Албум фотографија из Другог светског рата

[Amicus]

Двоумих се да ли да поставим ове фотографије на већ покренуту тему о Требави, или да ипак то поставим на посебну тему, где би тема била Други светски рат. Па се одлучих да ипак то буде посебна тема, јер само већи број фотографија, на неки начин затрпава тему, па да то не радимо, ево места и фотографије које тичу тог историјског периода.

Оно што сам ја припремио, јесу фотографије са Требаве (Североисточна Босна), настале углавном током 1944. године, кад се на том простору по други пут нашао генерал Драгољуб Дража Михаиловић, а с обзиром да је народ тог краја био ројалистички опредељен, није чудо и што је настао велики број фотографија.

Неке од тих фотографија сам прикупио овде, а поделио сам их према селима где су снимљене, односно у последњу категорију сам сместио оне за које се зна само да су снимљене на Требави

Копривна:



У дворишту основне школе у селу Копривна, између Добоја и Модриче, октобра 1944. године. Са Дражом је четворо деце свештеника Ристе Михића, као и деца из породица Деспотовић и Илић.

Кожухе:



Ђенерал Дража са равногоркама у селу Кожухе код Добоја, октобра 1944. године. Прва лево, са наочарима, је Љиљана Лалић, сестра сеоског учитеља и члана четничке организације Василија Лалића, родом из Црне Горе.



Народ дочекује ђенерала Дражу и америчке официре у селу Кожухе код Добоја, октобра 1944. године.







Народ дочекује Дражу Михаиловића и америчке официре у селу Кожухе код Добоја, октобра 1944. Са десне стране, гледа у камеру, је Васо Вуковић, трговац, оснивач четничке организације у селу пре рата. Године 1941. на челу устаника у селима Кожухе, Копривна и Врањак.









Са дочека команданта Југословенске војске у отаџбини у селу Кожухе.

Грапска Горња



Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић у муслиманском селу Грапска код Добоја, октобра 1944. године. Први с лева, са белом капом и брадом, је мујезин (верски службеник) Мујо Буљубашић.

Толиса:



Резервни мајор поп Саво Божић, командант Требавског корпуса и ђенерал Дража Михаиловић, главнокомандујући ЈВуО. Иза Драже је амерички пуковник Роберт Мекдауел. Снимљено октобра 1944. године.



Командант ЈВуО са једном породицом у селу Толиса код Модриче, октобра 1944. године. У овом селу пре рата је службовао поп Саво Божић.

Осјечани:



Говор ђенерала Михаиловића на Требави, у селу Осјечани, испред основне школе, октобра 1944. године. Иза Мекдауела, стоји прва с лева на десно, Милка Баковић - Милка Равногорка.



Село Осјечани, испред основне школе, октобра 1944. године. Седе с лева на десно: др Стеван Мољевић, командант позадине ђенерал Живорад Божић, Ник Лалић, Мустафа Мулалић, Дража Михаиловић. Мекдауелов говор преводи поручник Рајачић. Стоји иза Драже, поред Мекдауела, мајор Манојло Пејић. Седи десно, вири, потпуковник Цвијетин Тодић, командант Озренског корпуса. Седи за столом поп Саво Божић.

Требава:





Четници, муслимани и православци на Требави октобра 1944. године

[Ojler]

...
Копривна:



У дворишту основне школе у селу Копривна, између Добоја и Модриче, октобра 1944. године. Са Дражом је четворо деце свештеника Ристе Михића, као и деца из породица Деспотовић и Илић.
...

Ристо Михић био је рођени стриц мога оца. Одселио је из Херцеговине у Копривну 1930. године где је службовао као свештеник. Умро је од тифуса пред крај рата, 1945. године. Дечак који седи поред Драже са девојчицом у крилу је Ристин син Војислав који је касније постао официр ЈНА. Девојчица коју држи у крилу је његова сестра Љиљана поред које стоји друга сестра Војислава.

[Amicus]

Ристо Михић био је рођени стриц мога оца. Одселио је из Херцеговине у Копривну 1930. године где је службовао као свештеник. Умро је од тифуса пред крај рата, 1945. године. Дечак који седи поред Драже са девојчицом у крилу је Ристин син Војислав који је касније постао официр ЈНА. Девојчица коју држи у крилу је његова сестра Љиљана поред које стоји друга сестра Војислава.

Помислих на твоје, али опет да сте толико блиски, нисам могао. Дакле, ово су твоји други рођаци? Не знам каквог су порекла ове фотографије, тј. где су се чувале, да ли су из породичних збирки или државних?

[Ojler]

Помислих на твоје, али опет да сте толико блиски, нисам могао. Дакле, ово су твоји други рођаци? ...

Не знам да ли се то зове други рођаци али Војислав са слике и мој отац су били стричевићи, од два брата деца.
Мој прадеда са свим својим синовима и њиховим фамилијама одселио је пре рата из Херцеговине у тај крај. Селили су од 1928. до 1934. један по један: прадеда у Подновље, син му Ристо у суседну Копривну а Ристина браћа, међу којима и мој деда са породицом, у околину Дервенте - села Луг и Мишковце.

... Не знам каквог су порекла ове фотографије, тј. где су се чувале, да ли су из породичних збирки или државних?

До пре неколико година нико у фамилији није знао за ову фотографију (постоји још једна, веома слична) док није објављена у једном тексту у листу Ало, који је писао о Војиславовом сину, такође Ристи Михићу, београдском вајару и балетском уметнику. Чланак је још увек доступан на интернет издању Ало али из неког разлога нема више слика : http://arhiva.alo.rs/vesti/reportaza-srbija/srpske-heroje-spasava-od-zaborava/65150.

Поп Ристо је иначе завршио сарајевску богословију исте године када је у њу кренуо Патријарх Павле. Управник Богословије био је у то време Митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Ристо је био веома угледан човек у свом крају. Током рата придружио се устаницима и помагао их чак и са орујем у рукама. Испред његовог парохијског дома био је ископан бункер који су звали Попов бункер. На овој слици је Поп Ристо са брадицом и шубаром, стоји у капуту испред Поповог бункера. У горњем реду су Душан Будимир, Вељко Лазић, Панто Николић, а клечи Ђоко Чајић.

[Amicus]

Да, видео сам и ту другу слику, али пошто су то два снимка исте сцене, одабрах само ову као бољу.

Очигледно се ради о двојици фотографа који су снимали сцену.

[Ojler]

Занимљиво је да постоји и ретуширана колор верзија ове фотографије.

[Amicus]

Занимљиво је да постоји и ретуширана колор верзија ове фотографије.

Супер изгледа.

[Тромеђа]

Копривна:



У дворишту основне школе у селу Копривна, између Добоја и Модриче, октобра 1944. године. Са Дражом је четворо деце свештеника Ристе Михића, као и деца из породица Деспотовић и Илић.

Сад сам погледа књигу Албум Ђенерала Драже. Изгледа деца нису знала да сликање није завршено. 

[Amicus]

Хаха... ово је добро испало, има и трећа слика.

Нема шта, добро запажање Тромеђо!

[Тромеђа]

Хаха... ово је добро испало, има и трећа слика.

Нема шта, добро запажање Тромеђо!

 

[Ojler]

Сад сам погледа књигу Албум Ђенерала Драже. Изгледа деца нису знала да сликање није завршено. 

Није да је битно али податак из књиге није тачан. Само троје Ристине деце је на слици. Ристино четврто дете, син Симо, рођено је те 1944. године.

[ДушанВучко]

Јединица Јевреја под командом генерала Драже Михаиловића. Фотографија из музеја Јад Вашем

[ДушанВучко]

Деда Милутин Вучковић (Медвеђа, Трстеник), радио телеграфиста код мајора Кесеровића (копаоничко-топличка група корпуса, где је приступио са 17 година, 1941.)


Прадеда по мајци, Миленко Савић, заробљен у априлском рату 1941. у Кавадарцима...Слике су из немачког заробљеништва:
Десно је Миленко Савић, у средини Вукосав Милојевић и лево Миодраг Савић, сви из Горње Трнаве код Тополе (1941.)


Групна фотографија заробљених припадника југословенске војске, у Немачкој (1941.)
Мој прадеда Миленко Савић седи скроз десно

[Uzi]

Групна фотографија заробљених припадника југословенске војске, у Немачкој (1941.)

Гледајући ове фотографије, питам се да ли можда постоје спискови са именима заробљених припадника југословенске војске, у Немачкој?

[ДушанВучко]

Гледајући ове фотографије, питам се да ли можда постоје спискови са именима заробљених припадника југословенске војске, у Немачкој?

То не знам, могуће да имају у немачким архивама......Са ове групне фотографије, после боравка у логору (Сталаг, негде код Берлина) распоређивани су по кућама , у којима су провели време до краја рата...

[Ojler]

То не знам, могуће да имају у немачким архивама......Са ове групне фотографије, после боравка у логору (Сталаг, негде код Берлина) распоређивани су по кућама , у којима су провели време до краја рата...

Да не грешим душу, али гледајући слике стичем утисак да се најбезбедније и најпристојније тамновало у немачком заробљеништву...

[ДушанВучко]

Да не грешим душу, али гледајући слике стичем утисак да се најбезбедније и најпристојније тамновало у немачком заробљеништву...

Искрено, по причи мајке и ујака, прадеди је било добро (колико то може уопште да буде добро када си заробљеник)...Живео је у породичној кући, људи код којих је био добро су се опходили према њему...Када су Руси дошли у Немачку, обавезно су питали заробљенике да ли су се домаћини добро опходили према њима.Они који нису, нису добро прошли...Али свакако је било боље да си у некој кући , него у логору, а тамо је било потребе за радном снагом, пошто су њихови мушкарци били на руском фронту...У суштини, били су на селу и радили уобичајене сеоске послове, као и код куће (у неким случајевима су буквално радили послове као и код куће  , јер фрауен...Па скоро је један Немац тражио оца у Србији, мислим да га је нашао ) Искрено, можда имам и ја рођаке тамо, јер је дошло једном до неке расправе прадеде и прабабе, где је запретио уколико мог деду упишу у крагујевачку гимназију (ако оде са села), да се он не враћа у Србију...Па сад, то не би рекао да нема где да остане ...Ко би га знао, није никада причао после повратка шта је све тамо било...

[ДушанВучко]

Nemac u potrazi za srpskim ocem
Svetlana Palić | 01. 08. 2012 - 23:57h
| Komentara: 101
Prošlog leta Volfgang Pecold iz Drezdena odlučio je da, nakon dugo vremena, poseti sto kilometara udaljenu rodnu kuću u Kinhajdeu. Nije ni slutio da će u jednostavnoj nameri da sazna nešto više o porodičnom stablu otkriti da ima sasvim drugog biološkog oca! I to srpskog vojnog zarobljenika.
- Nisam mogao ni da slutim kakve će posledice imati to putovanje u prošlost - počinje on za “Blic” svoju ispovest.

Sve do prošle godine, Volfgang je bio uveren da je sin Rudolfa Volfganga, stolara, rođenog 1905. godine, a umrlog 1984. godine. Međutim, ispostaviće se da je njegova majka Frida (1908-1990), domaćica, negde pred kraj Drugog svetskog rata imala vezu sa jednim srpskim zarobljenikom i s njim u leto 1944. godine rodila dete.


Шалили смо се , пошто невероватно личи на прадеду, да није његов 
Али је нашао на крају оца
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nemac-u-potrazi-za-srpskim-ocem/kgq3p05
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nemac-otkrio-ko-mu-je-otac-i-nasao-porodicu-u-srbiji/vtxer8v

[Ojler]

Искрено, по причи мајке и ујака, прадеди је било добро (колико то може уопште да буде добро када си заробљеник)...Живео је у породичној кући, људи код којих је био добро су се опходили према њему...Када су Руси дошли у Немачку, обавезно су питали заробљенике да ли су се домаћини добро опходили према њима.Они који нису, нису добро прошли...Али свакако је било боље да си у некој кући , него у логору, а тамо је било потребе за радном снагом, пошто су њихови мушкарци били на руском фронту...У суштини, били су на селу и радили уобичајене сеоске послове, као и код куће (у неким случајевима су буквално радили послове као и код куће  , јер фрауен...Па скоро је један Немац тражио оца у Србији, мислим да га је нашао ) Искрено, можда имам и ја рођаке тамо, јер је дошло једном до неке расправе прадеде и прабабе, где је запретио уколико мог деду упишу у крагујевачку гимназију (ако оде са села), да се он не враћа у Србију...Па сад, то не би рекао да нема где да остане ...Ко би га знао, није никада причао после повратка шта је све тамо било...

А видим и да је гос'н Вукосав Милојевић изгледа тамо нашао свог политичког идола, или је таква била мода тих година 

[ДушанВучко]

А видим и да је гос'н Вукосав Милојевић изгледа тамо нашао свог политичког идола, или је таква била мода тих година 

Хаха, јесте, била мода  Није то "онај" патентирао, носили су се и код нас такви бркови и пре њега, него сад испада смешно

[Nebo]

Искрено, по причи мајке и ујака, прадеди је било добро (колико то може уопште да буде добро када си заробљеник)...Живео је у породичној кући, људи код којих је био добро су се опходили према њему...Када су Руси дошли у Немачку, обавезно су питали заробљенике да ли су се домаћини добро опходили према њима.Они који нису, нису добро прошли...Али свакако је било боље да си у некој кући , него у логору, а тамо је било потребе за радном снагом, пошто су њихови мушкарци били на руском фронту...У суштини, били су на селу и радили уобичајене сеоске послове, као и код куће (у неким случајевима су буквално радили послове као и код куће  , јер фрауен...

Знам један такав случај из околине Врњачке Бање. Наш човек, интернирац, краљевски војниик у заробљеништву, није хтео да се врати кући, јер му је било много добро код deutsche frau, а нарочито кад је стигао глас да јој је муж погинуо на Руском фронту... После рата, једва су га натерали да се врати дома, где су га чекали жена и ситна деца...

[Nebo]

Група ратних заробљеника из Калудре код Берана, након што су их Американци ослободили из немачког логора.

Судећи по изгледу ових логораша у пролеће 1945. године, они нису имали лош третман у логору.

[Nebo]

Из истог периода и из исте приче, тројица калудерских Ралевића и један Бабић (Вуксан Секулев, први са лева - обе фотографије су из његове колекције):

[Amicus]

Туга...

[Sergio]

Текст везан за фотографију:
http://www.yugopapir.com/2017/11/bitka-na-sutjesci-milinklade-kako-je.html

[Слатинац (Јанићијевић)]

Поручник Елсфорд Крамер, Генерал Драгољуб Дража Михаиловић, пуковник Роберт Мекдауел и капетан Митрани. Прањани, 08. септембра 1944.

[НиколаВук]

Negde na Kosovu: miting albanskog naroda. Nose se zastave Trećeg rajha, Musolinijeve Italije i Albanije.



Negde na Kosovu: na radnji na kojoj se još uvek uočava natpis na ćirilici, vijore se nemačka, italijanska i albanska zastava.



Grad Tetovo u Makedoniji, 1941. Reč je o lokalnom albanskom stanovništvu.



Albanski ansambl u narodnim nošnjama u društvu nemačkih vojnika ispred Narodnog pozorišta u Skoplju gde se uočavaju još uvek predratni ćirilični natpisi po kojima je bilo moguće identifikovati ovu lokaciju.



Albanska milicija igra kolo "šotu" dok ih znatiželjno posmatraju nemački vojnici, negde na Kosovu 1943.



Opis fotografije snimljene u Kosovskoj Mitrovici kako ga je u svom foto-albumu ratnih uspomena dao nepoznati nemački vojnik.



Isto. Ovde je stavio oznaku "Srpska Mitrovica"

Преузето са ФБ профила Банета Гајића.

[НиколаВук]

nepoznata grupa ljudi u civilnim odelima pozira nemačkom fotografu ispred originalne Njegoševe kapele na Lovćenu. Moguće je da je reč o lokalnim saradnicima u prvim danima okupacije. Kapela je uz velike kontroverze bila srušena nakon rata da bi na vrhu Lovćena bilo podignuto sadašnje zdanje za Njegošev počinak.



Cveće za oslobodioce: negde u severnim delovima Kraljevine Jugoslavije okićeni nemački vojnici od strane lokalnog stanovništva u znak dobrodošlice.



Isto mesto: uočava se oznaka "Gostiona" na zgradi sa leve strane prizora.



Prvi dani "slobode": stanovništvo u hrvatskom gradu Varaždinu ruši spomenik kralju Aleksandru I Karađorđeviću, april 1941.



Kolo negde u novoj državi, satelitskoj NDH.



Formiranje "ustaške vojnice", april/maj 1941: oprema i uniforme su od iščezle jugoslovenske vojske, dok se sa desne strane slike u pozadini uočava i čovek u novoj crnoj ustaškoj uniformi. Sličnost ovih formacija sa vojskom prethodne države učiniće da ih stanovništvo u srpskim selima dočeka bez ikakvog opreza, uvereno u kakav takav "sistem" nove države u kojoj su se naglo obreli, i potpuno nesvesno zlikovačke prirode ustaške ideje: u istim uniformama i šlemovima sa kojima je dvadesetak godina ranije vojska Kraljevine Srbije probila Solunski front i porazila Austrougarsku, u strašnoj ironiji, ove formacije počiniće stravične zločine u delovima Hrvatske naseljene pravoslavnim srpskim stanovništvom, pre negoli ih budu kompletno obukli u nove karakteristične ustaške odore.



Nanošenje nove oznake "U" na stari nemački šlem M17 koji je kao trofejni služio i u Kraljevini Jugoslaviji. Umesto odvaljene kraljevske kokarde, na brzinu se farba nova oznaka "ustaške vojnice"...

Преузето са ФБ профила Банета Гајића.

[gillle]

Браво, Никола!

Већину ових фотографија нисам видео.

[gillle]

Тодор Добрић, Брњачанин, вођа Колашинског четничког одреда, касније бригаде, убијен од стране нове власти јануара 1945. године у Косовској Митровици.

Захвални мештани Ибарског Колашина и Косовско-метохијски одбор Равногорског покрета подигли су спомен бисту Тодору Добрићу 2007. године у Брњаку, за заслугу у одбрани српског живља у овом крају.



Фотографија преузета из књиге Миломира Добрића "Тодор Добрић војвода Ибарског Колашина", 2011.

[Јовица Кртинић]

nepoznata grupa ljudi u civilnim odelima pozira nemačkom fotografu ispred originalne Njegoševe kapele na Lovćenu. Moguće je da je reč o lokalnim saradnicima u prvim danima okupacije. Kapela je uz velike kontroverze bila srušena nakon rata da bi na vrhu Lovćena bilo podignuto sadašnje zdanje za Njegošev počinak.

Ово заправо није оригинална капела на Ловћену већ она коју је пројектовао Николај Краснов. Оригиналну капелу су разрушили Аустријанци у Првом светском рату.

[НиколаВук]

Браво, Никола!

Већину ових фотографија нисам видео.

Има на том профилу са којег сам скидао фотографије и њихове описе још доста материјала из Првог светског рата, међуратног периода, Другог светског рата итд. Мислим да је власник профила колекционар старих и ретких фотографија.

[ДушанВучко]

Руске "амбасадорке" које су давале "визе" Немцима у другом светском рату за "вечна ловишта"...Процедура: ненајављено и без чекања у редовима  

[ДушанВучко]

Интересовање Немаца за "вечна ловишта" је било велико, па претпостављам да треба упутити извињење онима који нису ушли у ову листу као "потврђених 775" , а да су "добили визу" од стране ових лепих дама и јунакиња!

[Malesevic]

Знам један такав случај из околине Врњачке Бање. Наш човек, интернирац, краљевски војниик у заробљеништву, није хтео да се врати кући, јер му је било много добро код deutsche frau, а нарочито кад је стигао глас да јој је муж погинуо на Руском фронту... После рата, једва су га натерали да се врати дома, где су га чекали жена и ситна деца...

Овде у Бранау има једна породица где је Србин после Првог светског рата остао да живи у Аустрији, оженио Аустријанку, преузео имање, итд. Ту су до данас

[Malesevic]

Чета из мог села у РС, која је била саставни део Бањалучке бригаде "Краљ Петар Први", Средњебосанског корпуса.

Слика је из села Јошавка (о. Челинац) са прославе Видовдана 1943. године.

Горњи ред (с лева на десно): 6. по реду Малешевић Милутин (с. Чивчије). 8. по реду Живковић Живко (с. Вршани) и 10. по реду Живковић Рајко (с. Вршани). Цивил у средини (са шеширем) Перо Вујасиновић (с. Кокори). Средњи ред (с лева на десно): 4. по реду Малешевић Савко (с. Чивчије). Доњи ред чучи трећи с лева Врховац Живко, комаднант чете.

Морам да нагласим да Малешевићи на овој слици, нису из моје гране, иако долазимо из истог села. Њихово првобитно презиме је било Рајић и доселили су се у с. Чивчије из с. Љубатовци (општина Лакташи). Славе Св. Марка.

Слика је заоставштина једног рођака, који је исту добио од његовог оца који је био у чети, али није на овој слици. Ми смо то сад дигитализовали, да се то ипак некако сачува. 

[Amicus]

Браво за слику и пропратну причу, Малешевићу!

[ДушанВучко]

Рација у Крагујевцу,20. октобра 1941.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=1736148959770542&set=a.901397149912398

[ДушанВучко]

Рација у Крагујевцу,20. октобра 1941.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=1736148959770542&set=a.901397149912398

Ретка фотографија која приказује рацију у Крагујевцу, пре самог стрељања 21.10.1941 у Шумарицама (међу страдалима је био и брат мог прадеде по мајци, који је био свештеник у Крагујевцу)
И да се наведе, не жртве "фашизма", него жртве Немаца! (правим именом)...У Крагујевцу се тако и каже, да су Немци стрељали Крагујевчане тог 21.10.1941...

[Миодраг]

И да се наведе, не жртве "фашизма", него жртве Немаца! (правим именом)...У Крагујевцу се тако и каже, да су Немци стрељали Крагујевчане тог 21.10.1941...

E, pa da...

Braća Milan i Miodrag, kao deca, verovatno 1925. ili 1926. [...]

Obojicu su ih, verovatno, ubili Nemci, Miodraga u ratu, Milana dok je prelazio ulicu u Berlinu gde je živeo neka 2-3 metra od zebre (u okviru zone koja se računa dozvoljenom za korišćenje zebre) naletom motocikliste koji je vozio preko 80 km/h.

[ДушанВучко]

E, pa da...

Морамо да оголимо историјографију од политике...Не сме неки режим да буде "плашт" за којим ће неки народ да се скрива и да глуми накнадну жртву свог "погрешног избора"...За мене у другом светском рату , "усташе" једнако Хрвати, "нацисти" једнако Немци...и тако треба да ословљавамо све њихове поступке, а не као поступке неке "странке"

[ДушанВучко]

Морамо да оголимо историјографију од политике...Не сме неки режим да буде "плашт" за којим ће неки народ да се скрива и да глуми накнадну жртву свог "погрешног избора"...За мене у другом светском рату , "усташе" једнако Хрвати, "нацисти" једнако Немци...и тако треба да ословљавамо све њихове поступке, а не као поступке неке "странке"

На крају, што је мене брига ко је освојио изборе 1933. у Немачкој и зашто би се било који каснији потез те државе етикетирао у свету пре свега на основу странке која је освојила изборе, а не као као потез те државе која има своје име и која је на основу свог унутрашњег легалитета кројила спољну политику...Мислим да су Немци требали да прођу барем целом територијом под руски утицај, јер су у западном делу амнестирани

[ДушанВучко]

15.03.1939., Немачка окупација Чешке (јасно се види на лицима окупљених Пражана шта мисле о доласку немачке војске, гнев и презир)

[Nebo]

(фотографија је сачињена данас, али је насловница "Политике" из маја 1945)

[ДушанВучко]

(фотографија је сачињена данас, али је насловница "Политике" из маја 1945)

Занимљиво да је Берлин пао 2. маја, а Праг је ослобођен 8. маја. То значи да су Чеси били још недељу дана под Немцима после пада Берлина, што се може и видети на овој карти из новина (Пражани су дигли устанак 5. маја, мало смешно звучи, да су се на то одлучили после пада Берлина). На крају, и то вероватно нису морали, пошто би Совјети свакако ослободили Праг, са или без тог устанка (али су ухватили "задњи воз" за нешто већи отпор окупатору, па макар био и у "судијској надокнади" и за та три дана колико је остало до совјетског ослобађања)
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA

[Nebo]

Занимљиво да је Берлин пао 2. маја, а Праг је ослобођен 8. маја. То значи да су Чеси били још недељу дана под Немцима после пада Берлина, што се може и видети на овој карти из новина (Пражани су дигли устанак 5. маја, мало смешно звучи, да су се на то одлучили после пада Берлина). На крају, и то вероватно нису морали, пошто би Совјети свакако ослободили Праг, са или без тог устанка (али су ухватили "задњи воз" за нешто већи отпор окупатору, па макар био и у "судијској надокнади" и за та три дана колико је остало до совјетског ослобађања)

Мислим да је свака воља за отпор код Чеха убијена у појам 1942. године, након ликвидације злогласног Хајдриха, када су уследиле језиве одмазде нациста... Поменух нешто од тога овде:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=945.0

[Exiled]

Занимљиво да је Берлин пао 2. маја, а Праг је ослобођен 8. маја. То значи да су Чеси били још недељу дана под Немцима после пада Берлина, што се може и видети на овој карти из новина (Пражани су дигли устанак 5. маја, мало смешно звучи, да су се на то одлучили после пада Берлина). На крају, и то вероватно нису морали, пошто би Совјети свакако ослободили Праг, са или без тог устанка (али су ухватили "задњи воз" за нешто већи отпор окупатору, па макар био и у "судијској надокнади" и за та три дана колико је остало до совјетског ослобађања)
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA

Глупо је свести све на математику поготово кед причамо о жртвама али шта ћемо кад је егзактна наука па у складу с тим и питам како су они прошли бројчано почетак крај рата,какав им је биланс?

[ДушанВучко]

Глупо је свести све на математику поготово кед причамо о жртвама али шта ћемо кад је егзактна наука па у складу с тим и питам како су они прошли бројчано почетак крај рата,какав им је биланс?

Овде се наводе неке бројке, али не знамо однос Чеха, Словака и Јевреја. Укупне процене на територији целе Чехословачке је око 350-360 000. У логорима је страдало око 235 000, од чега 149 000 Јевреја. Број страдалих у партизанским јединицама је био око 12 000. Не знам однос у становништву пре и после рата, јер су биле друге границе предратне и послератне Чехословачке (предратна је имала у свом саставу Закарпатску Рус, Ужгород, Мукачево, данашња Украјина), док се у ратно време такође одређени делови налазе у посебним државним творевинама (Судети су директно били део Немачке, Чешка и Моравска су били протекторати, Словачка је била квислиншка држава, док је јужни део Словачке био у саставу Мађарске)
Овде се наводе бројке, у делу везаном за Чехословачку
https://sk.m.wikipedia.org/wiki/Obete_druhej_svetovej_vojny

[barbarylion]

meni nije jasno da smo mi od 700,000 došli do 80,000.
Premda koliko sam upoznat te cifre od 700,000 su ustanovljene od strane komunista, koji nama nisu bili naklonjeni.
Govorim o stradanju Srba u NDH, prevashodno Jasenovcu..

[Malesevic]

Није 80.000, већ именом и презименом преко 93.000 у Јасеновцу. Списак наравно није коначан.

Генерално ту причу треба са игре бројки скренути у тематски део тј. у срж (узрок, разлог, начин, циљ и сл.) јер нешто дефинисати као геноцид не зависи (искључиво) од броја жртава, него и од многих других фактора.

[drajver]

Није 80.000, већ именом и презименом преко 93.000 у Јасеновцу. Списак наравно није коначан.

Генерално ту причу треба са игре бројки скренути у тематски део тј. у срж (узрок, разлог, начин, циљ и сл.) јер нешто дефинисати као геноцид не зависи (искључиво) од броја жртава, него и од многих других фактора.

Слажем се, поготово је недостојно заокруживање бројева. То што 80 година након злочина нисмо били у стању да попишемо жртве доста говори о нама. У годинама након рата, мислим да се то могло извести, док је још било живих свједока.

Али као што си написао, суштина тог злочина није у броју, већ у намјери. Лицитирање бројевима са наше стране веома често добро послужи негаторима злочина са хрватске стране, да се ухвате за то и пребаце све на поље сензационализма и "српске митоманије". Првобитна намјера, да се српски народ као нежељени елемент физички уклони са простора на којима смета и да се притом користе сва средства, опстала је и до данас у Хрватској. Никад се хрватска елита (политичка, црквена, научна) са тиме није суочила. И ту је суштина. Али то је већ проблем хрватског друштва, не нас. Наше је да тим жртвама дамо људско лице, да не буду само заокружени бројеви.

[barbarylion]

Ja se slažem sa vama.
Moj komentar je bio usmeren upravo u tom pravcu da se nikada niko nije suočio sa time, niti se o tome danas dovoljno priča u hrvatskom društvu.
Konstantno se broj stradalih smanjuje, i to ne samo od Hrvata, već i određenih protuva iz Srbije.
Na kraju krajeva kroz pipise i ostalim metodama će se doći do pravde i istine, jer nemoguće je očekivati da će se svaka žrtva moći pronaĉi i indetifikovati obzirom da znamo kako su mnogi završavali.
Bitno je dati nekakvu pravdu svakome stradolamo.

[vid.knezevic]

Ја сам у ту сврху купио и читам књигу Ива Голдштајна. Он се држи, као што Синиша каже документованим бројем  жртава , пописаних именом и презименом. Такође очекујем и извештај званичну комисије СПЦ на челу са Епископom пакрачко-славонским Јованom Ћулибрком који је на основу показатеља дао процену ("Ono što znamo za Jasenovac, to je fizička granica ispod koje ne može da se ide a to su pobrojane žrtve po imenu i prezimenu, a njih ima oko 90 hiljada. Jevreji za broj stradalih u holokaustu, sa milionima dolara uloženih u istraživanje, nisu došli do svih imena, imaju četvrtinu imena za koje smatraju da nikad neće doći do njih. U knjizi o Jadovnu ima 11 hiljada popisanih žrtava, a računa se da je bilo oko 40 hiljada mrtvih. Tu negde, u tom odnosu, leži tajna broja žrtava u Jasenovcu. Pošto se ne bavim tim istraživanjem, bio bih još jedan od onih koji šuplje pričaju kada bih rekao koja je gornja granica.“")

[Malesevic]

Слажем се, поготово је недостојно заокруживање бројева. То што 80 година након злочина нисмо били у стању да попишемо жртве доста говори о нама. У годинама након рата, мислим да се то могло извести, док је још било живих свједока.

Али као што си написао, суштина тог злочина није у броју, већ у намјери. Лицитирање бројевима са наше стране веома често добро послужи негаторима злочина са хрватске стране, да се ухвате за то и пребаце све на поље сензационализма и "српске митоманије". Првобитна намјера, да се српски народ као нежељени елемент физички уклони са простора на којима смета и да се притом користе сва средства, опстала је и до данас у Хрватској. Никад се хрватска елита (политичка, црквена, научна) са тиме није суочила. И ту је суштина. Али то је већ проблем хрватског друштва, не нас. Наше је да тим жртвама дамо људско лице, да не буду само заокружени бројеви.

Срж читаве приче.

Што се тиче умањивања бројке, могу само да кажем да је потпуно непотребно хватати се бројке од 700.000 страдалих, јер то једноставно није тај број страдалих у Јасеновцу. Зашто и како је неко до тог броја дошао и од тога начинио догму, у то не би улазио, али у право да се не би гађали цифрама и горњим границама, знамо шта је минимални број жртава (од тога нису све жртве Срби) и то је, грубо речено, нека полазна тачка. На нама свима, а поготово на нашим научницима, којима је Други св. рат ужа специјалност, је да радимо на томе да жртвама дамо људски лик. Владика Јован је изузетно много учинио по том питању, не само по питању прикупљања имена, већ и генерално што је као центар те приче о Јасеновцу одредио манастир Јасеновац из простог разлога што над њим јурисдикцију има СПЦ, а над самим меморијалним центром немамо никакв утицај (задњи пут сам у истом био негде 2016. и поставка је по мом мишљењу врло танка, чак циљано скренута у један други ток тј. ка шои као централном елементу меморијалног центра). Прва ствар на који овом подухвату може да се да подршка и допринос је да обилазимо и помажемо манастир Јасеновац. Од тога почиње све. Без тога сав рад на овом пољу не вреди много.

Иначе, тренутно је акција формирања библиотеке у манастиру Јасеновац. Тежиште је на литератури на свим могућим језицима, која се бави темама НДХ, геноцид у НДХ, холокауст, Диана Будисављевић, парајмос и сл. Акција траје до 20. августа текуће године. Организује је Српска православна омладина Инзбрук (СПО(Ј)И) у сарадњи са манастиром Јасеновац. Па ако неко може да помогне, најбоље њих да контактира.

Одосмо скроз ван теме, вероватно би било добро, задњих пар уписа пребацити у одговарајући подфорум.

[Nebo]

Браћа Кривошић из Отишића, Врлика, Динарска дивизија.
Фотографију обрадио и рестаурирао С. Грубић.

[Exiled]

Браћа Кривошић из Отишића, Врлика, Динарска дивизија.
Фотографију обрадио и рестаурирао С. Грубић.

Видиш ови са запада ипак подбријани😊Беш му мајку,ај ти буди паметан о чем се ту ради😊

[Nebo]

Четници и партизани заједно, Шекулар, почетак Другог светског рата у Југославији, 1941.

[Nebo]

Група ратних заробљеника Југословенске краљевске војске, већином из Калудре код Берана, Немачка, пролеће 1945, након што су логор ослободиле америчке трупе. Фотографија из архиве пок. Вуксана Бабића (стоји, четврти са лева).

[Nebo]

Видиш ови са запада ипак подбријани😊Беш му мајку,ај ти буди паметан о чем се ту ради😊

Богоми, овај мој Шекуларац скроз десно на слици из 1941. има баш добру браду 

[Exiled]

Група ратних заробљеника Југословенске краљевске војске, већином из Калудре код Берана, Немачка, пролеће 1945, након што су логор ослободиле америчке трупе. Фотографија из архиве пок. Вуксана Бабића (стоји, четврти са лева).

А ђе је роћку капа? Пардон на примедби.

[Nebo]

А ђе је роћку капа? Пардон на примедби.

Па, има капу, додуше онако бећарски накривљену.
Четврти са леве стране.
Онај четврти са десна нема капу.
Тај није наш 

[Exiled]

Па, има капу, додуше онако бећарски накривљену.
Четврти са леве стране.
Онај четврти са десна нема капу.
Тај није наш 

Уф,уф,уф добро ово чилеанско, не знам ди је лево😂😂😂

[Nebo]

Мислим, лево из перспективе посматрача слике 

[Nebo]

Битно да смо се разумели 

[Exiled]

Мислим, лево из перспективе посматрача слике 

Сумњив си ми ти, волиш ти ту реч само тајиш, мало,мало па је протуриш...😊мислим на реч "лево"

[Nebo]

Сумњив си ми ти, волиш ти ту реч само тајиш, мало,мало па је протуриш...😊мислим на реч "лево"

 

Нијесам ти ја од тих 

[Malesevic]

https://ibb.co/L1vzRTF

Ћетоје Малешевић у немачком логору током Другог светског рата.