Науке и научне дисциплине > Српски језик и писмо

Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику

<< < (33/33)

Александар Невски:
(наставак од прѣдходнога писания)

У суштини, множинско падежно устройство митрополита йе врло слично падежноме устройству койе користе войвођански говори у 19-ом вѣку, па и каснийе. Вуковско гађање с множинскими падежи, односно макање йе у Шумадийу и у Београд очито стигло каснийе, из правца Херцеговине, одакле потиче поява непознавања множинских падежа.

Облик "Белиград" се у бѣлѣжках налази чак 15 пута, облик "Београд" нийедном.

Можда би читаоцемъ било занимљиво знати да управо митрополит Мойсийе Петровић 1726-е године оснива руске школе у Войводини и управо он убрзо затим замѣњуйе србскословенски йезик рускословенским у службеной употрѣби Србске православне цркве. Што ће, на дуге стазе, довести до нестанка аориста у нашем високом (званичном) йезику. Истога онога койи йе у његовом говору очигледно био основно прошло глаголско врѣме.

А сада, ради поређења с йезиком бѣлѣжака митрополита Мойсия, ево койега слова о сличних бѣлѣжках, о "Хесапу саборне цркве у Београду од 1733—1739", из врѣмена послѣ оснивања руских школа, када йе руски йезик већ био постао врло утицаян у аустрийских Срба. Београд тада припадаше Аустрийскоме Царству, зайедно с добрим дѣлом Србийе.
У њем већ прѣовлађуйе перфекат (142) над аористом (42). За разлику од бѣлѣжака митрополита Мойсия, овдѣ нема аориста од несвршених глагола. Умѣрени руски утицай овдѣ постойи: на примѣр чести су облици попут "должен", "сОбрати", врло чести су и крњи перфекти, а постойи и примѣрак рускога будућега врѣмена ("буде проуказати"). Од 27 примѣра употрѣбе падежев творитељнога, датељнога и мѣстнога множине постойи само йедан Вуковски двойински облик "с жутим гранама".

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна