ДНК порекло > Организоване акције тестирања

Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)

(1/59) > >>

НиколаВук:
Отварам тему где ће бити објављивани резултати истраживања ДНК порекла родова који су пореклом са подручја Врличког краја. Простор који је предмет истраживања oбухвата сва села дуж долине Цетине почевши од Врдова до Полаче, потом Маовице, Штиково, Кадину Главицу, Кањане, Баљке и Мирловић Поље. Више о пројекту истраживања родова Врличког краја се може прочитати преко следећег линка:

https://www.poreklo.rs/2021/11/23/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-vrlickog-kraja/

У бази Српског ДНК пројекта се налазе резултати раније тестираних појединаца пореклом из овог краја. Следи преглед тестираних по општинама:

Врлика

Арнаут, Аранђеловдан, Косоре - R1a-M458;
Арнаут, Савиндан, Косоре - R1a-M458;
Гарић, Никољдан, Кољане - N2-FT182494;
Деспинић, Јовањдан, Отишић - J2b-M205;
Ђурић, Ђурђевдан, Маовице - R1a-BY149000;
Кнез, Аранђеловдан, Косоре - R1a-M458;
Кричковић, Стевањдан, Маовице - I2-Y3120;
Маљковић, Јовањдан, Маовице - I2-S17250;
Марчетић, Никољдан, Кољане - I2-S17250;
Мељанац, Јовањдан, Отишић - E-Z16988;
Новаковић, Ђурђевдан, Маовице - R1a-BY149000;
Петковић, Никољдан, Маовице - R1b-Y6669;
Приметица, Никољдан, Маовице - R1a-YP4278;
Стричевић, Ђурђевдан, Кољане - I2-PH908;
Тутуш, Никољдан, Кољане - I2-Y3120;
Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице - R1b-U106;

Хрваце

Буловић, Јовањдан, Горњи Бителић - I1-Y7627*;
Езгета, католик, Горњи Бителић - I2-FT25907;

Цивљане

Гаргента, Ђурђевдан, Цетина - R1b-L23;
Милаш, Стевањдан, Цетина - E-A18844;
Павловић, Ђурђевдан, Цивљане - E-Z16988.

Зрно:
Треба нагласити да су Врличком крају додата нека села из Дрнишког краја, која се наслањају на њу (источни део Петрова поља), а то су Штиково, Кањане, Кадина Главица, Баљци и Мирловић Поље.

Зрно:
До сада су из тих села тестирани:

Богдановић, Илиндан, Штиково - I2-PH908
Гушевац. Ђурђевдан, Кањане - J2b-M205>Y155375
Миодраг, Аранђеловдан, Кањане - J1 -ZS9949
Јошић, Лазарева субота, Баљци - I2-PH908

Зрно:
15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 ("источна R1b"), тачније низводној грани Y19434 која је екстремно ретка код Срба, а уз Бодрожића, једини наш припадник ове гране је и необјављени из Херцеговине (разлика на 2 маркера од 23), сличног презимена, па се дефинитивно може рећи да је извориште миграција овог рода у Херцеговини. Нема потребе да се тестира други Бодрожић из Кољана, пошто је овај засигурно онај прави и било би врло занимљиво дубинско тестирање у иностранству. Грана Y19434 је установљена код неких Албанаца, Бугара и Румуна, а доста их има на истоку Европе.

https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/

У Кољане су Бодрожићи могуће стигли преко Свиба код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године) и у том селу је презиме најбројније. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.

Лука:

--- Цитат: Зрно  Новембар 26, 2021, 08:55:44 поподне ---15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 ("источна R1b"), тачније низводној грани Y19434 која је екстремно ретка код Срба, а уз Бодрожића, једини наш припадник ове гране је и необјављени из Херцеговине (разлика на 2 маркера од 23), сличног презимена, па се дефинитивно може рећи да је извориште миграција овог рода у Херцеговини. Нема потребе да се тестира други Бодрожић из Кољана, пошто је овај засигурно онај прави и било би врло занимљиво дубинско тестирање у иностранству. Грана Y19434 је установљена код неких Албанаца, Бугара и Румуна, а доста их има на истоку Европе.

https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/

У Кољане су Бодрожићи могуће стигли преко Свиба код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године) и у том селу је презиме најбројније. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.

--- Крај цитата ---

На 23andme постоји Бодирожа R1b-PF297. Ово презиме се јавља код Срба са подручја Дрвара и Санског Моста:

— Бодироже (15 к.) славе Стевањдан. Доселили пре 150 г. из Цетине. Најпре им била кућа на Каменици, после 30—40 г. направе кућу и у Жупи. Отсељавали негде око Санског Моста.

https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/

Рекло би се да је веза између Бодирожа и Бодрожића прилично извесна, на шта указује и иста крсна слава.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију