Него, узех да преводим, па ми паде у очи да сам негде ово већ читао. Потражим мало на мрежи, и ето текста!

Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 15, 2019, 10:08:17 пре подне
Него, упада ми у очи једна језичка ситница. Свети Василије овде нигде не користи јат, него га свуда пише доследно са екавским рефлексом, иако је то подручје Херцеговине. То сам већ много пута раније приметио читајући рукописе с ових подручја. Претпостављам да се ради о наслањању на стару српску књижевну традицију, која је екавска. Не знам да ли је ико од филолога писао о овоме.

Има јата на неколико места:

(https://i.postimg.cc/cHq10x5m/vasilije.jpg)

Занимљиво је да га Свети Владика користи само у речи "дјело" и речима од ње изведених, као и "бјеше", и у речима где је јат у функцији писања гласова Љ и Њ, док речи "стена", "река" и још по неку, пише - екавски, са словом Е.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 15, 2019, 10:19:04 пре подне
... док речи "стена", "река" и још по неку, пише - екавски, са словом Е.

Као и "време", чак једном и "где"...
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Јосиф из Трбушнице Мај 15, 2019, 10:42:39 пре подне
Да, испада да је то отприлике пола/пола.
Мени се због ових екавизованих облика учинило да су сви такви, па сам и ова места где је писан јат прочитао тако по аналогији.
Ипак ми остаје не баш јасна ова појава екавизације. Јасно је да јат користи за "умекшавање" (поље, његов), а с друге стране га претвара у е.
Може заиста бити да је ово ствар књижевне традиције.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 15, 2019, 01:00:34 поподне
Треба имати у виду и да је Свети Василије у важној животној доби, током 1630-их, више боравио ван Херцеговине - најпре у Русији, па у Хиландару и потом у Пећи, па би та екавица могла доћи као последица окружења у којем је био када се образовао и духом уздизао.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Јосиф из Трбушнице Мај 16, 2019, 09:57:02 пре подне
Треба имати у виду и да је Свети Василије у важној животној доби, током 1630-их, више боравио ван Херцеговине - најпре у Русији, па у Хиландару и потом у Пећи, па би та екавица могла доћи као последица окружења у којем је био када се образовао и духом уздизао.

Биће да има истине у томе.
Тим пре што  наилазимо два пута русификован облик "усердно", "усердија"... Мада то може бити најпре утицај руских богослужбених књига, којих у то време међу нама већ има много, у недостатку могућности да се штампају наше традиционалне.
Занимљиво је у том контексту да је у време патријарха Пајсија Јањевца дошло до мини-ренесансе у преписивању књига, а да се није појавила нигде каква макар мала манастирска штампарија, као што је било у 16. веку.
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Јун 17, 2019, 07:32:09 поподне
Нешто актуелно:

https://www.youtube.com/v/jW075F30RPY
Наслов: Одг: Свети Василије Острошки
Порука од: Nebo Мај 12, 2021, 09:33:23 пре подне
Лепа округла годишњица данас - 350 година од представљења Светог владике Василија Острошког (1671).