Албум фотографија из Другог светског рата

[Nebo]

Искрено, по причи мајке и ујака, прадеди је било добро (колико то може уопште да буде добро када си заробљеник)...Живео је у породичној кући, људи код којих је био добро су се опходили према њему...Када су Руси дошли у Немачку, обавезно су питали заробљенике да ли су се домаћини добро опходили према њима.Они који нису, нису добро прошли...Али свакако је било боље да си у некој кући , него у логору, а тамо је било потребе за радном снагом, пошто су њихови мушкарци били на руском фронту...У суштини, били су на селу и радили уобичајене сеоске послове, као и код куће (у неким случајевима су буквално радили послове као и код куће  , јер фрауен...

Знам један такав случај из околине Врњачке Бање. Наш човек, интернирац, краљевски војниик у заробљеништву, није хтео да се врати кући, јер му је било много добро код deutsche frau, а нарочито кад је стигао глас да јој је муж погинуо на Руском фронту... После рата, једва су га натерали да се врати дома, где су га чекали жена и ситна деца...

[Nebo]

Група ратних заробљеника из Калудре код Берана, након што су их Американци ослободили из немачког логора.

Судећи по изгледу ових логораша у пролеће 1945. године, они нису имали лош третман у логору.

[Nebo]

Из истог периода и из исте приче, тројица калудерских Ралевића и један Бабић (Вуксан Секулев, први са лева - обе фотографије су из његове колекције):

[Amicus]

Туга...

[Sergio]

Текст везан за фотографију:
http://www.yugopapir.com/2017/11/bitka-na-sutjesci-milinklade-kako-je.html

[Слатинац (Јанићијевић)]

Поручник Елсфорд Крамер, Генерал Драгољуб Дража Михаиловић, пуковник Роберт Мекдауел и капетан Митрани. Прањани, 08. септембра 1944.

[НиколаВук]

Negde na Kosovu: miting albanskog naroda. Nose se zastave Trećeg rajha, Musolinijeve Italije i Albanije.



Negde na Kosovu: na radnji na kojoj se još uvek uočava natpis na ćirilici, vijore se nemačka, italijanska i albanska zastava.



Grad Tetovo u Makedoniji, 1941. Reč je o lokalnom albanskom stanovništvu.



Albanski ansambl u narodnim nošnjama u društvu nemačkih vojnika ispred Narodnog pozorišta u Skoplju gde se uočavaju još uvek predratni ćirilični natpisi po kojima je bilo moguće identifikovati ovu lokaciju.



Albanska milicija igra kolo "šotu" dok ih znatiželjno posmatraju nemački vojnici, negde na Kosovu 1943.



Opis fotografije snimljene u Kosovskoj Mitrovici kako ga je u svom foto-albumu ratnih uspomena dao nepoznati nemački vojnik.



Isto. Ovde je stavio oznaku "Srpska Mitrovica"

Преузето са ФБ профила Банета Гајића.

[НиколаВук]

nepoznata grupa ljudi u civilnim odelima pozira nemačkom fotografu ispred originalne Njegoševe kapele na Lovćenu. Moguće je da je reč o lokalnim saradnicima u prvim danima okupacije. Kapela je uz velike kontroverze bila srušena nakon rata da bi na vrhu Lovćena bilo podignuto sadašnje zdanje za Njegošev počinak.



Cveće za oslobodioce: negde u severnim delovima Kraljevine Jugoslavije okićeni nemački vojnici od strane lokalnog stanovništva u znak dobrodošlice.



Isto mesto: uočava se oznaka "Gostiona" na zgradi sa leve strane prizora.



Prvi dani "slobode": stanovništvo u hrvatskom gradu Varaždinu ruši spomenik kralju Aleksandru I Karađorđeviću, april 1941.



Kolo negde u novoj državi, satelitskoj NDH.



Formiranje "ustaške vojnice", april/maj 1941: oprema i uniforme su od iščezle jugoslovenske vojske, dok se sa desne strane slike u pozadini uočava i čovek u novoj crnoj ustaškoj uniformi. Sličnost ovih formacija sa vojskom prethodne države učiniće da ih stanovništvo u srpskim selima dočeka bez ikakvog opreza, uvereno u kakav takav "sistem" nove države u kojoj su se naglo obreli, i potpuno nesvesno zlikovačke prirode ustaške ideje: u istim uniformama i šlemovima sa kojima je dvadesetak godina ranije vojska Kraljevine Srbije probila Solunski front i porazila Austrougarsku, u strašnoj ironiji, ove formacije počiniće stravične zločine u delovima Hrvatske naseljene pravoslavnim srpskim stanovništvom, pre negoli ih budu kompletno obukli u nove karakteristične ustaške odore.



Nanošenje nove oznake "U" na stari nemački šlem M17 koji je kao trofejni služio i u Kraljevini Jugoslaviji. Umesto odvaljene kraljevske kokarde, na brzinu se farba nova oznaka "ustaške vojnice"...

Преузето са ФБ профила Банета Гајића.

[gillle]

Браво, Никола!

Већину ових фотографија нисам видео.

[gillle]

Тодор Добрић, Брњачанин, вођа Колашинског четничког одреда, касније бригаде, убијен од стране нове власти јануара 1945. године у Косовској Митровици.

Захвални мештани Ибарског Колашина и Косовско-метохијски одбор Равногорског покрета подигли су спомен бисту Тодору Добрићу 2007. године у Брњаку, за заслугу у одбрани српског живља у овом крају.



Фотографија преузета из књиге Миломира Добрића "Тодор Добрић војвода Ибарског Колашина", 2011.

[Јовица Кртинић]

nepoznata grupa ljudi u civilnim odelima pozira nemačkom fotografu ispred originalne Njegoševe kapele na Lovćenu. Moguće je da je reč o lokalnim saradnicima u prvim danima okupacije. Kapela je uz velike kontroverze bila srušena nakon rata da bi na vrhu Lovćena bilo podignuto sadašnje zdanje za Njegošev počinak.

Ово заправо није оригинална капела на Ловћену већ она коју је пројектовао Николај Краснов. Оригиналну капелу су разрушили Аустријанци у Првом светском рату.

[НиколаВук]

Браво, Никола!

Већину ових фотографија нисам видео.

Има на том профилу са којег сам скидао фотографије и њихове описе још доста материјала из Првог светског рата, међуратног периода, Другог светског рата итд. Мислим да је власник профила колекционар старих и ретких фотографија.

[ДушанВучко]

Руске "амбасадорке" које су давале "визе" Немцима у другом светском рату за "вечна ловишта"...Процедура: ненајављено и без чекања у редовима  

[ДушанВучко]

Интересовање Немаца за "вечна ловишта" је било велико, па претпостављам да треба упутити извињење онима који нису ушли у ову листу као "потврђених 775" , а да су "добили визу" од стране ових лепих дама и јунакиња!

[Malesevic]

Знам један такав случај из околине Врњачке Бање. Наш човек, интернирац, краљевски војниик у заробљеништву, није хтео да се врати кући, јер му је било много добро код deutsche frau, а нарочито кад је стигао глас да јој је муж погинуо на Руском фронту... После рата, једва су га натерали да се врати дома, где су га чекали жена и ситна деца...

Овде у Бранау има једна породица где је Србин после Првог светског рата остао да живи у Аустрији, оженио Аустријанку, преузео имање, итд. Ту су до данас

[Malesevic]

Чета из мог села у РС, која је била саставни део Бањалучке бригаде "Краљ Петар Први", Средњебосанског корпуса.

Слика је из села Јошавка (о. Челинац) са прославе Видовдана 1943. године.

Горњи ред (с лева на десно): 6. по реду Малешевић Милутин (с. Чивчије). 8. по реду Живковић Живко (с. Вршани) и 10. по реду Живковић Рајко (с. Вршани). Цивил у средини (са шеширем) Перо Вујасиновић (с. Кокори). Средњи ред (с лева на десно): 4. по реду Малешевић Савко (с. Чивчије). Доњи ред чучи трећи с лева Врховац Живко, комаднант чете.

Морам да нагласим да Малешевићи на овој слици, нису из моје гране, иако долазимо из истог села. Њихово првобитно презиме је било Рајић и доселили су се у с. Чивчије из с. Љубатовци (општина Лакташи). Славе Св. Марка.

Слика је заоставштина једног рођака, који је исту добио од његовог оца који је био у чети, али није на овој слици. Ми смо то сад дигитализовали, да се то ипак некако сачува. 

[Amicus]

Браво за слику и пропратну причу, Малешевићу!

[ДушанВучко]

Рација у Крагујевцу,20. октобра 1941.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=1736148959770542&set=a.901397149912398

[ДушанВучко]

Рација у Крагујевцу,20. октобра 1941.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=1736148959770542&set=a.901397149912398

Ретка фотографија која приказује рацију у Крагујевцу, пре самог стрељања 21.10.1941 у Шумарицама (међу страдалима је био и брат мог прадеде по мајци, који је био свештеник у Крагујевцу)
И да се наведе, не жртве "фашизма", него жртве Немаца! (правим именом)...У Крагујевцу се тако и каже, да су Немци стрељали Крагујевчане тог 21.10.1941...

[Миодраг]

И да се наведе, не жртве "фашизма", него жртве Немаца! (правим именом)...У Крагујевцу се тако и каже, да су Немци стрељали Крагујевчане тог 21.10.1941...

E, pa da...

Braća Milan i Miodrag, kao deca, verovatno 1925. ili 1926. [...]

Obojicu su ih, verovatno, ubili Nemci, Miodraga u ratu, Milana dok je prelazio ulicu u Berlinu gde je živeo neka 2-3 metra od zebre (u okviru zone koja se računa dozvoljenom za korišćenje zebre) naletom motocikliste koji je vozio preko 80 km/h.