Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

ДНК порекло > Српски ДНК пројекат

<< < (1676/1868) > >>

drajver:
Вуковић, Ђурђиц (Пантелиндан), Равни Шорт/Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908>А5913>BY55783, роду Коматовића. Хаплотип, иако приличан модалан, показује неке вриједности маркера, карактеристичне за род Коматовића, попут YGATAH4=11. Вуковић има и једну своју карактеристичну вриједност DYS19=17, коју нема нико други од Коматовића. По укупној блискости, од Коматовића, Вуковићу је најближи Веселиновић из Лече/Нови Пазар (1/23), али са обзиром на модалност и краткоћу хаплотипа не може се тврдити да му је Веселиновић и родословно најближи. За Вуковића би најкорисније било када би се у будућности појавио неки Коматовић, који такође посједује DYS19=17.

Припадност роду Коматовића, код Вуковића је потврђена и предањем, као и "племенском славом" Пантелинданом. У предаљњима тестирани наводи још и раније презиме Јововић као и Црну Гору. О самим Коматовићима писано је и раније:

--- Цитат: Милош Август 01, 2017, 09:37:43 поподне ---Koмaтoвићи нaceљaвajу Бpњaк у дpугoj пoлoвини XVIII вeкa. Пo пpeдaњу дoceлили ce из Бaшчe кoд Poжaja. Дoceљeни cу нa имaњe aгe Koмaтинe, кojи иx je узeo пoд зaштиту. Пo њeму иx пpoзвaшe Кoмaтoвићи. Дoceлили ce нa дaн Cв. Ђopђa jeceњeг, пa oд тaд cлaвe ту cлaву. Paниje cу cлaвили Никoљдaн. Пopeклoм cу Кучи.

Peзултaт пoкaзуje дa je oвo њиxoвo пpeдaњe шкaкљивo. У ceлу Cупњe кoд Paшкe, Пeтap Ж. Пeтpoвић je зaбeлeжиo Кoмaтoвићe кojи знajу зa cвoje poђaкe у Пoлици кoд Бepaнa кojи cлaвe cтapу cлaву Пaнтeлиjeвдaн. Taкo дa je тo дoбap индикaтop гдe дa тpaжимo извopиштe Кoмaтoвићa. У Зaгpaђу пocтoje тe пopoдицe кoje cлaвe Пaнтeлиjeвдaн , и кoje cу вepoвaтнo у cpoдcтву ca њимa. Oд тиx Зaгpaђaнa cу и Ceкулићи у Kpњину, кoje пoкушaвaм дa тecтиpaм...

--- Крај цитата ---

Коматовићи припадaју грани I2-PH908>А5913>BY55783 чија се старост процјењује на рани средњи вијек и која је досад забиљежена код Срба из Црне Горе и Србије.

Црна Гуја:
Предојевић, Алимпијевдан, Лушци Паланка, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP951. Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS456=14. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, од раније тестираног Предојевића из истог места разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Предојевића из Брдара код Санског Моста, Шљивара из Босанског Петровца и Пилиповића из Пркоса код Босанског Петровца на 2 од 23. Од Панића из Горњих Подградаца код Градишке разликује се на 4 од 23 маркера. Сви наведени такође славе Алимпијевдан. У односу на остале припаднике овог рода, тројица Предојевића деле снижену вредност DYS481=22. Препоручио бих даље тестирање (WGS, BigY-700, или бар појединачни SNP тест), како би се дефинитивно потврдила припадност овог рода грани YP951, јер је до сада само један припадник ове гране радио дубински тест.

"Негде од југоистока доспела је преко северне Далмације група родова: Пилиповић–Предојевић. Славе сви Св. Алимпију. Има их у овој области: Пилиповића 59 к. у 21 насеља и од њих Бубале 2 к. (приведен им предак у Бубале и по очуху прозвани, а задржали своју славу), Предојевића б к. у 3 H., и од њих Ћојановића 7 к. — „Закопина“ је Пилиповића Велики Цвјетнић, а Предојевића је Предојевића Главица код Лужачкога Поља. Најпажљивије сам испитивао да ови Предојевићи нису у сродству са оним владикама што су били у Манастиру Хрмњу, па преселили у Манастир Марчу (Грбит: Карловачко Владичанство г.206.), са Хасандашом Предојевићом, који је заузео Бихаћ 1592 г. и са старјеничком породицом Предојевићима у Херцеговини, па се до сада није могло ништа да установи."

Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини

drajver:
Дражић, Никољдан, Горња Чемерница/Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује неке изразито карактеристичне вриједности: DYS389-I=11, DYS389-II=29, уз још неке које одступају од модала: DYS19=15, DYS576=17, DYS570=17. Вриједност DYS389-I=11 је изразито ријетка, посједује је неколицина тестираних на СДП од којих су двојица са Косова, један из Херцеговине и Аулић из Кокора,Прњавор (слави Ђурђевдан). Аулић не само да је географски најближи, већ поред DYS389-I=11 посједује и друге немодалне вриједности Дражића, DYS389-II=29, DYS576=17, DYS570=17. Укупна удаљеност хаплотипа Аулића и Дражића је 4/23. Сличне специфичне вриједности има и Радовановић (Црвени/Лепосавић/Лучиндан).

Сам тестирани је навео да је "Најстарије порекло је по предању из Кусатка код Смедеревске Паланке." У Кусадку заиста постоје Дражићи као огранак већег рода Силијана који славе Никољдан и који су даљим поријеклом из Старе Србије. Међутим, необичан би био правац миграције из Кусадка на Банију директно. Осим тога, Дражићи су приутни на банији и од раније, па ову информацију о поријеклу из Кусадка треба провјерити.

Небојша:

--- Цитат: drajver Фебруар 11, 2022, 11:34:06 пре подне ---Дражић, Никољдан, Горња Чемерница/Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује неке изразито карактеристичне вриједности: DYS389-I=11, DYS389-II=29, уз још неке које одступају од модала: DYS19=15, DYS576=17, DYS570=17. Вриједност DYS389-I=11 је изразито ријетка, посједује је неколицина тестираних на СДП од којих су двојица са Косова, један из Херцеговине и Аулић из Кокора,Прњавор (слави Ђурђевдан). Аулић не само да је географски најближи, већ поред DYS389-I=11 посједује и друге немодалне вриједности Дражића, DYS389-II=29, DYS576=17, DYS570=17. Укупна удаљеност хаплотипа Аулића и Дражића је 4/23. Сличне специфичне вриједности има и Радовановић (Црвени/Лепосавић/Лучиндан).

Сам тестирани је навео да је "Најстарије порекло је по предању из Кусатка код Смедеревске Паланке." У Кусадку заиста постоје Дражићи као огранак већег рода Силијана који славе Никољдан и који су даљим поријеклом из Старе Србије. Међутим, необичан би био правац миграције из Кусадка на Банију директно. Осим тога, Дражићи су приутни на банији и од раније, па ову информацију о поријеклу из Кусадка треба провјерити.

--- Крај цитата ---

То је нека новија конструкција на основу истог презимена/славе. Дражићи из Кусатка су тестирани на 23andMe и припадају хаплогрупи I1-Z58.

Петар М. Демић:

--- Цитат: drajver Фебруар 11, 2022, 11:34:06 пре подне ---Дражић, Никољдан, Горња Чемерница/Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује неке изразито карактеристичне вриједности: DYS389-I=11, DYS389-II=29, уз још неке које одступају од модала: DYS19=15, DYS576=17, DYS570=17. Вриједност DYS389-I=11 је изразито ријетка, посједује је неколицина тестираних на СДП од којих су двојица са Косова, један из Херцеговине и Аулић из Кокора,Прњавор (слави Ђурђевдан). Аулић не само да је географски најближи, већ поред DYS389-I=11 посједује и друге немодалне вриједности Дражића, DYS389-II=29, DYS576=17, DYS570=17. Укупна удаљеност хаплотипа Аулића и Дражића је 4/23. Сличне специфичне вриједности има и Радовановић (Црвени/Лепосавић/Лучиндан).

--- Крај цитата ---

Дражићи су потврђени у Чемерници током друге половине XVIII века.

Према подацима из 1772. године, у Чемерници су пописани Алекса Дражић (стар 25 година), Илија Дражић (стар 39 година) и Филип Дражић (стар 21 годину), сви рођени у Чемерници. На основу ових података и каснијих месечних извештаја (период од 1772. до 1786. године), можемо рећи да су Дражићи имали најмање три породичне задруге у селу. Дакле, очито је да су Дражићи били присутни у Чемерници још током прве половине XVIII века.

Навигација