Аутор Тема: Крајишници Никољдан I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>Y135654  (Прочитано 4627 пута)

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Крајишници Никољдан I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>BY66632
« Одговор #20 послато: Јун 13, 2021, 11:52:18 поподне »
Што се тиче породице Пепић из Поуња, по Милану Карановићу ова породица је досељена у другој половини 18. века са Змијања. По предању су им сродни Крљићи, Драгорајци и Змијанци (сви такође славе Ђурђевдан). Један необјављени резултат указује на то да тестирани Пепић који припада овом крајишком роду можда није прави Пепић по мушкој линији предака. Томе би ишло у прилог то што Пепић једини у роду слави Ђурђевдан.

У Хргару код Бихаћа је поред Пепића било и Гаћеша, па је могуће да тестирани Пепић потиче по мушкој линији предака од њих.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5632
Одг: Крајишници Никољдан I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>BY66632
« Одговор #21 послато: Јун 04, 2024, 09:47:14 пре подне »
Подручје Грахова као и сјеверног дијела Ливањског поља којег настањују ( бар до посљедњих ратова) скоро искључиво Срби, пописан је 1550. године у попису Клишког санџака, и то у оквиру хаса херцеговачког Бехрам-бега. Тај хас Бехрам-бега био је састављен из само двије нахије: Грахово (подручје данашњег Грахова) и Сарумише (сјеверни дијелови Ливањског поља). Судећи по попису, Срби у влашком статусу, насељени у ове двије нахије, досељени су ту око 1530. године.

Иначе, мислим да се нигдје у Крајини као на подручју Грахова не појављује толико топонима који имају своје парњаке у источној Херцеговини: Казанци, Срђевићи, Грковци, Малешевци, Угарци, Бастаси, Корита,  па чињеница да је ово подручје било хас једног херцеговачког санџакбега можда објашњава ове подударности.

Нешто детаљније податке о овом херцеговачком санџакбегу Бехраму из 1550. године, нашао сам у раду O HERCEGOVAČKIM SANDŽAKBEGOVIMA DO OSNIVANJA BOSANSKOG EJALETA од Муамера Хоџића.
https://www.researchgate.net/publication/348923291_O_HERCEGOVACKIM_SANDZAKBEGOVIMA_DO_OSNIVANJA_BOSANSKOG_EJALETA

Ево шта је о Бехрам-бегу написано у овом раду:
"Behram-beg T. Popović navodi kako nije mogao utvrditi ime sandžakbega koji je došao  nakon  Sinan-bega,  pošto  se  u  dubrovačkim  izvorima  spominje samo kao Illusstrisimus Dominus Sangiacchus. Na osnovu podataka iz  osmanskih  izvora  zna  se  pouzdano  kako  je  početkom  juna  1550. godine hercegovački sandžakbeg bio Behram-beg. Nema podataka kada je Behram-beg imenovan na dužnost hercegovačkog sandžakbega i je li osim njega bio još neko na tom položaju. U sumarnom defteru za Hercegovački sandžak postoji bilješka datira-na 3. juna 1550. godine u kojoj stoji da je nahija Nikšić pridodana hasu hercegovačkog sandžakbega Behram-bega, na osnovu čega se da zaključiti da je najkasnije početkom juna 1550. godine Behram-beg bio na toj dužnosti. On je u Hercegovini bio i krajem marta 1551. godine, kada je vojvoda Husejn po njegovom ovlaštenju u Kotoru preuzeo 3.000 dukata koje je trebalo proslijediti u Istanbul. U tom izvoru spominje se kao Bexram beg sangiacco dell’ Erzegovina. On je najvjerovatnije ostao u Hercegovini do kraja 1551. godine, kada je imenovan Sinan-paša."

Занимљив је овај податак о припајању нахије Никшић хасу овог херцеговачког санџакбега, јер је познато да једине досад потврђене генетичке Никшиће у Крајини (Ерцеге и Трубиће) налазимо управо у насељима које су припадале хасу овог санџакбега у нахији Сарумише на ливањском пољу. Да ли је Бехрам-бег заслужан за насељавање Никшића у Крајини?

Остаје и даље отворено питање како су се ове двије нахије нахије Грахово и Сарумише уопште нашле у хасу херцеговачког санџакбега. Да ли су у оквиру тог хаса биле и прије Бехрам-бега?

Успио сам коначно послати YSequ узорке Мандића никољштака из Рисовца, а који су поријеклом из граховских Пећи и могли би бити међу најстаријим родовима ове двије нахије. Ови Мандићи имају у пројекту доста непоуздан хаплотип, претпоставка је да би могли бити у грани Војинића Љешњана, али видјећемо шта ће SNP показати.

Било би идеално када би се могли изоловати сви родови који воде поријекло из ове двије нахије херцеговачког санџакбега 1550. године.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1517
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Крајишници Никољдан I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>BY66632
« Одговор #22 послато: Јун 04, 2024, 11:03:25 пре подне »
Занимљив је овај податак о припајању нахије Никшић хасу овог херцеговачког санџакбега, јер је познато да једине досад потврђене генетичке Никшиће у Крајини (Ерцеге и Трубиће) налазимо управо у насељима које су припадале хасу овог санџакбега у нахији Сарумише на ливањском пољу. Да ли је Бехрам-бег заслужан за насељавање Никшића у Крајини?
Интересантан податак. Међутим, за ову претпоставку требало би доста више генетичких потврда присутности рода Никшића на том простору, од резултата Трубића и Ерцега (тим пре што и предања ових не иду истој у прилог, већ у смеру њиховог каснијег досељавања у Змијање). Разлози за тако нешто леже у аутохтоности Никшића у областима Средњег Полимља и Потарја, чврстој стабилизацији и стеченим привилегијама, на основу којих је и читава та област одн. нахија Никшић добила касније назив по роду. То што је 1550. године нахија прешла из Босанског у Херцеговачки Вилајет је чисто административног карактера и није укључивало померање влаха Никшића западно, разлози за тако нешто су наведени у овом тексту:

https://www.poreklo.rs/2021/01/14/tarski-niksici-od-sredine-xv-do-kraja-xvii-veka/

Godine 1550. Nahija Nikšići ulazi u sastav Hercegovačkog sandžaka. Dokument datiran na 3. juni 1550. godinu, spominje nikšićku raju, koja po vlaškom zakonu godišnje daje po 180 akči. Dalje se kaže da je ova nahija bila vezana za Bosnu, te da je neka raja spadala pod has bosanskog sandžakbega, a druga pod has hercegovačkog sandžakbega. Kaže se da se vlasi iz ove nahije nalaze daleko od Bosanskog vilajeta i da su vezani za hercegovačku oblast, a da su njihove zemlje krševite i sa mnogo klanaca, pa ne mogu davati po 180 akči, tako da se oni uvek bune i napadaju okolne krajeve. Zato je odlučeno da oni plaćaju po 120 akči i da se odvoje od Bosanskog sandžaka i pripoje Hercegovačkom sandžaku (Hadžibegić, 1960, str. 85).

Ван мреже StoDaNe

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
Одг: Крајишници Никољдан I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>BY66632
« Одговор #23 послато: Јун 06, 2024, 02:27:37 поподне »


Ево шта је о Бехрам-бегу написано у овом раду:
"Behram-beg T. Popović navodi kako nije mogao utvrditi ime sandžakbega koji je došao  nakon  Sinan-bega,  pošto  se  u  dubrovačkim  izvorima  spominje samo kao Illusstrisimus Dominus Sangiacchus. Na osnovu podataka iz  osmanskih  izvora  zna  se  pouzdano  kako  je  početkom  juna  1550. godine hercegovački sandžakbeg bio Behram-beg. Nema podataka kada je Behram-beg imenovan na dužnost hercegovačkog sandžakbega i je li osim njega bio još neko na tom položaju. U sumarnom defteru za Hercegovački sandžak postoji bilješka datira-na 3. juna 1550. godine u kojoj stoji da je nahija Nikšić pridodana hasu hercegovačkog sandžakbega Behram-bega, na osnovu čega se da zaključiti da je najkasnije početkom juna 1550. godine Behram-beg bio na toj dužnosti. On je u Hercegovini bio i krajem marta 1551. godine, kada je vojvoda Husejn po njegovom ovlaštenju u Kotoru preuzeo 3.000 dukata koje je trebalo proslijediti u Istanbul. U tom izvoru spominje se kao Bexram beg sangiacco dell’ Erzegovina. On je najvjerovatnije ostao u Hercegovini do kraja 1551. godine, kada je imenovan Sinan-paša."

Занимљив је овај податак о припајању нахије Никшић хасу овог херцеговачког санџакбега, јер је познато да једине досад потврђене генетичке Никшиће у Крајини (Ерцеге и Трубиће) налазимо управо у насељима које су припадале хасу овог санџакбега у нахији Сарумише на ливањском пољу. Да ли је Бехрам-бег заслужан за насељавање Никшића у Крајини?

Остаје и даље отворено питање како су се ове двије нахије нахије Грахово и Сарумише уопште нашле у хасу херцеговачког санџакбега. Да ли су у оквиру тог хаса биле и прије Бехрам-бега?



Hasovi Gazi Husrev Bega u popisu 1537-1540:
Nahija Grahovo 14 sela sa 246 "kuca"(ustvari dom a ne kuće)
Nahija Sarumise sa 5 sela i 3 mezre ukupno 103 kuće
Nahija Niksic sa 14 sela i 463 kuce
https://www.scribd.com/document/360078971/Hasovi-Gazi-Husrev-bega-1540



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5632
Одг: Крајишници Никољдан I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>BY66632
« Одговор #24 послато: Јун 06, 2024, 03:44:58 поподне »
Hasovi Gazi Husrev Bega u popisu 1537-1540:
Nahija Grahovo 14 sela sa 246 "kuca"(ustvari dom a ne kuće)
Nahija Sarumise sa 5 sela i 3 mezre ukupno 103 kuće
Nahija Niksic sa 14 sela i 463 kuce
https://www.scribd.com/document/360078971/Hasovi-Gazi-Husrev-bega-1540

Очигледно су нахије Грахово и Сарумише припадали хасовима босанског санџакбега у периоду прије 1550. године, међутим и даље остаје питање кад су тачно прешле под хас херцеговачког санџакбега и на који начин.

Оно што је такође интересантно у вези ове двије нахије 1550. године јесте да ту нема класичне џематске структуре, нема кнезова, чини ми се да има само један примићур. Ако је са поменутог подручја било исељавања Срба у Жумберак 1530-тих, колонизација нових Срба са југоистока (Херцеговина?) морала је услиједити након тога. Могуће да је херцеговачки санџакбег добио то подручје  као компензацију за насељавање новог становништва на граници.

Ван мреже StoDaNe

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
Одг: Крајишници Никољдан I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>Y135654
« Одговор #25 послато: Јун 06, 2024, 04:17:55 поподне »
Moje neko mišljenje je da su knezovi i primicuri zapisani dublje u Dalmaciji,Lici,Krbavi,Srbu i da ovi deftere zapravo ne zanima ko je skim u srodstvu plemenu zajednici već ko plaća porez :d ,to vec mi moramo da sklapamo a tu se moraju pratiti begovi,vojvode,knezovi u istim grupama i njihovo kretanje i njihov grabez za zemljom
« Последња измена: Јун 06, 2024, 04:20:33 поподне StoDaNe »