У посљедњих пар година се налази на све више археолошких трагова присуства Бастарна у дубини територије словенске етногенезе. Негдје на форуму је раније спомињан налаз из долине ријеке Сејма у сјевероисточној Украјини. Прије годину двије слична некропола са германским елементима датирана око краја старе и почетка нове ере, нађена је у околини Курска у западној Русији. у оба случаја радило се о гробљу са кремираним остацима, али је метална опрема остала сачувана.
https://nauka.tass.ru/nauka/6224332И вођа експедиције Олег Радјуш је причао о томе у скорашњем интервјуу.
https://www.youtube.com/v/nYAK36rW3NMПодсјећам да су ови налази скоро идентични са претходним налазима из мјеста Мутин у СИ Украјини.
Скоро да би се могло рећи да постоји неки специјални бастарнски? дизајн штита.
Ови налази из Мутина су обрађени у оквиру рада Терпиловског "
Трупосожжение знатного воина рубежа эр на Сейме"
Може да се нађе на руском у зборнику
https://www.archaeolog.ru/media/series/GeSa/GeSa_II.pdfУ закључку тог рада Терпиловски пише:
"Бронзовая ситула, использованная в качестве урны, и полный комплект воинского снаряжения, включавший меч, копье, нож, щит и шпоры, найденные в рассматриваемом погребении, указывают на весьма высокий статус погребенного в социальной структуре местных племен. Очевидно, погребение этого могущественного вождя было совершено, повторимся, около рубежа н. э. Его этническая принадлежность с учетом деталей погребального обряда и характера сопровождающего инвентаря (в первую очередь оружия), скорее всего, может быть определена как германская.
Таким образом, в пограничье лесной и лесостепной зон Днепровского Левобережья в предримское время можно отметить ряд этнокультурных импульсов, связанных с западным кругом
древностей. Их свидетельством являются находки коронообразных гривен в среднем течении Десны (Schcukin et al., 1992), один из компонентов культурной группы типа Харьевка, а также связанные с ним кремации из Пересыпок и Мутина в среднем течении Сейма (рис. 6). Каждое из этих явлений имеет отчетливые параллели среди памятников ясторфской и пшеворской культур."
Превод:
"Бронзана ситула, искориштена као урна, и пуни комплет војне опреме, укључујући мач, копље, нож, штит и мамузе, пронађен у разматраној некрополи, указују на веома високи статус сахрањеног у социјалној структури локалних племена. Очигледно, да је сахрањивање овог моћног вође, да поновимо, било обављено около почетка наше ере.
Његова етничка припадност ако узмемо у обзир детаље обреда сахрањивања и карактера пратећег материјала (у првом реду оружја), вјероватно се може одредити као германска.На тај начин , у пограничној шумској и шумско-степској зони дњепровске лијеве обале, у предримско вријеме, можемо примјетити низ етнокултурних импулса, повезаних са западним кругом старина.О њима сведоче налази гривни у облику круне у средњем току Десне (Schcukin et al., 1992), један од компонената компонената културне групе Харевка, као и кремације повезане са њом из Пересипак и Мутина у средњем току Сејма (рис. 6).
Свака од тих појава има изразите везе међу споменицима јасторфске и пшеворске културе."
Из горе представљених налазе сасвим је јасно да је одређени германски елемент (војни) присутан у оквиру протословенске Зарубињецке културе и да су то по свему судећи Бастарни које и писани извори помињу на том подручју и који се археолошки у потпуности уклапају у ове налазе. Да ли су они својом војном организацијом заправо објединили разна протословенска племена у одређену цјелину? Међутим, не треба мислити да су они били само војни слој, и сам Радјуш у горе постављеном интервјууу напомиње да је поред ових војних одреда са германским латенизованим траговима било и обичног становништва са истим археолошким траговима.
Иначе ови посљедњи налази из 2019. године су нађени сасвим случајно, на локацији гдје се у Другом свјетском рату одиграла Курска битка.