Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Црна Гуја]

Раденовић, Илиндан, Скић, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>FT255070>Y275542. Хаплотипом се у потпуности уклапа у род А1, чији сви припадници такође славе Илиндан. Са раније тестираним Раденовићем из Плава који је урадио и WGS тест има потпуно поклапање на 25 маркера, а њих двојица деле и једну додатну промену у односу на остале припаднике овог рода, снижену DYS643=9. Од Раковића из Живковаца код Љига разликује се на само 1 од 25, од Јеринића из Вировца код Мионице на 2 од 23, а од Рашковића из Поцесја код Рашке на 2 од 17 маркера.

Дервишевићи, Чекићи, Чкулићи, Аџилевићи, Цуриновићи, Фератовићи и Раденовићи су уопште из Затријепча. За Раденовиће се прича да су један "фис" са Чекићима у Гусињу; неки, опет, кажу да су Раденовићи од старине у Плаву и да су овде били и онда, кад су Дечани грађени. По казивању старог попа Радосава Поповића, Раденовићи су [род] са Неимаровићима, којих има негдје у Пећкој Нахији. Раденовићи су од старине ковали и били су врло богати; али за то, што су Турци презирали тај занат, Раденовићи су га напустили и од тада стали нагло сиромашити. Данас жале, што су то учинили, и веле: "Oд када смо оставили наш занат, прекинули смо своју нафаку".

Раденовићи су се много убијали с Турцима и у тој борби погинуло их је преко 30; но и Турака је од њихове руке пало исто толико. Прије 150 година сваде се са Шабовићима, у свађи убију једнога и утеку у Србију, гдје су у Крагујевцу живјели десетак година. Раденовићи су се после повратили у Плав и измирили са Шабовићима. За вријеме тог бјегства остале су двије њихове куће у Крагујевцу, а једна у Рожају. Иза тога су Турци, због свађе, запалили Раденовићима све куће, и они су морали бјежати
у Полимље, гдје су дуго живјели. Овакве честе свађе и бјегства, паљење кућа и плаћање крвнине донијели су Раденовићима голему сиромаштину, која их и данас прати. Раденовића има 25 кућа православних и 3 куће мухамеданске. Они су, и ако гоњени, чврсто држали своју вјеру.

Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област (Полимље, Велика и Шекулар)

[Иван Вукићевић]

Цвијан, Јовањдан, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213

Припада разгранотом роду Поблаћана, чија је матица у Поблаћу (долина реке Поблаћнице у општинама Прибој и Пљевља) и за који је карактеристично да већина тестираних слави Јовањдан. Истом роду припада и претходно тестирани Цвијан из Бастаха код Босанског Грахова, са којим има потпуно поклапање хаплотипова. Хаплотип Цвијана поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=11 и DYS481=23, које одступају од модалног хаплотипа рода Поблаћана.

Тестирани је навео да Цвијани према предању потичу из Лике. Даље порекло ове породице је свакако у Поблаћу.

Генетички род Поблаћана је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а о овом роду имамо и засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.0

[Црна Гуја]

Ковачевић, Мратиндан, Кестенова Корита, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP6186. Поседује модални хаплотип, а најближа поклапања има са групом личких/крајишких родова који славе Ђурђевдан: од Медића из Дољана код Доњег Лапца разликује се на само 1 од 25 маркера, од Пупавца из Дебелог Брда код Коренице и Грубора из Босанског Петровца на 2 од 23 а од Ђапе из Дољана код Доњег Лапца на 2 од 17 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се још и од Новаковића из Крупе на Врбасу (Стевањдан) и Гашића из Приједора (Никољдан), док му је од мратинштака најближи један нејавни резултат из Централне Хрватске, од ког се разликује на 3 од 23 маркера. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

[Иван Вукићевић]

Вујадиновић, Никољдан, Куршумлија, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча и има модални хаплотип за подрод Дрекаловића.

Старо презиме Вујадиновића из Момча и Кржање у Кучима је Никовић и огранак су Вујошевића, који су једна од основних грана Дрекаловића.

https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/

[Иван Вукићевић]

Тодић, Јовањдан, Доња Јошаница, Блаце, E-V13>Z1057

Има потпуно поклапање хаплотипова са претходно тестираним Тодићем из истог места.

Тодић, Јовањдан, Доња Јошаница, Блаце, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту иако не поседује специфичне вредности за ову грану.

Тодићи су у Доњу Јошаницу досељени из околине Лепосавића.

На три маркера се разликује од хаплотипова неколико тестираних чији резултати још нису објављени, тако да ћу само навести њихове славе и места из којих потичу:
- Ђурђевдан, Дедевци/Краљево
- Никољдан, Ретимље/Ораховац
- Никољдан, Ретимље/Ораховац
- Ђурђевдан, Комадине/Ивањица
С обзиром на различите славе и чињеницу да хаплотип Тодића не поседује карактеристичне вредности маркера, не може се без дубљих тестова рећи да ли су Тодићи ближе повезани са неким од поменутих тестираних.

Новотестирани Тодић је навео да су се под тим презименом у Доњу Јошаницу доселили 1878. године из Лешка код Лепосавића.

Радослав Павловић у свом раду о Копаонику наводи Тодиће међу исељеним породицама из Лешка:
Тодићи (славили су Лазарев дан). Седели су у Засељу. Из Засеља су се одселили у Топлицу, после рата 1877/78.
Занимљива је тврдња да су славили Лазаревдан, с обзиром да Тодићи данас славе Јовањдан.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY.

[Иван Вукићевић]

Спарић, Јовањдан, Херцеговачка Голеша, Прибој, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213

Припада роду Поблаћана, чија је матица управо на подручју где живе Спарићи. Има модални хаплотип за овај род, а од хаплотипа претходно тестираног Спарића се разликује на два маркера.

О пореклу своје породице је детаљно писао Милојица Спарић у својој књизи Хроника рода Спарића, где наводи следеће:
За сада се није могло поуздано утврдити одакле су и када на ове просторе дошли преци првих по имену нама познатих Спарића: Мијаила, Нешка, Јова и Милана — родоначелника четири породичне лозе, чији су изданци сви данашњи Спарићи.

Новотестирани Спарић у упитнику навео да је по једном предању старо презиме Спарића било Ковачевић. Ово предање се помиње и у књизи Милојице Спарића.

[Ojler]

Томоски, Никољдан, Вратница/Јегуновце, I2-Y3120

Тестирани је навео да су се његови преци доселили у село Вратницу у полошкој области око 1820. године, из Длабочице у Качаничкој клисури (данас село Глобочица у општини Качаник на Косову). У раду Јована Трифуноског из 1976. године, у коме је обрадио Полог, Томоски се не помињу под тим презименом, али се могу препознати у роду са надимком Длабочани:

Длабочани (8 к., Св. Никола), пореклом из садашњег арбанашког села Длабочице у суседној Качаничкој клисури (на граници према Пологу). У Вратницу дошли пре око 140 година „два брата“, Ђуро и Велко. Они су преци из трећег појаса (Бојо, жив, 73 године — Мишо — Петре — Ђуро, који се доселио са братом). Прича се, да је Ђуро у Длабочици имао доста коза и живео у кући на месту где је сада средиште насеља. У Длабочици „се потурчила" једна сестра Ђурова. После треће године Ђуро је због тога убио сестру и тада је, плашећи се од освете, са братом, укућанима и козама ноћу побегао у Вратницу.

Хаплотип тестираног има већи број разлика у односу на модални хаплотип северног огранка хаплогрупе I2-Y3120, од којих се као посебно карактеристичан издваја маркер DYS456=16, а затим у мањој мери DYS19=17, DYS635=25, те брзо мутирајући DYS481=27. Технички најближи овом резултату је хаплотип Царића из Панчева (Врачевдан) са ФТДНА пројекта који на 25 упоредивих маркера поседује три разлике, али и карактеристичне вредности DYS456=16, DYS19=17 и DYS635=25. Иако се оваква сличност чини незанемарљивом, због географске удаљености тестираних није могуће поузданије тврдити да међу њима постоји и ближа родословна веза, све док се не ураде дубљи генетички тестови.

[Ojler]

Ускоковић, Ђурђиц, Цетиње, I2-Y3120

Иако тестирани није навео податке о пореклу породице, генетика показује да се ради о Ускоковићима чија је матица у Дражевини у Љешанској нахији. Резултат теста је показао да су Ускоковићи сродни са другим тестираним братствима из Дражевине: Вукчевићима, Бољевићима , Глобаревићима и Милоњићима. Овај рoд Љешњана, који према предању потиче из Љеша у Албанији, у табели Српског ДНК пројекта означен је као I2-Y3120, род М. Карактеристични маркери овог рода су DYS19=17, DYS549=12, те снижена вредност DYS635<23. Осим вредности на маркеру DYS19 која је код Ускоковића модална, његов хаплотип поседује друге две карактеристике. Ускоковић поседује и тек нешто ређу вредност DYS389II=30 која није превише карактеристична.
Најближи хаплотипу Ускоковића је хаплотип Вукчевића (Ђурђиц, Бигор/Подгорица) који такође припада овом роду. Ова два резултата разликују се на три од 23 упоредива маркера и деле карактеристичне вредности DYS549=12 и DYS635=21.

[Atlantische]

Мартиновић, Мратиндан, Војнић

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480, врло вероватно и подграни Y129040.

Због карактеристичних вредности у виду 389II=30, 570=19 као и повишене комбинације 15-16 на 385 (једини је са 16 на 385b у табели) сматрам да је сасвим извесно припадник подгране Y129040. Ову подграну чине тестирани Игњатијевштаци са Кордуна и северне Лике, Маћешићи и Радуловићи, док је њихово даље пореклу међу Игњатијевштацима из околине Требиња. Извесно су им блиски и Никољштаци Козлице чији WGS чекамо, а чији је тестирани припадник из Гејковца код Војнића. Овоме одговарају и Мартиновићева поклапања, с обзиром да су му маркерно и географски најближи управо Маћешић и Козлица од којих се разликује на оба 385 маркера.

Мартиновић нема генетичких сродника међу до сада тестираним Мратинштацима у Крајини. За претпоставити је било да би могао бити сродан групи родова који славе Мратиндан у селу Мартиновићима на Банији, од којих најстарији и најбројнији род јесу Мартиновићи, али је за њих утврђена припадност хаплогрупи I2a-PH908.

Тестирани није навео детаљније податке о пореклу. На основу раније изнетих података, моја претпоставка би била да је у питању стари добри (крајишки) сценарио прибраћивања. Најбољи кандидат за најближе сроднике свакако јесу доста стари и разгранати Игњатијевштаци са тог подручја, што би се дефинитивно могло утврдити неким од дубинских тестова, Dante WGS или Big Y-700.

[drajver]

Брборић, Ђурђевдан, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-A5913>A22312>BY152858. Поклапа се у вриједностима маркера са двојицом раније тестираних Брборића, поријеклом из Пустипуха код Љубиња. Један од тих Брборића SNP је позитивно тестиран на BY152858, тако да је припадност овој грани за Брбориће потврђена. Грана I2-BY152858 је средњовјековне старости и по свему судећи настала је у Херцеговини. Преко ове мутације Брборићи су повезани са родом Суботића из Врбе код Гацка (славе св. Агатоника-Арлијевдан) и родом Ћаласана из Пиве (слаев Ђурђевдан). Преко маркерне и географске блискости, Брборићи су повезани са Кољибабићима и Шушићима из Пустипуха. Род је обрађен у књизи о Херцеговцима, под називом род Пустипушана.

Иако нека предања поријекло Брборића у Пустипусима изводе од Павла Плетикосе из Бјелопавлића, генетички резултати више указују на старије поријекло и укоријењеност управо на подручју Љубиња.

[drajver]

Мандић, Митровдан, Калиновик

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. Посједује све њихове карактеристичне вриједности маркера DYS19=17, DYS391=10, DYS437=14, DYS643=11, а поред тога и једну своју приватну, вјероватно скорију промјену DYS393=14. На основу славе Митровданa и предања може се закључити да су им најближи од досад тестираних Трифковићи са Пала и из сарајевске околине. Подсјетићу на једну преписку коју смо својевремено имали Грк и ја у вези ових Трифковића:

Да ли је поп Стјепо Трифковић поријеклом од рода Зубаца I2a-PH908?

Нема сумње да тестирани Трифковић са Пала, а поријеклом из подножја Требевића, припада роду Зубаца. За њих је баш код попа Стјепе записано да су поријеклом "Мандићи из Загорја" (Козаревићи и Топлик подно Требевића). Митровдан није баш каркатеристична слава за Зубце, па не знам да ли је у овом случају можда било неког прибраћивања. Није искључено да је поп Стјепо од ових Трифковића, али није никаквог трага о томе оставио кад је обрађивао сарајевску околину.

До појављивања овог резултата, био сам мишљења да је поријекло попа Стјепа од ових Мандића. Као што кажеш Митровдан није карактеристична слава Зубаца. Међутим, карактеристична је за Бјелокосиће - Бухе, од којих су Мандићи (Митровдан) од Калиновика, а који припада Загорју. То би упућивало на поријекло попа Стјепа од тог рода и хаплогрупу I1>P109>Y13930. Тада би уколико је ријеч о истим Трифковићима било прибраћивања од стране предака тестираног Трифковића. Али остаје и могућност да није тачно предање о поријеклу од Мандића из Загорја, него је можда Загорје успутна етапа из Зубаца.

Занимљиво је да Митровдан славе Мрдићи из Корјенића (поред Зубаца) и Мрде из Сарајевског поља, а по предању су истог поријекла. Они припадају другој хаплогрупи и нису повезани ни са једним од горе наведених родова.

Дакле овај резултат својеврсна је потврда предања Трифковића и њиховог поријекла од "Мандића из Загорја". Такође, мислим да је прилично извјесно да је на подручју Гатачке Површи и Загорја дошло до прибраћивања неког зубачког рода Бухама и да су славу Митровдан преци Мандића и Трифковића преузели од Буха, иако истима по мушкој линији нису били сродни (Бухе припадају хаплогрупи I1). То прибраћивање је оставило трага и у предањима, која помињу Мандиће из Загорја као огранак Буха.

[Слобо]

Мандић, Митровдан, Калиновик

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. Посједује све њихове карактеристичне вриједности маркера DYS19=17, DYS391=10, DYS437=14, DYS643=11, а поред тога и једну своју приватну, вјероватно скорију промјену DYS393=14. На основу славе Митровданa и предања може се закључити да су им најближи од досад тестираних Трифковићи са Пала и из сарајевске околине. Подсјетићу на једну преписку коју смо својевремено имали Грк и ја у вези ових Трифковића:

Дакле овај резултат својеврсна је потврда предања Трифковића и њиховог поријекла од "Мандића из Загорја". Такође, мислим да је прилично извјесно да је на подручју Гатачке Површи и Загорја дошло до прибраћивања неког зубачког рода Бухама и да су славу Митровдан преци Мандића и Трифковића преузели од Буха, иако истима по мушкој линији нису били сродни (Бухе припадају хаплогрупи I1). То прибраћивање је оставило трага и у предањима, која помињу Мандиће из Загорја као огранак Буха.

1:1, Једно потврђено а једно побијено предање 

[Nebo]

Брборић, Ђурђевдан, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-A5913>A22312>BY152858.

Од ових је већ легендарни протојереј отац Василије Брборић, свештеник Епархије будимљанско-никшићке, парох жупски, један од чувара кивота Светога Василија, један од вођа народног протеста "Не дамо светиње" у ЦГ пре неколико година и бораца за слободу током забрана у време тобожње "пандемије корона вируса". Имао сам част да га упознам - громада људска 



https://www.eparhija.me/arhijerejsko-namjesnistvo-niksicko-savnicko
http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=37859

[Иван Вукићевић]

Банђур, Никољдан, Љубиње, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=25, DYS385b=19, DYS389i=14, DYS389ii=31 и DYS643=11. Најближе поклапање хаплотипова има са Милошевићем (Аранђеловдан, Лопате/Подгорица) из Васојевића, од чијег хаплотипа се разликује на маркерима DYS458 и DYS635 (на овом маркеру је разлика за две вредности). Поменути Милошевић поседује хаплотип који је доста различит од хаплотипа другог тестираног Милошевића из истог места, за кога нема дилеме да припада роду Васојевића. Банђур по хаплотипу свакако не упада у род Васојевића. На четири маркера се разликује од хаплотипа једног тестираног чији резултат још није објављен (Ђурђевдан, Пријепоље) и хаплотипа Дрпића (старо презиме Радошевић, Аранђеловдан, Колашин). Ближа веза ни са једним од поменутих тестираних се не може утврдити без додатних тестова.

Љубо Михић у свом раду о Љубињу са околином наводи следеће за Банђуре из Убоског:
Банђури (5 и) (Мијатовићи) су из Чавша дошли у Убоско у XVIII вијеку. Од Мијатовића y Чавшу су Банђури. Мијатовићи су дошли у Чаваш из Грмљана, а тамо њихов предак дође из Риђана y Црној Гори. Неки тврде да су се тамо звали Михојевићи. а још старије презиме Мрњавчевићи или Радишићи. Славе Никољдан.

Миленко Филиповић такође наводи да Мијатовићи потичу из Грмљана, али не и да потичу од тамошњих Михојевића:
Мијавићи (1 к., Никољдан) су дошли из Грмљана. Од Мијатовића су Банђури.
Овде су Мијатовићи грешком наведени као Мијавићи (у другој реченици је презиме исправно наведено).

За Михојевиће је утврђено да припадају хаплогрупи J2a-Y14439, тако да Банђури очито не потичу од њих даљим пореклом. С обзиром да Мијатовићи из Чавша још нису тестирани, тек остаје да се утврди да ли су сродни Банђурима или Михојевићима. Прва могућност је свакако вероватнија, не само што и Мијатовићи и Банђури знају за међусобно сродство, већ и зато што оба братства славе Никољдан, за разлику од Михојевића који славе Јовањдан.

[drajver]

Богдановић, Аранђеловдан, Мрчић/Ваљево

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-A5913>A22312>BY55783>BY79593. Посједује сљедеће карактеристичне маркере за ову грану YGATAH4=11, DYS570=16 (не посједује трећу карактеристичну вриједност DYS385b=16). Pосједује рјеђу вриједност DYS390=23, па је сврстан у род А ове гране, гдје се такође налазе тестирани појединци са овом вриједношћу. Осим набројаних вриједности карактеристичних за ову грану и род, Богдановић посједује читав низ својих карактеристичних вриједности због којих нема ни приближно блиских поклапања међу досад тестиранима. Издвајам сљедеће: DYS19=17, DYS389-I/II=14/32. У грани I2-BY79593 једино још Шестовић слави Аранђеловдан, али има чак 10 маркера разлике у односу на Богдановића. Чисто технички гледано, Богдановићу су на 8-9 маркера разлике најближи Недељков из Бачке, Рајевац из ужичке околине и Малбаша из Далмације.

У опису села Мрчића нисам пронашао никакве податке о Богдановићима. Двије групе родова су у Мрчићима славиле Аранђеловдан, једна старија даљим поријеклом из Осата и друга досељена у 18. вијеку из Горњег Колашина. Не знам којем би од тих родова Богдановићи могли припадати, али узимајући у обзир генетичке резултате прије бих претпоставио овима из Горњег колашина.

[drajver]

Влаховић, Лучиндан, Богутов До/Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани Никшића Ровчана I2-FT190799>Y189944>Y250780. Посједује нешто рјеђу вриједност DYS533=14 и по тој вриједности повезан са другим Ровчанима Влаховићима: Божинићима из Реткоцера/Медвеђа и Влаховићима из Мушовића Ријеке/Колашин, као и Партаљевићима из Сјенице, који су позитивно тестирани на SNP Y250780. Поред ове вриједности, хаплотип Влаховића посједује још и сљедеће рјеђе вриједности: DYS19=17, DYS458=16, DYS643=11. Може се рећи да је тест у великој мјери потврдио припаданост родовској групи Никшића Ровчана Влаховића.

Тестирани је оставио податак да су његови Влаховићи од огранка Палевића-Миловановића. Ово би значило да се ради о сљедећем родословном низу: Влахо>Богета>Палевићи.

[Exiled]

Тешановић,Кореташи, Ђурђевдан PH908>Y32084>FT25902 Јако занимљив резултат који је дошао кад му време није а резултату се у зубе не гледа( стара српска пословица). Хаплотипски одговора Динарик Сјеверу али не лези враже(колико их је таквих сами Бог зна) припаде Динарик Југу и то "контровезној"FT25902 грани а како смо сви ми припадници те гране своји на своме тако да нема сумње да су и Тешановићи староседиоци у свом крају. Што се тиче извора ситуација је прилично конфузна а таква су и предања. Ако неко има неку валиднију информацију ваљало би да је подели са нама, унапред хвала.

[Иван Вукићевић]

Нешић, Никољдан, Подгорац, Ражањ, E-M123>M34>L791>Y4972>Y328959>Y329235

Припада роду А из табеле СДНКП, коме још припадају и двојица тестираних из околине Штрпца, један тестирани из Губеревца код Лесковца и један Бошњак из Федерације БиХ. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS576=18.

Старост гране Y329235 је процењена на 850 година и релативно је скоро формирана на YFull стаблу на основу резултата Ивановића из Штрпца и поменутог Бошњака из ФБиХ:
https://www.yfull.com/tree/E-Y329235/

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. О становништву Подгорца је забележено следеће:
– славе св. Арханђела, св. Ђорђа, св. Николу и др. Становништво је углавном досељено са Косова. У селу има нешто и ромске популације.
https://www.poreklo.rs/2012/05/05/poreklo-stanovni%C5%A1tva-sela-oko-ra%C5%BEnja/

Нешићи би могли потицати из Сиринићке жупе, с обзиром на припадност овом генетичком роду.

[drajver]

Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи/Лопаре

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-Y32084>PH3310>A20333>FT25902*. Урадио је Dante Labs тест и терминално је одређен на нивоу FT25902*. Он представља заправо трећу откривену грану испод I2-FT25902. У преостале двије су присутни Срби, Хрвати и Муслимани Југословени из Посавине, Подриња, Далмације, западне Босне, Мајевице, Дробњака, Полимља, као и појединци који се изјашњавају као Exiled. Тешановић посједује нешто рјеђе вриједности на маркерима DYS19=17, DYS448=20 и прилично високу DYS570=22. По основу ових вриједности нема ближих веза. По основу повишене DYS570 можда би вриједило испитати везу са породицама Ршумовића са Златибора, који имају DYS570=21.  На простору сјевероисточне Босне нема ближих поклапања. Не знам да ли сам раније спомињао, али чини се да је вриједност DYS439=12 прилично стабилна код гране FT25902, а није нека од стабилних вриједности иначе.

Раније је тестиран још један Тешановић из истог мјеста и са истом славом, али припада другој хаплогрупи (I1-M227). С обзиром да тај тестирани Тешановић има блиска генетичка поклапања са неким другим породицама у Кореташима које славе Јовањдан, претпостављам да су прави Тешановићи ови који су I2-PH908.

[Exiled]

Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи/Лопаре

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-Y32084>PH3310>A20333>FT25902*. Урадио је Dante Labs тест и терминално је одређен на нивоу FT25902*. Он представља заправо трећу откривену грану испод I2-FT25902. У преостале двије су присутни Срби, Хрвати и Муслимани Југословени из Посавине, Подриња, Далмације, западне Босне, Мајевице, Дробњака, Полимља, као и појединци који се изјашњавају као Exiled. Тешановић посједује нешто рјеђе вриједности на маркерима DYS19=17, DYS448=20 и прилично високу DYS570=22. По основу ових вриједности нема ближих веза. По основу повишене DYS570 можда би вриједило испитати везу са породицама Ршумовића са Златибора, који имају DYS570.  На простору сјевероисточне Босне нема ближих поклапања. Не знам да ли сам раније спомињао, али чини се да је вриједност DYS439=12 прилично стабилна код гране FT25902, а није нека од стабилних вриједности иначе.

Раније је тестиран још један Тешановић из истог мјеста и са истом славом, али припада другој хаплогрупи (I1-M227). С обзиром да тај тестирани Тешановић има блиска генетичка поклапања са неким другим породицама у Кореташима које славе Јовањдан, претпостављам да су прави Тешановићи ови који су I2-PH908.

Хвала Богу и Светом Симу тајновидцу на дуго очекиваној анализи која нам и не објасни много. Но добро, битно је да су оригинални Тешановићи предвиђени као ФТ25902 мада нисам сигуран по којој премиси то долази, може бити по пророчкој. И да не заборавим, да не би мене који са на ово име одазивам тумарао би се и даље са неким родовима а све на основу оног или овог маркера. Ниси писао ти о стабилности 12 на 439 али јесам ја но моја није јака ко твоја а такмичарски ми је дух ишчилио временом, претакмичио сам се. Хвала на анализи.