Аутор Тема: Ристићи, слава Свети Симеон Богопримац  (Прочитано 1246 пута)

Ван мреже Зарац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Ристићи, слава Свети Симеон Богопримац
« послато: Мај 18, 2018, 07:49:56 поподне »
Поздрав свима,

ја сам из фамилије Ристић, поријеклом смо из села Ражљево засеок Посавци, општина Брчко. Крсна слава је Свети Симеон Богопримац. Почео сам са истраживањем о својој породици, тачније записивао сам казивања мог дједа Зарије Ристића желећи да направим породино стабло. Такође казивања дједа Зарије записао је и Петар Васић новинар и публициста:

Петар Васић, Монографија села Пиперци, „Прохујало кроз село Пиперце“ (стр.33)

„Око 1870. доселили су се из Брвника код Шамца Симо и Трифко Томић, синови Томини и рођак им Јово Петровић син Петров. Томићи живе у Ражљеву, засеок Посавци. Славе Св. великомученика Георгија. Прије Томића у Ражљевачке Посавце из Брвника је доселила баба Сара и донијела Зарију тек рођено дијете свога брата коме је мајка умрла. Од њега су сви Ристићи – Зарчевићи. Славе Светог Симеуна, 16. фебруар.“


Петар Васић, О Посавцима у подмајевици, „Баштинар“ Брчко, број 11-12, 2008. (стр.81-83) /www. bastinar.org

„У подмајевичким селима Ражљево и Забрђе постоје засеоци Посавци. Јесу ли то називи по до- сељеницима из Посавине и, ако јесу, зна ли се ближе одакле су дошли?
„Ја знам нешто о досељавању мојих Ристића у Ражљево, који су поријеклом из Посавине,“ – каже Зарија Ристић. „Данашњи Ристићи или Зарчевићи, како нас у селу зову, доселили су из Црквине код Шамца. У ствари, прабаба Сара је дошла из Црквине са своја два сина, из засеока Брвник или Брдник. Нико не зна како су се њени синови звали, а обадва су умрли као млади момци, један у 19. други у 21. години. Баби је ту ондашња власт (вјероватно су још овим крајем владали Мађари), дозволила да себи заузме земљу. Она је омеђила 500 дулума земље. Ђед Триво Томић, који је живио 102 године, причао ми је да је, када се он доселио, баба врла шеницу и налазила по 40 товара, један товар је имо 120 кила. Шеницу је гртала лопатама и развијала на вјетру и у вијари. А тамо у Посавини у њеног брата умре жена на порођају и остане мушко дијете Зарија. Баба је сачекала седам дана од снајине смрти и дијете донесе у повитку себи у Посавце. Одхранила га и то је мој ђед Зарија (Зарац). Заријини синови су били Иван и мој отац Ристо и једна шћер Петра. Та моја тетка Петра је прво била удата у Николиће у Ражљеву ђе је родила Неђу, Анђу и Јелку, а послије смрти мужа уда се у Мртвицу за Гавру Тешића и роди Тому (1913) и Радојку (1920). Радојка се удала у Пукиш за Живана Гигића и има три сина. Мој отац Ристо имао је нас двојицу, Зарију и Николу (Рика), и Цвијету која је удата у Тутњевац за Гавру Милошевића. Иван је имао три сина: Живана, Васу и Спасоја, и пет шћери: Петру (удата у Васиће у Пиперцима), Ружу (удата у Зариће у Доњој Буковици), Сару (удата у Видовиће у Глави- чорку), Гоју (удата у Томиће у Посавцима) и Јелу (удата у Сариће у Ражљеву). Баба Сара је из Посавине на земљу коју је заузела довела и своје рођаке Раду и Ђорђа Гаврића. Један од њих није имао дјеце. Од другог је син Крста који је имао синове Цвијана, Симу и Неђу и шћер Росу која се удала у Паниће у Крбетима. (славе исту славу као и Ристићи, Св. Симеуна – Симуњдан.) Баба је заузела много земље па је дијелила и рођацима, а имала је и велике приходе. У неко вријеме су је почели поткрадати неки Ражљевчани. Крали су од ње и пшеницу из амбара. Баба то пријави ондашњој власти и дођу шуцкори те пронађу лопове. Открили су их тако што су понијели бабине пшенице па је упоредили са њиховом за коју су рекли да су је купили, јер нису имали своје усјеве. Било је тако све до турског вакта и доласка бега. С бегом се олако лопови спријатељише и постадоше његови сарадници. Бег од бабе одузме велики дио посједа, прво цијелу западну страну од данашњих Томића до Лукавца, а касније још и више. У оно вријеме се знало ко су сарадници бега а ко сарађује са хајдуцима. Али то је посебна прича која посјећа на нека слична каснија па и данашња времена.“

Након свих прикупљених података о данашњим Ристићима у Брчком кренуо сам да истражујем села око Шамца по казивању дједа Зарије. Када сам сазнао за шематизам Митрополије дабро-босанске за годину 1882. прочитао сам га пажљиво и дошао сам до података о Ристићима који славе Светог Симеона Богопримца, а насељени су у Бољанићу 1, Бољанићу 2, Ступари и Возућа који су били протопрезвитерат Маглајски, а сва села припадају Озрену. Такође Ристиће са овом славом нађох и у Дугом Пољу код Дервенте као и у селу Рогоушац код Бугојна. На жалост на простору данашње Епархије Зворничко-Тузланске у којој се налази и Брчко  у коме живим као и околина Шамца одакле су моји по казивањима доселили, није рађен било какав попис или га нисам успио наћи тако да сам морао да наставим даље истраживати. Сазнао сам да постоји књига „Родови и крсне славе Баткуше, Брвника и Обудовца“ од историографа и публицисте господина Илије Павловића. Након неког времена преко пријатељице сам успио ступити у контакта са господином Павловићем. Он ми је послао књигу уз поруку да не треба да останем на изради породичног стабла,  јер је то као кап у мору него да морам наставити са истраживањем даље и да могу да му се обратим за евентуалну помоћ. Књигу сам прочитао у једном даху, али не нађох ништа о мојим Ристићима. Све то ме мало поколебало и налазим се у ситуацији да не знам шта и како даље. Обраћам вам се са надом да ћете ми успјети помоћи и дати даље смјернице.

Поздрав