Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 909376 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #60 послато: Септембар 26, 2013, 02:12:21 поподне »
Balorda na italijanskom može svašta da znači: glup, ali i lakomislen, ukočen, divlji, debeo, zbunjen...

Osim toga, prezime je moglo nastati i od korijena balar:
Npr. na rumunskom balaor - zmaj, kao i bălărie - korov, trava; na italijanskom baluardo - bastion.

Шта рећи, далеко је Румунија, а Италија је преко мора. Схватам да настојиш да ублажиш значење, али ова твоја теза са balaor и bălărie ми се чини  мало вјероватном. Да би биле увјерљиве морао би да представиш како је рецимо од bălărie настало балорда. Којим језичким промјенама. И лингвистика је наука, не заснива се само на сличности ријечи, већ постоје јасне законитости како неке ријечи могу бити формиране из других ријечи. Ако занемаримо законе лингвистике, можемо наћи хиљаду и један примјер који ће такође добро одговарати термину балорда. Па мени тако падају на памет ријечи бала (слина), па бала (сијена), а можда све може и да има везу са ријечи хорда. Могућности су као што видиш, неограничене.

Иначе игра ријечи (у контексту имена Србин на милион начина) је омиљена дисциплина наших аутохтониста. Надам се да нећемо ићи њиховим трагом.

sirius

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #61 послато: Септембар 26, 2013, 02:57:05 поподне »
Ne znam šta hoćeš da kažeš? Ja sam samo dopunio tvoj prevod riječi balorda sa još nekim značenjima i na kraju dodao dvije slične riječi na rumunskom i jednu (opet) na italijanskom.

Poenta je da nisi naveo sva značenja riječi balorda
 
Inače, koje su to jezičke zakonitosti prema kojima nastaju i mijenjaju se prezimena?   ::)
 


 

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #62 послато: Септембар 26, 2013, 06:05:10 поподне »
Ne znam šta hoćeš da kažeš? Ja sam samo dopunio tvoj prevod riječi balorda sa još nekim značenjima i na kraju dodao dvije slične riječi na rumunskom i jednu (opet) na italijanskom.

Poenta je da nisi naveo sva značenja riječi balorda
 
Inače, koje su to jezičke zakonitosti prema kojima nastaju i mijenjaju se prezimena?   ::)


Нисам ни спомињао презиме, већ ријеч балорда. Говорио сам само о принципу да расплињавамо дискусију наводећи гомилу ријечи романског коријена која звуче слично. Ако си навео "балуардо" као алтернативу балорди, онда си требао да наведеш и којим је то гласовним промјенама балуардо постало балорда, ако је таква трансформација уопште могућа.

То је исто као кад би рекли да је именица "кеса", могла да има за коријен и именице коса, каса и сл. А знамо да се ради о ријечима сасвим другог значења.

Дакле, логичније је да се име човјеку да на основу психичке особине што балорда и значи, а не на основу "траве" или "бастиона".

Само мало логике молим, ништа више.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #63 послато: Септембар 29, 2013, 09:05:07 поподне »
Мислим да верзију о Предишу и Бјелицама требамо елиминисати.
Ердељановић за Предишане јасно каже да су истог поријекла као и бјелички Милићи, од Орловића. Имамо тестираног Божовића, који је поријеклом од Орловића и који припада хаплогрупи Е1б (наравно, било би сјајно кад бисмо имали тестираног још неког из Бјелица).


Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #64 послато: Септембар 29, 2013, 10:27:42 поподне »
Да, то смо утврдили. Остаје опција Годиње, Црмница. Уколико је тако, постоји реална шанса да Ј2б1 М205 има неке везе са Албанијом, зато што становништво Црмнице, а посебно Годиња води порекло управо из Куча и са севера Албаније (Клименти).

Годијељи су у Дробњаку, а Дробњаци махом воде порекло из Херцеговине, мада било је и ускока са свих страна.

Размишљао сам мало и о славама које славе родови Ј2б1 М205. У питању су славе: Ђурђевдан, Томиндан и Никољдан.

Годијељи славе Ђурђевдан, а преслављају Томиндан. У Кучима и Климентима се слави управо Никољдан.

Не треба искључити ни старо становништво Зете.
Годиње се помиње још за вријеме Немањића, а по легенди, име је у вези са боравком дукљанског кнеза Владимира у том крају, посље једног окршаја са Ромејима. Ту је био љетњи двор Балшића, а на некој од кућа постоји у камену уклесани грб Црнојевића. У Годињу је године 1408. Балша III Балшић донио владарску исправу у вези склопљеног привременоог мира са Венецијом.

Проблем је што се наша хаплогрупа Ј2б1 М205 не појављује међу Арнаутима (што можда говори у прилог теорији о херцеговачком поријеклу Климената).

Свакако је потребно тестирати неки род који је од Љубибратића и Климената, па видјети да ли неко од њих носи хаплогрупу Ј2б1 М205.
« Последња измена: Септембар 29, 2013, 10:33:20 поподне Петар М. Демић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #65 послато: Октобар 01, 2013, 03:01:48 поподне »
Не знам да ли сам у оквиру теме спомињао, али у првом турском попису Херцеговине из 1477. године помиње се локалитет Годиљ или Годиље на чак два мјеста (иако се заправо ради о истој локацији) и то као мезра, или пусто селиште. Мезра Годиље се по попису несумњиво налазила на подручју данашње Никшићке жупе, јер је и пописана у оквиру нахије Грачаница или Никшићи, а помиње се у сусједству неких и до сада познатих локалитета: Кута, Заград, Дучице. За сада ми се то име чини најприближније имену Годијеља јер би Годијељи били само ијекавизирани облик имена Годиље. Убијеђен сам да нека веза између назива братства Годијељи у Дробњаку и овог локалитета у Жупи Никшићкој постоји.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #66 послато: Октобар 01, 2013, 03:40:55 поподне »

Неке породице у Годијељима воде порекло баш из Бањана, а у Дробњаке су стигли преко Пиве. Мислим да овај миграциони правац има више логике.

И ја сматрам да има више логике, поготово јер је такав миграциони правац, Бањани-Дробњак већ постојао.

Сем тога, није немогуће, али мало је вјероватно да  неко са обале Скадарског језера гдје лови рибу и прави вино, одсели у Дробњак, у планину, и потпуну промијени и начин привређивања и климу, у крајњем случају.

Било би интересантно видјети да ли је у околини Никшића, Никшићкој жупи постојало какво црквиште посвећено св. Томи.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #67 послато: Октобар 02, 2013, 08:52:15 пре подне »
Обратите пажњу на легенду о Кадму и Илирију (Кадмо је поријеклом из Сидона, тј. Феникије = Ј2). :)

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #68 послато: Октобар 02, 2013, 09:17:04 пре подне »
Обратите пажњу на легенду о Кадму и Илирију (Кадмо је поријеклом из Сидона, тј. Феникије = Ј2). :)

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5

Ово смо негдје већ помињали, да Илири имају западну и источну верзију о свом поријеклу. Моја је верзија за Илире, слична као и за Грке. На старобалканску основу Ј2 и можда Е1б накалемио се индоевропски Р1б слој из Централне Европе. Старо становништво Пеласти или Пелазги (неки су и име Пеласта повезивали са Палестином и Филистејцима) би заиста могло да буде Ј2 хаплогрупе.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #69 послато: Октобар 02, 2013, 03:35:53 поподне »
Да ли уопште имамо у ДНК пројекту друге Дробњаке, осим Годијеља??

Колико ја знам не. Имамо међу Е1б Бојовиће из Шаранаца, ако њих рачунамо у ширу групу Дробњака, али Бојовићи и остали Шаранци су највјероватније поријеклом од Куча.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #70 послато: Октобар 02, 2013, 10:14:52 поподне »
Дорани су наводно Р1б, вероватно + Ј2б2. Јоњани и Ахејци могу бити Ј2б1.

Дорани или Дорци су наводно дошли из Епира или Илирије, мада постоји верзија и да су из Феникије.

Што се тиче Илира, једна верзија говори да су поријеклом од Илирија, Кадмовог сина (Кадмо је феничански принц - значи, вјероватно Ј2; за њега се везује оснивање Тебе, а и доводи се у везу са Спартима).
На форуму Еупедије (http://www.eupedia.com/forum/threads/26198-Who-were-and-are-the-Greeks-and-their-DNA) неки Грци су говорили да су Дорани већином Ј2б и да су управо они заслужни за ширење те хаплогрупе по Италији и Сицилији.
« Последња измена: Октобар 02, 2013, 11:05:49 поподне Петар М. Демић »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #71 послато: Октобар 03, 2013, 04:32:22 пре подне »
Братства у Дробњаку која славе или прислужују Томиндан


Стариначка братства

1) Педовићи, село Годијељи
Једно од најстаријих дробњачких братстава. Претпоставља се да су у сродству са Тешовићима пошто имају заједничке посједе, славу и прислугу.
Славе Ђурђевдан, прислужују Томиндан.

2) Тешовићи, село Годијељи
Живе од давнина у Годијељима. Казују да су род са Педовићима. Старо презиме Јованчевић.
Славе Ђурђевдан, прислужују Томиндан.


Усељеници

1) Каљевићи, села Подгора, Кочадол, Слатина, Струг
Поријеклом из Пипера, од братства Пилетића. Дошли крајем XVII вијека.
Славе Томиндан.
Тестирани су као И2а1.

2) Годијељи, село Годијељи
Породице Пејановић, Мијовић, Поповић, Лазаревић
Досељени крајем XVII вијека из Предиша у Катунској нахији или из Годиња у Црмници (?).
Славе Томиндан.
Тестирани су као Ј2б1 М205.

2) Пековићи, село Дубровско
Поријеклом од Драгошевића из Риђана. Дошли половином XVIII вијека.
Славе Никољдан, прислужују Томиндан.

3) Ђурковићи, село Дубровско
Поријеклом од Драгошевића из Риђана. Дошао поп Стојан почетком XIX вијека.
Славе Никољдан, прислужују Томиндан.

4) Палије, село Добра Села
Поријеклом од Делибашића из Риђана. Дошао Милош Делибашић почетком XIX вијека.
Славе Никољдан, прислужују Томиндан.

5) Црногорци, варош Шавник
Поријеклом су из Љубушког. Доселио се Ђорђије крајем XIX вијека.
Славе Томиндан.


Исељеници

1) Московљевићи, живјели на Превишу
Ђоко Московљевић се одселио у околину Призрена.
Славе Томиндан, а прислужују Прву недјељу по Ускрсу и Преображење.


Литература: Стојан Караџић и Вук Шибалић, Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло (Дробњак, Језера, Ускоци и Шаранци), Београд, 1997.
« Последња измена: Октобар 03, 2013, 06:51:04 пре подне Петар М. Демић »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #72 послато: Октобар 03, 2013, 04:54:14 пре подне »
Видимо да у Дробњацима постоје братства која прислужују Томиндан и то баш у Годијељима.
Претпостављам да су Пејанови потомци прихватили Томиндан у Годијељима.
Томиндан је прослављан или прислуживан у селима Годијељи, Дубровско, Добра Села и Превиш (Годијељи, Добра Села и Превиш су сусједна села, а и Дубровско је у близини). Није јасно да ли су Ђурковићи, Пековићи и Палије Томиндан донијели из Риђана или су га прихватили у Дробњаку.
Могуће да је у околини Годијеља постојало неко црквиште посвећено Светом Томи.
« Последња измена: Октобар 03, 2013, 06:23:49 пре подне Петар М. Демић »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #73 послато: Октобар 03, 2013, 08:25:33 поподне »
Да, то јесте реално. О томе сам говорио и раније. Постоји увек шанса да су управо Годијељи донели Томиндан у те крајеве.

Колико је мени познато у Дробњацима се слави Ђурђевдан, а како неки аутори преносе, то се веома поштовало. Слава се мењала, познато је како и зашто. Некада су јача братства, (иако су били досељеници) успевала да "наметну" своју славу староседеоцима.
Треба признати да је чешћи случај да досељеници приме славу племена, села, итд.

А. Лубурић као главну славу Годијеља (Пејановића, Мијовића) наводи Ђурђевдан. Преслава је Томиндан. Преслава и може да буде добар траг.

Очигледно је да су у неком тренутку Годијељи узели Томиндан за главну славу.
Ђурђевдан јесте био главна племенска слава, али су поједина новљанска братства славила и Савиндан, Никољдан, Аранђеловдан (задржали су ту славу као прислугу, или су наставили славити ту славу, а Ђурђевдан су узели за прислугу - има разних примјера)...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #74 послато: Октобар 04, 2013, 08:35:19 пре подне »
Видимо да је Ђурђевдан био "обавезан", макар као преслава. :)

Очигледно је да је код Дробњака Ђурђевдан племенска слава, а да свако братство слави поред племенске и своју братственичку славу. Дробњаци се у том смислу разликују од Васојевића или Куча, јер немају једно доминантно братство са заједничким претком, већ више различитих братстава разног поријекла. Иако се Новљани појављују као најдоминантнији и најстарији слој у Дробњацима и они су састављени од више различитих братстава. То не мора да значи да су сва та братства различите хаплогрупе, али не значи ни да су исте. Могу бити и истих хаплогрупа, али различитих хаплотипова. Тако да свако братство морамо и у генетском смислу посматрати одвојено тј. не можемо рећи хаплогрупа Дробњака је Ј2б или И2а.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #75 послато: Октобар 09, 2013, 10:54:07 пре подне »
Хаплогрупа Ј2б1 М205 доминира на Банији! :)
За сада 50% тестираних Банијаца носи ову хаплогрупу...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #76 послато: Октобар 09, 2013, 08:11:05 поподне »
Хаплогрупа Ј2б1 М205 доминира на Банији! :)
За сада 50% тестираних Банијаца носи ову хаплогрупу...

Од укупно тестираних 4...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #77 послато: Октобар 09, 2013, 08:22:53 поподне »
Да ли се зна одакле су Крљићи, јесу ли муслимани или су наши?

За тестиране Крљиће пише само да су из Босне и херцеговине и по имену тестираног се може рећи да нису муслимани. Срба Крљића заста има у Крајини, али чини ми се да има и Хрвата Крљића у Средњој Босни.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #78 послато: Октобар 10, 2013, 08:33:45 пре подне »
Од укупно тестираних 4...
Мало по мало... ;)

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #79 послато: Октобар 12, 2013, 08:03:54 поподне »
Хаплогрупа Ј2б1 М205 (12. 10. 2013.)




На карту сам унио сљедећа презимена:

Јелача, село Вариводе, крсна слава Ђурђевдан
Демић, село Класнић, крсна слава Ђурђевдан (старином из Херцеговине)
Мрђеновић, село Зут, крсна слава Јовањдан (старином из Херцеговине)
Новаковић, село Кршље, крсна слава Никољдан (старином из Херцеговине)
Лакић, село Горњи Карајзовци, крсна слава Томиндан (старином из Црне Горе или Херцеговине)
Чирко, Ливно, католик (вјероватно огранак Јурчевића, који су старином из Далмације)
Јурчевић, Витез, католик (старином из Далмације)
Мијовић, село Годијељи, крсна слава Томиндан
Пејановић, село Годијељи, крсна слава Томиндан
Сајић, село Дићи, крсна слава Томиндан
Гајић, село Баћевац, крсна слава Томиндан
Илић, Београд, крсна слава Јовањдан (вјероватно старином из Горње Крајине)
Станаћев, село Ново Милошево, крсна слава Ђурђевдан (старином из Херцеговине)
Стојановић, село Врачев Гај, крсна слава непозната (у овом мјесту помињу се Стојановићи са крсним славама Аранђеловдан, Никољдан и Ђурђиц)



На карту нисам унио сљедећа презимена:


Крљић (зна се да је из Босне и Херцеговине, али се не зна мјесто поријекла)
Делић (зна се да је из Србије, али се не зна мјесто поријекла)
Павков (вјероватно из Баната)



Напомене:

- Размишљао сам да означим Јурчевиће у Омишу, а Лакиће у Соколову, али сам се одлучио за ову варијанту.
- за Крљиће претпостављамо да су из Босанске Крајине (постоје Крљићи који слави Ђурђевдан, али било је и католика Крљића по Средњој Босни)
- за Илиће претпостављамо да су из Горње Крајине (постоје Илићи који славе Јовањдан)


Као што је Синиша већ рекао, јасно се издваја крајишка група родова (Лакић, Илић, Демић, Новаковић). Карактеристична мутација је на маркеру 385б од модалног 19 на 18 код Лакића, Илића и Демића, и даље још на 17 код Новаковића.
« Последња измена: Октобар 23, 2013, 02:05:09 поподне Демић Петар »