Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Strahinja55]

Петровић, Петковдан, Рипањ, Вождовац, Београд, E-V12

На основу резултата на 37 маркера, највероватније припада грани E-V12. На нашем пројекту јој припада још једино један Горанац из истраживања које још увек није објављено, али није близак Петровићу по хаплотипу.

Једини Петровићи који се помињу у Рипњу у раду Ристе Николића славе Ђурђевдан:
–Петровићи су од Ивањице „где се прави катран“, били, веле, хајдуци, па их отуда протерали, Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2013/11/16/poreklo-prezimena-selo-ripanj-vozdovac-beograd/

Како тестирани није навео предање о старијем пореклу, као ни да су раније имали другу славу, вероватно се ради о неким другим Петровићима.

Поздрав,

У истом тексту се наводи и:

У селу Рипњу има старих породица, за чије се порекло не зна. То су:
–Јоксимовићи***
–Станојловићи, Аранђеловдан.
–Цивићи***.
–Милићевићи ( у крају Муселимцима)***.
–Несторовићи, по старом презимену Стевановићи, а сада:
–Станичићи и Петровићи, Чардаклићи и још неке породице, гране поменутих породица.

[Strahinja55]

Да додам

Из књиге 02 Насеља српских земаља, 1903:

И у селу Рипњу има старих породица за чије се порекло не зна ...

Стевановићи по старом презимену, а сада Станичићи и Петровићи

[Црна Гуја]

Милавић, католик, Подграђе, Омиш

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Невген највећу вероватноћу даје грани YP237>YP951, међутим Милавићева најближа поклапања на 23 маркера, Димитријевић из Шарбановца код Сокобање (2/23) и Илић из Горње Трнаве код Тополе (3/23) највероватније припадају грани Z92>YP270, па бих препоручио да се тестирањем панела или појединачног SNP-a код YSEQ-a разреши ова дилема. Тестирани је у упитнику оставио следеће податке о пореклу:

"Најстарији познати Милавић из писаних извора је Тадија Милавић из Подграђа (Пољичка Република), поменут 1689. године. Презиме које су имали пре презимена Милавић је Тићиновић, а пре тога Вучићевић. Могуће је даље порекло из Црне Горе."

[Amicus]

"Најстарији познати Милавић из писаних извора је Тадија Милавић из Подграђа (Пољичка Република), поменут 1689. године. Презиме које су имали пре презимена Милавић је Тићиновић, а пре тога Вучићевић. Могуће је даље порекло из Црне Горе."

Занимљиво је можда поменути да у Илирском грбовнику имамо грб Тихчиновића.


Грб Тихчиновића из Моденског грбовника, почетак 17. века

Срђан Рудић у својој студији Властела Илирског грбовника (Београд, 2006) каже да су Тихчиновићи били усорска властеоска породица коју можемо да пратимо у изворима од двадесетих године XIV века па све до пред пропаст средњовековне босанске државе. Први познати чланови породице били су браћа Витан и Дивош Тихорадић. Витан је уписан као сведок на три повеље бана Стефана II издате у периоду 1326/29-1333. године. Витанов једини познати син је Тихчин који се помиње као сведок у повељама бана Стефана из 1345. године и бана Твртка из 1367. године. Његов син је био жупан Јурај Тихчиновић који је уписан међу сведоцима на повељи краља Дабише из 1392. године. На две повеље које је 1461. године издао краљ Стефан Томашевић међу сведоцима се налази и војвода Вукић Тихчиновић, чији се степен сродства са Тихчином не може реконструисати.

Треба поменути и да се једна породица из Пољица слично презивала. У списку пољичког племства из 1778. године помињу се и кнезови Tiginovichi, који су припадали Тишимирима и боравили у селу Костање.

Тихчиновићи се помињу и у списковима средњовековне властеле, али без територијалног одређења, сем код Чеваповића који пише да су били са подручја Бањe Луке.

Ко зна, можда су у Илирском грбовнику истакнути управо ови пољички Тићиновићи?

[СРБ.МНЕ]

Бијелић, Лазаревдан, Баре, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду А7 у табели нашег пројекта. Несумњиво је повезан са осталим припадницима овог рода, мада ни са једним нема потпуно поклапање на упоредивим маркерима.

Ово је потврда једног ранијег резултата са 23andme:

Тестирани наводи да су по предању старином из Матаруга код Пљеваља. Ово предање је свакако ближе истини од предања о Колашину које бележи Андрија Лубурић, пре свега због резултата Гачевића из Ма

Дали су Гачевић и овај Бјелић од истог претка и кои је период од заједничког претка

[Црна Гуја]

Прокопић, Ђурђевдан, Градина, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Поседује неколико ретких/специфичних вредности (DYS19=16, DYS391=10, DYS549=13), па нема ниједно ближе поклапање са мање од 3 разлике на 17, и са мање од 5 разлика на 23 маркера. Упркос овоме, припадност грани YP3987 не би се требала доводити у питање, због присуства карактеристичне вредности DYS448=21.

Прокопић

Прокопићи, слављеници Ђурђевдана, стара су свештеничка породица из тимарске Криваје, који су се настанили у градинској Вароши, у близини старосједилачке породице Глигић. Одласком из Криваје средином 19. вијека, тамо се ова лоза гаси.

Родоначелник ове свештеничке породице Миле Прокопић из Градине рођен је 1820. године у селу Криваја. Миле је умро 13.1.1902. године и сахрањен у Градинском гробљу. Свештеник Стеван Прокопић, син Николе Прокопића и мајке Стоје, рођене Стевић, рођен је у Тимару 11. јула 1856. а умро као прота и конзисторијални савјетник у Богословији у Рељеву код Сарајева, 15. јануара 1891. године. Из ове породице је и свештеник Никола Прокопић, у чијој биографији за упис у први разред Богословије у Рељеву школску 1892/93, пише да је рођен у селу Градина 7. априла 1874. године. Прота Никола био је велики борац за свој народ и један од најближих сарадника Петра Кочића, док је његов син Бранко као омладинац при крају Другог рата постао активиста нове комунистичке власти, који гине 1945. године као члан Покрајинског комитета Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) БиХ. Од школске 1962/63 школа у Омарској носи назив ОШ “Бране Прокопић“, све до 1993. године.

Презиме Прокопић јавља се 1882. године у Шематизму Митрополије дабро-босанске у парохији Јелићи–Градина, Колунић код Петровца и Сарајево град, за које је зна да су из Маглаја, гдје су славили Ђурђице. Једну грану градинских Прокопића зову и Проле. У Епархији г/к 1883. године не спомиње се презиме Прокопић, док у Епархији пакрачкој 1898. јављају се презиме
Прокоп и Прокопић који славе Јовањдан, у парохији Ператовица Велика код Грубишног Поља и Каменска источно од Пакраца ка Папуку. Прокопића нема ни у Далмацији, тј. не спомиње их Александар Бачко, нити сам их пронашао у другим изворима. Такође, нема Прокопића у Херцеговини, нити у Црној Гори. Презиме Прокопић јавља се у селу Подволујак и Раван код Возуће подно Озрена, док се у Србији спомиње код Крупња и Лесковца. Презиме је настало од мушког имена Прокоп, Прокопије.

Милорад Богдановић, Тимар и тимарски родови

[Тимар]

Прокопић, Ђурђевдан, Градина, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Поседује неколико ретких/специфичних вредности (DYS19=16, DYS391=10, DYS549=13), па нема ниједно ближе поклапање са мање од 3 разлике на 17, и са мање од 5 разлика на 23 маркера. Упркос овоме, припадност грани YP3987 не би се требала доводити у питање, због присуства карактеристичне вредности DYS448=21.

Честитам тимарским Прокопићима. 
Вјероватно да су сродници са презименом Проле из Пљева код Шипова, али то треба додатним тестирањем провјерити.

[Atlantische]

Вјероватно да су сродници са презименом Проле из Пљева код Шипова, али то треба додатним тестирањем провјерити.

Јесу сродници, али из бронзаног доба. Разликују се на 9 од 23 упоредива маркера и припадају потпуно различитим подгранама R1a-Z280>CTS3402 хаплогрупе.

[Селаковић]

Јапунџић, Никољдан, Мокро Поље, Книн

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030, роду А у Табели нашег пројекта.
 
Јапунџићи су према предању „од Радаковића из Лике“, а најстарији познати предак био им је Јаков Јапунџић рођен око 1630, у околини Мазина.

Тестирани је близак свим припадницима рода А, а потпуно поклапање има са Гаћешом из Грачаца. У овом роду су још и Лабус, Пепић и Паројчић.

Хаплотип овог рода јако је близак хаплотипу Љешњана-Војинића из црногорских Брда. Очекују се ускоро резултати БигИпсилон теста Гаћеше, и тада ћемо моћи да проценимо када се „крајишки“ огранак одвојио од „брђанског“. 

[Небојша]

Јапунџић, Никољдан, Мокро Поље, Книн

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030, роду А у Табели нашег пројекта.
 
Јапунџићи су према предању „од Радаковића из Лике“, а најстарији познати предак био им је Јаков Јапунџић рођен око 1630, у околини Мазина.

Тестирани је близак свим припадницима рода А, а потпуно поклапање има са Гаћешом из Грачаца. У овом роду су још и Лабус, Пепић и Паројчић.

Хаплотип овог рода јако је близак хаплотипу Љешњана-Војинића из црногорских Брда. Очекују се ускоро резултати БигИпсилон теста Гаћеше, и тада ћемо моћи да проценимо када се „крајишки“ огранак одвојио од „брђанског“.

С обзиром на поклапање, вероватно јесу из Лике пореклом. Међутим, упитно је да ли су и од Радаковића. Радаковићи (Никољдан) из околине Грачаца припадају J-Y22059, док су Радаковићи (Никољдан) из Удбине и Госпића хаплогрупа R1b-U152. Како су Радаковићи веома раширени на простору Крајине, није искључено да их је било и I2-Z17855.

[Небојша]

С обзиром на поклапање, вероватно јесу из Лике пореклом. Међутим, упитно је да ли су и од Радаковића. Радаковићи (Никољдан) из околине Грачаца припадају J-Y22059, док су Радаковићи (Никољдан) из Удбине и Госпића хаплогрупа R1b-U152. Како су Радаковићи веома раширени на простору Крајине, није искључено да их је било и I2-Z17855.

Мада је овде и друга опција могућа. Мокро Поље је насељено махом у општем таласу из Бјелајског поља, крајем 17. века. Грачац је насељен из Северне Далмације (околине Книна) нешто касније. Могуће да су сви ови Никољштаци I2-Z17855 из Грачаца пореклом из Далмације. Мада је ту било толико повратних сеоба, да је тешко похватати.

[Pikuc]

U monografiji o Mokrom Polju Milivoja Sučevića stoji predanje da su Japundžići oko 1700. godine došli u Mokro Polje iz Like, u Liku oko 1550. godine  iz okoline današnjeg Bosanskog Petrovaca koga su naselili višegodišnjom seobom preko Višegrada, Priboj, Prijepolja, Sjenice, Mitrovice napustivši Metohiju, okolinu Dečana oko 1450 godine pod najezdom Turaka i da su svešteničkog roda koji je predvodio tu seobu.
Moj zaključak je da su Japundžići potomci starosedelačkog življa sa Metohije od koga potiču i mnogi rodovi Crne Gore.

[Pikuc]

Da li može na osnovu ovih rezultata da se približno  odredi period u kome je živeo zajednički predak Japundžića i rodova koji se pominju?

[Селаковић]

Da li može na osnovu ovih rezultata da se približno  odredi period u kome je živeo zajednički predak Japundžića i rodova koji se pominju?

За квалитетну процену старости, нарочито код И2а-Динарика, потребно је да бар два из рода имају тестиран велики број маркера, нпр 111.

У вашој групацији сви имају доста блиске хаплотипове кад се посматрају 23 маркера, и ја верујем да је ваш заједнички предак живео у 15. или 16. веку, али то је само моја одокативна процена.

[Небојша]

Српском пројекту на FTDNA је приступио:


Савић, Ђурђевдан, Козјак (заселак Савићи), Лозница, J2a-L26>Z6055>Y14439

Тестирани је навео предање о пореклу из Херцеговине. Исти подаци о пореклу Савића могу се пронаћи и у литератури

"1) У другој половини 18. века:

–Савићи су из Бруснице у Херцеговини. Од њих има одсељених у Прњавору (Ћирковићи), не каже се коју славу славе."
https://www.poreklo.rs/2014/07/04/poreklo-prezimena-selo-kozjak-loznica/

Савићи упадају у генетички род J-Y14439, који је присутан на простору Дробњака и Источне Херцеговине. Више на:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5971.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=472.1120

Генетички су Савићима блиски практично сви из тог рода. Иначе је код њих карактеристично да имају мала одступања у маркерима. На FTDNA постоји једно потпуно поклапање на 12 маркера са неким Козићима (вероватно Зворник) и Јокама (могуће Крајишници). Од странаца најближи је један Италијан из Напуља (2 разлике на 37 маркера).

[Pikuc]

За квалитетну процену старости, нарочито код И2а-Динарика, потребно је да бар два из рода имају тестиран велики број маркера, нпр 111.

У вашој групацији сви имају доста блиске хаплотипове кад се посматрају 23 маркера, и ја верујем да је ваш заједнички предак живео у 15. или 16. веку, али то је само моја одокативна процена.

Vidim da se gore pominje velika sličnost Japundžića sa haplotipom "Љешњана-Војинића" iz Crne Gore a pronašao sam podatak da su se iz tog bratstva neki odselili u okolinu Peći na Metohiji. Pošto postoji predanje u monografiji o Mokrom Polju o poreklu Japundžića iz okoline Dečana da li postoje neki testirani poreklom iz Peći a da njihovi rezultati vode do porekla od Lješnjana/Vojinića i da li postoji vremenska odrednica kada su neki od bratstva Lješnjana/Vojinića doselili u Peć?

[Селаковић]

Vidim da se gore pominje velika sličnost Japundžića sa haplotipom "Љешњана-Војинића" iz Crne Gore a pronašao sam podatak da su se iz tog bratstva neki odselili u okolinu Peći na Metohiji. Pošto postoji predanje u monografiji o Mokrom Polju o poreklu Japundžića iz okoline Dečana da li postoje neki testirani poreklom iz Peći a da njihovi rezultati vode do porekla od Lješnjana/Vojinića i da li postoji vremenska odrednica kada su neki od bratstva Lješnjana/Vojinića doselili u Peć?

Преци Јапунџића и других из овог рода су очито у Крајини већ у 16. веку(?), а Љешњани-Војинићи се исељавају из Брда у Метохију (као и други брђански родови) онда када је то постало могуће и иоле повољно, а то је са паралелно са процесом пражњења Метохије од старог становништва кроз 18. и 19. век.

Занимљиво је да постоји предање о Дечанима ко Јапунџића, али то не треба везивати за миграције из Брда у Метохију, које су познији догађај (у највећој мери).

[Pikuc]

Ovo postaje baš zanimljivo.
Vrlo je moguće da početne godine seobe predaka Japundžića sa Metohije iz predanja knjige monografija Mokrog Polja nisu baš sasvim tačne ali tu se pominje da je jedan deo toga bratstva izbegao i do Dubrovnika što se poklapa sa predanjima o izbegu jednog dela bratstva kosovskih Vojinovića od vojvode Vojina iz Vučitrna u Dubrovnik posle smrti Vojislava Vojinovića, sina vojvode Vojina 1363. godine, pre kosovske bitke odlaze sa Kosova i Metohije.
Pa je tako jedan od sinova Vojislava Vojinovića Bogdan Vojinović izbegao na Cetinje i od njega nastaju mnoga bratstva u Crnoj Gori.
Neki Vojinovići su sigurno i ostali na Kosovu i Metohiji.
To bi značilo da zajednički predak Japundžića a možda i Gaćeša sa jedne strane i svih bratstava od roda Vojinovića u Crnoj Gori sa druge strane imaju zajedničkog pretka koji je rođen pre oko 750. godina na Kosovu i Metohiji kao Vojislav Vojinović.
Dosta toga sam pronašao pri dnu ovog dugačkog teksta,
http://perpetuum-mobile.net/etc/poreklo-rovackog-plemena/

[Лука]

Јоветић, Стевањдан, Имљани, Кнежево

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, односно роду Тарских Никшића. Вредности 10 на 391 и 14 на 439 одступају од модалног хаплотипа за поменути род. Вредност 14 на 439 Јоветић једини у роду Тарских Никшића поседује.

У Имљанима највећи број породица слави Св. Симеуна Богопримца, па самим тим овакав резултат није изненађење. Могуће је да су и Јоветићи раније славили ту славу.

[drajver]

Јоветић, Стевањдан, Имљани, Кнежево

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, односно роду Тарских Никшића. Вредности 10 на 391 и 14 на 439 одступају од модалног хаплотипа за поменути род. Вредност 14 на 439 Јоветић једини у роду Тарских Никшића поседује.

У Имљанима највећи број породица слави Св. Симеуна Богопримца, па самим тим овакав резултат није изненађење. Могуће је да су и Јоветићи раније славили ту славу.

Мислим да би се слављење св. Стевана могло објаснити и овим детаљем који је забиљежио Карановић:

"Скоро половина становништава око Влашић-Планине слави Св. Симеуна Богопримца који пада 8 фебруара по ст. кал. И сви Имљанци славе ту славу и зову их кршњаци Симуњштаци. У Имљанима су породичне групе по 5 до 10 кућа и оне су раздалеко једне од других. Здоговоре се како ће и када ће који приредити славску гозбу. Сретање Славе или Службу почињу други дан Божића у очи св. Стевана. Један меће славску софру на Стевањдан, други на Мали Божић, трећи на Јовањдан, четврти на Крстовдан (сиромашнији), пети на Св. Саву, неки на Св. Три Јерарха, а неки на Сретење. Читају славу и ломе крсни колач. Учесници на слави зову се узови."

Значи, пошто су сви славили св.Симеона морали су на неки начин распоредити славље по домаћинима на различите дане. Осим тога имали су веома мали број дана на располагању, јер су као сточари након св. Симеона кретали на своје путовање у жупније крајеве.

Иначе Имљани су права планинска матица доброг дијела становништва између Врбаса и Босне. Ношња им је архаична, динарска. Говор прилично чист источно-херцеговачки.



Карановић је записао:
"Негда је била иста женска ношња од Скопске Црне Горе до Жумберка на граници Словеније, и од Далматинске Загоре па до реке Босне, обухвативши Зету, Стару Херцеговину и Црну Гору. Ту су биле везене, у више боја: марама на глави, кошуља са везеним рукавима, прсима „узвеза“ подну, затим зубун, везен свилом по комадима чохе, и напред прегача са утканим шарама. Од те старе ношње очувало се нешто у Жумберку, више старинског у Северној Далмацији и Змијању, а највише у Имљанима задржано највише од старине, потребно је коју рећи и о Имљанима и Имљанцима."

Генерално сам примјетио у Крајини,па и у простору између Босне и Врбаса, да је говор чистији источно-херцеговачки што је село забаченије и што је мање имало контакта са муслиманским становништвом у градовима.