27. Рис, Ђурђиц, Доње Соколово, Кључ
Припада хаплогрупи R1a-Z280, вероватно подграни YP617.
Мислим да нема сумње да је повезан са банијским Ољачама из Бојне код Глине (Ђурђевдан), са којима има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Са Ољачама су од раније у исти род груписани Љубојевићи из код Петковца код Петриње који такође славе Ђурђевдан а од њих се разликују на 3/17 маркера, па су ако заиста припадају истом роду удаљенији од Ољача и Риса. Риси су иначе тек други крајишки род у табели пројекта који слави Ђурђиц, а од раније су тестирани још само Шестићи из околине Лакташа који припадају хаплогрупи R1b-FT44409.
Риси су под презименом Рисојевић уписани у Шематизму из 1882. године, а у њиховој парохији су Ђурђиц славили још Гаврићи, Чупићи, Рогићи, Маричићи, па би пре свега у овим родовима требало тражити најближе рођаке Риса.
Постоји једна занимљива легенда која се везује за неке соколовачке породице. У њој се помињу и Рисовићи (Ђурђевдан) са Змијања. Како је предање полумитско и веома старо, не чуди што многе од побројаних породица нису и генетички међусобно повезане. Иако предање говори о давном сродству и сеоби из Херцеговине.
"Сабравши сва казивања стараца, може да се сведе на ово. Све породице соколовачке изводе своје поријекло од четворице који су "потекли" од Херцеговине и "пали" на Змијање и ту им је "закопина". Имена су им била
Љепоје,
Рис,
Кондија и
Штекија. Љепоје је славио ријетку славу, Томиндан, Рис Ђурђевдан, а Кондија и Штекија Никољдан.
Досељавање у Босанску КрајинуИзгледа да су Кондија и Штекија једна крв. Све околности говоре да се Рис није доселио, него су његове старе затекли Турци кад су заузели Босну. Од Риса су породице
Рисовића (око 10 кућа), од
Кондије су Кондићи (18 кућа), а од Штекије
Штековићи и
Савићи (20 кућа). Има их расељених по свој Босанској Крајини. За Љепоју је везан догађај и народном пјесмом опјеван, да је живио око Требиња и имао на стотину чељади и кћер љепотицу. Кад је диздар од Удбине поручио да ће доћи по њу, они побију Турке и разбјегну се куд који. Љепоју је било 130 година и био је слијеп. Имао је три сина: Врањеша, Милоша и Божу. Гдје је падао на конак, тражио је од млађих да му донесу и земље и траве; земљу је трао међу прстима и мирисао, а траву жвакао. Наређивао је: "Хајдемо, дјецо, даље!". Кад је пао на конак у Соколово, ту трао земљу и помирисао и жвакао траву, рекао је: "Овдје је трава мљечикава а земља мирише; овдје ћемо, дјецо, да се населимо". По тим Љепојевим синовима зову се и сада Милошева локва, а гробље Врањешевац. Божо се одселио у Дујаковце и од њега су
Божићи. Од Милоша и Врањеша су родови
Лакића (18 кућа),
Иванића (6 кућа),
Араповића (5 кућа) и
Кљајића (10 кућа). Они су се толико разродили да се међу се жене и удају."
извор: Милан Карановић, Змијањци дочекали бијеле пчеле
https://www.glassrpske.com/cir/plus/istorija/zmijanjci-docekali-bijele-pcele/136947Издвојићу тестиране крајишке родове који се помињу у овом предању:
Рисовићи, Ђурђевдан, Бусије, Рибник,
E1b-M78Рис, Ђурђиц, Доње Соколово, Кључ,
R1a-Z280Кондићи, Никољдан, Цикоте, Приједор (порекло Змијање),
I2-PH908Божићи, Томиндан, Дујаковци, Бања Лука,
E1b-Z1057Лакићи, Томиндан, Горње Соколово, Рибник,
J2b-M205Специфично је лично име/презиме Рис/Рисојевић/Рисовић, које се изгледа нешто чешће среће у овим крајевима. Нису ми сад доступни неки старији пописи Змијања, треба проверити у којим се насељима све налази.
