Стигла су и нека размишљања језикословаца:
A)
1. Meni je lako da ocenim dobru reč u tvorbenom smislu, ali samo stručnjak može logičku i semantičku dimenziju da oceni i da sam kaže. Npr. ti sam moraš da odlučiš koji su pojmovi najbitniji da se nađu u toj reči, daš i dve alternative, pa da pokušamo da skujemo.
2. Šlem je, po mom dubokom ubeđenju slovenska reč, od koje je nastala germanska helm. Kao prvo, šlem dolazi od jekavskog šljem, a tu je š dobijeno palatalizacijom glasa s ispred jatovong l tj. s ispred lj daje š, kao s+ljiva daje šljiva. Dakle, originalna reč je slem, a njen današnji živi etimološki analog je sleme tj. sljeme, tj. šljeme na kući. Korenska osnova lem dolazi prevojem od lom, lomiti se. Takođe ima deo rala - lemeš (ono što zemlju lomi), lemezati (tući) i lemeš, lemezje u značenju grada-tuče. Dakle, slem ili šlem bi bio ono što se opire lomljenju ili gornji deo tj. vrh kuće, planine ili - oklopljenog borca.
3. Od ponuđenih reči nabolje po eleganciji tvorbe, zvučnosti i jasnoće značenja pristaju:
шлемовник
горњогрб
надгрбник
надзнамење (glagolska imenica ove sufiksacije je nezgodna za izvođene prideva, eventualno nadznamen; ali to je preopšte u semantici)
знаменик (preopšta)
надштитник
ошлемље (nezgrapno za izgovor u jekavskoj varijanti)
огрбље (daleko opšto)
надгрбље
оглавље
наглавље
4. Ne treba se opterećivati ako je ista reč sa drugim značenjem već u upotrebi, kao što si našao za ono cveće (šlemnik), jer dobar deo reči u rečniku ima više značenja, da sada ne navodim primere.
5. Činjenica da si našao istorijsku potvrdu reči naglavlje, posebno vrednuje tu reč, pa je ona tu privilegovana u odnosu na ostale iako, na prvi pogled, izgleda kao da se misli na deo viteškog oklopa koji se stavlja na glavu - šlem.
-------------------
Б)
Већина наведених предлога скована је у духу нашег језика и звуче природно. Међутим, из разлога који си већ навео, неприхватљиви су сви они који стварају утисак да Oberwappen није интегрални део грба, тј. своде грб на само штит. Можда је неоправдано отписати их само због тога, с обзиром да су сличне нелогичности присутне у хералдичкој терминологији других језика, и језику уопште, али то ипак значи да сви предлози који садрже 'грб' имају један минус. Ипак, ти предлози на '-грбље' имају велики потенцијал. Не само да нам дају могућност да преведемо овај немачки термин надгрбље, већ да створимо нешто сасвим ново: подгрбље за постамент и мото, и огрбље за све што окружује штит. И око-/над-/подштитник нам нуде сличну могућност. Зашто наша хералдичка терминологија не би била још богатија од немачке?
Такође, препоручљиво је избећи калковање. Зато бих то горњогрб, које ми искрено и не звучи баш природно, одмах отписао. И надгрбље и надгрбник су такође калкови, али по некој мојој процени, ипак бољи од тог горњогрб.
Шлемовник ми искрено више звучи као синоним за челенку, а знаменик вероватно има неку бољу примену. Ту је и чињеница да су ова два предлога, уз надгрбник, у мушком роду. С обзиром да овде говоримо о именици која треба да означава више различитих елемената грба, именице у средњем роду би свакако биле прикладније.
То оставља: надзнамење, оглавље, наглавље и ошлемље. 'Знамење' већ има своју примену, тако да бих прву реч отписао. Допада ми се употреба именице глава за штит, јер штит заиста јесте најважнији део (глава) грба. Гледамо из тог угла, наглавље је пристојан предлог. Оглавље, вероватно мање, осим ако под главом не мислим на шлем, јер штит има око себе и држаче итд.
Ошлемље, иако не мој омиљени, је у принципу можда и најбољи предлог. Задовољава сва три критеријума: нема двосмислености, није калк и звучи природно.
Е, сад, ако оставимо све то пострани, чисто онако по звуку, највише ми се допадају надгрбље, надгрбник, огрбље и знаменик.
--------------
У међувремену су настали још неки предлози- наглавак (1. свештеничка капа; 2. део чарапе) и наглавник (део богослужбене одеће свештеника), тако да у понуди имамо:
-шлемник
-шлемовник
-знаменик
-надзнамење
-надгрбник
-надштитник
-оглавље
-наглавак
-наглавник
-наглавље
-ошлемље
-огрбље
-надгрбље
-горњогрб
Иначе, наглавље значи и- кратак уводни текст.