Аутор Тема: Дробњак - насеља и предели  (Прочитано 71459 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10162
  • I2a S17250 A1328
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #200 послато: Јул 12, 2020, 01:47:06 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 341
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #201 послато: Јул 12, 2020, 02:12:43 поподне »
Гледајући ове старе фотографије, упада ми у очи како су некад, не тако давно, људи, и старији и млађи, били витки. За разлику од данашњег времена, много се физички радило а мање кркало. Данас би они изгледали прилично неухрањено.

Увек се сетим, верујем да је велика већина форумаша гледала, серије „Грлом у јагоде“, где главног јунака Банета (млади Бранко Цвејић) зову – Бане Бумбар, бумбар јер је дебео. За ондашње појмове заиста јесте био дебео, јер су сви његови вршњаци били мршави као гранчице, али ако бисмо гледали из перспективе просека данашње омладине, Бане је сасвим просечан момчић.

Занимљиво је како се ти антропометријски стандарди мењају од доба до доба, у овом случају за историјски јако кратко време.

Слика и прилика промене начина исхране, али и начина живота. Порасла је потрошња меса и, што је још опасније, шећера. С друге стране физички рад се смањио. Из периода неухрањености постепено се 1970-их и '80-их прешло у период кад је, нарочито у руралним крајевима, гојазност постала статусни симбол.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1211
  • I1 P109
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #202 послато: Септембар 03, 2020, 08:44:28 поподне »
Шавник, 1883. године.


Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1211
  • I1 P109
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #203 послато: Септембар 08, 2020, 08:24:38 поподне »
Село Босача, једно од насеља са највишом надморском висином на Балкану (1500-1700 м. н. в).

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • R1b-PF7562
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #204 послато: Септембар 08, 2020, 09:19:35 поподне »
Село Босача, једно од насеља са највишом надморском висином на Балкану (1500-1700 м. н. в).


Каква лепота!
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1211
  • I1 P109
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #205 послато: Октобар 10, 2020, 12:55:52 поподне »
Језерска висораван у јесење јутро. У даљини се види масив Сињајевине.

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #206 послато: Октобар 10, 2020, 02:29:06 поподне »
дивно

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1211
  • I1 P109
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #207 послато: Март 03, 2021, 09:00:33 поподне »
Емисија "Караван" из 1981. о Дурмитору. О Жабљаку, планини, природи, горским очима, људима овога краја и наравно НОБ-у.

<a href="https://www.youtube.com/v/W88IIhJbadI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/W88IIhJbadI</a>
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1211
  • I1 P109
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #208 послато: Април 17, 2021, 08:52:20 пре подне »
Чини се да на Дурмитор полако стиже пролеће. Пре пар дана је пробијен пут Жабљак-Мала Црна Гора. Становници села Мала Црна Гора су први пут после нешто више од 5 месеци ступили у контакт са остатком света.

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7516
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #209 послато: Април 18, 2021, 01:33:09 пре подне »
Чини се да на Дурмитор полако стиже пролеће. Пре пар дана је пробијен пут Жабљак-Мала Црна Гора. Становници села Мала Црна Гора су први пут после нешто више од 5 месеци ступили у контакт са остатком света.


Нема те глобалне појаве која може да утиче на Малу Црну Гору (барем зими)  :D
Ту природа "нареди локдаун"
« Последња измена: Април 18, 2021, 01:36:11 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 632
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #210 послато: Новембар 14, 2021, 07:34:06 поподне »
Да ли је у Дробњаку постојао ВОЈВОДА МИРЧЕ?

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1211
  • I1 P109
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #211 послато: Новембар 14, 2021, 11:20:55 поподне »
Да ли је у Дробњаку постојао ВОЈВОДА МИРЧЕ?

Традиција је упамтила војводу Мирчету Абазовића. Он је страдао од руке великог везира Мехмеда Соколовића у време изградње моста на Дрини код Вишеграда.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 632
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #212 послато: Новембар 15, 2021, 12:03:21 пре подне »


Запис се налази у Поменику неког манастира на Косову, али  се за сада не зна којем јел хвале странице на којем је тај податак био исписан. Не зна се ни када се настао али се по рукопису и начину писања и израде сматра да је настао у 16. веку. Монаси тога манастира су као и код осталих манастира ишли у писанију и тако су у једној од тих писанија завршили у Дробњаку и уписали војводу Мирчета. Надам се да бољи познаваоци овога роду могу да доведу до ког се Мирчета ради и помоћу тога да одредимо и када је рукопис и настао. Мирче Абазовић који је упамчен у традицију овог плена се уклапа са овим записом у поменику, али без чврсте потврде из овога братства да се ради о том Мирчету не можемо да изводимо такве закључке. Свака помоћ је добродошла па ако још неко зна нешто о овоме нека пише.
« Последња измена: Новембар 15, 2021, 12:11:32 пре подне Неродимац »

Ван мреже Страхиња

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 36
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #213 послато: Децембар 30, 2021, 03:11:26 пре подне »
Ево један текст који може да буде интересантан Дробњацима. Ради се о Свештеничкој породици Косорић.
Посљедњег од свештеника Косорића о. Боривоја сам лично познавао и мислим да ивакав текст заслужује мјесто на овој теми.

Поред војвода, Косорићи су били и позната свештеничка кућа. Смрћу војводе Илије II на Језерима 1705. године престало је војводство у овом братству. Током следећег КСВИИИ века помиње се неколико свештеника у тој породици. Породично предање каже да је поп Василије родоначелник. Унук је војводе Отаса и праунук војводе Илије И, био је парох у првој половини 18. века. Наследио га је син поп Милија. По родослову породице Срдановић поп Милија је имао три сина: Срдана, родоначелника овог братства, Мијаила, кнеза Косорића кога су Турци обесили на Пушини 1806. године, као једног од коловођа Дробњачког устанка, и поп Стеван. Након слома устанка 1806. године, попа Стевана су Турци са групом Дробњака одвели у Пљевља и погубили. Потомци попа Стевана данас се зову Недићи по попадији Неди.
После смрти попа Стевана, парохију Косорић преузима његов рођак попа Сава, али се 1812. године преселио у Румунију.Тако се у овом славном братству завршила свештеничка лоза у Дробњаку.
Али Косорићи настављају службу Божију на другом крају, у источној Босни. Током целог 18. века одвијале су се непрекидне миграције Срба из Старе Херцеговине у Румунију, односно шире подручје источне Босне. Ове сеобе ће трајати до почетка 19. века. Највише ће се иселити Дробњак, а међу њима ће бити и значајан део породице Косорић. Тада ће се иселити два брата, оба свештеника, Стојан и Лазар. Поп Стојан се зауставио у Румунији, у околини Рогатице, а поп Лазар је дошао на Дрину, у околину Горажда. Поп Лазар је оснивач династије Косорић у Горажду, који ће више од две стотине година бити обновитељи, служитељи и чувари цркве Светог великомученика Георгија, коју је подигао Херцег Стјепан 1454. године. Тај храм је обновљен 1778. године, радом Дервиш-бега Сиерчића и свештеника Косорића. Том приликом је наткривена црква и дозидана припрата, наводно да би се прекрили гробови овдашње властелинске куће Ширинића, чији су потомци муслимани Сјерчићи. Остала је упамћена и опевана у народу. У народној песми се помиње млади свештеник Јован Косорић. Вероватно је син папе Лазара, који је свакако рестауратор јер је тада био у пуној снази. Њих двојица ће отпутовати у Свету земљу 1807. године и донети књигу о Јерусалиму штампану у Бечу 1781. године, на којој ће написати: „Ево долазимо у Горажде са богослужења Гроба Господњег. Клањаоци: Лазар и Јован. 1807. „Књига је била власништво овог свештеника до Првог светског рата, када је нестала. Свештеник Лазар је донео много моштију из Дробњака и Јерусалима, о чему ће писати неколико историчара.
Међу овим реликвијама најзначајнија је била сребрна здела која је служила као крстионица и имала је утиснути лик Светог Ђорђа. Тај дар је, према предању, поклоњен цркви Светог Саве у Косорићу. Реликвија је нестала током Другог светског рата, али се њена фотографија чува у Земаљском музеју у Сарајеву. Последњи свештеник, слуга цркве херцега Стјепана из Доње Сопотнице код Горажда из Косорићеве куће, девети по реду, био је Боривоје, који је 1992. године морао да напусти Горажде и побегне у Црну Гору. Службовао је, кратко као економ у Цетињској богословији, а потом у Тивту 15 година као старешина саборне цркве Св. Сава. Он је пробудио и учврстио хришћански живот у овом приморском граду. Заједно са парохом и црквеним одбором подигао је велики парохијски дом у непосредној близини цркве. Пензионисан је 2009. године после 54 године свештеничке службе. Преминуо је 2011. године. Сахрањен је поред својих предака у свештеничкој гробници, у порти цркве у Доњој Сопотници.
У шематизму Српске православне цркве за 1924. годину у Епископији дабробосанској налазимо следеће: прота Атанасије Косорић је парох у парохији рогатичкој, Васо Косорић је свештеник у парохији гласиначкој, а Лазар Косорић је свештеник у цркви Светог Ђорђа у Горажду. Дакле, ту су још трајале три свештеничке династије Косорића, чији су корени у Дробњаку. У Дробњаку се налази црква посвећена Св. Никада
Преузето из фељтона (д.новине "Дан")
„Црква у Дробњаку“, аутор Томаш Ђоровић (2018)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8689
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #214 послато: Децембар 30, 2021, 10:14:34 пре подне »
Ево један текст који може да буде интересантан Дробњацима. Ради се о Свештеничкој породици Косорић.
Посљедњег од свештеника Косорића о. Боривоја сам лично познавао и мислим да ивакав текст заслужује мјесто на овој теми.

Поред војвода, Косорићи су били и позната свештеничка кућа. Смрћу војводе Илије II на Језерима 1705. године престало је војводство у овом братству. Током следећег КСВИИИ века помиње се неколико свештеника у тој породици. Породично предање каже да је поп Василије родоначелник. Унук је војводе Отаса и праунук војводе Илије И, био је парох у првој половини 18. века. Наследио га је син поп Милија. По родослову породице Срдановић поп Милија је имао три сина: Срдана, родоначелника овог братства, Мијаила, кнеза Косорића кога су Турци обесили на Пушини 1806. године, као једног од коловођа Дробњачког устанка, и поп Стеван. Након слома устанка 1806. године, попа Стевана су Турци са групом Дробњака одвели у Пљевља и погубили. Потомци попа Стевана данас се зову Недићи по попадији Неди.
После смрти попа Стевана, парохију Косорић преузима његов рођак попа Сава, али се 1812. године преселио у Румунију.Тако се у овом славном братству завршила свештеничка лоза у Дробњаку.
Али Косорићи настављају службу Божију на другом крају, у источној Босни. Током целог 18. века одвијале су се непрекидне миграције Срба из Старе Херцеговине у Румунију, односно шире подручје источне Босне. Ове сеобе ће трајати до почетка 19. века. Највише ће се иселити Дробњак, а међу њима ће бити и значајан део породице Косорић. Тада ће се иселити два брата, оба свештеника, Стојан и Лазар. Поп Стојан се зауставио у Румунији, у околини Рогатице, а поп Лазар је дошао на Дрину, у околину Горажда. Поп Лазар је оснивач династије Косорић у Горажду, који ће више од две стотине година бити обновитељи, служитељи и чувари цркве Светог великомученика Георгија, коју је подигао Херцег Стјепан 1454. године. Тај храм је обновљен 1778. године, радом Дервиш-бега Сиерчића и свештеника Косорића. Том приликом је наткривена црква и дозидана припрата, наводно да би се прекрили гробови овдашње властелинске куће Ширинића, чији су потомци муслимани Сјерчићи. Остала је упамћена и опевана у народу. У народној песми се помиње млади свештеник Јован Косорић. Вероватно је син папе Лазара, који је свакако рестауратор јер је тада био у пуној снази. Њих двојица ће отпутовати у Свету земљу 1807. године и донети књигу о Јерусалиму штампану у Бечу 1781. године, на којој ће написати: „Ево долазимо у Горажде са богослужења Гроба Господњег. Клањаоци: Лазар и Јован. 1807. „Књига је била власништво овог свештеника до Првог светског рата, када је нестала. Свештеник Лазар је донео много моштију из Дробњака и Јерусалима, о чему ће писати неколико историчара.
Међу овим реликвијама најзначајнија је била сребрна здела која је служила као крстионица и имала је утиснути лик Светог Ђорђа. Тај дар је, према предању, поклоњен цркви Светог Саве у Косорићу. Реликвија је нестала током Другог светског рата, али се њена фотографија чува у Земаљском музеју у Сарајеву. Последњи свештеник, слуга цркве херцега Стјепана из Доње Сопотнице код Горажда из Косорићеве куће, девети по реду, био је Боривоје, који је 1992. године морао да напусти Горажде и побегне у Црну Гору. Службовао је, кратко као економ у Цетињској богословији, а потом у Тивту 15 година као старешина саборне цркве Св. Сава. Он је пробудио и учврстио хришћански живот у овом приморском граду. Заједно са парохом и црквеним одбором подигао је велики парохијски дом у непосредној близини цркве. Пензионисан је 2009. године после 54 године свештеничке службе. Преминуо је 2011. године. Сахрањен је поред својих предака у свештеничкој гробници, у порти цркве у Доњој Сопотници.
У шематизму Српске православне цркве за 1924. годину у Епископији дабробосанској налазимо следеће: прота Атанасије Косорић је парох у парохији рогатичкој, Васо Косорић је свештеник у парохији гласиначкој, а Лазар Косорић је свештеник у цркви Светог Ђорђа у Горажду. Дакле, ту су још трајале три свештеничке династије Косорића, чији су корени у Дробњаку. У Дробњаку се налази црква посвећена Св. Никада
Преузето из фељтона (д.новине "Дан")
„Црква у Дробњаку“, аутор Томаш Ђоровић (2018)

У овом цитату постоји гомила словних грешака (помињање "Румуније" уместо Романије на више места, потом "син папе Лазара" уместо попа Лазара, као и "црква посвећена Св. Никада"?!).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5541
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #215 послато: Децембар 30, 2021, 11:24:45 пре подне »
У овом цитату постоји гомила словних грешака (помињање "Румуније" уместо Романије на више места, потом "син папе Лазара" уместо попа Лазара, као и "црква посвећена Св. Никада"?!).

Аутор је члан Порекла, Томаш Ћоровић, не Ђоровић.
« Последња измена: Децембар 30, 2021, 11:26:17 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1966
  • G2a-FT221531
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #216 послато: Децембар 30, 2021, 11:27:37 пре подне »
Цитат је очигледно копиран из дигиталне библиотеке, без да се провере софтверске грешке и мешање слова.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #217 послато: Јул 16, 2024, 10:07:04 пре подне »
У петак идем у Херцеговину, па бих у повратку ишао преко Шавника и Жабљака.

Обишао бих извор Крвавац и стећак кричког војводе Калоке (локалитет Бијели мрамор). Да ли ми неко упућенији може рећи на који начин да их пронађем и дођем до њих?
« Последња измена: Јул 16, 2024, 10:08:37 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1176
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Дробњак - насеља и предели
« Одговор #218 послато: Јул 16, 2024, 10:35:46 пре подне »
Кад смо већ код Ленона, сличност је заиста велика:



https://zicer.org/2019/03/30/it-is-a-little-known-fact-that-john-lennons-father-is-actually-serbian-guerrilla-leader-and-chetnik-general-dragoljub-draza-mihajlovic/

Личи, али личи и на свог оца. Његов отац, ако погледате слике, изгледа као да је јуче сишао са Динаре. Просто је невероватно како се тај фенотип који подсећа на западни Балкан често јавља међу Енглезима. Има много објашњења, вероватно је на то утицало много фактора.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.