Аутор Тема: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе  (Прочитано 18339 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #20 послато: Март 14, 2018, 12:35:35 пре подне »
Лука,
да ли треба заједно да констатујемо да "дневнополитички садржај" и "скорија прошлост" није исто, и даље, да нема помена "скорије прошлости" у Правилнику? 3 поменута политичара апсолутно нису дневнополитички садржај, будући је један мртав, други у политичкој пензији а трећи живи у другој земљи, чију политику не разматрамо.

Сад сам слободан да закључим да сам о Караџићу и Кољевићу (обојица су ван дневне политике) и језичкој политици у РС у току рата несметано писао на неколико страница, разговарајући са неколико људи, управо зато што се то не коси са Правилником, и што је разматрање "скорије прошлости" дозвољено.

А резон о 'досади' и о 'много' приче о политици на теми где се разматра шта је председник владе Србије рекао за владара Црне Горе, ме наводи на закључак да, из неког разлога, ниси сагледао тежиште теме.

Ја мислим да ти на жалост, ниси схватио суштину и циљ овог форума. И што је још жалосније, ниси једини овде који ту ствар не схвата на најбољи тј. прави начин.
« Последња измена: Март 14, 2018, 12:45:38 пре подне Лука »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #21 послато: Март 14, 2018, 12:46:30 пре подне »
Овако, НиколаВук и Лука лепо рекоше шта може, а шта не на овој теми.

Да ништа не бришемо, молба и од мене, да се покушате држати историје.

Нека ово буде јавна опомена за све.



симо

  • Гост
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #22 послато: Март 14, 2018, 06:48:37 пре подне »
Иако сам први за то да се уведе ред на форуму, жао ми је што сте ред почели уводити од два човјека који заиста квалитетно пишу (Одисеј и дко) и који се заиста не могу оптужити да су било чиме допринијели опадању квалитета форума. Мислим да је проблем форума сасвим друге природе и да сте у овом случају "промашили мету".

Када се у правилнику наведе "Није дозвољено постављање тема и порука дневнополитичког садржаја" онда је ту сасвим јасно на шта се то односи и шта је дневна политика. То би било коментарисање скорашњих београдских избора, или коментарисање Путина, Трампа и сл. Прича о ратовима 90-тих није дневно политичка већ историјска тема, да не говоримо о Другом свјетском рату и послијератном периоду.

Уколико се уопште жели избјећи коментарисање националних тема, и то је у реду, али се онда у томе мора бити досљедан. Такве дискусије су се на форуму већ водиле. Није проблем садржаја дискусије, већ начин на које се оне воде. Не може се опомињати члан да не схвата суштину форума, а на самом форуму постоји десетина тема са садржајима сличним оном који му се пребацује.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #23 послато: Март 14, 2018, 08:29:12 пре подне »
Иако сам први за то да се уведе ред на форуму, жао ми је што сте ред почели уводити од два човјека који заиста квалитетно пишу (Одисеј и дко) и који се заиста не могу оптужити да су било чиме допринијели опадању квалитета форума. Мислим да је проблем форума сасвим друге природе и да сте у овом случају "промашили мету".

Када се у правилнику наведе "Није дозвољено постављање тема и порука дневнополитичког садржаја" онда је ту сасвим јасно на шта се то односи и шта је дневна политика. То би било коментарисање скорашњих београдских избора, или коментарисање Путина, Трампа и сл. Прича о ратовима 90-тих није дневно политичка већ историјска тема, да не говоримо о Другом свјетском рату и послијератном периоду.

Уколико се уопште жели избјећи коментарисање националних тема, и то је у реду, али се онда у томе мора бити досљедан. Такве дискусије су се на форуму већ водиле. Није проблем садржаја дискусије, већ начин на које се оне воде. Не може се опомињати члан да не схвата суштину форума, а на самом форуму постоји десетина тема са садржајима сличним оном који му се пребацује.

Пошто сам ја био тај који је реаговао, да прозборим коју, и одмах да напоменем, Одисејеве две поруке са ове теме нисам избрисао већ пребацио на тему "О србству Црногораца", што је он и предложио.

Ја сам поступио по пријави која је стигла уредништву од једног члана, који је пријавио поруку од дко са коментаром "Мило, Слобо, Коштуница?". За Слобу и Коштуницу се може рећи да припадају прошлости, додуше врло блиској, али Мило је и даље врло активан у политици те се самим тим његово помињање може подвести као кршење члана 4 Правилника, о забрани постављања тема дневнополитичког садржаја. Прегледао сам поруке од дко и одлучио да избришем само спорне делове, а не целокупне поруке. Слажем се да је понекад врло тешко направити јасну границу између историјског и актуелно-политичког, и да ако би се строго придржавали правила, морали би да преправимо и/или избришемо гомилу порука на десетинама тема. Моје лично мишљење је да поруке од дко нису проблематичне или "тролерске", али сам ја реаговао по пријави о кршењу Правилника; мислим да је Симо у праву што се тиче разграничавања, и да убудуће не треба реаговати на теме које су у суштини историјске, а не отворено дневно-политичке (као нпр. коментарисање београдских избора или Путина и Трампа, постављање карикатура косметских Албанаца и слично), осим ако се ствари не отму контроли па прерасту управо у дневну политику.
« Последња измена: Март 14, 2018, 08:31:13 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #24 послато: Март 14, 2018, 07:21:50 поподне »
Да наставим са наличјима...

У наличје Црне Горе спадају и похаре учињене током 1850-их година од стране црногорске војске над три брђанска племена. Њих је Пироћанац у свом извештају само узгредно поменуо, јер је он на Цетињу боравио 10-15 година касније. Ипак, један од двојице главних виновника још увек је био тамо и Пироћанац га је добро упознао и описао (велики војвода Мирко).

О похарама је писао Будо Симоновић у свом раду о животу и делу књаза Данила - „Зеко Мали“. Записе о похари Бјелопавлића оставио је и Томо Ораовац, савременик главних учесника. О похари Куча писао је и војвода Марко Миљанов Поповић. А о све три похаре Брђана рад је написао и црногорски историчар Александар Стаматовић.

Верујем да многи форумаши одлично знају ове срамне епизоде, а за оне који не знају, а занима их, изнећу основне податке и неке од најупечатљивијих појединости.

У сва три случаја основни разлог за сукоб било је одбијање Брђана да плаћају порезе (дације) Цетињу, уз образложење да их (углавном) ни Турцима нису плаћали, па ако нису плаћали крвницима и светској сили, не намеравају плаћати ни братској књажевини, барем не силом.

Први су на својој грбачи чврсту књажеву руку осетили Пипери. На челу побуне против књажевих намета био је Радован Бешов Мрчарица, познатији као - Радован Пипер, некадашњи перјаник владике Петра II, и с њим још неки племенски главари. Новембра 1852. године, књаз лично и с њим неизоставни брат му Мирко, на челу одреда од око 1000 војника, дошли су у Пипере. Увидевши бесмисленост отпора толико бројној војсци, већина пиперских главара је дошла књазу да му се покори. Пре тога, књаз је поручио да нуди амнестију свим побуњеницима који му се покоре. Радован Пипер и још неколицина главара не дођоше, не верујући Данилу на реч, већ пребегну у турски Спуж. Њихов опрез се показао као оправдан, јер је и поред дате речи, Данило наредио да се 14-орица вођа побуне који су му се предали, на лицу места „мушкетају“ (стрељају). Куће побуњеника који су пребегли у Спуж су спаљене, а неколико породица (већином Мрчарица) је прогнано из Црне Горе (тад су се населили у Подгорици). Порез је насилно прикупљен од народа.

Због брзог одустанка Пипера од побуне, ова похара је прошла „благо“ у односу на оне које су задесиле Бјелопавлиће и нарочито Куче у наредним годинама.

Похару Пипера пред светом Данило је правдао тиме што су побуњеници, наводно, били у договору са скадарским пашом и да је циљ био одвајање Пипера од Црне Горе.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #25 послато: Март 14, 2018, 09:11:11 поподне »
Јуна 1854. године, књаз Данило и његова свита (углавном наоружани перјаници) били су гости Острошког манастира, на прослави манастирске славе - Свете Тројице. Након што су се мало више разуздали, перјаници су на силу одвели неколико девојака и младих жена у манастирски конак и тамо их обешчастили. У томе је, према наводима извора, учествовао и сам књаз, који је том приликом напаствовао Даницу, жену попа Пунише Павићевића, а сестру Тодора Кадића, младу жену ванредне лепоте. Кадић је дочекао свој тренутак да освети сестру, шест година касније...
Женскиње је пре тога по књажевом налогу, играло коло с перјаницима, а у част госта, француског дипломате Екара.

Ораовац је записао да је вест о срамном догађају попу Ристу Бошковићу, војводи бјелопавлићком, пренела његова жена Јана, рођена сестра Данилова и Миркова. Бошковић је био вођа групе од око 500 наоружаних Бјелопавлића који су кренули пут Острога да се обрачунају с напасницима. Од књаза су најпре затражили објашњење, као и да се утврди ко су перјаници који су обешчастили њихове жене и девојке, те да исти на лицу места буду обешени. Књаз ово није схватао озбиљно, све док није почела пуцњава. Тада су се он и његови људи дали у бежанију и једва живе главе изнели са Острошке греде. Вероватно и не би у томе успели, да се у Пјешивцима није налазио војвода Мирко са одредом војске, који се ту улогорио за случај потребе помоћи брату. У бежанији је Данило чак оставио свој пртљаг у манастиру, који су му запленили Бјелопавлићи.

Попу Ристу ово његов шурак, Данило, неће опростити. Чим су стигли на Цетиње, Данило је издао наређење војводи Мирку да прикупи војску и крене пут Бјелопавлића, да казни пре свих - попа Риста и остале из братства Бошковића, чије главе хоће да му се донесу на Цетиње. Непријатељство између књаза и Бјелопавлића погоршало је и претеће писмо које је Данило послао бјелопавлићким главарима након овог срамног догађаја.

Под командом војвода Мирка и Крца Петровића, око 6000 војника кренуло је на Бјелопавлиће, право на Орју Луку где је живело братство Бошковића. Сазнавши за покрет црногорске војске, Бјелопавлићи су провалили у острошку барутану и добро се наоружали, спремни да бране част и слободу. Кад су се улогорили код Орје Луке, војвода Мирко и сердар Јоле Пилетић су отишли до положаја Бошковића и успели их убедити да одустану од окршаја, јер Данило намерава све их побити. Мирку је било жао да уништи живот својој сестри Јани, а сердар Јоле и поп Ристо Бошковић били су побратими. Тада су све мушке главе Бошковића и још неки којима је књаз претио, одступили ка Спужу, а затим су прешли у Подгорицу, па у Скадар.

Бесан што су му измакли, кад је дошао на Орју Луку, Данило се окомио на синове попа Риста, своје сестриће - дечаке од две и четири године, у намери да их побије, да се затре Ристова кућа. У томе га је некако успео спречити сердар Јоле, ризикујући притом да га књаз убије. Остали окупљени војводе некако су успели смирити књаза... Након тога, Данило је лично угасио огњиште у кући попа Риста (на шта му је сестра рекла: „угасило се теби и огњиште и улиште!“) и кућу запалио. Тог дана запаљене су и све остале куће Бошковића. Потресне су речи које је тада, наводно, књазу упутила Марица, мајка попа Риста: „што уради, господаре, од великог и чувеног дома попа Лазара и војводе Риста, разгубаће те љеб који си са браћом и рођацима појео у овом дому...“

Ни клетве сестрине ни старе Марице нису спречиле Данила да те ноћи злочиначки поход на Бјелопавлиће заврши најстрашнијим чином, када је наредио да се отрују (хљебом натопљеним отровом) Ристови нејаки синови Лазар и Машан, намеран да затре кућу попа Риста Бошковића. Ово је записао Томо Ораовац према казивању сердара Јола Пилетића.

Напомињем да ове редове пишем према изворима које сам навео. Данас им се оспорава веродостојност. За похару Бјелопавлића заиста нема валидних извора осим казивања оновременика, која су забележена од стране неколико аутора. Зато их можда треба узети са резервом. Оно што јесу чињенице, то је сукоб Бјелопавлића и Данилових перјаника у Острошком манастиру, а касније и напад црногорске војске на Орју Луку, разура Бошковића и смрт синова попа Риста (па, да будем „политички коректан“, па да кажем да нема доказа како и по чијем налогу или од чије руке су страдали). Највероватнија потврда књажевог насртаја на сестру Тодора Кадића (односно жену попа Пунише Павићевића) је управо атентат који је касније Тодор Кадић извршио на књаза. Наравно, верујем да ће се наћи и они који ће овај атентат објаснити могућношћу да је Кадић био потплаћем од скадарских Турака да ликвидира црногорског књаза. Коначно, бекство попа Риста и осталих Бошковића и њихов боравак у Скадру свакако потврђују овај сукоб. Поп Ристо је скадарским Турцима био веома значајан, како би свету показали наличје власти књаза Данила. И, иако су га више пута наговарали да буде вођа напада на Данилову Црну Гору, поп Ристо то никада није прихватио. Касније је рехабилитован и вратио се у Црну Гору. За одважно држање током избеглиштва у Скадру, турски цар га је одликовао орденом „звезде са полумесецом првог реда“. За иронију, турски дипломата је ово одликовање званично предао црногорском двору, те га је лично књаз Данило доделио попу Ристу.
« Последња измена: Март 14, 2018, 09:30:41 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #26 послато: Март 14, 2018, 09:12:18 поподне »
Но, не би било праведно не навести и другачија мишљења о овим догађајима.

Тако, млади црногорски историчар Бобан Батрићевић оспорава ове наводе изнете о похари Бјелопавлића и као узрок побуне наводи незадовољство бјелопавлићких главара положајем у Црној Гори и њихово шуровање са скадарским пашом. Оспорава силовање бјелопавлићких жена и друге појединости ове похаре, а позива се на одсуство било каквих информација о овоме од стране Ијасена Екара (Hyacinthe Hecquard), француског конзула у Скадру, који је био очевидац догађаја...

http://www.vijesti.me/caffe/neznanje-glupost-i-falsifikati-10-najvecih-zabluda-iz-crnogorske-istorije-193421

За Екара ваља рећи да се основано може закључити да му је био задатак да Данила приказује у што бољем светлу, а због књажеве франкофилске политике, па вероватно и да зажмури на неке ствари и не прикаже их у својим извештајима или их прикаже под другачијим светлом. Јер, каква је то држава Француска кад подржава диктатора који пали, убија и силује...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #27 послато: Март 14, 2018, 09:41:00 поподне »
Ово је немогуће читати без oсећаја гнева...Не могу да верујем да се тако понашао владар хришћанске земље према својим сународницима... ово се не разликује од дахија
« Последња измена: Март 14, 2018, 09:47:07 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #28 послато: Март 14, 2018, 10:04:26 поподне »
Такви су били Данило и Мирко.
Следе још теже ствари...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #29 послато: Март 14, 2018, 10:29:28 поподне »
Ово је немогуће читати без oсећаја гнева...Не могу да верујем да се тако понашао владар хришћанске земље према својим сународницима... ово се не разликује од дахија

Mirku je skoro podignut spomenik u Podgorici sto izgleda kao provokacija Kucima, Piperima i Bjelopavlicima.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #30 послато: Март 14, 2018, 10:44:15 поподне »
Такви су били Данило и Мирко.
Следе још теже ствари...
Ово је ипак незабележено у новијој историји ...Било је побуна и код нас, и гушења , али да неко крене да биолошки уништи племе коме припадају противници, из ког год разлога (а овде је тек бруталан разлог зашто се замерио тим људима), то је незабележено...Историјски гледано, није било задовољења за жртве тих, може слободно да се каже, локалних геноцида...То су ипак поремећене личности, неки психолог који би имао податке о њиховом одрастању можда би могао да направи дијагнозу, зашто су се претворили у то што јесу, добивши неограничену власт и могућност да то раде... А данашња им власт диже споменик злочинцу.
« Последња измена: Март 14, 2018, 10:48:03 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #31 послато: Март 15, 2018, 08:40:29 пре подне »
У неколико реченица постављених као сиже књиге Александра Стаматовића, сажета је суштина насиља које је спроводио Данило према Брђанима. И не само према њима.

"Оно што даје тежину свим похарама, је то да су оне учињене према припадницима истог народа, и исте вјере, и да су врло често прелазиле у обични злочин, који није био потребан.

Тешко је наћи границу оправданости, или неоправданости три похаре које су се десиле у вријеме књаза Данила. Прве двије похаре, на Пипере и Бјелопавлиће, прошле су више као казна за непослух уже групе људи, но посљедња, похара Куча, имала је карактер геноцида према читавом једном племену.

Убијало се и палило без реда и смисла. Тиме је требало угушити и саму помисао према отпору, не само у тим племенима него и другим било гдје."

http://www.srpskenovinecg.com/knjizevna-zadruga/53-knjige/71-tri-pohare-knjaza-danila
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #32 послато: Март 15, 2018, 09:09:20 пре подне »
Што се споменика тиче, сећам се да је прошле године било у Подгорици великих расправа на ту тему, али нисам испратио шта се до краја догодило, је ли споменик подигнут или није.

Иначе, споменик војводи Мирку је постојао и раније, подигнут 1886. године од стране књаза Николе, који је и тај део Подгорице оцу у част назвао - Миркова варош, као што је и варош засновану у долини Зете назвао по стрицу - Даниловград. Споменик Мирку је срушен 1919. године, када је постало јасно да се династија Петровић неће вратити у ЦГ. Неки кругови у ЦГ данас тврде да су споменик срушили "окупатори", односно србска војска, док други говоре да су то учинили Кучи сматрајући Мирка недостојним споменика и то нарочито у Подгорици, Кучима такорећи испред куће...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #33 послато: Март 15, 2018, 09:26:10 пре подне »
Да, споменик је подигнут прошлог лета.
Изгледа као и онај стари, у облику обелиска.
На постаменту стоји исписано:

“Великом војводи Мирку Петровићу, 1820-1867. и црногорским јунацима учесницима ослободилачких ратова 1853, 1862, 1876-1878”.

Лично, нисам против споменика важним личностима из прошлости неког народа.
Данило и Мирко јесу починили злочине о којима овде пишемо, али је тај исти Данило ипак био књаз који је створио темеље модерне црногорске државе, а Мирко главни командант који је предводио црногорску војску у неким значајним бојевима (Острошки кланац, Граховац) који су били од огромног значаја за очување слободе Црне Горе.

Можда не би требало да им се подижу споменици у Подгорици, али зашто да не нпр. на Цетињу или Његушима...

Треба да се подсетимо да нпр. један Јосип Броз још увек има споменике у неким местима Србије (а о називима улица да не говоримо), као и злочина које су починили Карађорђе или Милош Обреновић (политичка или убиства на мах), па нико не доводи у питање оправданост подизања споменика истима због њихових војних и државничких заслуга...

Књаз Данило има и улицу усред Београда...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Горштак

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 42
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #34 послато: Март 15, 2018, 09:48:47 пре подне »
Не видим поенту постављања цитата очигледно пристрасног Пироћанца. Што рече Шкрњо на претходној страници постоје друга свједочанства која се косе са Пироћанчевим мишљењем. Очигледна је његова намјера дискредитације Петровића због ривалства династија, као и оних Црногораца који су им били најоданији. Никола није био светац али сигурно није ни ово што му је пришивао Пироћанац.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #35 послато: Март 15, 2018, 10:50:49 пре подне »
Мораш имати у виду да је Пироћанац био дипломата, од кога је Гарашанин тражио извештај.
У таквим релацијама, не пишу се ни хвалоспеви нити измишљотине како би се неко изблатио, већ веродостојан приказ за потребе сопствене владе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #36 послато: Март 15, 2018, 10:51:49 пре подне »
постоје друга свједочанства која се косе са Пироћанчевим мишљењем.

Па, хајде, дајте их.
Ја увек волим да видим обе стране медаље.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #37 послато: Март 16, 2018, 11:39:22 пре подне »
Најозбиљнија, али међу историчарима и најоспораванија похара била је она уперена против Куча. О овом догађају писали су Марко Миљанов Поповић, Томо Ораовац, Јован Ердељановић, Будо Симоновић, Александар Стаматовић, Живко Андријашевић, Божидар Милић, Мирослав Ћосовић и други.

Сасвим је основан навод из фељтона „Вести“ да је војвода Мирко похаром Куча „исписао једну од најсрамотнијих страница у црногорској историји, починио један од најбездушнијих злочина на којем би му и Турци позавидели“.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/667296/Vitez-i-junak-ili-ubica-dece-10-Prvi-pohod-na-Kuce

Радило се заправо о две војне акције, изведене 1855. и 1856. године.

Похарама је претходио раздор у самим Кучима, где је део главара био за останак у турској граници и заштиту скадарског паше, а део за улазак у Данилову Црну Гору. Још у време владике Петра II постојале су ове две струје и велики подељеност у Кучима између њихових присталица. Дешавало се да дође до оружаних обрачуна између њих. Тако је у сукобу око овог питања 1846. године између Чејовића и Ивановића погинуло 8, а рањено 15 људи. У једном су кучки главари били сложни, а то је да порезе неће плаћати никоме. Догађајима су претходиле две сушне године, тако да је у Кучима завладала таква глад и беда, да су морали упадати и пљачкати не само у турску територију, већ и од околних брђанских племена. У таквим условима, није било могуће очекивати да ће још плаћати и порез. Но, књаз за ове околности није имао ни мало разумевања.

Јуна 1855. године, послат је одред од око 3000 војника да на силу наплати порез од Куча, као и да онај непослушан део главара казни због преговора са скадарским пашом. Извори не дају тачан податак шта се том приликом догодило. Познато је једино да су тада интервенисале светске силе и да су се Црногорци зауставили на Морачи и одустали од похаре. Божидар Милић у студији о Кучима наводи да су црногорски војници том приликом посекли 80 мушких кучких глава. Извесније је да тада није било крвопролића, јер да јесте, сасвим сигурно Кучи би били спремнији и не би доживели оно што се догодило годину дана касније.

Јула 1856. године, нова казнена експедиција креће на Куче. Различити извори наводе различит број војске - од 3500 до чак 10.000 војника. С обзиром да је овај пут војвода Мирко мобилисао не само Црногорце, него и Брђане и Дробњаке, веома је могуће да се радило о бројном одреду. Осим главокомандујућег, својим одредима су командовали и војвода Иван Ускоковић (љешанска војска), војвода Новица Церовић, командир морачки Милисав Мишнић, капетан ровачки Павић Ђиканов (горња војска), сердар Јоле Пилетић, војвода Петар Вукотић, поп Мићо Лубарда (катунска војска). Осим љешанског, сви побројани одреди су се чували злочинстава и сами били запрепашћени оним што ће се догодити. У злоделима је предњачила војска којом је командовао лично војвода Мирко, а нарочито црмнички и вражегрмачки одред, као и неки појединци из других племена.

Кучима су дошли у помоћ и њихови племеници муслимани из турске територије. Међутим, правог окршаја војски такорећи и није било, јер до оног дела Куча који је био спреман на одбрану, црногорска војска није ни дошла, део Куча је пребегао према Подгорици (рачунајући да војска неће дирати нејач), док је Мирко део кучких главара обмануо позвавши их на разговор уз обећање да ће, осим 12-орице најтврђих, остали кучки главари бити амнестирани. Међутим, већина њих је побијена код Медуна. Тако је највећи део кучких села остао скоро без одбране. Тада су се црногорски одреди упутили у више праваца и прокрстарили кучким селима. Највише су страдала села којима су прошли одреди војводе Мирка и Ивана Ускоковића - Раћеси, Момче, Косор и Убли.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #38 послато: Март 16, 2018, 11:52:12 пре подне »
По наређењу војводе Мирка, главе свих убијених су одсечене и донете пред медунску цркву, како би их могао пребројати.

Број побијених Куча тог дана је најспорнија тачка ове похаре.

У брзојаву који је током тог дана послао књазу, војвода Мирко каже у стиху:

„Поздрављам те, драги господару;
Богу фала и Петру светоме,
кренух јутрос у зору бијелу
и разредих твоје соколове;
што смо кћели, то смо учињели
и 50 главах окинули,
а другије није погинуло,
до два друга те доста рђава.
До 7 ура све фатам...“




Сами Кучи су након похаре о злочину обавестили скадарског пашу и навели да је побијено "131 глава, међу којима три жене, 10 ђеце у колијевци и пет ђевојака".

Много година након догађаја, Марко Миљанов је написао „Похару Куча“ у којој наводи знатно веће бројке: укупно 243 побијених, од којих свега 17 војноспособних мушкараца, а остали деца, жене и старци.

По свој прилици, као најверодостојнији би требало узети попис страдалих који су сами Кучи доставили у Скадар и то непосредно после похаре. Марко Миљанов је, ипак, писао свој спис 40 година касније, и то у тренуцима кад је био у завади с књазом Николом. Сам Марко није био у Кучима приликом похаре, јер је био на Цетињу као књажев перјаник.
Број погинулих свакако не може умањити тежину овог злочина, нарочито чињеницу да су неки зликовци (треба подвући да се ради о неколико појединаца) убијали децу, чак и ону у колевци. Тим зликовцима су остала упамћена имена, али није ред да их овде наводим, има тога доста у изворима.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пироћанац: лице и наличје Црне Горе
« Одговор #39 послато: Март 16, 2018, 12:01:38 поподне »
Остали су упамћени и упечатљиви детаљи о реакцији самих црногорских војника, оне већине ове војске која практично и није дејствовала, кад су наишли на страшне призоре по похараним селима.

Војници „горње војске“ (Катуњани, Пипери, Бјелопавлићи, Ровчани, Морачани, Дробњаци) су затварали очи, плакали, тукли се у груди од туге и срамоте. Најтеже је било ровачком капетану Павићу Ђиканову који је рекао: „све ће нас Бог кастигат, те овако чинимо, па и од Турака ово да чинимо, а не од самије себе!“ Своје војнике је истеривао из цркве на Ублима у коју су ушли да се помоле Богу, јер самим тим што су уопште део војске која је учинила такав покољ „нијесу достојни у цркву ни ући“. Чевљанин Јоко Савићев, кад је видео шта је направила војска Ивана Ускоковића, рекао му је: „шта учиње, војводо, од браће и своје дружине! Да Бог да ми не испала душа из тијела, док теби не видио срамотну погибију!“ Остало је запамћено да су и старешине главне војске под командом војводе Мирка колико су могли бранили Куче од оне дружине безбожних кољача. По чојству су остали упамћени сердар Јоле Пилетић, војвода Петар Вукотић, поп Мићо Лубарда.

Осим што су убијали, неки одреди црногорске војске су опљачкали села кроз која су прошли, па чак и цркве - медунску и косорску. Нарочито су се окомили на Косор, где је не само опљачкана него и запаљена црква, и разрушено гробље испред ње. Овом приликом, из медунске цркве узете су мошти Светог Арсенија Сремца и однете у Ждребаоник.
"Наша мука ваља за причешћа"