Не знам да ли се обавеза пописивања становништва преко црквених књига, у доба о којем је реч, протезала на православне поданике Хабзбуршког царства - у смислу да је држава наредила Београдско-карловачкој митрополији вођење црквених књига. Колико знам, Мојсије Петровић је то заповедао управо у то време, али не знам да ли је то било због државног притиска или не, узимајући у обзир да су његове административне замисли изгледале пре свега као унутрашње црквено-национално питање. Заиста може бити да је понешто од тога захтевала бечка власт у новостеченим областима.
Мада, сумњам и да се то могло извести тачно, и тако брзо и прецизно. "Краљевина Србија" је била у поприличном црквеном расулу, судећи по ономе што видимо из извештаја Максима Ратковића, у време Викентија Јовановића. Нешто ми се не чини да су наши свештеници тог доба могли водити те књиге швапски детаљно. А ако и јесу, питање је шта се могло сачувати на терену; и да ли је ишта од тога могло доспети у Беч, јер се подразумевало превођење на немачки. Тако је барем било касније, после Сабора 1769.