Аутор Тема: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику  (Прочитано 22802 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« послато: Фебруар 15, 2013, 08:18:56 пре подне »
Сви знамо да србски народ има два равноправна изговора свойега йезика: екавски и ийекавски, уз примѣсе трећега, икавскога ("нисам", "гди"). Тако да йе правилно написати и "вера" и "вйера", или "потреба" и "потрийеба". Али, обзиром да йе брой рѣчий у койих постойе два различита изговора прилично велик и незанемарљив, тиме йе створен раздор и видна подѣла у нашем народу на екавце и ийекавце. То доведе до потрѣбе да се исте књиге печате у двайу издањих, уколико се ни йедан дѣо нашега народа и њихов изговор ята не желе запоставити. Трѣба напомѣнути да йезици са много већим бройем говорника, попут нѣмачкога, енглескога, францускога, италиянскога, рускога, кинескога немайу овакве подѣле нити два правописа. Они се чврсто држе начела по койем йедан народ трѣба имати йедан правопис.

Али ми имамо два. Екавским изговором се пише у Србийи (иако сва Србия нѣйе екавска), а ийекавицом у Србской, Црной Гори и међу Србима из Хрватске. И то ствара крупан раздор у нашем ионако подѣљеном и малобройном народу. Не можемо имати исте школске учбенике, новине, књиге, а да се неки дѣо нашега народа не осѣти запостављеним. Ако то желимо, морамо их печатати одвойено, посебно екавски, посебно ийекавски, што прѣдставља непотрѣбан трошак. Па и дѣци из йугозападне Србийе (ужички, чачански, ариљски, прийепољски, сйенички край...), гдѣ се говори (или се говораше) ийекавски бисмо трѣбали давати школске учбенике и штиво на ийекавском изговору, што се не чини. Тиме йе учињена крупна неправда према њим и њихову изговору ята и бѣху нарушена њихова зайемчена права. Са оваквим подвойеним правописом и азбуком се мораше бирати између двайу зала: одваяња дѣце по изговору ята и печатања двайу издања истих књига, или одбацивања йеднога од изговора. Али, то се могаше и мораше избѣћи, да йе било више разума у надлежних!

Како рѣшити невољу и исправити крупни недостатак нашега йезика и правописа? Покушати искорѣнити йедан од изговора не би било у реду, йер много књижевности йе написано на њих, а не би ни дало исходе, пошто су оба изговора дубоко укорѣњена, сваки у свойем дѣлу нашега народа. Рѣшење се нуди само од себе освртом на порѣкло подѣле.

У прасловѣнском и старословѣнском, имавших много већи брой самогласника од данашњега србскога йезика, йе постояо и такозвани глас "йат", обележаван словом "Ѣ". Његова гласовна врѣдност, макар код западнога дѣла йужних Словѣна, бѣше самогласник гласовне врѣдности између "Е" и "И". Ни йедно ни друго, него нешто између. Судећи по цртежих распореда нарѣчий нашега йезика (на слици), ми у западной Србийи (рекао бих у малой области около Мионице, Косйерића па до Пожеге) имамо и непромѣњени, изворни изговор ят-а, койи йе такође сачуван и у пойединих србских селах у румунском источном Банату, а бѣше сачуван до двадесетога вѣка и у говору галипољских Срба у европском дѣлу Турске. Невоља йе што йе се у већини крайева од срѣдњега вѣка глас Ѣ почео губити и замѣњивати другима гласовима, и да невоља буде йош већа, различито у разних наших областих. Тако се у екавских крайевах (већи дѣо данашње Србийе) наш глас бѣше почео замѣњивати гласом "Е", западнийе одатле гласовима "ИЙЕ" или "ЙЕ", зависно од дужине гласа, а понегдѣ међу Србима, у мањой мѣри и са "И" (Шумадия и Войводина - "нисам", "гди" умѣсто "нѣсам", "гдѣ") или чак "А" ("селах" мѣсто "селѣх"). Свиме овиме би створена основа за данашњу подѣлу.

Рѣшење крупнога недостатка нашега правописа и азбуке йе очигледно из наведенога: у койой год рѣчи односно корѣну се стари глас Ѣ изговара различито у разних србских говорах, трѣба писати њему одговарайуће слово, и разлика у правопису нестайе! Тако бисмо сви писали рѣч "пѣсма", а изговарали бисмо йу у складу са нашим изговором: неко "песма", неко "пйесма", а неко може бити и ятовски, изворно, "пѣсма"! Исто тако бисмо трѣбали писати "нѣсам", што се може читати "несам", "нисам" или "нийесам", у зависности од нарѣчя. Више се по запису књижевнога йезика не би могло видѣти ко йе из койега края, да ли йе из Србийе, ужичкога края, Србске, Црне Горе. И нико се не може жалити да йе по изговору ят-а запостављен. Србска дѣца у свих крайевах Србийе, Црне Горе и прѣко Дрине би могла учити из истих учбеника, а сви Срби читати исте новине, књиге и чланке са србских сѣдишт на свѣтской мрежи.

Вук Караџић йе одбияо задржати слово Ѣ у свойой азбуци, сматрайући га непотрѣбним, йер му йе циљ био екавски изговор изгнати из йезика и народа, као и сва остала йезичка обѣлежя и особине србскога йезика непознате у његовом ийекавском родном селу. Али, власти Србийе нѣсу мислиле тако, пошто барем три четвртине њенога становништва су били екавци, али су под притиском Аустрийе његову упрошћену азбуку прихватили без трезвена размишљања о могућих послѣдицах, те отуда имамо непотрѣбно двойство у правопису и сувишну подѣлу нашега народа. Нѣсу могли схватити да правопис и азбука трѣбайу бити прилагођени потрѣбам цѣлога народа и државе, а не потрѣбам становника дѣла земље или штетному гласовному начелу. Свакога начела (па и начела "йедно слово - йедан глас") се трѣба држати уколико йе у корист йединства народа и државе, а не зарад самога начела. А наведено то очигледно нѣйе.
Говорници енглескога йезика, захваљуйући "несрећи" што нѣсу, попут нас, имали прекраяње йезика страном Владом и човѣком са двома разредима основне школе, рѣчи пишу свуда исто, рецимо "day, snake", иако се у разних крайевах оне изговарайу различито, рецимо у Аустралийи "дай, снайк".

Слово Ѣ постояше у руском писму и правопису све док га Лењин и комунисти нѣсу избацили 1917. године, одмах по осваяњу власти. То комунистомъ бѣше неопходно за стварање украйинскога йезика, и прављење раздора међу говорима Русийе и Украйине (већина говора данашње Русийе су екавски, док су многи говори Украйине икавски). Тако йе се до Лењина писало "вѣра", а по подѣли руски "вера" односно на новоствореном украйинском "віра".

У Бугарской йе слово Ѣ избачено из писма 1947. године, такође од стране комуниста. Бугари имайу исту невољу као и ми, али само йедан правопис, зарад чега мораху жртвовати екавски изговор. Около 70% посто Бугара говори "йакавски" ("мљако", "бял", "вятар"), док остатак, у западном дѣлу земље, уз границе Србийе и Македонийе, говори екавски.

Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

mladjo

  • Гост
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #1 послато: Фебруар 15, 2013, 11:25:29 поподне »
Интересантан чланак, добро аргументован, али...
Неке твоје ставове могу да разумијем, неки су ми чак и симпатични...међутим, ако се ”разлике” траже искључиво у екавици, ијекавици или икавици ја их ту онда стварно не видим.
Можда Вукова једина ”кривица” стоји у чињеници што није већ тада ”створио систем” по коме макар у писаној форми ”разлике” између оних који говоре екавицом, ијекавицом и икавицом не би биле евидентне, него би та ”разлика” долазила до изражаја само приликом читања текста.
Међутим, нико нема право да спори Вуков допринос у реформи српског језика и наравно књижевности...
« Последња измена: Фебруар 15, 2013, 11:28:07 поподне млађо »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #2 послато: Фебруар 16, 2013, 07:08:53 пре подне »
Неке твоје ставове могу да разумијем, неки су ми чак и симпатични...међутим, ако се ”разлике” траже искључиво у екавици, ијекавици или икавици ја их ту онда стварно не видим.
Овдѣ ми нѣйе ясно на шта ти мишљаше.

Можда Вукова једина ”кривица” стоји у чињеници што није већ тада ”створио систем” по коме макар у писаној форми ”разлике” између оних који говоре екавицом, ијекавицом и икавицом не би биле евидентне, него би та ”разлика” долазила до изражаја само приликом читања текста.
Такав "систем", са словом Ѣ йе постояо од прве писмености, али га йе Вук уништио забраном наведенога слова. Тако я данас пишем, и очигледно йе да се у мойих писанийих не види йесам ли екавац, ийекавац или икавац.

Међутим, нико нема право да спори Вуков допринос у реформи српског језика и наравно књижевности...
Вуков "допринос" књижевности?  ;D Вук нѣйе написао нийедно књижевно дѣло. Ако грѣшим, молим те наведи койе. Има само два-три етнографска списа, йедан о Црной Гори, хвалоспѣв кнезу Милошу Обреновићу, и то йе мање више све. Ако се под "доприносом" књижевности сматра залагање за заборав свега написанога у нашем народу од прѣ њега, ядан йе то "допринос". Такав "допринос" се може поредити само са "доприносом" Вандалъ архитектури Рима.
Исто йе и са његовим "доприносом" reformi србскога йезика. То се прѣ може назвати свѣстним уназађивањем, обогаљивањем, и одрођавањем од наших словенских корѣнъ. О том ћу чињенице изнѣти за койи дан. Сада на жалост идем, неће ме бити до сутра поподне.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже srdjantodorov93

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #3 послато: Јул 05, 2014, 03:45:10 пре подне »
Невски, рѣчено ми є да си стручнякъ за рачунарство (компютерисанiе), да ли би им изашало у сусреть да ми помогнеш за нещо що є врезано за ову тему? Наиме, потрѣбно ми є да у що бржемъ року са интернета скинем славѧносрбске кньиге са следећих линкова:
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/stara/
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/inkunabula/
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/rukopisa/
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/

Дакле, хоћу да скинемъ кньиге из пред-Вулковскогъ периода, али би ми за ту работу (страна по страну) трѣбало три године дана. Да ли постои неки начинъ да се то брже скине? Планирамъ да iхъ преко ABBYY FineReader-а пребацим у DOC формат и поставимъ на интернетъ у томъ облику (а можда и за печатенie оправимъ, тко зна  ;) ). Већь се спремамъ да правимъ сайть (о томе причасмо), али є, безъ некогъ оваквогъ бржегъ начина за скиданiе кньига ово споро и неполезно кликтанie страну по страну, єръ ми се чини да ћу умрѣти прѣ него що iхъ скинемъ все. Било бихъ ти пулно захваланъ на одговору!

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #4 послато: Јул 05, 2014, 04:59:20 пре подне »
Невски, рѣчено ми є да си стручнякъ за рачунарство (компютерисанiе), да ли би им изашало у сусреть да ми помогнеш за нещо що є врезано за ову тему? Наиме, потрѣбно ми є да у що бржемъ року са интернета скинем славѧносрбске кньиге са следећих линкова:
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/stara/
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/inkunabula/
http://scc.digital.bkp.nb.rs/zbirka/rukopisa/
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/

Дакле, хоћу да скинемъ кньиге из пред-Вулковскогъ периода, али би ми за ту работу (страна по страну) трѣбало три године дана. Да ли постои неки начинъ да се то брже скине? Планирамъ да iхъ преко ABBYY FineReader-а пребацим у DOC формат и поставимъ на интернетъ у томъ облику (а можда и за печатенie оправимъ, тко зна  ;) ). Већь се спремамъ да правимъ сайть (о томе причасмо), али є, безъ некогъ оваквогъ бржегъ начина за скиданiе кньига ово споро и неполезно кликтанie страну по страну, єръ ми се чини да ћу умрѣти прѣ него що iхъ скинемъ все. Било бихъ ти пулно захваланъ на одговору!


Срђане, я сам само обичан рачунарски поступник (programmer). Колико те разумѣм, теби трѣба рачунарски поступак за прѣпознавање писания. Тиме се никада нѣсам бавио. Покушай пронаћи тако нешто а мрежи, мада чисто сумњам да ћеш наћи нешто што може читати сва ћирилична слова, зайедно са носовками и другими старими слови а да йе при том бесплатно. Направити тако нешто йе огроман посао, и за то би ми трѣбало веома много врѣмена, чега я на жалост слабо имам.

Али ако йе у питањи само скидање, не видим зашто би ти трѣбало много врѣмена да скинеш књигу страну по страну? За неколико часова се могу скинути двѣ-три стотине слика, односно читава књига. Не знам друга начина.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #5 послато: Септембар 30, 2014, 11:27:30 пре подне »
По мом скромном мишљењу (јер нисам лингвиста) не би требало упадати у замке комплекса малих народа, бар што се тиче усвајања страних ријечи (видим горе да је болдирано/подебљано неколико ријечи страног поријекла). Не залажем се, наравно, за искључиву употребу страних ријечи тамо гдје наше постоје, али мислим да је борба против тих ријечи у суштини дон-кихотовска. Што је народ мањи изгледа да је тај комплекс већи, па се тако беспотребно троши енергија на расправе типа ове ријечи не треба користити, постоје наше ријечи и сл. Погледајмо нпр. енглески и њемачки језик, а нарочито енглески. Енглески је током задњих стотињак година усвајао све могуће стране ријечи, гдје год да их је сусретао. Тако имамо читав низ ријечи поријеклом из неког од језика индијског потконтинента, ријечи из језика домородачких народа Америке и Аустралије, чак и из руског. Сам енглески има више ријечи негерманског поријекла него оних које су германског поријекла - што је опет углавном утицај норманског освајања Енглеске у 11.вијеку. И шта су добили Енглези тиме? Добили су богатство језика и никоме не пада на памет да критикује употребу тих ријечи - управо зато што не пате од поменутог комплекса. Погледајмо модерни њемачки: das Handy, die Box, das T-shirt, der Manager и тако даље. Они се чак нису потрудили ни да те ријечи напишу у складу са њемачким правописним правилима, већ их и пишу и изговарају онако како би се писале и изговарале у енглеском језику (Manager Njemci izgovaraju kao i Englezi ˈmæn.ɪ.dʒə). Сви који крену да уче њемачки наилазе у самим уџбеницима Гете института на овакве ријечи - што ће рећи не избјегавају их јер су честе у говорном језику.
Што се тиче употребе јата у модерно вријеме, било би ми јасно да то покушава да обнови неко из Бугарске, гдје је то још релативно свјеже. Морам одмах да упозорим да сам овдје потпуно нестручан, али ми се чини да би било потпуно бесмислено враћање тог слова јер је количина литературе на модерној ћирилици бар неколико милиона пута већа од количине литературе писане црквено-славенском ћирилицом (ако сам је добро именовао). Па шта ако Срби пишу млико, млијеко и млеко? Па ми те ријечи различито и изговарамо, те их можемо различито и писати. Да ли је то толики проблем да се сада мијења нешто што постоји готово два вијека - и то два вијека српске писмености. У доба када се јат користио 99% Срба је било неписмено. И колико се сјећам прије укидања "јата" ђаци су морали напамет да уче у којим се ријечима пише обично е а у којим јат, што се није уопште уклапало у "Вуков" систем један глас - једно слово. Тај систем, наравно, није Вуков, али је резултат промишљања великих филолога тога доба, Аделунга и браће Грим. Концепт је се могао спровести само код народа који су имали занемарљиво мало писане литературе, код других би то било теже изводљиво. И шта смо добили? Добили смо да наша дјеца много лакше науче да читају и пишу него енглеска и њемачка (нарочито енглеска која често и до десете године не знају да читају на задовољавајућем нивоу, па праве она којекаква такмичења у спеловању и којекакве глупости). Шта смо изгубили? Готово ништа. То што се ијекавица и екавица разликују и писању није неки посебан проблем - једноставно: "пиши као што говориш". Данас имате и рачунарске програме који 99.99% исправно "преводе" ијекавицу и екавицу и обратно. Можемо чак рећи да је у нашим разликама и наше богатство.
Толико од мене,
лијеп поздрав!
« Последња измена: Септембар 30, 2014, 11:30:50 пре подне Љиљан »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #6 послато: Септембар 30, 2014, 12:09:27 поподне »
Слажем се са горе реченим. Језик је прилично жива ствар. У доброј мјери одсликава и духовно стање нације. Сви досадашњи покушаји насилног мјењања говорног језика завршили су дебаклом. Примјер Хрватске је можда најочигледнији. Али било је тога и код нас. У Републици Српској се за вријеме рата 90-тих покушала увести екавица као службени говор, па су и вијести на телевизији читане на екавици. Наравно да је то било неприродно и комично и наравно да није дуго опстало.

За успјешну стандардизацију језика треба постојање једне унитарне државне творевине у континуитету од неколико вијекова. Руси су можда најбољи примјер. Ми смо са друге стране добар примјер обрнутог процеса.

Много тога зависи и од средстава масовног информисања, јер данас језик учимо у породици, на улици и у школи, али можда највише преко телевизије и новина. Тј. школа можда може помоћи да говорници призренско-моравских говора науче све падеже, а говорници централнобосанских говора да науче разлику између ч и ћ, али да би то прешло и у говорни језик кључни су медији и улица.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #7 послато: Септембар 30, 2014, 01:51:57 поподне »
Богатство језика није исто што и гомилање речи, посебно страног порекла. Није исто бити богат и имућан. Мислим да би наш језик био богатији да је сачувао већину падежних облика из старосрпског језика, рецимо из језика Душановог законика. Црквено-словенски је друга прича посебно у каснијем ступњу који се, чини ми се, назива славеносербским и који је био препун утицаја тадашњег руског књижевног језика чиме се удаљио од народног говора.
Такође, не треба мешати језик и писменост. Описмењавање не повлачи за собом и побољшавање језика. Рецимо индијске веде су се усмено преносиле десетинама столећа, па су сачувале језик знатно сложенији и узорнији од онога којим се говорило и писало када је дошло до описмењавања.
Језик је највеће културно наслеђе једног народа, а богатство једног језика пре би се требало доводити у везу са количином различитих облика који могу јасније и разговетније изразити мисли, чињенице и све њихове нијансе. Ево рецимо, ја сам неколико пута у овом писанију користио односну заменицу "који", која ;D иначе и није изворно односна већ упитна, а мислим да бих много јасније изразио своју мисао да је наш језик сачувао глаголске придеве. Дакле, да закључим, мислим да је погрешно узимати енглески за неки узорни језик, само зато што је крцат речима.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #8 послато: Септембар 30, 2014, 08:03:28 поподне »
Тј. школа можда може помоћи да говорници призренско-моравских говора науче све падеже, а говорници централнобосанских говора да науче разлику између ч и ћ, али да би то прешло и у говорни језик кључни су медији и улица.

Опет заборављаш да ни носиоци источно - херцеговачкога нарѣчя не знайу све падеже. У множини им недостайу чак два, у йеднини йедан да би било колико трѣба, шест односно седам.
Што йе йош горе, они већином и не признайу то, и не желе знати више, йер самозаљубљено сматрайу свой говор йединим правилним. Йужносрбиянци бар не тврде да знайу све падеже.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #9 послато: Септембар 30, 2014, 08:47:14 поподне »
Опет заборављаш да ни носиоци источно - херцеговачкога нарѣчя не знайу све падеже. У множини им недостайу чак два, у йеднини йедан да би било колико трѣба, шест односно седам.
Што йе йош горе, они већином и не признайу то, и не желе знати више, йер самозаљубљено сматрайу свой говор йединим правилним. Йужносрбиянци бар не тврде да знайу све падеже.

У свему треба имати мјере, па и у падежима... Можда су ти били вишак, па отпали.  ;)

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #10 послато: Септембар 30, 2014, 09:08:59 поподне »
У свему треба имати мјере, па и у падежима... Можда су ти били вишак, па отпали.  ;)

Човѣку сматрайућему се Словеном (макар духом), не би трѣбало бити тешко савладати седам падежъ.  ;)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #11 послато: Октобар 01, 2014, 10:20:51 пре подне »
Човѣку сматрайућему се Словеном (макар духом), не би трѣбало бити тешко савладати седам падежъ.  ;)

Твоји аргументи који се тичу ових недостајућих падежа стоје, али то свеједно не значи да источнохерцеговачки није централни и од страних утицаја најбоље сачуван дијалект српског језика.

Ван мреже Хаџи Михајло Божовић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
  • I2a
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #12 послато: Октобар 01, 2014, 12:45:44 поподне »
Александар Невски
Јел могуће доћи до фонтова_оригиналне варијанте Србског језика којом ти куцкаш?
Живи свободно, умри достойно!

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #13 послато: Октобар 01, 2014, 06:59:02 поподне »
Александар Невски
Јел могуће доћи до фонтова_оригиналне варијанте Србског језика којом ти куцкаш?

Божовићу, како я пишем нема везе са словописима него са подешавањем куцаљке да садржи произвољан распоред слов. Скоро сви УНИЦОДЕ словописи садрже сва ћирилична слова, укључуйући и ова койими я пишем.

А за то постойи рачунарски поступак, можеш га скинути овдѣ:

http://msdn.microsoft.com/en-us/goglobal/bb964665.aspx

Служи прилагођавању слов на куцаљки. То се не може урадити за трен, али уз мало врѣмена, найвише пола часа, мислим да човѣк може видѣти како то ради и прилагодити распоред слов. Излаз рачунарскога поступка йе други рачунарски поступак, сетуп.ехе койи то подешава у Виндовсу. Само га на крайи трѣба покренути. Надам се да ћеш се успѣти снаћи, я успѣх.
А слова (знакове ѣѢъЪьЬйЙяЯ) у рачунарски поступак й найбоље прѣбацити одавде. Друге можеш наћи у такозваном "Цхарацтер Мап"-у, има га у сваком Виндовсу.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10162
  • I2a S17250 A1328
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #14 послато: Јун 16, 2015, 03:15:27 поподне »
Занимљив текст о Вуку и Копитару:

http://srbin.info/2015/06/10/dr-zoran-milosevic-uloga-jerneja-kopitara-u-unijacenju-srba/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #15 послато: Јун 16, 2015, 07:10:18 поподне »
Занимљив текст о Вуку и Копитару:

http://srbin.info/2015/06/10/dr-zoran-milosevic-uloga-jerneja-kopitara-u-unijacenju-srba/

Захваљуйем се Небу, пославшему ни везу ка одличному чланку др. Зорана Милошевића.

Цитат
Начело да се пише као што се говори превиђа, између осталог, комплексну чињеницу да свако не чује исто свој језик. Од бројних примера који би показали и другу страну тог савршеног правила), овом приликом може се указати само на један, и то укратко. Реч је о великој невољи до које је долазило због извршене замене јата (Ѣ). Сем фаталног „раскола у језику“ којим пишу Срби, јер су и графички подељени на екавце и ијекавце, дословна замена јата, према дијалекатским особеностима, спречила је могући процес постепеног уједињавања и самог говора људи истог језика, једног истог народа.

Найзаслужнийи за правописну подѣлу Срба на екавце и ийекавце и за непостояње йединственога србскога правописа йе, наравно, Вук Караџић. Уз велику помоћ Двора Аустрийскога Царства и његовога високога чиновника Йернея Копитара.

Цитат
Вукову реформу још увек нису превазишли, те она и даље разара као и кад је створена. Та двојност Вукове реформе – „за прости народ“ и против православља и Русије – још траје и сеје отровне плодове. Невуковски језик, међутим, сачуван је у Српској православној цркви и може се рећи да је управо Црква, одбраном језика и писма, била на линији одбране традиције и заштите свог народа. Она је одбранила свети богослужбени језик Божијих књига и тако овим и будућим нараштајима сачувала мистерије вере, богопознања и светих тајни.

Вукова појава није случајна, већ је она дело аустријске тајне политике и дипломатије, срачунате на то да Вук буде тај човек који ће језички удаљити Србе и Русе и тако Србе укључити у аустријске Словене, како би се потом они окренули против Руса, пошто би претходно вероватно били поунијаћени и поримокатоличени, а тиме и отргнути од својих вишевековних православних корена и традиције. Стога и није неко изненађење то што се овакве или сличне намере и данас, скоро па сасвим отворено, испољавају у политици неких западних земаља према Србији и њеним европским (или чак евроатлантским) интеграцијама

Не смѣмо заборавити да йе Вук творац израза "Словенска наплавина", толико често коришћенога њиме. Наплавина знамо шта йе, то йе муљ и отпад койи поплава избацуйе, нешто нечисто и штетно против чега се трѣба борити.
И то йе суштина издайничкога и плаћеничкога дѣловања човѣка са турским фесом, уништавање и борба свега што он жигоше словенским, разсловењавање Срба и уништавање и сатирање свега словенскога духа у нашем народу.
А ето ми оваквога отпадника и разоритеља нашега духовнога наслѣђа дижемо у небеса, простака ни падеже не знавшега. А бише ли рецимо Нѣмци славили некога ко би се борио против "германске наплавине" у нѣмачком йезику? Или Италияни некога ко би се борио против "романске наплавине" у их књижевном йезику?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10162
  • I2a S17250 A1328
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #16 послато: Јун 17, 2015, 09:15:56 пре подне »
вук & копитар
ђе се нађоше !?  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10162
  • I2a S17250 A1328
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #17 послато: Јун 17, 2015, 09:21:22 пре подне »
Шта рећи о Вуку и његовим мотивима.
Довољна је чињеница да је проглашен почасним грађанином Загреба...
Занимљива је судбина Милована Видаковића, чијем пропадању је знатно допринео Вук.
Мада, ни он се није баш усрећио у приватном животу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #18 послато: Јун 17, 2015, 10:46:47 пре подне »

Довољна је чињеница да је проглашен почасним грађанином Загреба...


Можда су га тада и прогласили, међутим данас Хрвати Вука сматрају једним од твораца идеје Велике Србије, и помиње се међу њима у прилично негативном контексту. Поготово његова теза да су сви штокавци Срби, без обзира на вјерску припадност код Хрвата се узима као претходница границе Карловац-Карлобаг-Вировитица.

Ево шта, на примјер, на хрватској википедији, која је немали број пута била опомињана због проусташтва, пише о Караџићу у дијелу под називом: Пансрпска идеологија

"Negativna posljedica Karadžićeva polemičko-publicističkoga djelovanja bilo je njegovo zasnivanje pansrpske ideologije temeljene na pojednostavljenom shvaćanju jezično-dijalektalnih zakonitosti i povijesti (Srbi svi i svuda). U biti, Karadžić je izjednačio sve govornike štokavskoga narječja s etničkim Srbima, postavivši temelje velikosrpske ideologije u kulturnopovijesnom obliku. Iako se ne može sam okrivljavati za te stavove (koje je, čak i u radikalnijem obliku, zastupala rana slavistika u radovima Dobrovskog ili Šafařika)- ostaje činjenica kako Karadžić nije, ni nakon polemike s hrvatskim filolozima poput Šuleka, odstupio od svojih stajališta, iako ih nije mogao uvjerljivo argumentirati. Time je doprinio rastu netrpeljivosti, koju ni jasno odricanje i nijekanje štokavsko-srpske kvazijednadžbe njegova najpoznatijega nasljedovatelja Đure Daničića, nije bitno umanjilo, te koja i dalje dominira srpskom jezičnopovijesnom ideologijom."

« Последња измена: Јун 17, 2015, 11:05:13 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10162
  • I2a S17250 A1328
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #19 послато: Јун 17, 2015, 12:21:14 поподне »
Можда су га тада и прогласили, међутим данас Хрвати Вука сматрају једним од твораца идеје Велике Србије, и помиње се међу њима у прилично негативном контексту. Поготово његова теза да су сви штокавци Срби, без обзира на вјерску припадност код Хрвата се узима као претходница границе Карловац-Карлобаг-Вировитица.

Па, да. Тад им је ишао на руку.
Стварање "српско-хрватског језика" је полазна тачка претварања Срба католика у Хрвате.
Ако говорим српски, Србин сам без обзира на веру. Али, ако се мој језик зове српско-хрватски, то значи да га говоре два народа. Ако сам католик, онда припадам оном од та два народа који говоре исти језик, а који су католици. Пошто су Срби православни, а Хрвати католици, онда свака логика указује да сам Хрват.
Можда претерујем, али мислим да је хрватска страна тада ово радила смишљено, уз потпору католичке цркве и А-У круне.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4275
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #20 послато: Фебруар 28, 2016, 11:48:26 пре подне »
У Дигиталну библиотеку портала Порекло постављена је студија академика Петра Скока у којој се он, између осталог, бавио и словом јат.
Студију можете пронаћи посредством следеће везе:
http://www.poreklo.rs/2016/02/28/novo-u-digitalnoj-biblioteci-petar-skok-leksikologijske-studije/

Посебно скрећем пажњу на део студије у којем се Скок бавио етимологијом речи порекло у односу на подријетло и подријекло:

"Кад би одлучивала само етимологија, а не престиж Вукова и Даничићева језика, исправан би облик био само порекло, који је најстарији и који задржи исправну консонантску групу кл насталу по правилу на основу творбе ријечи, јер је ријеч образована помоћу суфикса -ло од основе рек-".

« Последња измена: Фебруар 28, 2016, 12:08:47 поподне админ »

Ван мреже Jacim

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 107
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #21 послато: Јун 16, 2016, 12:13:59 пре подне »
Ја се скоро у потпуности слажем са Невским. То је веома важно и то је озбиљан дефект у српском језику и српској култури, који је имао озбиљне политичке посљедице. Просто је невјероватно да један Ужичанин и ја пишемо толико различито.
Сам српски правопис је конструисан да подстиче подјеле и охрабрује неписменост.
Не бих толико осуђивао Вука. Он је имао много ограничења, између осталог личних (који се тичу његовог образовања и културе), до политичких (Беч) и логистичких (неразвијена Србија у којој је чак и владар неписмен).

Ја мислим да је проблем толико озбиљан да би стварно требало радити велику реформу правописа. С друге стране, тренутна правописна ситуација се сасвим уклапа у један политички пројекат, по коме су Срби само и искључиво екавци (т.ј. ијекавци нису, или ускоро неће бити Срби).

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4275
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #22 послато: Октобар 10, 2016, 11:10:29 поподне »
Занимњив текст о слову јат (ѣ) у дневном листу Политика:


http://www.politika.rs/scc/clanak/365216/Jedan-glas-jedno-slovo-jat-osta-u-istoriji

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 676
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Jatovica bi bila najoportunije zvanično srpsko pismo (ćirilično i latinično).
« Одговор #23 послато: Фебруар 08, 2017, 08:08:53 поподне »
Занимљив предлог нађох на мрежи у вези измена правописа:
 
https://forum.krstarica.com/entry.php/22107-Kako-se-čita-Mrkaljev-jat

Као и занимљиву расправу о лику и делу Вука Караџића:
https://forum.krstarica.com/entry.php/43153-Javna-tajna-Vukove-reforme-(1995-2011)

О старом српском писаном наслеђу:
https://forum.krstarica.com/entry.php/42994-Staro-srpsko-pisano-nasleđe

Цитат:

"Kako se čita Mrkaljev jat?

Jatovica bi bila najoportunije zvanično srpsko pismo (ćirilično i latinično).

Grafem jat (ě) čita se na slědeći način:
1) Ijekavci koji ne sprovode najnovije jotovanje ovako čitaju jat (ě):
- ako je dugi akcenat čitaju ga kao ije (rěka = rijeka), a ako je kratki akcenat onda je (větar=vjetar) ili e (ako je jat iza r (naprěd, trěbati));

- isprěd o i j čitaju i (želěo=želio, sějati=sijati).
2) Ijekavci koji sprovode najnovije jotovanje (Hercegovci, Crnogorci, Krajišnici), pored gorě navedenog:
- mogu da jotuju: děca = đeca; těrati = ćerati, sědi = śedi, zěnica = źenica itd.

- i da palatalizuju: htěti = šćeti, poslědnji = pošljednji itd.

3) Ikavci jat (ě) čitaju uvěk kao i, a

4) ekavci uvěk kao e.

I imamo jedinstvenu (orto)grafiju srpskog jezika.


********************************************

Јатовица би била најопортуније званично српско писмо (ћирилично и латинично).


Графем јат (ĕ) чита се на слĕдећи начин:

1) Ијекавци који не спроводе најновије јотовање овако читају јат (ĕ):

- ако је дуги акценат читају га као ије (рĕка = ријека), а ако је кратки акценат онда је (вĕтар=вјетар) или е (ако је јат иза р (напрĕд, трĕбати));

- испрĕд о и ј читају и (желĕо=желио; сĕјати=сијати).
2) Ијекавци који спроводе најновије јотовање (Херцеговци, Црногорци, Крајишници), поред горĕ наведеног:

- могу да јотују: дĕца = ђеца; тĕрати = ћерати, сĕди = щеди, зĕница = җеница итд.

- и да палатализују: хтĕти = шћети, послĕдњи = пошљедњи итд.
3) Икавци јат (ĕ) читају увĕк као и, а

4) екавци увĕк као е.

И имамо јединствену (орто)графију српског језика.  "

"..Izgleda tako, ali postoji problem sa čitljivošću kod široke publike. Moj prědlog ćiriličnog jata (Ĕĕ) ne izvodim iz latiničnog jata (ěĚ) već iz ruske jote, koja prědstavlja palatalno Ии (йЙ) i ima istu kukicu kao ruska jota - Ĕĕ : Йй. Budući da je po mojoj tezi jat palatalno e, grafička analogija je potpuna, a polukružna kukica kod grafema upućuje čitaoca da je fonem izgovorno srodan sa jotom:

Ĕĕ : Йй,
Ěě : J j.

Dok pišem ćirilicom, pisao bih rusku jotu uměsto latinične, čime bi se postiglo gotovo savršeno rěšenje, ali nemam hrabrosti da uvodim dva grafema (odjednom) od kojih onda jedan ima problem sa čitljivošću. "

А ево и текста писаног   у складу са предложеном ортографијом.

https://forum.krstarica.com/entry.php/43153-Javna-tajna-Vukove-reforme-(1995-2011)

Ван мреже Никола Јанковић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 26
  • Р1а, Србин
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #24 послато: Јун 17, 2017, 11:54:25 поподне »


Невски, колико си сигуран да јекавци кажу потријеба? Звучи ми чудно: јат је овдѣ под кратким акцентом и у том случају се (осим код појединих другостепених дужења) пише кратак облик је/'е, дакле, потрјеба, а ту се пренагомилани сугласници губе, па се каже и пише потреба.

Све се човјек брука за човјеком.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 917
Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #25 послато: Фебруар 01, 2022, 04:15:25 поподне »
 Потријеба се постоји у ијекавском изговору, то  је свакоме јасно ко познаје српски језик.

Одг: О слову Ѣ и о разлозих његове употрѣбе у србском йезику
« Одговор #26 послато: Јануар 04, 2023, 08:19:47 поподне »
Помоз Бог, Србљи драги.
 
У вєзи с овим прєдмєтом поновна увођєња прогоњєнє ћириличкє буквє Іат ѣ у србску азбуку, жєлим с вами подѣлити ıєдно прилично саврємєно (2022), занимљиво зриво,— ıєдну сıаıну бєсѣду србскога мислиоца и православнога мудрословца, то ıєст философа, Владимира Мєдєницє. О њєговоı општоı вѣродостоıности из научнога глєдишта ıа нє умѣм судути, ıєр ми до сада нити србски научни призор дружтвєних и духовних знаности, нити писана дѣла господина Мєдєницє нѣсу посєбно позната и присна. Но, поњє из сєго краткога наступа нє могу му ништа чињєнично погрєшно или противрѣчно замѣрити. Штовишє, он избѣгава всьакє политичкє краıности и кад год ıє могућє потпуно заобилази политичка тумачєња повѣстних дєшавањ. Одговоривши на упит из слушатєљства он вѣшто разматрашє, измєђу осталога, слѣдєћа прошла и нинѣшна развоıа и збивања тичући сє србскога ıєзика:
  • суштинско значєњє поıєдиних букв ћирилицє
  • поновно примањє понѣких изворних (нєлатинских), значаıних и користних, прєдходно прогоњєних, ћириличких букв у србску азбуку
  • поıава, да Срби прєтєжно избѣгаваıу писмо своıє и своıих прєдак, ради прєвасходно єнглєскє, али и хрватскє латиницє.
  • латинизациıа србскога писма, т.ı. србскє ћирилицє
  • постєпєна латинизациıа србскога ıєзика и повєзано с тим, изгон и растући заборав многих постоıєћих словѣнских слов
Сматрам да њєгов одговор можє дати и по нѣкє новє, можда нєочєкиванє увидє,— и огромном множтву наших латиничар, али и оноı тужноı мањини Срб, коıа ıош увѣк користи писмо и ıєзик своıих прєдак.

<a href="https://www.youtube.com/v/AldYUr2vRyE&amp;feature=youtu.be" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/AldYUr2vRyE&amp;feature=youtu.be</a>

Стефан Архиђакон — Владимир Меденица; Ћирилица
https://youtu.be/AldYUr2vRyE
« Последња измена: Јануар 04, 2023, 08:29:39 поподне Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ »
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"