Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 909576 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #260 послато: Мај 03, 2014, 08:30:12 пре подне »
Тестирани Давор Мандић каже следеће:

" Additional information is coming slowly; here’s the latest: my grandfather’s name was Božo Mandić & his wife’s maiden name was Sofija Banjeglav.

One other thing that I’ve been curious about: my father claimed that we were related to Nikola Tesla.

Wikipedia says that Tesla was born in Smiljan Croatia & his mother’s maiden name was Đuka Mandić.

Smiljan is only 18 km from Vrebac, so it is certainly possible. "

Да ли ово можда значи да су Мандићи из Врепца у некој вези са онима из Томингаја? Већ сам писао мало о пореклу тих Мандића из околине Грачаца. Треба детаљно испитати ову везу.

Могуће је да су у вези, мада славе различите славе, а можда је и жеља да се буде повезан са Теслом.

Видим горе презиме Бањеглав. Бањеглави се помињу такође у списку Усораца у Вилићу.
« Последња измена: Мај 03, 2014, 10:42:46 поподне Небојша »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #261 послато: Мај 08, 2014, 12:59:23 пре подне »
Ј2б1 М205



- Вујанићи (Ервеник, Книн)
- Гајићи (Баћевац, Барајево-Београд)
- Демићи (Класнић, Глина)
- Драгосавци (Вребац, Госпић) *
- Ђорђевићи (Суботица, Александровац)
- Илићи (Београд)
- Јелаче (Вариводе, Книн) 
- Јурчевићи (Студенци, Имотски)
- Крљићи (Кљевци, Сански Мост)
- Лакићи (Горњи Карајзовци, Градишка)
- Мандићи (Кордушевци, Славонски Брод)
- Мијовићи (Годијељи, Шавник)
- Миливојевићи (Криви Вир, Бољевац)
- Мрђеновићи (Зут, Двор)
- Наранчићи (Вребац, Госпић)
- Новаковићи (Кршље, Нови Град) 
- Пејановићи (Годијељи, Шавник)
- Поровић (Сељане, Пријепоље)
- Сајићи (Дићи, Љиг)
- Станаћеви (Ново Милошево, Нови Бечеј)   
- Стојановићи (Врачев Гај, Бела Црква)
- Стојковићи (Нови Глог, Трговиште)
- Умићи (Перушић, Госпић)
- Хркаловићи (Турјански, Оточац)   
- Чирке (Ливно)



Имамо и Дејановиће, Делиће и Павкове, али не знамо одакле су поријеклом.


Према досадашњим резултатима, хаплогрупу J2b1 M205 посједује 28 тестираних родова (6.85%).

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #262 послато: Мај 09, 2014, 01:13:13 пре подне »
Нађох занимљиву причу о бањанским родовима који славе Светог Тому.

"Као најстарија породица у Петровићима, а тако и у целим Бањанима, сматрају се Парежани код Бан-Вира, у дну Бањана.
Пареж је брег, на левој страни долине реке Требишњице; ту су Парешке Стране, а у дну тих страна је Парешки До. Између Парешких Страна и Парешког Дола налазе се Селине, првобитно станиште свих Парежана. Један део Парежана се одатле отселио у Завође у Билећи, где их има и данас и зову се Парежани, а остали су Мишковићи (2 к. ) на црквеној земљи на Брдима Мишковића, више Косијерева, и Кокотовићи, од којих има само 1 кућа у животу на Успутници у Петровићима. Остали Парежани су се одселили у Никшиће и Невесиње.

Ова три братства: Парежани, Мишковићи и Кокотовићи један су род. Увек су заједно живели на Парежу. На Парежу је црква Св. Томе, коју су, веле, они подигли. Св. Тома је њихова слава, а прислужба Петров-дан. Парежани у Невесињу славе Св. Лазара – Лазареву суботу. Некада су Парежани били врло богати, а данас су сиротиња. Причају да је некада цркви Св. Томе на сабор долазило по 7 седленика са сребреним седлима. Игуман манастира Косијерева, Теодосије Мишковић, Парежанин, био је чувен човек и учинио манастиру Косијереву велике услуге.

По облику и стасу Парежани се разликују од осталих Бањана. Парежани у Бањанима су кратка раста, здепасти, широких леђа, дебелих ногу, дебелих усана, зелених очију, јако црномањасти. Од Парежана се нико у Бањанима није женио нити им девојке давао до један прошле 1939. године. Парежани су себе сматрали за нешто више од ових „дошљака“ из Црне Горе, а Црногорци пак себе за нешто више од Парежана, те се нису мешали, што је ишло на штету Парежана.
Деца ових староседелаца Парежана, у почетка рада у школи су бистра, схватљива и окретна, а после, у 14 и 15 години, заостају много иза својих другова. Једном речи, како веле Бањани: ове су се наше старе породице изметнуле, а ово је дошло отуда што се нијесу „мјешале“ са нама и што су остаци некога старога другога народа.


Парежанима су род: Бабићи и Авдићи на Планој и Зимоњићи у Гацку. Преци ових су из Парежа побегли у Глумину, ту живели 30 година, а одатле се преселили у Паник. Парежани у Зајечару су из Бањана.
"

Литература: Светозар Томић, Бањани, 1949.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #263 послато: Мај 09, 2014, 01:52:09 поподне »
Занимљиво је да нека братства у Корјенићима прислужују Томиндан.
Од њих су најзначајнији Стијачићи, који су угледно и доста старо братство.

Клобук (који је у Корјенићима) смо помињали када смо причали о црмничким Пејановићима, чини ми се.
Осим тога, Парешки До (који се доводи у везу са Парежанима - Томинштацима) налази се на граничном подручју између Корјенића и Бањана (са којима можемо повезати Усорце).
Знамо да је по Корјенићима и личка Кор(ј)еница добила име, а међу Усорцима (који су у Вилиће насељени из Крбаве, из села Усорца) се помињу нека корјенићка братства (Агбабе, нпр.).

Може бити да су се крајишки J2b M205 родови исељавали управо са граничног подручја Корјенића и Бањана.

Ван мреже Miloš Stojković

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #264 послато: Мај 29, 2014, 02:49:59 поподне »
Небојша, претпоставио сам да ће те повући на те друге Стојковиће у Новом Глогу, али ако си пажљиво читао мој пост видио би да су преци тестираног Стојковића добили презиме по Стојку, који је живио пре 100-ак година из рода Баба-Илинчика и да се и остали у генаологији Бојко и Јован поклапају са причом тестираног Стојковића- Сем тога тестирани Стојковић слави св. Петку, тако да нема сумње да је из рода Баба-Илинчика.
Najpre, izvinite na malom kašnjenju po pitanju ove rasprave, ali kada sam već pomenut da nešto kažem u svoju odbranu ;D
Naime, nakon toga što sam video ovu temu na forumu i video neke od komentara, razgovarao sam sa svojim deda Milošem (još uvek svežeg sećanja 90-ogodišnjakom :)) koji mi je pomenuo sledeće:

1. Naša porodica Stojković, tačnije njen rodonačelnik Bojko je poreklom iz mahale Kolčina Garina u selu Gornja Lubata, opština Bosilegrad. Tu su doseljeni odnekud iz Bugarske. Razloge i mesto odakle su doseljeni ne znamo. Ne postoje ni bilo kakve pretpostavke u tom smislu. Imajući u vidu način života ljudi tog kraja u vremenu turske okupacije, kao i njihove delatnosti bazirane uglavnom na stočarenju, pored spašavanja života u nekim situacijama svakako da su u pitanju mogli biti jednostavni socijalno-ekonomski razlozi.

2. Drugo vrlo bitno, nismo ni u kakvom srodstvu ni sa Albancima (to je inače jedna od mahala u selu Novi Glog gde je deda rođen) ni sa Mirdžincima o kojima je bilo reči. Ako i slave istu slavu to je čista koincidencija i ništa više od toga. Izvor za ovu tvrdnju je po svemu sudeći delo J.Trifunovskog - Gornja Pčinja, gde neke stvari treba uzimati sa rezervom. Ne mislim pri tom da umanjim značaj ovog istaknutog autora koga jako cenim, već činjenicu da je često jedan deo priča iz nemogućnosti da direktno kontaktira vinovnike, preuzimao zapravo iz treće ruke. U tom smislu su bile i moguće ovakve greške. Na slične stvari sam nailazio i kod još jednog našeg vrlo bitnog autora, M.Zlatanovića koji je u svom delu "Pčinja" isto tako u jednom delu govorio o istorijatu moje porodice. Jedna stvar je kod njega bila tačna da se naš rod ističe po naprasitosti i žustrini kako Zlatanović navodi ;D ;D ;D

3. Što se tiče nacionalnog osećanja ljudi u tom kraju i njihove individualne orjentacije vrlo je teško o tom govoriti krajem 18.-og i početkom 19.-og veka u jednom perifernom delu imperije na umoru. Ti ljudi u tom trenutku nisu ni religiozno a mnogo više ni nacionalno u dovoljnoj meri svesni onako kako to mi danas jesmo. Čitav taj kraj, uključujući kompletan Šopluk, što će reći delove današnje Bugarske, Srbije i Makedonije kao i dobar deo područja torlačkih govora, su naseljavali ljudi koji su predstavljali etničku grupu za sebe. Njihova verovanja i religioznost se temeljila više ne nekoj narodnoj religiji koja nije poznavala institucionalnost onako kako to mi to danas doživljavamo. O nacionalnoj svesti da i ne govorimo. Tako da reći da je neko Bugarin, Srbin ili Makedonac u tom vremenu za te ljude bi bilo zaista nerealno. Drugim rečima kada sam dedu pitao pa šta su oni (Bojkovi preci) bili kada su se doselili iz Bugarske u to vreme, nisam mogao da dobijem odgovor. U etnogenetskom smislu a imajući u vidu genetsku analizu još je interesantnije posmatrati upravo ovaj slučaj. Drugim rečima kako da definišemo ovu našu haplogrupu? Kao srpsku, bugarsku, makednosku, grčku, vlašku ili nešto sasvim drugo ili treće???

Imajući u vidu sve napred rečeno, jako je teško pratiti i identifikovati neke grupacije na Balkanu. Video sam isto tako i neke teorije o nekoj hrvatskoj vlasteoskoj porodici (ne isključujem naravno ni to, a razlog za to je verovatno nadimak Latini  :)) i premisu da je žarište J2b M205 u Hercegovini, međutim vratimo se ljudi u vreme nastanka te haplogrupe i logično mesto njenog nastanka. Reč je o neolitu, o periodu nekih 6-7000 godina pne i po svemu sudeći zapadnoj obali Crnog ili Egejskog mora. Reč je o ljudima koji su odatle krenuli na zapad i sever u talasima koje su vekovi sa svojim mukama nanosili. Meni lično je jedina logična pretpostavka da su (ako uzmemo razume se da su tačne tvrdnje da Hercegovačka grana ove grupe prati svoje korene do u period 12-14.vek) iz nekog razloga (nije isključeno verskih progona) ljudi sa ovog područja (današnje zapadne Bugarske i Jugoistočne Srbije) migrirali u slobodnije krajeve Balkana. Možda ne bi bilo loše malo istraživati u tom pravcu. Ne smemo zaboraviti da su za obične ljude u tom feudalnom dobu veliki problemi bili lokalni feudalci sa svojim nametima i još uvek sveža "tuđinska" vera koja je imala pored svojih ekonomskih i svoje duhovne interese suprotstavljene bilo nekom tradicionalnom verovanju bilo nekakvoj sintezi prethodna dva (narodne i hrišćanske vere). Te sinteze su neretko bile vrlo prisutne na tom području uzimajući u obzir blizinu centra Vizantije i mešavinu naroda i civilizacija koje je ta imperija sa sobom donela i donosila.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #265 послато: Мај 29, 2014, 03:01:57 поподне »
Najpre, izvinite na malom kašnjenju po pitanju ove rasprave, ali kada sam već pomenut da nešto kažem u svoju odbranu ;D
Naime, nakon toga što sam video ovu temu na forumu i video neke od komentara, razgovarao sam sa svojim deda Milošem (još uvek svežeg sećanja 90-ogodišnjakom :)) koji mi je pomenuo sledeće:

1. Naša porodica Stojković, tačnije njen rodonačelnik Bojko je poreklom iz mahale Kolčina Garina u selu Gornja Lubata, opština Bosilegrad. Tu su doseljeni odnekud iz Bugarske. Razloge i mesto odakle su doseljeni ne znamo. Ne postoje ni bilo kakve pretpostavke u tom smislu. Imajući u vidu način života ljudi tog kraja u vremenu turske okupacije, kao i njihove delatnosti bazirane uglavnom na stočarenju, pored spašavanja života u nekim situacijama svakako da su u pitanju mogli biti jednostavni socijalno-ekonomski razlozi.

2. Drugo vrlo bitno, nismo ni u kakvom srodstvu ni sa Albancima (to je inače jedna od mahala u selu Novi Glog gde je deda rođen) ni sa Mirdžincima o kojima je bilo reči. Ako i slave istu slavu to je čista koincidencija i ništa više od toga. Izvor za ovu tvrdnju je po svemu sudeći delo J.Trifunovskog - Gornja Pčinja, gde neke stvari treba uzimati sa rezervom. Ne mislim pri tom da umanjim značaj ovog istaknutog autora koga jako cenim, već činjenicu da je često jedan deo priča iz nemogućnosti da direktno kontaktira vinovnike, preuzimao zapravo iz treće ruke. U tom smislu su bile i moguće ovakve greške. Na slične stvari sam nailazio i kod još jednog našeg vrlo bitnog autora, M.Zlatanovića koji je u svom delu "Pčinja" isto tako u jednom delu govorio o istorijatu moje porodice. Jedna stvar je kod njega bila tačna da se naš rod ističe po naprasitosti i žustrini kako Zlatanović navodi ;D ;D ;D

3. Što se tiče nacionalnog osećanja ljudi u tom kraju i njihove individualne orjentacije vrlo je teško o tom govoriti krajem 18.-og i početkom 19.-og veka u jednom perifernom delu imperije na umoru. Ti ljudi u tom trenutku nisu ni religiozno a mnogo više ni nacionalno u dovoljnoj meri svesni onako kako to mi danas jesmo. Čitav taj kraj, uključujući kompletan Šopluk, što će reći delove današnje Bugarske, Srbije i Makedonije kao i dobar deo područja torlačkih govora, su naseljavali ljudi koji su predstavljali etničku grupu za sebe. Njihova verovanja i religioznost se temeljila više ne nekoj narodnoj religiji koja nije poznavala institucionalnost onako kako to mi to danas doživljavamo. O nacionalnoj svesti da i ne govorimo. Tako da reći da je neko Bugarin, Srbin ili Makedonac u tom vremenu za te ljude bi bilo zaista nerealno. Drugim rečima kada sam dedu pitao pa šta su oni (Bojkovi preci) bili kada su se doselili iz Bugarske u to vreme, nisam mogao da dobijem odgovor. U etnogenetskom smislu a imajući u vidu genetsku analizu još je interesantnije posmatrati upravo ovaj slučaj. Drugim rečima kako da definišemo ovu našu haplogrupu? Kao srpsku, bugarsku, makednosku, grčku, vlašku ili nešto sasvim drugo ili treće???

Imajući u vidu sve napred rečeno, jako je teško pratiti i identifikovati neke grupacije na Balkanu. Video sam isto tako i neke teorije o nekoj hrvatskoj vlasteoskoj porodici (ne isključujem naravno ni to, a razlog za to je verovatno nadimak Latini  :)) i premisu da je žarište J2b M205 u Hercegovini, međutim vratimo se ljudi u vreme nastanka te haplogrupe i logično mesto njenog nastanka. Reč je o neolitu, o periodu nekih 6-7000 godina pne i po svemu sudeći zapadnoj obali Crnog ili Egejskog mora. Reč je o ljudima koji su odatle krenuli na zapad i sever u talasima koje su vekovi sa svojim mukama nanosili. Meni lično je jedina logična pretpostavka da su (ako uzmemo razume se da su tačne tvrdnje da Hercegovačka grana ove grupe prati svoje korene do u period 12-14.vek) iz nekog razloga (nije isključeno verskih progona) ljudi sa ovog područja (današnje zapadne Bugarske i Jugoistočne Srbije) migrirali u slobodnije krajeve Balkana. Možda ne bi bilo loše malo istraživati u tom pravcu. Ne smemo zaboraviti da su za obične ljude u tom feudalnom dobu veliki problemi bili lokalni feudalci sa svojim nametima i još uvek sveža "tuđinska" vera koja je imala pored svojih ekonomskih i svoje duhovne interese suprotstavljene bilo nekom tradicionalnom verovanju bilo nekakvoj sintezi prethodna dva (narodne i hrišćanske vere). Te sinteze su neretko bile vrlo prisutne na tom području uzimajući u obzir blizinu centra Vizantije i mešavinu naroda i civilizacija koje je ta imperija sa sobom donela i donosila.

Милоше, добро дошао. Увијек је добро сазнати неке информације из прве руке.

Рекао бих само да ти, бар у географском смислу, представљаш спону између динарских и бугарских Ј2б хаплотипова (годијељског) типа и зато мислим да је историја твоје породице веома важна за разумијевање цијеле историје ове групе.

Мистерија је још увијек и Нијемац Оперман и Италијан из Торина.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #266 послато: Мај 29, 2014, 03:58:07 поподне »
Поздрав, Милоше.
Добро нам дошао.

Мени је најзанимљивије то што смо ми имали истог претка прије неких 600 година (мислим на наш "балкански кластер"), а најближи други J2b M205 хаплотипови имали су истог претка са "балканским кластером" прије чак 4000 година (Грк из Тесалије и два Француза).

Чини ми се да смо доста дуго живјели "одсјечени" од остатка наше хаплогрупе.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #267 послато: Јун 01, 2014, 01:23:02 пре подне »
Демићи би се можда могли повезати са Далмацијом.


У селу Медвиђа (општина Обровац) постоји католичко презиме Демо које је потврђено у том крају 1709. године.
По неким наводима, дио села у коме живе Деме зове се Демићи.
Деме имају предање да су дио Буњеваца.

Имамо једно занимљиво предање које нам преноси поп Милан Карановић и које говори о неком попу Деми, који је из Глинице прешао са својим парохијанима на Банију (извјесно је да се ово десило прије рата 1788-1791. године). По томе попу Деми имамо топониме по Глиници и Босанској Бојни (Демине Луке, Демино Врело, Демића Точак).

Што се тиче Демића, први који се помиње на Банији је поп Арсеније Демић, који је рукоположен за пароха у фебруару 1768. године.
У глинском крају постоји и презиме Демоња (крсна слава је иста као код Демића), које је потврђено на Банији 1777. године.

Мислим да можемо са сигурношћу рећи да банијски Демићи имају везе са тим попом Демом и са Сувом Међом, тј. Глиницом и Бојном. Питање је да ли је томе попу Демо било име, презиме или надимак.



Да ли банијски Демићи имају везе са далматинским Демама тешко је рећи.
Не знам ко колико прати ову нашу тему, али сви J2b M205 родови који се налазе по Банији и Босанској Крајини могли би се повезати са Далмацијом (Новаковићи, Мрђеновићи, Лакићи). У Далмацији имамо и Вујаниће и Јелаче који су J2b M205.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #268 послато: Јун 03, 2014, 06:18:05 поподне »
Како објаснити Умића из Лике, који је такође J2b M205, али чији хаплотип не улази у ред "годијељских"?

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #269 послато: Јун 03, 2014, 06:50:02 поподне »
Како објаснити Умића из Лике, који је такође J2b M205, али чији хаплотип не улази у ред "годијељских"?
Сада сам провукао Умићев хаплотип кроз базу сајта www.smgf.org.

Већина њему блиских хаплотипова је из Америке (Broce, Schoeny, Bell, Kimble, Bleimes, Glade, Foreman, Beaver, Bailey).
Има потпуно поклапање са Broce - ом, док са осталима има поклапање на 11 од 12 тестираних маркера.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #270 послато: Јун 03, 2014, 07:13:24 поподне »
Сада сам провукао Умићев хаплотип кроз базу сајта www.smgf.org.

Већина њему блиских хаплотипова је из Америке (Broce, Schoeny, Bell, Kimble, Bleimes, Glade, Foreman, Beaver, Bailey).
Има потпуно поклапање са Broce - ом, док са осталима има поклапање на 11 од 12 тестираних маркера.

С обзиром да је Умић тестирао само 12 маркера требало би узети у обзир само она поклапања која су потпуна, јер је лако могућ да  поклапања са -1 и -2 маркера припада сасвим другој хаплогрупи , можда Ј2б М241.

На y search-u постоје још два 12 маркерна хаплотипа идентична Умићевом: Кетелс из Белгије и Вебер/Веавер из Фалз Палатината Њемачка.


Колико се сјећам Умићев хаплотип је негдје на пола пута између оних грчко-француских и годијељских хаплотипа.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #271 послато: Јун 18, 2014, 01:31:41 поподне »
Добили смо још двојицу "Годијеља" из Жупе.

Ријеч је о Каралићима и Карајовићима из Злегиње (општина Александровац).
О њима проналазимо информације у раду Милисава Лутовца.
"Карајовићи и Караилићи кажу да су од два брата, Кара-Јове и Кара-Илије. Род су са Карајовићима у Лаћиследу."

Карајовићи, Лаћислед
"Карајовићи (40. к), предак Кара-Јовица, са браћом Милетом и Андријом, такође пореклом из Мораче. Од Милета су Милетићи (12. к), а од Андрије Андрићи (2. к). Броје од досељења седам колена: Борислав (71 годину) - Милан - Лазар - Михаило - Јаков и Кара-Јован. Кара-Јован је убио турског агу и морао одавде да бежи "преко Мораве". Његову земљу је ага уступио Недељковићима за два ћупа меда. Кара-Јован се после извесног времена вратио и поделио земљу са Недељковићима."
Ако узмемо да је пас 30 година, долазимо до закључка да су Карајовићи у Лаћислед дошли око 1790. године.


Интересантно је да већ имамо једног "Годијеља" из Жупе.
Ријеч је о Ђорђевићу (Котлајићу) из Суботице (општина Александровац). Његови Котлајићи су по свој прилици из Мораче, а даља старина им је у околини Скадра.
Писао сам више о њима овдје: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=574.0

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #272 послато: Јун 18, 2014, 03:41:49 поподне »
Добили смо још двојицу "Годијеља" из Жупе.

Ријеч је о Каралићима и Карајовићима из Злегиње (општина Александровац).
О њима проналазимо информације у раду Милисава Лутовца.
"Карајовићи и Караилићи кажу да су од два брата, Кара-Јове и Кара-Илије. Род су са Карајовићима у Лаћиследу."

Карајовићи, Лаћислед
"Карајовићи (40. к), предак Кара-Јовица, са браћом Милетом и Андријом, такође пореклом из Мораче. Од Милета су Милетићи (12. к), а од Андрије Андрићи (2. к). Броје од досељења седам колена: Борислав (71 годину) - Милан - Лазар - Михаило - Јаков и Кара-Јован. Кара-Јован је убио турског агу и морао одавде да бежи "преко Мораве". Његову земљу је ага уступио Недељковићима за два ћупа меда. Кара-Јован се после извесног времена вратио и поделио земљу са Недељковићима."
Ако узмемо да је пас 30 година, долазимо до закључка да су Карајовићи у Лаћислед дошли око 1790. године.


Интересантно је да већ имамо једног "Годијеља" из Жупе.
Ријеч је о Ђорђевићу (Котлајићу) из Суботице (општина Александровац). Његови Котлајићи су по свој прилици из Мораче, а даља старина им је у околини Скадра.
Писао сам више о њима овдје: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=574.0

Нисам још стигао да убацим податке у Пројекат и да видим како се њихов хаплотип слаже са осталим Годијељима.

Значи, у сваком случају, имамо три породице из Александровачке жупе које су Годијељске,а вежу своје поријекло за Црну Гору (Морачу). Ивљанин је презиме вјероватно настало по локалитету Ивља у жупском селу Врбница. Али ако се ради о посвојенику, мала вајда.

Немам податке за славу Карајовића и Каралића. Зна ли неко?

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #273 послато: Јун 18, 2014, 04:51:36 поподне »
Нисам још стигао да убацим податке у Пројекат и да видим како се њихов хаплотип слаже са осталим Годијељима.

Значи, у сваком случају, имамо три породице из Александровачке жупе које су Годијељске,а вежу своје поријекло за Црну Гору (Морачу). Ивљанин је презиме вјероватно настало по локалитету Ивља у жупском селу Врбница. Али ако се ради о посвојенику, мала вајда.

Немам податке за славу Карајовића и Каралића. Зна ли неко?
ГОДИЈЕЉИ - модални хаплотип
12 23 15 10 15 19 11 15 12 12 12 28

J2b - Каралић - бр. 34 у табели
12 23 15 10 15 17 ? ? 12 12 12 28

J2b - Карајовић - бр. 81 у табели
12 23 15 10 15 17 ? ? 13 12 12 28

За "Годијеље" су карактеристичне вриједности на маркерима 392=12 (Каралић, Карајовић) и 437=14 (Каралић, Карајовић).
Јасно видимо да Каралићи и Карајовићи упадају у "Годијеље".
Литература за њих каже да су поријеклом из Мораче.
Занимљиво да имамо тестираног Ђорђевића (Котлајића) из Жупе, који такође упада у "Годијеље". Котлајићи су по свему судећи огранак морачког братства Ћировића, које се везује за скадарску Враку.

Немамо податке о крсној слави Каралића и Карајовића из Злегиње, али имамо податак о крсној слави Карајовића из Лаћиследа, који су род са овима нашима. Њихова крсна слава је Аранђеловдан (исту крсну славу славе и наши Котлајићи).

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #274 послато: Јул 11, 2014, 02:42:04 поподне »
Ovdje glavnu ulogu ima statistika. Ako se smanjuje vjerojatnost smanjuju se i godine do TMRCA. Najbolje je ubaciti, ako se može, ono što se sigurno zna, npr. broj generacija u kojima sigurno nema zajedničkog pretka, pa tek onda ići u proračun.
« Последња измена: Јул 11, 2014, 04:04:10 поподне argo »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #275 послато: Јул 11, 2014, 11:31:58 поподне »
Слабо се сналазим ја са овим табелама, нисам сигуран да сам схватио шта се тачно гледа.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #276 послато: Јул 11, 2014, 11:52:28 поподне »
Zadnja tabela 95% vjerojatnost da npr. Delić ima zajedničkog pretka s modalom u zadnjih 660 g, Čirkom 660 g, Jelačom 930, Jurčevićem 930, Lakićem 1050, Mandićem 780 g itd.
Predzadnja isto to uz manju vjerojatnost 75%.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #277 послато: Јул 12, 2014, 12:29:18 пре подне »


Значи ли ово да је Чирко модал? :) Синиша је давно помињао ту опцију.

Ja sam uzeo Čirka kao modal upravo jer je Siniša tako napisao, a baš se zgodno potrefilo da je i prvi po abecedi :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #278 послато: Јул 12, 2014, 08:10:04 пре подне »
Usporedne tablice izračuna za pripadnike j2b1 testirane na 37 markera prema linku koji je Nebojša postavio
 




75%


95%


Ове табеле нису добре. Зар не видите да у обрачун нису ушли маркери 393, 390, 19 и да се налазе излистани у колони испред. Претпостављам да је због грешке приликом уношења (могуће код дуплог маркера 19, не треба писати нулу, већ треба искључити тај маркер)

Заједнички предак је ствар која се заснива на статистичкој вјероватноћи, досадашњем искуству,значи да никад нећемо моћи рећи сто посто је тачна, а зависи и од самог полазног прорачуна, колико рачунамо генерацију, да ли уобзиравамо различите степене мутација за поједине маркере и сл. Овај програм свакако даје неку општу слику, али мислим да правог прорачуна за неки кластер нема док се не сакупи бар десетак 67-маркерних хаплотипова и да се онда одради у Нортведовом програму који учитава различите степене мутација.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #279 послато: Јул 12, 2014, 09:35:59 пре подне »
Ове табеле нису добре. Зар не видите да у обрачун нису ушли маркери 393, 390, 19 и да се налазе излистани у колони испред. Претпостављам да је због грешке приликом уношења (могуће код дуплог маркера 19, не треба писати нулу, већ треба искључити тај маркер)

Заједнички предак је ствар која се заснива на статистичкој вјероватноћи, досадашњем искуству,значи да никад нећемо моћи рећи сто посто је тачна, а зависи и од самог полазног прорачуна, колико рачунамо генерацију, да ли уобзиравамо различите степене мутација за поједине маркере и сл. Овај програм свакако даје неку општу слику, али мислим да правог прорачуна за неки кластер нема док се не сакупи бар десетак 67-маркерних хаплотипова и да се онда одради у Нортведовом програму који учитава различите степене мутација.
Молио бих те да нам урадиш табелу преко овог и преко Нортведтовог програма са спорним маркерима (393, 390, 19).
Занимљиво да је овај калкулатор Млађи промашио заједничког претка са једном породицом свега неких пет година (према црквеним књигама).

Пошто сад кажеш да треба бар десетак 67-маркерних хаплотипова, чему онда онако сигурна тврдња о нашем претку прије 600 година на основу два 67-маркерна хаплотипа?