Аутор Тема: Порекло назива имена неког града  (Прочитано 7504 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #20 послато: Јун 24, 2016, 12:56:35 поподне »
                                                              БУДВА

Историјски називи
Buthoe, Butua, Batua, Стариград

Етимологија
Романским посредством од лат. Butua < предрим. Bouthóē (oko 350. pre n.e.). Непосредан рефлекс предсл. имена представља стсрп. облик Бyть. Детаљно у Лома 1999, 171 дд. (А.Л.)
Приморски град у Црној Гори.

Историјат
У доба оснивања (VI-V в. пре н.е.) Butua је била трг на којем се размењивала роба између домаћег становништва (илирског, судећи по имену места) и Грка. У доба Рима постаје мали град (oppidum civium Romanorum) на полуострву које је са запада окружено Будванским заливом. После слома Римског царства Будва потпада под византијску власт и први пут се помиње средином IX в., када су је опустошили арабљански гусари. По предању, њени нови оснивачи су били „калуђери и свештеници грчког обреда” који су на оближњем острву саградили манастир са зидинама. Касније је то острво насипано, па је тако претворено у будвански „горњи град” који је служио за повлачење у случају напада и за складиштење хране и оружја. Заштитник Будве био је Св. Јован (Иван) Крститељ. Негде између 1089. и средине XII в. Будва је постала епископско седиште, што сведочи о обнови и успону града. Крајем XII в. српски велики жупан Немања је од «морске земље» узео «Зету с градови» међу којима је била и Будва. За намесника је ставио најстаријег сина Вукана са титулом краља Далмације и Диоклитије. У XIV в. Будва је добила градски статут, највероватније у време владавине цара Душана (1346-1355), кога је у граду – као и иначе у приморју - заступао кнез. У Будви он није смео бити становник града и обично није ни боравио у самом месту. Током XIV в. Будвом су управљали извесни Површко, вазал породице Балшић, и – после његове смрти – војвода Никола Закарија, такође одан Балшићима, све док 1386. није дошао у сукоб са њима. За време Балшића град је почео да тргује сољу и да је производи (из тог доба су солане поред Будве, епска «solila»). Када Балшићи дођу у сукоб са Црнојевићима, Радич Црнојевић 1392. искористи пилику да заузме Будву и територије уз јужну обалу Боке. Отада почиње његова титулација као «господара Будве и Зете», али траје кратко будући да је погинуно 1396. Будва тада прелази у посед Сандаља Хранића Косаче до 1398. када се опет враћа Балшићима.
Млеци заузимају Будву 1405, заједно са Улцињем и Баром, али је после мира из 1412. враћају Балши III Балшићу у чијем је поседу остала све до његове смрти 1421. После тога, 1426. Будва је заједно са соланама у грбаљском пољу припала српском деспоту Стефану Лазаревићу. Шеснаест година касније (1442) град се предао Венецији која му је потврдила самосталност и привилегије и у чијој је власти остао све до XIX в. као погранични град према Османском царству.
Током XV в. у Будви није било кнежеве палате (старија грађевина те намене није се сачувала), али је млетачки потестат у њој имао сопствени дворац. Остало је забележено да је 1443. та палата била потпуно руинирана и зато обновљена, али се већ идуће године записује да се и палата и кастел руше и прокишњавају. Палата будванског потестата помиње се 1448. у истом контексту. У средњем веку Будва је имала 4 капије: две према марини (Murava и порта Pisana), источну (Pisanella) и копнену. Најстарија грађевина у граду је црква св. Јована Крститеља, заштитника града, из VII в. За њом следи Св. Марија ин Пунта (освећена 840, после пустошења од стране арабљанских гусара). Око ње је касније изграђен бенедиктински самостан, који су потом заузели фрањевци. Још увек постоји и мала православна црква св. Саве Палестинског, за коју се верује да је изграђена у доба Немањића.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #21 послато: Јун 24, 2016, 01:05:41 поподне »
                                                     ЦЕТИЊЕ, Cetinja

Етимологија
У старосрпским записима и Цěтиње, првобитно име пресушне речице, уп. Цетиња, речица у Ваљевској Подгорини, даље пољ. хидроним Cetynia, чеш. топоним Cetyně, нејасног порекла (Лома 1997, 2–3). (А.Л.)

Град у Црној Гори, на најужем делу Цетињског поља.

Историјат
Налази се на раскрсници путева који воде на запад у Котор, на исток преко Ријеке Црнојевића у Подгорицу и Вирпазар, на југ у Будву, а на север у долину Зете и Никшић. У изворима се први пут помиње 1440. Пошто су Турци освојили скадарски Жабљак, Цетиње је 1481. постало средиште обновљене државе Ивана Црнојевића, дотадашњег господара Зете. Он је 1482. на том месту основао своју престоницу подигавши двор и Богородичин манастир (1484). Ту је из Обода преселио и штампарију донету из Венеције, чиме је 1493. основана прва штампарија у региону. Његош је на Цетињу подигао свој двор Биљарду 1838. Богословија се оснива 1863, војна радионица и војни музеј 1875, а војни конак 1895.
У XVI в. Цетиње се помиње као седма нахија Скадарског санџака (1523). Уочи млетачко-турског (Кандијског) рата 1645–1669, на збору у Цетињу одлучено је да Црна Гора брани своју аутономију од Турака и да потражи ослонац у Млечанима. За време следећег млетачко-турског (Морејског) рата 1684–1699. Цетиње пада у турске руке 1685. После тога, Турци су у више наврата заузимали и губили Цетиње (1692, 1712, 1714, 1756, 1785). Приликом новог покушаја да освоје Црну Гору, снаге скадарског везира Кара Махмут-паше Бушатлије су 1796. поражене близу Цетиња у бици код села Круси. Код Вука у Рјечнику: „племе нахије Катунске (у Црној гори), које се даље по народу нашему, особито у пјесмама, помијешало са водом Цетињом те се зове и Цетиња […] На Цетињу има намастир у којему је од прије сједио владика, а садашњи је владика сазидао себи двор код намастира и око њега се начинила као мала варошица”.

У песмама се помиње врло често, обично као престоница црногорског владике.

Цетињски манастири
Први манастир: После пада Жабљака Црнојевића 1478, Иван Црнојевић (1465–1490) је отишао у Италију у избеглиштво. У Ловрету се заветовао Богородици да ће саградити храм у њену част ако се икад врати у завичај. Завет је испунио када се 1481. вратио на Цетиње. Ту је 1484. подигао манастир и посветио га Рођењу Богородице. Тај је манастир дигнут у ваздух 1692. Рушевине су стајале на Ћипуру на Цетињу све до 1886, када је кнез Никола подигао нови храм на темељима старог, исте дужине и ширине какав је био и стари манастир.  Други манастир: Подигнут је 1701. за владичанства Данила Петровића. За време Турака рушен је 1714. и 1785.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #22 послато: Јун 24, 2016, 01:19:57 поподне »
                                                               ЧАЧАК

Историјски називи
Градац

Етимологија
Први пут 1405: Çaçach, Zaçach, од чачак,  чка ‘неравнине на путу од камења или отврдлог блата’ (Скок И 284б). (А.Л.)

Град у Србији. Налази се на десној обали Западне Мораве.

Историјат
Помиње се у римско доба као градско насеље. У XII в., на месту старог насеља, Немањин брат Страцимир подигао је између 1172. и 1190. манастир Градац око којег се постепено развијало ново насеље под истим именом. Падом Србије под турску власт 1459. старо становништво је истребљено, а манастир претворен у џамију. Турски географ Хаџи Калфа помиње варош Чачак на београдском путу, на обали Мораве. То име град је добио као турска паланка, мада се под њим први пут помиње 1405, у једном спису из Дубровачког архива.
За време аустријске окупације Србије 1718–1739. био је аустријско погранично утврђење. У време Кочине крајине Срби су га 1788. заузели и спалили пре доласка аустријске војске. У Првом српском устанку Лазар Мутап и Милић Дринчић заузели су Чачак 5. априла 1805. Турци су га поново освојили 1813, а у Другом српском устанку ојачали су му посаду и утврђења. Напустили су га после битке на Љубићу и отада је у српским рукама. У Кнежевини Србији води се као „варош у окружију чачанском, срезу трнавском, са 305 кућа и 948 душа. Столица епископа ужичког и Консисторије епархијалне, Началничества и Суда окружија чачанског”. Имао је једну цркву и школу од 2 класе.

Манастир Градац и Градачка архиепископија
У Жичкој повељи (попис краљевских манастира) и Светостефанској хрисовуљи из 1314-1316. Богородица Градачка помиње се као краљевски манастир. Када су краљ Милутин (1282–1321) и архиепископ Никодим (1317–1324) реорганизовали Српску архиепископију (1319–1321), црква је постала седиште нове Градачке архиепископије. Средином XV в. она се у записима јавља као митрополија. Моравски Градац се помиње као Чачак од 1405, али се митрополија и даље зове Градачка.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #23 послато: Јун 24, 2016, 01:25:24 поподне »
                                                              ЋУПРИЈА

Историјски називи
Horreum Margi, Равно, Морава Хисар, Морава

Град у Србији. Налази се на ушћу реке Раванице у Велику Мораву.

Историјат
У доба Рима, на месту данашњег града налазило се насеље Horreum Margi(„житница Мораве”), важан центар на путу Костолац (Viminacium) – Ниш (Naissus). У време Немањића и српске средњовековне државе место се звало Равно. Као Морава и Морава Хисар („град Морава”) помиње се за време Сулејмана Величанственог и касније. Од друге половине XVII в., пошто је Мехмед-паша Ћуприлић у њему подигао стални мост – ћуприју, град добија данашње име.
Код Вука у Рјечнику: „варош у Србији на десном бријегу Мораве (у Ресави)”.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #24 послато: Јун 24, 2016, 01:42:45 поподне »
                                                                           ДУБРОВНИК

Историјски називи
Rausium, Ragusium, Ragusa, Racusia, Labusedum, Dobra (Dubra) Venedik

Етимологија
Од дубрава, прасл. дọбрава ‘(храстова) шума’. (А.Л.)

Историјат
Град и лука у Хрватској  на ј/и обали Јадрана. Развио се на падинама брда Срђа, од рта Урсуле до рта Кантафига. Дели се на стари град опасан зидинама, и на предграђа Пиле, Плоче, Груж и Лапад. На месту данашњег Страдуна био је узак канал који је делио град од копна и подграђа које се врло брзо развило на простору данашњег Пријека. Канал је постепено засипан и коначно засут у XII в.
Град Рагуса (касније Дубровник) основан је у VII в., после пада Epidaura (данашњи Цавтат) који су разорили Словени. Становништво је у почетку било романско (избегли из Епидаура и њихови потомци), али је с временом словенизовано упорним и снажним деловањем словенског залеђа. У почетку (до краја XI в.) припадао је византијској теми Далмацији која се делила на западну (Задар, Крк, Осор, Раб, Трогир и Сплит) и источну (Дубровник и Котор, а до IX в. још Росе и Будва). Источна Далмација је у Византији имала повлашћен статус, а Дубровник је био њена престоница све до почетка XIII в. (до првог пада Византијског царства 1204. под налетом крсташа). Током XII в. постаје важан посредник у трговини између балканског залеђа и медитеранског басена. Иако је био под врховном византијском влашћу, имао је аутономију високог степена и управо у овом периоду стварају се темељи његове будуће аристократске републике која ће трајати све до 1808. После првог пада Византије, Дубровник доспева под млетачку власт која ће трајати 150 година (1205–1358). Врховну власт у Дубровнику имао је кнез који је био Млечанин, изабран у Млецима, и задужен првенствено да чува млетачке интересе. Све остале органе власти бирао је такав кнез, чиме је дубровачка аутономија била тешко оштећена, и што је у неколико наврата довело до спорова са Млецима (1231–1232, 1235–1236, 1251–1252). Ипак, током XIII в. град јако напредује у урбанистичком и архитектонском смислу и шири територије, полажући право на острво Ластово, а у XIV в. и на полуострво Пељешац и острво Мљет. Уз то, у XIV в. дубровачка трговина је претежно оријентисана на копно (Србија и Босна), пошто се на мору већ проширила до Сирије, Египта и северне Африке уопште па, у недостатку бродова, мора да узима флоту у најам како би покрила све дестинације. Увозни артикли у тој трговини били су: дрво, жито, руде, стока, кожа, лој, маст, восак, мед, сир, крзно; а извозни: со, вино, текстил, занатски производи (нарочито од метала), зачини. Осим овога, један од уноснијих предмета трговине било је робље. У другој половини XIV в. Дубровник се ослобађа млетачке власти и следећих 170 година (1358–1526) остаје у склопу Хрватске и Далмације (које чине део Угарске краљевине) као слободна аристократска република (званично тек од 1441, али фактички већ од средине XIV в.). Однос између угарско-хрватског краља и Дубровника био је регулисан Задарским миром из 1358. У XV в. поново се обнавља трговина са Сиријом која је била престала због крсташких ратова, а додају се и нове дестинације – Француска, Арагонија и Кастиља (две последње почетком XVI в.). У то време појављује се и Турска као велика поморска и медитеранска сила. Дубровник јој од 1458. плаћа харач као данак за мир и одржава добре трговинске везе, тако да његови бродови у то време залазе и у Црно море. Са појавом Турака још се више унапређује и трговина робљем. У доба највећег раста дубровачке моћи, на Јадрану почињу да делују и конкурентске луке од којих је највећа био Котор, а одмах за њим Нови (основан 1382, данашњи Херцег-Нови). Уз Дријева на Неретви (данашња Габела), они су можда и могли угрозити дубровачку превласт на Јадрану, али су захваљујући дипломатији и добрим односима са Турском Дубровчани успели да обезбеде себи трговинске повластице које су их од тога сачувале. После Мохачке битке (1526), Дубровник се ослобађа и угарске врховне власти. Његови бродови освајају и Атлантик, путујући све до Енглеске. На врхунцу моћи он остаје све до прве половинe XVII в. када почиње да назадује услед промене главних трговачких путева и превласти холандско-енглеске флоте на мору. Томе доприноси и појава млетачког Сплита као конкурентске луке у Јадрану, и појава Француске као ривалске силе у Медитерану. Уз то, 1667. погађа га и катастрофални земљотрес у којем је погинуло 5000 људи по једном извору, а 2500 по другом – у сваком случају, више од половине укупног становништва. Град је готово сасвим порушен, и то највише линијом Страдуна где су биле најугледније и најраскошније јавне грађевине. Од тог ударца Дубровник се више никад није опоравио. У локалној историографији то се зове „прва смрт Дубровника” (друга је била 1806. кад је град опљачкан и разорен, а 1808. укинута Република за време Наполеоновог похода). После своје „друге смрти” Дубровник више није успео да обнови трговачку и путничку флоту, а одлуком Бечког конгреса 1814–1815. потпао је под власт Аустрије.

2. Дубровник - Doborwnich, Dobrownyk – у Босни (КХ И, 12)  Тако се звао градић на врло стрмом и кршевитом изданку Хума, који се диже изнад ушћа потока Зеника у речицу Мисочу, притоку Босне (код Илијаша). Данас се виде само трагови утврђеног дворца. Неке верзије предања о постанку овог града говоре да га је основала Република св. Влаха (тј. Дубровачка република). Босански Дубровник се први пут помиње 1404. Почетком XVI в. (кад је био под Турцима), а околна жупа се такође звала Дубровник. Град је напуштен после 1655, а 1709. напуштена је и градска џамија као рушевна. Према неким изворима (Јукић, Лукаревић), Дубровчани су овде топили руду. Они су и саградили овај град уз пристанак бана Кулина.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #25 послато: Јун 24, 2016, 01:43:51 поподне »
Поштовани Воiиславе, ценим ваш труд - а ли ви га претерате (као и iа неки пут). Мислим да ниiе потробно наводити азбучним редом порекло назива баш свих насеља са териториiе Србиiе, ЦГ и шире.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #26 послато: Јун 24, 2016, 01:54:06 поподне »
У реду, СОЛ! Видео сам да је постојало интересовање па сам наставио. Извињавам се, ако сам погрешио. Битно је да су постављени подаци о највећим цернтрима, о Београду, Новом Саду, Бањалуци.... А и самом себи ћу смањити посао. Хвала на упозорењу.
Поздрав,
Војислав

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #27 послато: Јун 24, 2016, 02:18:20 поподне »
Поштовани Воiиславе, ценим ваш труд - а ли ви га претерате (као и iа неки пут). Мислим да ниiе потробно наводити азбучним редом порекло назива баш свих насеља са териториiе Србиiе, ЦГ и шире.

Исто мишљење делим као и ти Соли. Човек је безосећајан, ја разумем старост стигла пензионерски дани..млађи имају стрпљења и не замерају му. Не зна да је форум за дискусије, никако не могу да схватим која је сврха копирање разних доступних текстова са интернета, ово није блог,  довољно је линк везу или ако их има више да постави.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #28 послато: Јун 24, 2016, 02:42:34 поподне »
Баш ти хвала Аксо, на очитаној буквици. Млада узаврела крв.  Желео сам само добро. За ове прилоге о пореклу назима насеља, није било никаквог линка. Напротив, текстови су били још дужи, неприлагођени,  и мучио сам се да их скратим. Шта ћеш, ЛУДИ пензионер, који оптерећује младе. Знам чему служи форум и немој ме томе учити. Ипак ти желим да и ти дочекаш ове пензионерске дане, али мало срећније него што су моји. Бићу мало увиђавнији и културнији па ћу ти ипак упутити поздрав и желим ти свако добро.
Војислав

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #29 послато: Јун 24, 2016, 04:59:57 поподне »
Најискреније бих молио администратора да ме тотлно обрише са форума, да уклони све моје прилоге, као да никада нисам постојао. Тако ни ја нећу више имати могућности да сметам Вама, а себи ћу олакшати да се не нервирам без потребе. Ова одлука није исхитрена, него сасвим промишљена.
Желим Вам све најбоље у великом раду који сте пред себе зацртали.
Војислав