О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику

[Јовица Кртинић]

У Дигиталну библиотеку портала Порекло постављена је студија академика Петра Скока у којој се он, између осталог, бавио и словом јат.
Студију можете пронаћи посредством следеће везе:
http://www.poreklo.rs/2016/02/28/novo-u-digitalnoj-biblioteci-petar-skok-leksikologijske-studije/

Посебно скрећем пажњу на део студије у којем се Скок бавио етимологијом речи порекло у односу на подријетло и подријекло:

"Кад би одлучивала само етимологија, а не престиж Вукова и Даничићева језика, исправан би облик био само порекло, који је најстарији и који задржи исправну консонантску групу кл насталу по правилу на основу творбе ријечи, јер је ријеч образована помоћу суфикса -ло од основе рек-".

[Jacim]

Ја се скоро у потпуности слажем са Невским. То је веома важно и то је озбиљан дефект у српском језику и српској култури, који је имао озбиљне политичке посљедице. Просто је невјероватно да један Ужичанин и ја пишемо толико различито.
Сам српски правопис је конструисан да подстиче подјеле и охрабрује неписменост.
Не бих толико осуђивао Вука. Он је имао много ограничења, између осталог личних (који се тичу његовог образовања и културе), до политичких (Беч) и логистичких (неразвијена Србија у којој је чак и владар неписмен).

Ја мислим да је проблем толико озбиљан да би стварно требало радити велику реформу правописа. С друге стране, тренутна правописна ситуација се сасвим уклапа у један политички пројекат, по коме су Срби само и искључиво екавци (т.ј. ијекавци нису, или ускоро неће бити Срби).

[Јовица Кртинић]

Занимњив текст о слову јат (ѣ) у дневном листу Политика:


http://www.politika.rs/scc/clanak/365216/Jedan-glas-jedno-slovo-jat-osta-u-istoriji

[Небо_Сав]

Занимљив предлог нађох на мрежи у вези измена правописа:
 
https://forum.krstarica.com/entry.php/22107-Kako-se-čita-Mrkaljev-jat

Као и занимљиву расправу о лику и делу Вука Караџића:
https://forum.krstarica.com/entry.php/43153-Javna-tajna-Vukove-reforme-(1995-2011)

О старом српском писаном наслеђу:
https://forum.krstarica.com/entry.php/42994-Staro-srpsko-pisano-nasleđe

Цитат:

"Kako se čita Mrkaljev jat?

Jatovica bi bila najoportunije zvanično srpsko pismo (ćirilično i latinično).

Grafem jat (ě) čita se na slědeći način:
1) Ijekavci koji ne sprovode najnovije jotovanje ovako čitaju jat (ě):
- ako je dugi akcenat čitaju ga kao ije (rěka = rijeka), a ako je kratki akcenat onda je (větar=vjetar) ili e (ako je jat iza r (naprěd, trěbati));

- isprěd o i j čitaju i (želěo=želio, sějati=sijati).
2) Ijekavci koji sprovode najnovije jotovanje (Hercegovci, Crnogorci, Krajišnici), pored gorě navedenog:
- mogu da jotuju: děca = đeca; těrati = ćerati, sědi = śedi, zěnica = źenica itd.

- i da palatalizuju: htěti = šćeti, poslědnji = pošljednji itd.

3) Ikavci jat (ě) čitaju uvěk kao i, a

4) ekavci uvěk kao e.

I imamo jedinstvenu (orto)grafiju srpskog jezika.


********************************************

Јатовица би била најопортуније званично српско писмо (ћирилично и латинично).


Графем јат (ĕ) чита се на слĕдећи начин:

1) Ијекавци који не спроводе најновије јотовање овако читају јат (ĕ):

- ако је дуги акценат читају га као ије (рĕка = ријека), а ако је кратки акценат онда је (вĕтар=вјетар) или е (ако је јат иза р (напрĕд, трĕбати));

- испрĕд о и ј читају и (желĕо=желио; сĕјати=сијати).
2) Ијекавци који спроводе најновије јотовање (Херцеговци, Црногорци, Крајишници), поред горĕ наведеног:

- могу да јотују: дĕца = ђеца; тĕрати = ћерати, сĕди = щеди, зĕница = җеница итд.

- и да палатализују: хтĕти = шћети, послĕдњи = пошљедњи итд.
3) Икавци јат (ĕ) читају увĕк као и, а

4) екавци увĕк као е.

И имамо јединствену (орто)графију српског језика.  "

"..Izgleda tako, ali postoji problem sa čitljivošću kod široke publike. Moj prědlog ćiriličnog jata (Ĕĕ) ne izvodim iz latiničnog jata (ěĚ) već iz ruske jote, koja prědstavlja palatalno Ии (йЙ) i ima istu kukicu kao ruska jota - Ĕĕ : Йй. Budući da je po mojoj tezi jat palatalno e, grafička analogija je potpuna, a polukružna kukica kod grafema upućuje čitaoca da je fonem izgovorno srodan sa jotom:

Ĕĕ : Йй,
Ěě : J j.

Dok pišem ćirilicom, pisao bih rusku jotu uměsto latinične, čime bi se postiglo gotovo savršeno rěšenje, ali nemam hrabrosti da uvodim dva grafema (odjednom) od kojih onda jedan ima problem sa čitljivošću. "

А ево и текста писаног   у складу са предложеном ортографијом.

https://forum.krstarica.com/entry.php/43153-Javna-tajna-Vukove-reforme-(1995-2011)

[Никола Јанковић]

Невски, колико си сигуран да јекавци кажу потријеба? Звучи ми чудно: јат је овдѣ под кратким акцентом и у том случају се (осим код појединих другостепених дужења) пише кратак облик је/'е, дакле, потрјеба, а ту се пренагомилани сугласници губе, па се каже и пише потреба.

[Христифор]

 Потријеба се постоји у ијекавском изговору, то  је свакоме јасно ко познаје српски језик.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Помоз Бог, Србљи драги.
 
У вєзи с овим прєдмєтом поновна увођєња прогоњєнє ћириличкє буквє Іат ѣ у србску азбуку, жєлим с вами подѣлити ıєдно прилично саврємєно (2022), занимљиво зриво,— ıєдну сıаıну бєсѣду србскога мислиоца и православнога мудрословца, то ıєст философа, Владимира Мєдєницє. О њєговоı општоı вѣродостоıности из научнога глєдишта ıа нє умѣм судути, ıєр ми до сада нити србски научни призор дружтвєних и духовних знаности, нити писана дѣла господина Мєдєницє нѣсу посєбно позната и присна. Но, поњє из сєго краткога наступа нє могу му ништа чињєнично погрєшно или противрѣчно замѣрити. Штовишє, он избѣгава всьакє политичкє краıности и кад год ıє могућє потпуно заобилази политичка тумачєња повѣстних дєшавањ. Одговоривши на упит из слушатєљства он вѣшто разматрашє, измєђу осталога, слѣдєћа прошла и нинѣшна развоıа и збивања тичући сє србскога ıєзика:

• суштинско значєњє поıєдиних букв ћирилицє
• поновно примањє понѣких изворних (нєлатинских), значаıних и користних, прєдходно прогоњєних, ћириличких букв у србску азбуку
• поıава, да Срби прєтєжно избѣгаваıу писмо своıє и своıих прєдак, ради прєвасходно єнглєскє, али и хрватскє латиницє.
• латинизациıа србскога писма, т.ı. србскє ћирилицє
• постєпєна латинизациıа србскога ıєзика и повєзано с тим, изгон и растући заборав многих постоıєћих словѣнских слов

Сматрам да њєгов одговор можє дати и по нѣкє новє, можда нєочєкиванє увидє,— и огромном множтву наших латиничар, али и оноı тужноı мањини Срб, коıа ıош увѣк користи писмо и ıєзик своıих прєдак.

<a href="https://www.youtube.com/v/AldYUr2vRyE&amp;feature=youtu.be" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/AldYUr2vRyE&amp;feature=youtu.be</a>

Стефан Архиђакон — Владимир Меденица; Ћирилица
https://youtu.be/AldYUr2vRyE